LiBRE! recenzija: Serbian 2014

U svom najnovijem broju 23, časopis o slobodnom softveru LiBRE! objavio je recenziju distribucije Serbian 2014. Autor je Dejan Maglov. 





Uvod

Ovo  neće biti klasična recenzija jer Serbian nije obična Linux distribucija. Serbian je srpska nacionalna distribucija, nastala uglavnom komponovanjem, a ne razvojem. Baš zato što je srpska, kad je autor ovog teksta u svojstvu urednika pitao u redakciji, „Ima li dobrovoljaca da pišu o ovoj distribuciji?”, dobio je odgovor da je to škakljiva tema i da distribuciju nije prihvatila Linux zajednica Srbije. Kad je tako, autor ovog teksta je pomislio: „Onda je to baš zanimljiva tema za mene. Ja volim škakljive i kontroverzne teme.” (prim.aut.). LiBRE! ima obavezu da populariše domaće projekte. Zbog ograničenja prostora za jedan članak i zanimljivosti teme možete očekivati više nastavaka o ovoj intrigantnoj distribuciji.

Serbian

Kao prvo moramo utvrditi da li je to uopšte tema za nas. Definitivno, na prvi i na svaki drugi pogled se vidi da je to slobodni softver sa malim primesama besplatnog vlasničkog softvera ( flash-plugin, kodeci i Skype). Takođe, jasno je da je to Linux distribucija, originalni Linux kernel je osnova ovog operativnog sistema. Licence nisu povređene neovlašćenim potpisivanjem ispod dela koji je neko drugi uradio. Da li je ovaj operativni sistem nešto novo, što bi priređivaču ovakve distribucije dalo za pravo da promeni originalno ime? Ovde treba stati i razmisliti. Šta je definicija nečeg novog? Za vlasnički softver je primenjiva kreacionistička teorija razvoja. Po toj teoriji vlasnik softvera je njegov Bog i stvoritelj. Jedino stvoritelj ima pravo na izmenu svoje kreacije i dalje umnožavanje. Prema tome stvoritelj je taj koji će reći kada je nešto novo.

Slobodan softver prati evolucionističku teoriju razvoja. Po evolucionističkoj teoriji novi život je plod kopiranja, modifikovanja i kombinovanja. Postoje evolutivni skokovi koji su plod većih promena spoljašnjih uslova, ali u većini slučajeva promene su male. Samo najbolje kombinacije kopiranja, modifikovanja i kombinovanja opstaju, a jedino vreme može da pokaže da li je ta kombinacija uspešna.Serbian ima sve elemente evolucije. To je kopiran Debianov model modifikovan simpatičnim originalnim grafičkim elementima kao i podešavanjima koji odgovaraju zadatom projektnom zadatku, kombinovan sa aplikativnim softverom koji, takođe, zadovoljava projektni zadatak. Čak je i ime Serbian, slučajno ili namerno, vrlo primereno ovoj distribuciji. Ako je tačna legenda da je ime Debian izvedeno od imena Jana Mordoka, osnivača Debian pokreta i njegove žene Deb, onda je Serbian odlična analogija. Serb kao Srbin i Ian kao Jan Mordok. Deb će, nadamo se, oprostiti što je „izgurana” iz imena.


Projektni zadatak

Projektni zadatak ove distribucije je jednostavan - komponovati potpuno lokalizovanu srpsku distribuciju sa,
takođe, lokalizovanim aplikativnim softverom koji pokriva sve osnovne oblasti primene računara i podesiti taj
sistem tako da omogućava filozofiju „instaliraj i odmah koristi”. Mišljenja smo da ovakav projektni zadatak ima više smisla od projektnog zadatka Pear OS. Da podsetimo, PearOS je sad već bivša francuska distribucija čija je osobenost bila samo u tome da je podsećao na Mac OS X. Pear OS je bila zvanična Linux distribucija na Distrowatchu. Ako je Pear OS-u zvanična Linux distribucija, ne vidimo zašto i Serbian ne bi bila prihvaćena distribucija.

Kompozitori Serbiana nisu uradili nikakvo čudo. Sve komponente Serbiana su već bile lokalizovane. Ovo ne umanjuje spretnost i napor kompozitora da pronađu najbolje lokalizovane komponente i uklope ih u jednu skladnu celinu. Svesno ili nesvesno Serbian je postavio neke repere koji će ga postaviti na značajno mesto u istoriji FLOSS-a u Srbiji, bez obzira na to da li će biti prihvaćen i da li će nastaviti sa razvojem ili ne. Primarno, ovo je prva srpska distribucija koja je uspela da dođe do nulte verzije (analogno nultom broju LiBRE!) bez novčanih subvencija. Sekundarno, svojom pojavom i konceptom komponovanja Serbian je dao jasan presek trenutnog stanja aktivizma u FLOSS zajednici Srbije.

Činjenica da je Serbian prvi uspeo da dođe do nulte verzije, daje mu prednost i veću šansu da opstane. Takođe, pokazuje da je taj koncept uspešniji od nekih drugih. Za korisnika je važan njegov koncept „instaliraj i odmah koristi”. Ono što mu se najviše zamera, jeste da nije ništa novo nego obični remiks. Upravo to je njegov najveći plus i interes autora. Serbian je remiks već postojećeg softvera bez većih izmena i to ga čini samoodrživim. Autori praktično nemaju posla oko održavanja, Serbian će se sam održavati bar do nove stabilne verzije Debiana. Ovakav koncept je idealan za lokalnu distribuciju opšte namene sa malom lokalnom zajednicom koja je održava. Da nije tako i da su autori radili veće izmene na izvornom softveru, imali bi velikog posla oko održavanja i to bi funkcionisalo samo dok ih drži entuzijazam.

Sledeća zamerka na račun Serbiana čemu još jedna Linux distribucija, pogotovu što to nije revolucionarno nova distribucija? Odgovor je vrlo jednostavan - prvo zato što slobodni softver podstiče na ovakve projekte, a drugo zato što je dobro da postoje nacionalne distribucije. Nacionalne distribucije popularišu slobodan softver, čuvaju jezik i posebnost jedne nacije. Istina je da svaki iole iskusniji Linux korisnik može sebi da iskomponuje ovo što Serbian nudi. Za to je potrebno izdvojiti nekoliko sati, a Serbian to nudi za manje od pola sata. Serbian je sad postavio standard šta treba da ima jedan lokalizovan OS da bi bio kompletan. Ovako skupljen lokalizovan slobodni softver na jednom mestu je pokazao sve mane i poneku vrlinu dotadašnje lokalizacije softvera. Pokazuje i koje oblasti primene računara nisu pokrivene lokalizovanim softverom.

Ne samo da je jednoj naciji potrebna jedna ovakva distribucija Linuxa opšte namene, već je potrebna još jedna strogo kontrolisana distribucija poslovne namene. Sama stihijska priroda razvoja slobodnog softvera nameće potrebu da nacija koja želi da ga koristi u poslovne svrhe, mora da ima svoju strogo kontrolisanu distribuciju. U poslovnom okruženju ne sme se desiti da neki nekontrolisani update dovede do prestanka rada bitnog poslovnog softvera. Zadatak nacionalne distribucije poslovne namene je da kontroliše razvoj operativnog sistema i prijavljenog aplikativnog softvera te da na vreme interveniše i spreči bilo kakvu mogućnost nestabilnosti u radu. Naravno, ovo je već neka druga priča za drugi članak. Ovde samo napominjemo kao ilustraciju da ne samo da nije besmisleno imati još jednu distribuciju u moru različitih distribucija, nego nam čak nije ni dovoljna za sve naše potrebe.

Mane Serbiana

Mane Serbiana analiziramo kroz prizmu projektnog zadatka. Osnovni projektni zadatak je lokalizacija. Pošto je Serbian komponovana distribucija, sve mane „idu na dušu” uzvodno na lokalizaciju komponenti. Naše zamerke su usmerene u dva pravca. Prva zamerka se odnosi na to da mnogi slobodni softveri uopšte nisu lokalizovani. Autor ovog teksta, recimo, ne koristi lokalizovan OS zbog toga što mu smeta kad na istom sistemu ima pomešane programe na engleskom jeziku, na srpskoj latinici i na srpskoj ćirilici (prim.aut.). Zato je prava umetnost bila komponovati Serbian koji neće imati ovih problema. U Serbian ne mogu ući komponente koje nisu već lokalizovane na srpsku ćirilicu. Zato nije primerna primedba, zašto neki popularniji program nije ušao u spisak programa Serbiana? Odgovor je jednostavan - nije lokalizovan. Zato smo već rekli da je značaj Serbiana u tome da je napravio svojevrsni presek trenutnog stanja lokalizacije slobodnog softvera. Poboljšanje ovog segmenta može da se ostvari samo uzvodno. Što više budemo imali lokalizovanog softvera, Serbian će biti bogatiji i korisniji. Neka Serbian zbog toga bude podsticaj za bolju lokalizaciju softvera.

Druga zamerka odnosi se na nepostojanje standarda za lokalizaciju. Serbian je i tu dao jasnu sliku. Na istoj

stranici izbornika (favoriti) imamo Skype, „K3b” i „Gnuov program za obradu slika”. Ova nedoslednost „bode oči”. Ovaj problem je imao i LiBRE!, kako pisati imena programa? Da li pisati u originalu latinicom, pisati po Vukovom pravilu „piši kako se čita” ćirilicom ili prevesti ime na srpski jezik? Ovo nije standardizovano i ne zna se kad će biti. Bilo bi dobro da se iskoristi Serbian i jednom za svagda usvoji standard kako ćemo to pisati. Sličan je problem i sa prevodom komandi i alata u programima. Dok su lokalizacije programa bile projekti svaki za sebe, nije bio uočljiv problem nepostojanja standarda. Kad se ovako upakuje u jednu distribuciju, sve mane isplivaju na površinu.

Značaj Serbiana je nemerljiv za FLOSS zajednicu Srbije i to bez obzira šta će biti sa njim u budućnosti. Ne bismo voleli da u budućnosti autori Serbiana odustanu od komponovanja nacionalne distribucije zarad pravljenja svetski priznate i prihvaćene distribucije. To bi bio veliki gubitak za nacionalni FLOSS a mali ili nikakav doprinos svetskom. Trebalo bi da autori budu zadovoljni činjenicom da su „prvi u svom selu”. Sada su u poziciji da svojim radom utiču na sve nacionalne FLOSS projekte. Šta više od toga može da poželi neki FLOSS aktivista, ako već dostigne poziciju „dići ruku, a puk da ga sledi” (stihovi Duška Trifunovića iz pesme „Šta bi dao da si na mom mestu?”). Ovaj nastavak bi bio nedorečen kad osim pohvala na račun kompozitora Serbiana ne bismo spomenuli i sve uzvodne projekte kao što su LibreOffice Srbija, Mozilla Srbija, zatim ljude koji su pomogli lokalizaciju KDE -a, autora Lancelota, Great little radio playera i mnoge druge koji su omogućili da se Serbian pojavi.

Časopis LiBRE! u brojevima 24 i 26, objavio je drugi i treći nastavak serijala o operativnom sistemu Serbian.