29.06.2013.

Stigao je Dudulinuks 2.0 - Hiperboreja!











Veoma nam je drago da možemo da Vas obavestimo da je Dudulinuks, u izdanju 2.0 — Hiperboreja, spreman za upotrebu. Novo izdanje donosi mnogo novih, dugo očekivanih, mogućnosti. Konačno, možete da otkrijete sve velike promene i nove zanimljive strane ovog važnog izdanja Dudulinuksa. Ukratko, najvidljivije principijelne promene bi bile:


  •     Sučelje naprednijih sesija je potpuno zanovljeno,
  •     Grafički dizajn Dudulinuksa je u zanovljen — sada nije baš kao „za bebe“,
  •     Bogatije internet iskustvo zahvanjujući novim programima za zaštitu privatnosti,
  •     Nova alatka za finiju lokalizaciju (rasporeda i podvarijanti tastature, vremenske zone i časovnika),
  •     Preko 30 novih programa (sada ih je ukupno oko 80),
  •     Zvanična lokalizacija na 43 jezika (do sada ih je bilo 28),
  •     Potpuno nov instalater, sposoban da se nosi sa pravom instalacijom sistema na namenske, ili bilo koje druge računare,
  •     I mnoge druge izmene koje možete propratiti na stranicama za razvoj Dudulinuksa (eng. jezik).


Kao što možete i videti, „malo“ smo i radili da bi naša deca imala zanimljivije detinjstvo :). Slobodno preuzmite i isprobajte našu Hiperboreju!

Posebno želimo da se zahvalimo svim ljudima sa kojima smo zajedno stvarali Hiperboreju. Ostalo je još mnogo ideja koje nisu realizovane, pa Vas, još jednom, pozivamo da nam se priključite i učinite da Dudulinuks bude ono najbolje što našoj deci možemo pružiti u ovoj oblasti! Napisali smo i Manifest Dudulinuksa u kome smo naveli sve razloge zbog kojih postojimo, zbog kojih smo i stvarali Dudulinuks. Nadamo se da smo to uradili na jedan, lako razumljiv način :). Na kraju naš projekat možete pomagati i novčano ako to želite.

Pogledaj na vebu: Preuzmite slobodno!

Matična strana projekta


27.06.2013.

Objavljen je Tails 0.19










Svetlost dana ugledala je nova verzija ovog popularnog distroa baziranog na stabilnoj verziji Debian Wheezy. Ovo izdanje je došlo sa kernelom u verziji 3.9.5-1, a kao veb čitač tu je Iceweasel 17.07. esr sa  Torbrowser zakrpama. Pored mnogih fiksiranih problema, ovu verziju karakterišu i unapredjenja jezičkih paketa. Možete pogledati i pregled ostalih tehničkih detalja.

Tails je živi sistem čiji je glavni cilj čuvanje privatnosti i anonimnosti. Pomaže da dok koristite internet ostanete potpuno anonimni bez obzira šta surfujete, a pritom ne ostavljajući nikakav trag. Tails je kompletan operativni sistem dizajniran da bude korišćen sa DVD i fleša, potpuno nezavistan od operativnog sistema koji je na računaru instaliran.

Tails dolazi sa nekoliko aplikacija konfigurisane kako bi očuvale vašu privatnost i anonimnost: veb čitač, čet klijent, klijent pošte, kancelarijski paket,  editor slika i zvuka, itd. Tails se oslanja na Tor anonimnu mrežu kako bi zaštitio korisnikovu privatnost dok je na mreži: kompletan softver je konfigurisan da se konektuje isljučivo preko Tora, a sve ostale konekcije su automatski blokirane.

Tor je slobodan softver koja pomaže korisniku da se odbrani od svih praćenja i zloupotreba preko javnih mreža. Tor štiti korisnika odbijajući bilo kakvo prikupljanje informacija o tome, gde ste bili, šta ste radili, koje ste sajtove posećivali, koliko puta itd. Sprečava prikupljanje informacija o vama.

Matična strana projekta


25.06.2013.

Novosti Debian projekta - 24.06.13









Iz ovog najnovijeg izdanja Novosti Debian projekta može se izdvojiti kao najvažnije:

DebConf13 će imati DebCamp

Kada je DebConf tim objavio zvaničnu najavu za održavanje DebConf13, bilo je puno neizvesnosti da li se DebCamp može organizovati zbog budžetskih razloga. DebConf tim sada je objavio da će naredni DebConf 13 imati svoj DebCamp, koji će trajati nedelju dana, počev od 6. avgusta, u mestu održavanja konferencije.

Debian Code Search na videu

Michael Stapelberg je objavio na svom blogu da je dostupan video snimak razgovora koji je dao na GPN13 u vezi Debian Code Search. On objašnjava motivaciju koja stoji iza projekta i kako to sve radi. Razgovor je na nemačkom jeziku, ali je autor kreirao engleski titl da bi što više ljudi moglo da prati ovaj video.

Debian Edu intervjui

Od poslednjeg broja DPN-a pojavila su se dva intervjua sa ljudima koji stoje iza Debian Edu projekta u kojima oni opisuju kako su se uključili u čitav posao i kakav je njihov pogled na to. Prvi intervju je dao Jonathan Carter, a drugi Victor Nitu.

Od ostalih vesti može da se istakne da je Julien Viard napisao detaljno uputstvo o pravljenju prilagodjenih Debian instalacionih CD-a preko simple-cdd.

O svemu detaljnije:

http://www.debian.org/News/weekly/2013/13/


23.06.2013.

Debian - dvadeset godina kasnije









U junskom broju Sveta Kompjutera, objavljen je tekst Slackware & Debian, sa podnaslovom Dvadeset godina kasnije. Kao i uvek, preporučujemo redovno čitanje rubrike Laki Pingvini.



Na pitanje „koji je bio prvi javno dostupan operativni sistem sa Linux kernelom?” (ono što danas nazivamo Linux distribucija), mnogi poznavaoci odgovoriće da je to Softlanding Linux System. Istina je da je SLS bio „tek” treći GNU/Linux koji je mogao da se instalira na računar. Prethodili su mu projekti MMC Interim Linux i Texas A&M University Linux. Ono zbog čega je SLS ostao dobro upamćen, za razliku od dva prethodnika, jeste to što je poslužio kao direktna inspiracija za nastanak distribucija SlackwareDebian, najdugovečnijih operativnih sistema sa Linux jezgrom koji se i danas aktivno razvijaju. Slackware je nastao kao nadogradnja SLS-a (odnosno ispravkom grešaka, automatizacijom instalacionog postupka i ubacivanjem novije verzije kernela), dok je Debian sastavljen samostalno, kao posledica autorovog nezadovoljstva opštim greškama i neizbrušenošću SLS-a.

Zanimljivo je pogledati kako se ova dva projekta drže dvadeset godina od nastanka. Debian ne samo da i dalje postoji, već je vrlo primetan na dva fronta. Kada su u pitanju besplatne Linux distribucije u serverskim vodama (dakle ne računamo Red Hat Enterprise i ostale komercijalne sisteme), Debian se smenjuje sa CentOS-om. Naravno, razne Unix varijante (uključujući FreeBSD) i dalje dominiraju, ali je Debian najčešće prvi kada su u pitanju besplatna rešenja. Što se tiče desktop tržišta, ma koliko ono bilo malo za operativne sisteme zasnovane na Linuxu, Ubuntu i Mint su svakako najpoznatiji, a oni su direktni derivati Debiana i svaka nova verzija nastaje na osnovu određenog Debian snapshota. Ono što je zanimljivo jeste organizacija projekta Debian – postoji striktna hijerarhijska struktura, vođe projekta se biraju na nekoliko godina, a dosta ljudi svojim doprinosima pokriva razne aspekte sistema. Zato se čitava stvar razvija prilično ozbiljno, uprkos tome što veliki broj učesnika to radi u slobodno vreme ili iz indirektne koristi (recimo, da bi pojačalo svoj CV).

Sa Slackware-om je druga priča. Iako i dalje vrlo upotrebljiva i pouzdana, ova distribucija suštinski se nije pomakla u odnosu na period od pre 10-15 godina. Za Slackware je uvek važilo da se radi o konzervativnom sistemu sa apsolutnim minimumom prilagođavanja od strane autora, pa je softver koji se dobija na instalacionom disku praktično isti kao kada biste lično preuzeli izvorni kod i samostalno kompajlirali. Međutim, sve odluke su i dalje u rukama jednog čoveka i osnivača projekta Patrika Volkerdinga (Patrick Volkerding) pa zato neka rešenja umeju da budu u najmanju ruku zanimljiva (recimo, podrazumevani bootloader i dalje je LILO, a ne GRUB). U pojedinim verzijama su se dešavali krupni rezovi (npr. kompletno izbacivanje GNOME okruženja sa instalacionih diskova) bez konsultacije publike, što se ne bi tek tako desilo kod Debiana, gde se sve bitnije odluke donose glasanjem. Slackware je takođe nekoliko godina kasnio za drugim distribucijama što se tiče zvanične x86_64 verzije i verovatno bi tako ostalo do daljeg da nije postalo uobičajeno imati četiri ili više gigabajta RAM-a u kućnim računarima. Čovek koji je sastavio 64-bitno x86 izdanje sada je i „zvanično” u nezvaničnom timu koji se sastoji od desetak članova. Podsetimo, Debian standardno podržava najmanje osam procesorskih arhitektura.

Debian se oslanja na superiorni APT sistem instalacije paketa i automatskog razrešavanja međuzavisnosti. Naravno, sve .deb pakete za distribuciju neko treba prethodno da pripremi, pa ne postoji stoprocentna garancija da će baš svaki paket koji instalirate savršeno da se slaže s ostalima, ali se u praksi nadogradnja, instaliranje i uklanjanje softvera na Debianu svode na nekoliko komandi i drastično manje potrošenog vremena, što ide u prilog manje iskusnim administratorima. Doduše, zbog sistema razrešavanja međuzavisnosti, nije retkost da posle uklanjanja većih softverskih paketa ostanu razni „repovi” u vidu paketa koje ne koristi nijedan drugi softver, ali se to sve rešava i čisti pomenutim APT sistemom. Naposletku, Debian se u verziji 6 za x86 i x86_64 platforme isporučuje na osam DVD-ova (što će reći, gotovo 35 GB) prekompajliranog softvera koji se jednostavno instalira. Kod Slackware-a se dobija tek nepun DVD, pa sve što vam je potrebno a da nije zvanično spakovao i testirao Volkerding i ekipa morate ručno da kompajlirate ili potražite po nezvaničnim repozitorijumima. Svakako, Slackware se najčešće koristi u vrlo konkretnim scenarijima i sa proverenim softverom, ali sa mogućnostima Debiana na ovom polju ne može da se poredi, čak i uz sve teorijske nedaće koje sistem sa automatskim razrešavanjem međuzavisnosti može da proizvede.



20.06.2013.

Firefox ESR











Od izdavanja svog produkta Firefox 10, kompanija Mozilla za svoje korisnike nudi i verziju sa oznakom ESR (Extended Support Release). Zasnovana je na zvaničnoj desktop Firefox verziji i namenjena je za upotrebu u organizacijama, uključujući škole, fakultete, državne uprave, preduzeća i sve one kojima odgovara ovakva produžena podrška.

Za verziju ESR programeri su predvideli da ažuriranje ide daleko sporijim tempom nego kada je u pitanju regularna verzija veb čitača za željom da se IT odeljenjima obezbedi dovoljno vremena da na odgovarajući način testiraju, potvrde i prihvate nova izdanja. Ovakvo izdanje Firefoxa se ne preporučuje korisnicima koji na svom desktopu uvek žele najnovije dostupne funkcije i ne žele da čekaju nekoliko razvojnih ciklusa do pojave nove ESR verzije.

Analitičar Al Hilwa, u svom komentaru, kaže da je Mozilla napravila odličan potez razvojem verzije za poslovne korisnike zbog toga što su velike kompanije svaka po sebi specifične po pitanju tempa izmene softvera koji je u upotrebi, ali zato sve žele da imaju potpunu kontrolu.

Na ovom grafikonu se može videti okvirni plan razvojnog ciklusa, a do aktuelne ESR verzije, dostupne u više jezika, možete doći na strani za preuzimanje. Kako su izgledale promene u dosadašnjem ESR razvoju, možete videti na stranici sa bezbedonosnim ispravkama.



18.06.2013.

Dopisne liste





Uvod
Debian se razvija u distribuiranom okruženju po celom svetu. Zato je e-mail najomiljeniji način raspravljanja raznih stvari. Veliki deo razgovora između programera i korisnika Debiana vodi se preko nekoliko mejling listi.
Postoji mnogo mejling listi otvorenih u celom svetu, što znači da svako može pročitati sve što se pošalje i učestvovati u raspravama. Svako je dobrodošao pomoći u razvoju Debiana i proširiti reč slobodnog softvera. Postoji nekoliko listi koje su otvorene samo službenim programerima, ali  nemojte to shvatiti kao zatvoren razvoj jer ponekad nema baš puno smisla u raspravljanju internih tema sa onima koji nisu programeri.
Sve izvorne Debian mejling liste rade na posebnom serveru sa  programom za automatizovano procesuiranje pošte zvanim SmartList. Taj server se zove lists.debian.org. Sve poruke, pretplate i otkazivanja pretplata se moraju poslati na određenu adresu na ovom serveru.

Osnove korišćenja

Svaka Debian mejling lista ima adresu za slanje u obliku imeliste@lists.debian.org, adresu za zahteve u obliku imeliste-request@lists.debian.org, kao i web stranicu na http://lists.debian.org/imeliste/.
Kako bi poslali e-poruku na listu, jednostavno je pošaljite na adresu za slanje. Da bi se pretplatili na listu kako bi mogli čitati dolazeće mejlove kako budu stizali, ili da bi otkazali pretplatu sa liste, koristite adresu za zaheve.
Trenutni popis dostupnih mejling listi je na http://lists.debian.org/, prikazan sortiran po temi i nesortiran.
Takođe,  održavaju se i statistike korišćenja za mejling liste: proverite prosečni broj poslatih poruka pre nego što se pretplatite na neku listu kako bi izbegli iznenadni dobitak velikog broja mejlova.

15.06.2013.

Wheezy ažuriranje: Debian 7.1











Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje prvu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 7, sa kodnim imenom Wheezy. Ova nadogradnja uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, kao i još nekoliko podešavanja za ozbiljne probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 7, već se radi o  ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg menadžera paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

http://www.debian.org/News/2013/20130615


13.06.2013.

Debian kao server











Ako ste izabrali da vaš server bude Linux, sledeća dilema će vam biti za koji distro je najbolje da se odlučite. Pošto različiti korisnici nemaju iste planove i zadatke, odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan. Mnoge veće kompanije neće imati dilemu, pa će izabrati distro sa komercijalnom podrškom, ali  i medju njima će biti onih kojima neće smetati upotreba Debian servera koji se oslanja na podršku svoje zajednice. Navešćemo bitnije razloge zbog kojih vaš izbor za serversku distribuciju, može biti upravo Debian.

Nadogradnja

Debian nije pravo rolling izdanje, ali se po izlasku stabilne verzije može jednostavno nadograditi pomoću apt menadžera paketa. Ovo nije posao baš za početnika, ali o ovakvoj operaciji postoji već obilje dokumentacije i ne bi trebalo da očekujete probleme. Ponovno pokretanje sistema još  je uglavnom potrebno kod nadogradnje kernela, a to se kod Debiana ne dešava previše često.

Bezbednost

Paketi su detaljno testirani pre izdanja svake nove verzije. To je uglavnom razlog zašto paketi nisu u najnovijoj verziji i nova izdanja se pojavljuju u vremenskom razmaku od dve godine. Debian zajednica je brza i efikasna pri otklanjanju propusta i grešaka i zato je bezbednost jedna od glavnih osobina ovog distroa.

Stabilnost

Debian je jedna od najstarijih distribucija i aktivna je skoro dvadeset godina. Stabilnost je postala sinonim za Debian. Svaki paket je temeljno testiran pre uključenja u Debian stabilno izdanje i javosti su poznate četiri aktivna izdanja: old stable, stable, testing i unstable. Naravno, stabilno izdanje je predvidjeno za produktvnu serversku mašinu.

Konfigurisanje

Debian nudi širok spektar raznih softverski paketa. Pored toga, paketi dolaze unapred konfigurisani, pa većina programa radi i sa podrazumevanim podešavanjima. Naravno, zavisno od vaših potreba, sve alate koji  su vam na raspolaganju možete naknadno podešavati onako kako zahtevaju vaši radni planovi i zadaci. Dostupni su vam brojni alati da bi ste predstojeće poslove uradili što brže i efikasnije.

Otvoreni kod

Debian jeste besplatan, ali važnije od toga je da za vaše poslovne potrebe koristite proizvode otvorenog koda. Ako se do sada niste upoznali sa sadržinom Debianovog društvenog ugovora, možda će vam to biti ključni motiv prilikom izbora vaše serverske distribucije.




11.06.2013.

Novosti Debian projekta - 10.06.13









Iz ovog najnovijeg izdanja Novosti Debian projekta može se izdvojiti kao najvažnije:

Dobrodošlica za Debian GSoC studente

Debian projekt sa ponosom najavljuje da je 16 studenata prihvaćeno za učešće na programu Google Summer of Code i koji će raditi na poboljšanju Debiana. Ovo je najveći broj studenata od kada je Debian uzeo učešće u ovom programu.

Outreach program za žene

Mònica Ramírez Arceda objavila je rezultate učešća Debiana u programu Outreach za žene. Pošto se program Outreach organizuje dva puta godišnje, Monica je otvorila diskusiju o daljem učešću Debiana sa pozivom na aktiviranje što više volontera.

DPL izveštaj

Lucas Nussbaum dostavio je svoj mesečni izveštaj za maj kao vodja projekta. Izmedju ostalog, Lucas je podsetio na predstojeći DebConf koji će se održati u Švajcarskoj, kao i na aktivnosti oko upotrebe Debian žiga. Takodje, pomenuti su i zahtevi za oficijelnim Debian slikama za cloud infrastukturu i ideje koje su mogle čuti u DPL kampanji.

Ostale novosti:

http://www.debian.org/News/weekly/2013/12/




09.06.2013.

Enlightenment menadžer prozora











Šta je Enlightenment?

Enlightenment je poznat kao menadžer prozora za Linux/X11 i druge opcije, ali on nije samo to, već je u pitanju i kompletan paket biblioteka koji će vam pomoći da kreirate prelepe korisničke interfejse sa mnogo manje truda nego što se to radi na do sada uobičajen način koristeći tradicionalne alate. Taj paket biblioteka na kome je zasnovan ovaj sve popularniji menadžer prozora, poznat je kao EFL (Enlightenment Foundation Libraries).

Enlightenment i EFL koriste Linux desktop kao primarni osnov za razvoj, ali su isto tako u toku  radovi na unapredjenju i primeni ovog menadžera prozora na mobilnim telefonima, televizijama, netbukovima itd. Testiranja u vršena na x86-32, x86-64, Atom, Power-PC, ARM (ARM9, ARM11, Cortex-A8 itd.), MIPS, Sparc i mnogim drugim arhitekturama. Minimum RAM-a za  Linux sistem + EFL aplikacije iznosi 16MB, a moguće je da se postigne i manje od toga. Za punu funkcionalnost sugeriše se  64MB i sve iznad  toga.


Dodaj.rs
Dodaj.rsDodaj.rs


Enlightenment je menadžer prozora koji ima dosta naprednih mogućnosti, a i grafički je dosta napredniji od bilo kog sličnog proizvoda u rangu. Ipak, ova naprednost ga ne čini puno zahtevnijim od konkurencije,  pa se zato može koristiti na nekim slabijim sistemima gde korisnik i pored sistemskih ograničenja, želi da uživa u nekim naprednijim grafičkim efektima. U poređenju sa Openbox menadžerom prozora ima znatno više estetskih nadogradnji koje radnu površinu i prozore na njoj mogu pretvoriti u veoma zanimljiv prizor.

Jedina od mana koja bi se mogla prikačiti Enlightenmentu je to što, za razliku od Openbox window managera, njegova konfiguracija zahteva dosta više vremena za sitna podešavanja. Prilikom instalacije sve izgleda jednostavno i možete da odaberete neke od predefinisanih konfiguracija, ali ako se ikada pojavi potreba da ih modifikujete, to će zahtevati više vremena i poznavanje konfiguracionih fajlova koje Enlightenment koristi.

http://www.enlightenment.org/

07.06.2013.

DPL - mesečni izveštaj za maj











Ako ima još neko da nije upoznat, DPL je skraćenica od Debian Project Leader, a ovo je kratak sažetek prvog punog izveštaja od kada je na funkciju izabran Lucas Nussbaum. Kao najvažnije za mesec maj,  može da se izdvoji:

  • Podsećanje na predstojeći DebConf13 koji će se održati u Švajcarskoj (Vaumarcus)
  • Potrebna pomoć oko upotrebe Debian žiga
  • Zahtev za oficijelnim Debian slikama za cloud infrastukturu
  • Prikupljanje ideja iz DPL kampanje
  • Diskusija o Debian sponzorstvu
  • Problemi sa domenom debian-multimedia.org
  • Razjašnjenje o tome ko prima leader@ email
  • Nerešena pitanja oko delegacija 
  • Odobren budžet za DebConf

O svemu opširno:

05.06.2013.

Objavljen antiX 13













Posle deset meseci od izdavanja poslednje stabilne verzije, svetlost dana ugledalo je novo izdanje antiX 13 sa kodnim imenom Luddite. Kao što je poznato, antiX spada u grupu manje zahtevnih distroa koji su namenjeni za starije i slabije računare.

Od bitnih promena za novu verziju moglo bi da se istakne:
  • 64-bitna arhitektura u ponudi
  • Iceweasel veb čitač u veziji 22
  • LibreOffice 4
  • poboljšano vreme butovanja i isključivanja
  • SpaceFM desktop integracija
  • xfs, jfs, ext2, btrfs fajl sistem dostupan u instaleru
  • mupdf, pdf čitač uključen itd.
Dostupne su tri opcije: Full (690mb) sa 4 menadžera prozora, LibreOffice paketom i fajl menadžmentom preko Rox-filer i SpaceFM. Tu su još i Guvcview, XMMS, EPDFView, Claws-mail  i Iceweasel 22.
Base (400mb) koji ima instalirane: Fluxbox, JWM, Iceweasel 22, antiX-control-centre, rox-filer i SpaceFM.
Core (135mb) bez X-a, sa cli instalerom.

Sve opcije koriste podrazumevano Debian Wheezy riznice i verziju kernela 3.7.10 priladođenu za antiX, a takodje je dostupan i noviji 3.9.2 kernel. Više informacija o svemu možete dobiti na zvaničnoj strani, a verziju za preuzimanje možete izabrati ovde.


03.06.2013.

Debian Wheezy pregled








U svom najnovijem broju 13, časopis o slobodnom softveru LiBRE! objavio je pregled za novo izdanje Debiana. Autor je Dejan Maglov.


Posle 2 godine (stabilna verzija objavljena je 6.02.201) i 7 velikih unapredjenja, Debian 6 je Squeeze je prešao na Older version, still supported granu a na njegovo mesto dolazi sa test grane Debian 7 Wheezy. Stabilna verzija Wheezy-a objavljena je zvanično 4.05.2013. Zajedljivi kažu, deda Debian se podmladio, a zapravo Debianu treba prići sa punim poštovanjem jer je vrlo teško nabrojati sve superlative koji su vezani za ovu distribuciju. Da navedemo samo neke:

• Debian je jedna od najstarijih Linux distribucija koju razvija i održava isključivo zajednica.
• Debian je distribucija sa najviše derivata.
• Pokriva najviše platformi (osam: i386/amd64, armel, sparc, powerpc, ia64, mips, mipsel, s390) i može da bude baziran osim na Linux kernelu eksperimentalno i na HURD i BSDkernelu.
• Decenijama je jedna od najpopularnijih distribucija među privatnim korisnicima (među prvih deset najpopularnijih distribucija na Distrowatchu).
• Među poslovnim rešenjima je možda još popularniji.

Ova distribucija svoju popularnost može da zahvali dobro postavljenim ciljevima u čijem je središtu jednostavnost i apsolutna stabilnost (barem u Older version i Stable grani). Ovo predstavljanje ograničićemo samo na desktop verziju za Intel/AMD procesore. Ova verzija može se preuzeti sa zvanične internet adrese http://www.debian.org/distrib/ . Već u startu korisnika će dočekati veliki izbor ISO slika. Debian je pripremio korisnicima 8 načina za instalaciju:

02.06.2013.

Edukativni programi uključeni u Debian Edu


Ako instalirate Debian Edu / Skolelinux, sa njim će stići i pravo obilje edukacionih aplikacija. Svi ti programi namenjeni su da pomognu nastavnicima u predavanjima, kao i učenicima prilikom učenja gradiva. Na snimcima ispod mogu se videti programi na koje se može podrazumevano računati i to podeljeni po kategorijama. Klikom na sliku, možete na spisku Debian paketa dobiti više informacija o odredjenom programu.

Umetnost
audacity childsplay denemo freebirth gcompris gimp hydrogen lilypond lmms

01.06.2013.

Kali Linux












Baš kada su svi očekivali BackTrack verziju 6, 13. marta ove godine, pojavio se Kali Linux 1.0. Po onome što piše na oficijelnom sajtu, radi se o potpuno preradjenoj BackTrack distribuciji, baziranoj na Debianu  i koja je potpunosti prilagodjena njegovim razvojnim standardima. Kali Linux je sigurnosna distribucija sa akcentom na penetracijskim testiranjima, forenzici i sigurnosnim nadgledanjima.

Kali Linux možete preuzeti u obliku ISO slika ili kao već pripremljenu VMWare sliku za čiju upotrebu je potrebno imati VMWare plejer. Podržane su su arhitekture i386, amd64 i ARM. Po preuzimanju, zavisno od vaših potreba, Kali možete koristiti u live režimu ili ga instalirati na hard disk. Ukoliko se odlučite za instalaciju, postoji opcija i instalacije preko interneta. Minimalna hardverska zavisnost za instalaciju podrazumeva 8 GB prostora na disku i 512 mb radne memorije.

Što se same upotrebe tiče, Kali Linux stiže sa preko tri stotine alatki za razna sigurnosna testiranja sistema. Važno je napomenuti da su mnogi alati iz ranije verzije zamenjeni sa naprednijim. Kali Linux se u potpunosti pridžava FSH standarda (filesystem hierarchy standard), potpuno je prilagodljiv i dolazi sa podrškom za više jezika. Ugradjena je kernel podrška za veliki opseg wireless uredjaja, pa ako vaš uredjaj nije prepoznat od strane ovog distroa, gotovo je sigurno da neće funkcionisati ni na jednoj Linux distribuciji. Listu kompletnih funkcionalnosti možete pogledati na stranici sa dokumentacijom.


http://www.kali.org/