17.10.2017.

Parole Media Player










Taman kada pomislite da ste čuli i probali svaki audio i video-plejer na Linuxu, pojavi se neki novi igrač. Doduše, Parole je do pre godinu, dve bio prilično nepoznat, verovatno zbog sporog razvoja, te se ne može reći da je nov. To što je u pitanju program iza kojeg stoji XFCE, govori mnogo, između ostalog i to da mora biti stabilan i jednostavan. Da pogledamo šta se krije iza još jednog iz mora video-plejera.

Parole se nalazi u repozitorijumima većine popularnih distribucija, u nekim slučajevima je to starija verzija, obratite pažnju na to. Sam izgled je standardan – traka sa padajućim menijima na vrhu i statusna traka na dnu prozora. Klikom na meni Media dobijamo opcije za otvaranje određene datoteke, otvaranje lokacije sa mreže, čuvanje plejliste i opciju za učitavanje DVD, ukoliko je ubačen. U Playback delu nalaze se opcije za uključivanje i isključivanje ponavljanja stavki i njihovo nasumično puštanje, prikaz plejliste, kao i zgodna opcija pod imenom Go to position. Klikom na nju možete uneti tačnu vremensku odrednicu za premotavanje snimka. Nema potrebe da ciljate mišem željeno vreme na traci ispod. Od podešavanja vezanih za zvuk, imamo biranje audio-trake, isključivanje zvuka (mute), pojačavanje i utišavanje. U meniju Video možemo da menjamo odnos stranica (aspect ratio) i da biramo željeni prevod. Poslednja stavka (ne računajući Help) jeste Tools, gde se nalaze Plugins (dodaci) i Preferences. Za sada postoje samo tri instalirana dodatka: Tray icon, MPRIS2 i Notify


Drugi je posebno koristan ukoliko želite da koristite svoj telefon kao daljinski za upravljanje programom. Podešavanja samog programa (Preferences) nisu brojna, ali su sasvim dovoljna za većinu korisnika. U prvom tabu je moguće podesiti da se screensaver ne pokreće dok je program aktivan, da se omogući korišćenje multimedijalnih tastera i nešto što se danas retko gde viđa, a ranije je bilo standard – uključivanje i biranje vizuelnih efekata tokom reprodukcije audio-fajlova. U sledećem tabu je moguće podesiti finese vezane za sliku: svetlost, kontrast, zasićenje... Tu je i tab sa podešavanjima vezanim za plejliste i poslednji koji je posvećen prevodima. Moguće je birati font i njegovu veličinu, kao i encoding. Za naše područje je potrebno odabrati WINDOWS-1250, koji se nalazi u Central European grupi. Na statusnoj traci u dnu prozora nalaze se standardne opcije za premotavanje, puštanje i pauziranje snimka, prebacivanje slike na ceo ekran i regulacija zvuka.


08.10.2017.

Stretch ažuriranje: Debian 9.2















Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje drugu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 9, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 9.2:

https://www.debian.org/News/2017/20171007



01.10.2017.

Слободан софтвер за образовање деце













Одавно је прошло време када се рачунар користио искључиво за програмирање и када су га користили само специјално обучени програмери. Данашњи рачунари су веома приступачни у погледу да их могу користити и обични људи који нису програмери; чак их могу користити и деца.

Поред тога што се могу забавити уз рачунар, играјући неку занимљиву игрицу, деца могу много тога и научити уз рачунар, опет, кроз игру. Циљ овог серијала чланака је да упозна децу и њихове родитеље са слободним софтвером уз помоћ којег деца могу усавршити постојећа и стећи нова знања. Најпре ћемо говорити о Linux дистрибуцијама као примерима свеобухватних решења ове намене, а затим и о појединачним пројектима који су уско специјализовани за учење једне науке или једног дела науке.

Edubuntu
Edubuntu, од раније познат као Ubuntu Education Edition, јесте званични Ubuntu дериват дизајниран за коришћење у учионицама. Развијен је од стране професора и технолога из више земаља. Изграђен је на бази Ubuntu-а и садржи многобројне програме који потпомажу образовање. Edubuntu је, како кажу његови оснивачи, намењен деци свих година. Циљ Edubuntu-а је да на једном месту окупи све најбоље слободне програме из области образовања и учини их једноставним за инсталацију и одржавање.

Иако је намењен деци свих узраста, Edubuntu могу да користе и одрасли. У њему се налазе образовни програми за све узрасте, од оних намењених деци предшколског узраста, до оних намењених научницима и инжењерима. Но, задржаћемо се само на оним програмима који су намењени деци и навешћемо неке од њих. Atomix је игрица која вас упознаје са атомима и молекулима. Blinken вам помаже да боље запамтите одређене секвенце боје и звука. GCompris је програмски пакет који се састоји од више игара које су разврстане по категоријама, а намењен је за децу од две до десет година. Kbruch је одличан програм уз који деца лако могу учити математику. RiLi је занимљива игрица у којој је циљ да повежете све вагоне за локомотиву воза, а да при томе нигде не ударите.
DoudouLinux
За разлику од Edubuntu-а којег могу користити и одрасли, DoudouLinux је намењен првенствено деци. DoudouLinux нуди образовне и лагане игре кроз које, забављајући се, деца уче. Већ од две године старости, деца могу да користе DoudouLinux, јер он не захтева способност читања или одлично руковање мишем, већ управо супротно. За старију децу, ту су једноставне апликације погодне за цртање, писање, рачунање, а могу и да науче како да стварају песме или видео клипове, или како да науче да програмирају.
DoudouLinux има радно окружење које је лагано за употребу, налик онима у конзолама за игру. Замишљен је за употребу првенствено у „живом режиму”, покретањем са диска или USB меморије, мада се може и инсталирати на рачунар.
Након покретања DoudouLinux-а појавиће се мени за избор активности, при чему су активности поређане од оних које воде до игара за овладавање коришћења миша, преко скупа образовних игара (Childsplay, suite of educational games), до активности која вас упознаје са читавим DoudouLinux-ом.
DoudouLinux долази са уграђеном контролом за филтрирање садржаја, па ће и заштитити децу од посета непријатним и штетним web страницама. Тренутно подржава 28 језика, међу којима је и српски.

19.09.2017.

Parrot Security OS














Parrot Security OS je Debian zasnovana distribucija koja je orjentisana na bezbednost i dolazi sa brojnim alatima koji mogu biti korisni za tu namenu. Spisak softvera koji je podrazumevano instaliran ima dosta sličnosti sa istim paketom na distribuciji Kali Linux. Distribucija prati Debian testing riznice, trenutno Buster, a podrazumevano grafičko okruženje je Mate. U sekciji za preuzimanje mogu se odabrati puna verzija sa oznakom Security, kao i Home izdanje koje ne poseduje bezbedonosne i forenzičke alate.





Nedavno je objavljeno novo izdanje sa brojčanom oznakom 3.8 koje dolazi sa kernelom 4.12, ZFS podrškom i podrazumevanim Mate 18.1 okruženjem. Pored standardnih ISO slika, edicija 3.8 sadrži i verziju AIR koja je posebno dizajnirana za testiranje bežičnih mreža, pa tako poseduje alate samo za tu oblast. Ako korisnicima zatreba pomoć ili savet, mogu ga potražiti i na zvaničnom forumu ove zanimljive distribucije zasnovane na Debian testing riznici.

https://www.parrotsec.org/


05.09.2017.

Debian instaler: Buster Alfa 1

















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost prve Alfa 1 verzije izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster i tako započeo rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.3 zamenjena sa 4.12.0.1. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 21 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170903



03.09.2017.

Datoteke, atributi, dozvole










Ko je ko u sistemu fajlova?
U prošlom broju smo se dotakli teme organizacije fajl-sistema pod Linuksom, gde smo pokušali na da jednostavan način objasnimo jednu od stvari koje dosta zbunjuju nove korisnike tog operativnog sistema, a koji su ranije koristili Windows. U ovom broju ćemo pokušati da objasnimo još neke stvari koje se po načinu realizacije razlikuju od onoga što gledamo na Windowsima.

Sve je fajl
Što se Windowsa tiče, stvar je jednostavna i jasna. Fajl-sistem se sastoji od fajlova (datoteka) i direktorijuma (foldera) pomoću kojih se fajlovi organizuju u logičke celine. Linuks ima malo drugačiju filozofiju (ili drugačiju arhitekturu operativnog sistema), pa pod fajlove ne ubraja samo tipične datoteke sa podacima (txt, doc, mp3, jpg), već i sve ono što ima formu niza binarnih informacija. Stoga, Linux čak i tastaturu predstavlja kao datoteku, pošto se njen ulaz tretira kao niz karaktera. Pod fajlove ulaze i hard-diskovi, kernel strukture podataka, štampači, serijski portovi, programi za emulaciju terminala i dosta drugih stvari. Hardverski uređaji se kod Linuxa logički dele u dve grupe fajlova. Prva se odnosi na uređaje koji rade sa nizovima karaktera, dok se druga grupa odnosi na takozvane blok uređaje, u koje najčešće spadaju jedinice masovne memorije, kao što su hard-diskovi ili fleš memorije. Naziv su dobili po tome što se na tim uređajima podaci čitaju i pišu u blok formatu, a ne direktnom manipulacijom pojedinačnih bajtova.

Linuks generalno poznaje tri vrste fajlova: standardne fajlove, direktorijume i specijalne fajlove.

Prve dve kategorije nije potrebno predstavljati, pa ćemo se baviti samo specijalnim fajlovima. U njih spadaju:
• Kanali ili cevi (p) predstavljaju specijalni tip fajlova koji funkcionišu po principu bafera FIFO (First In First Out). Njihovim korišćenjem možemo odrediti da izlaz sa jednog procesa ide na ulaz drugog. U pitanju su fajlovi koji se često koriste za razmenu podataka između različitih programa ili između različitih procesa u okviru jednog programa.
• Soketi (s) su još jedan od „egzotičnih” tipova fajlova koje srećemo u Linuksu. Obavljaju sličnu funkciju kao kanali, samo što se ovde radi o dvostranoj komunikaciji. Iako se radi o fajlovima koji su vidljivi unutar fajl-sistema, njima jedino mogu pristupati procesi sa kojima su povezani.
• Linkovi (l) imaju funkciju da ukazuju na poziciju nekog fajla u fajl-sistemu, slično kao što to rade prečice (Shortcuts) u Windowsu. Linuks razlikuje dve vrste linkova. Prvi se nazivaju simboličkim linkovima i sadrže lokaciju fajla na koji se pozivaju. Drugi tip linkova su hard linkovi i oni u okviru indeksnog deskriptora dodatno nose zapis o fajlu na koji ukazuju. Izmene urađene bilo na originalu ili na hard linku biće prikazane bez obzira na to koji od njih pozivamo. Isto tako, ukoliko obrišemo originalni fajl, hard link će preuzeti njegovu funkciju.
• Blok uređaji (b) i karakter uređaji (c) su ukratko objašnjeni u prethodnom delu testa.

Atributi fajl-sistema
Kao što Windows ima sopstvene atribute fajlova kojima se pristupa komandom attrib (vuče koren iz DOS-a), tako i Linux ima svoje, a njima se pristupa preko komande chattr (change attributes). Uz njenu pomoć možemo na jednostavan način promeniti stanje željenog atributa. Uz chattr treba spomenuti i komandu lsattr (list attributes), čija je funkcija da prikaže trenutno stanje atributa u nekom direktorijumu. Ilustracije radi, izvršili smo ovu komandu nad direktorijumom /bin i dobili smo podatke prikazane na ilustraciji (gore desno).



25.08.2017.

Linuks napunio 26 godina




Na današnji dan, pre 26 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, više od dve decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi
Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.

21.08.2017.

Debianeri, živi li ste :)















Radi se o informaciji koja bi mogla biti zanimljiva za Debian korisnike na srpskom govornom području, pa bi bilo poželjno da bude podeljena na što više mesta. Verovatno je poznato da je već duže vreme Predrag Damnjanović, vlasnik sajtova MyCity i Vesti.rs, donator hostinga za Slackware zajednicu u Srbiji. Po istom principu, od Predraga je stigla ponuda u vidu poklon hostinga za domaće Debian korisnike.

Pošto ponuda nije upućena pojedincu, na ovaj način bi moglo da bude izvršeno okupljanje korisnika koji preferiraju Debian i njegove derivate. Ako postoje zainteresovani volonteri za održavanje i administaciju foruma, a imaju malo slobodnog vremena, mogu se javiti preko kontakt forme ili društvenih mreža radi dogovora oko daljeg postupanja.



13.08.2017.

Završen DebConf 17












Završena je ovogodišnja konferencija DebConf 17, sa učešćem više od 400 programera i saradnika na Debian projektu. Konferencija je održana na prestižnom koledžu Maisonneuve u Montealu (Kanada), u terminu 6-12 avgust. Pored već ustaljenih događanja koje prate konferenciju, mogli bi posebno da se izdvoje DebCamp i Open Day. Arhiva sa audio/video materijalom sa ovogodišnjeg okupljanja može se preuzeti na ovoj stranici.




Narednog leta, u terminu od 28. jula do 5. avgusta, biće održan sledeći DebConf 18 u gradu Hsinchu (Tajvan). Potpune informacije o stanju organizacije budućeg okupljanja posvećenog Debianu, mogu se pogledati na viki strani projektaLokalni tim je više puta bio uključen u DebConf u prošlosti i očekuje se da će ovaj prestižni dogadjaj biti organizovan na visokom nivou.

Opširnije: https://bits.debian.org/2017/08/debconf17-closes.html




04.08.2017.

Naučite Linux za 5 dana















Naslov zvuči malo preambiciozno, ali lepo izgleda kada se napiše. Preporuka je da preuzmete i proučite PDF knjigu autora koji se odaziva na ime Jason Cannon. Na našoj strani Arhiv može se pronaći još korisnih knjiga i uputstava.                                        

                                                                        PREUZIMANJE



24.07.2017.

Stretch ažuriranje: Debian 9.1














Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje prvu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 9, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 9.1:

https://www.debian.org/News/2017/20170722


21.07.2017.

SparkyLinux 5.0













Razvojni tim je objavio dostupnost novih izdanja SparkyLinux 5.0, distribucije zasnovane na Debian testing riznicama, koja je i ranije bila više poznata po upotrebi laganih grafičkih okruženja i menadžera prozora. Ova verzija nosi kodno ime Nibiru, a za preuzimanje su omogućene verzije sa grafičkim okruženjima LxQt, Mate i Xfce. Pored navedenih, postoje i pripremljene ISO slike kao MinimalGUI i MinimalCLI. Svi instalirani paketi su sinhronizovani prema Debian testing riznicama sa datumom 14. jul 2017.

Novo izdanje dolazi sa kernelom  4.11.6, dok je u Sparky riznici dostupan u verziji 4.12. Podrazumevani instaler je Calamares i njegova verzija 3.1.1. Klijent e-pošte Icedove zamenio je novi Thunderbird, a dodate su i nove grafičke teme i određeni poboljšani alati.

Korisnicima se preporučuje da obrate pažnju na Sparky riznicu koja bi trebalo da bude sasvim upotrebljiva na Debian testing grani. Tu se mogu pronaći redovno ažurirani programi kao što je Pale Moon, Wps Office, Vivaldi, TeamViewer, Master PDF Editor, Grub-customizer i još mnogo korisnih paketa.

Zvanična objava: https://sparkylinux.org/sparky-5-0/

Preuzimanje: https://sparkylinux.org/download/

09.07.2017.

Filesystem Hierarchy Standard










Gde se dede My Documents?
Sa pojavljivanjem minijaturnih i jeftinih računara klase Raspberry Pi, došlo je i naglog porasta broja korisnika Linuxa koji se nikada ranije nisu susreli sa njim. Iako je u pitanju kvalitetan i moćan operativni sistem, mnogi početnici imaju strah od njegovog korišćenja, pošto je u njihovim očima Linux dosta komplikovaniji za rad od Windowsa. Jedan od tipičnih problema sa kojima se sreću novi korisnici vezan je za strukturu fajl-sistema (sistema datoteka) i potrebno je da prođe dosta vremena dok se ne nauči gde se nalaze folderi (u žargonu, komandne linije – direktorijumi) koji su ekvivalenti foldera UsersDocumentsDesktopAppDataProgram Files ili nekog drugog direktorijuma na koji smo navikli u Windowsu. Ovaj tekst je nastao s namerom da se neiskusnim korisnicima Linuxa olakša snalaženje u novom okruženju.
Mi ćemo za potrebe demonstracije koristiti Linux distribuciju Raspbian za računare Raspberry Pi, koja je bazirana na Debianu 8 (Jessie), što ne znači da napisano neće biti od koristi za korisnike drugih distribucija na drugim hardverskim platformama. Naprotiv, reč je o standardu koji se primenjuje na svim Linux sistemima, tako da je tekst univerzalnog karaktera.

/ je koren svega
Korenski (root) direktorijum kod UNIX-olikih sistema predstavlja apsolutni početak svega što se nalazi u okviru fajl-sistema. Za razliku od Windowsa, gde istovremeno može prisustvovati više diskova sa svojim fajl-sistemima, ovde ne postoji mogućnost označavanja diskova slovima, što je jedna od stvari koja na početku dosta zbunjuje korisnike Windowsa. Grubo govoreći, root direktorijum bismo, uslovno, mogli da nazovemo Linuxovim C diskom.
Pošto je svojevremeno bilo uobičajeno da razne distribucije imaju vlastite, specifične varijante fajl-sistema, došlo je do raslojavanja i nekompatibilnosti, pa je dogovoren i usvojen Filesystem Hierarchy Standard, kojim se regulišu nazivi datoteka. Po trenutno važećem FHS 3.0, korenski direktorijum poseduje sledeće poddirektorijume: binbootdevetchomelibmediamntoptprocrootrunsbinsrvsystmpusr i var.

/bin
Naziv direktorijuma dolazi od reči binaries, a namenjen je čuvanju izvršnih fajlova dostupnih svim korisnicima sistema. Tu su mahom smeštene komande koje koristimo iz komandne linije, recimo, lscdgrepmkdirping. Ekvivalent u Windowsu bi mogao da bude folder \Window\System32. Sličan njemu je direktorijum /sbin, koji obavlja isti posao, ali sadrži alate dostupne samo administratorima. Da bi korisnik koji nije administrator mogao da pristupi programima smeštenim ovde, potrebno je da koristi poznatu komandu sudo. Inače, naziv sbin dolazi od system binaries ili, po nekima, od super user binaries i sadrži programe kao što su komandni interpreter Bashfdiskifconfig i reboot. Stvar ćemo još malo zakomplikovati uvođenjem direktorijuma /usr/bin i /usr/sbin, koje možemo posmatrati kao svojevrsni produžetak pomenutih lokacija.

/boot
Ovo je važan direktorijum koji sadrži datoteke neophodne za pokretanje operativnog sistema. U prvom redu, tu je kernel, a za Raspbian distribuciju je karakteristično da istovremeno postoje dva kernela, od kojih je jedan (kernel.img) namenjen računarima sa jednim jezgrom, a drugi (kernel7.img) za modele Raspberry Pi 2 i 3. Važi generalno pravilo da nije mudro dirati fajlove koji se nalaze u ovom direktorijumu, osim onih sa ekstenzijom .txt, od kojih je posebno zanimljiv config.txt, pošto sadrži mnoštvo opcija za podešavanje sistema. Ekvivalent je C:\Windows.

01.07.2017.

Доступан је ЛиБРЕ! 47


















Доступно је за преузимање ново издање часописа ЛиБРЕ! под редним бројем 47. Садржај овог броја, поред редовне рубрике ЛиБРЕ! вести, доноси следеће теме:

Пулс слободе
Фосдем 2017
Представљамо
Дорс/Цлуц Конференција
Еквилибријум
Како да...?
Начин повратка изгубљених података - Фоторек
Први кораци у Блендеру
Увод у објектно оријентисано програмирање у Ц++
Ки-Пас из команде линије
Нумеричка обрада и симулације
Ослобађање
Наредбе у ГНУ-Линуксу
Слободни професионалац
ФАН - Нагиос
Језичка лабораторија у Ракету
Инернет, мреже и комуникације
Крипто-ратови: Некада и сада
Мобилни кутак
Шифровано ћаскање на Андроиду: Ксабер

https://libre.lugons.org/index.php/broj-47/

18.06.2017.

Objavljen Debian 9 Stretch




Nakon dve godine konstantnog rada na novoj verziji, projekat Debian sa ponosom predstavlja svoje novo stabilno izdanje: Debian GNU/Linux 9.0, sa kodnim imenom Stretch. Ako na svom računaru već imate instaliran stabilni Debian, možete pogledati na koji način se vrši nadogradnja na tek objavljenu verziju.

Da bi videli šta nam novo donosi Debian 9.0 i koje su arhitekture podržane, možete pročitati informacije o izdanju. Na strani za preuzimanje možete odabrati instalacioni medij koji vam najviše odgovara.

Ako ste novajlija u svemu ovome, pogledajte kako izgleda proces instalacije novog izdanja. Ako ste još uvek neodlučni, možete pročitati nekoliko razloga zbog čega bi trebalo da instalirate Debian, a neće biti višak i ako pogledate pojedine delove iz zvanične dokumentacije.

Pročitajte i na koji način bi mogli da pomognete Debian projektu. Na kraju, ako naiđete na bilo kakav problem, preporučujemo da postavite pitanje na zvaničnom forumu, gde ćete moći da dobijete potrebne informacije od iskusnijih korisnika.


11.06.2017.

i3 menadžer prozora













Jednom kada normalna Linux distribucija dosadi, kada problemi sa drajeverima budu riješeni, kada se riješimo predrasuda vezanih za Linux, kada se pomirimo sa nedostatkom Photoshop-a i ostalog profesionalnog softvera koji danas manje-više svi koristimo jer volimo da mislimo da smo profesionalci iako to nismo, i kada jednostavno korišćenje Linux-a jednostavno ne predstavlja nikakav izazov, Linuxaši vole da puste bradu (šmrc, šmrc, ja je ne mogu pustiti) i da traže sljedeći izazov.

U tome trenutku prozori aplikacija postanu suvišni, jer realno, kroz komande u terminalu možeš većinu stvari uraditi brže, bolje i jednostavnije. Prozori aplikacija koje koristimo u slučaju kada je korišćenje terminala naporno se jednostavno povećava pošto Linuxaši obično imaju veću kontrolu nad hardverom jer nam ne treba 20 jebenih gigabajta prostora da instaliramo jebeni operativni sistem i dodatnih 20 jebenih gigabajta prostora da instaliramo Visual Studio da bi isprogramirali nešto, korišćenje Alt + Tab prečice postane naporno jer moraš 10 puta pritisnuti Tab da dođeš do prozora do kojeg želiš.


Tada se počinje javljati potreba da umjesto desktop okruženja počnemo da koristimo nešto što će nam olakšati upravljanje prozorima, od kojih obično veliki postotak čine terminali. Tada na scenu stupa prelazak na sljedeći nivo i korišćenje menadžera prozora (eng. Window Manager). Pošto je Linux kul zato što nam daje opcija koliko nam srce poželi, odma dolazimo do problema: koji od njih instalirati? Arch Wiki trenutno broji ni manje ni više nego 55. Kako izabrati jedan od njih? Nakon što sam potrošio sate čitajući o njima, upoređujući ih, gledajući koji od njih je isprogramiran u kojem programskom jeziku, shvatio sam da sam jednostavno izgubio nekoliko sati života i vratio se starim navikama, tipa ispijanje piva dok se svađam po Internetu sa ljudima o tome koju Linux distribuciju Elliot koristi u seriji Mr. Robot. Čitavu ideju o korišćenju menadžera prozora stavljam u ladicu u svojoj glavi i odlažem za neki drugi put.

i3 je, ukratko rečeno, menadžer prozorima. Ne radi apsolutno ništa drugo osim što olakšava navigaciju između prozora. Nekada se zove i i3wm da ga ljudi ne miješaju sa Intelovim i3 procesorima ili ovim čudnim gradskim terencem (šta god to bilo) koji je izbacio BMW. i3 je sasvim dobar i brz u tom jedinom zadatku kojeg ima. Lagano mogu uraditi nešto tipa ovo i imati pet terminala na ekranu između kojih mi je sasvim lagano skakati iz jednoga u drugi i sve ih posmatrati istovremeno.

Kompjuteraš - kompletan tekst

01.06.2017.

Debian instaler: Stretch RC 4
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove RC 4 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu RC 3 verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.2 zamenjena sa 4.9.0.3. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC 4 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 21 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170527


24.05.2017.

Демократија захтева слободан софтвер














Технологија је кроз историју утицала на друштво. Читање, писање, аритметика, пољопривреда, штампа и радио су примери изума који су променили наш начин схватања трговине, уметности и науке. Софтвер је са културолошког стајалишта најважнија технологија 21. века. Free Software Foundation Europe (FSF Europe) обавезала се да обезбеди људима у нашем друштву право да обликују ову технологију по својим потребама.

Данас је немогуће замислити свакодневни живот без софтвера. Већина нас не може да проведе ниједан дан без коришћења софтвера. Људи користе софтвер на радном месту (радна станица), на лаптопу и на мобилним телефонима. Софтвер се такође налази и на мање очигледним местима као што су возови, аутомобили, телевизори, веш-машине, фрижидери, и многи други уређаји. Већина од ових уређаја не може да функционише без софтвера. Без софтвера не бисмо могли писати писма, телефонирати, ићи у куповину или путовати као што смо навикли. Софтвер је централни инструмент нашег друштва. Када други контролишу алат тако важан за нас као што је софтвер, они могу да изврше велики утицај на наше акције. Ко контролише претраживач, који ми користимо, одређује шта ћемо пронаћи. Онај ко контролише нашу електронску пошту, има прилику да нас цензурише. Једноставно речено, контрола комуникационог сервиса подразумева способност одлучивања ко може да размењује, шта и са ким. Слично, онај који одлучује како софтвер функционише, има велики утицај на то како живимо и шта радимо.

У модерним демократијама моћ је одвојена. Ми делимо власт на законодавну, извршну и судску власт и свака има своју посебну институцију. Осим тога ми делимо одговорност на неколико нивоа надлежности, односно на централну владу, регионалне владе и локалне самоуправе. Кључна функција слободе штампе је да нас штити од формирања информативног монопола, где би превише моћи било концентрисано у рукама мањине. Кључна корист ефикасне демократије је да можете дати било какву функцију унутар демократског система и вашем највећем политичком противнику. (Последња реченица је кључна за схватање савремене демократије. Ово је идеал који су достигле све највеће капиталистичке демократије. Идеал је створити привид демократије код којег изгледа да народ бира своју власт, а у ствари, ко год је на власти, ништа се не мења, барем ништа кључно. То није проблем ако постоји консензус око националних интереса које нико не сме да угрози, али у свим осталим случајевима оваква демократија може да створи само проблем. – прим. прев.)

Веома је опасно за демократију да софтвер, критични друштвени инструмент, буде под контролом мале групе моћника. (Овде је кључ софтвер, али то исто важи и за енергију, кључне сировине, храну и лекове. То су кључни центри моћи у данашњој демократији а не политичари. – прим.прев.) Не само да наша комуникација зависи од софтвера, већ зависи и велики део инфраструктуре друштва. FSF Europe жели да заступа интересе корисника рачунара, а да се избори да у будућности контролу над софтвером имају сви. Друштво не сме себи да приушти да буде зависно од приватних интереса када је у питању алат тако важан као што је софтвер.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

15.05.2017.

GNOME Commander









Bez obzira za koju namenu primarno koristite računar, premeštanje i organizacija fajlova je nešto što ne možete izbeći. Bilo da su u pitanju tekstualni, audio, video ili neki drugi dokumenti, uvek je potrebno razvrstati ih na način na koji ćemo lakše doći do njih kada nam zatrebaju. U ove svrhe koristimo fajl menadžere. Uz svako okruženje dolazi najmanje jedan program ove namene, a ukoliko vam ne odgovara isporučeni, možete instalirati drugi i postaviti ga za podrazumevani. Danas korisnici uglavnom upotrebljavaju miš pri rukovanju fajlovima, međutim, kao što će vam iskusniji korisnici reći, većina operacija na računaru se brže obavlja putem tastature. Upravo zbog ovoga je ranije postojao veliki broj dvopanelnih menadžera datoteka koji su podeljeni po sredini, tako da imate pregled dva direktorijuma u isto vreme, a koristite ih sa svega nekoliko tastera na tastaturi, iako je moguće koristiti i miš. Iako nisu popularni kao ranije, i dalje imaju svoje verne korisnike, a i po kojeg novog s vremena na vreme.


GNOME Commander je program koji se razvija još od 2001. godine, tako da možemo reći da je već veteran. Za početak nas je začudilo što ovaj program nije uvršten u zvanični Arch Linux repozitorijum (ima ga u AUR), ali to govori o njegovoj popularnosti, koja verovatno nije velika. Kod ostalih većih distribucija, nećete imati problema da ga pronađete. Izgled se ne razlikuje od standarda za ovaj tip programa. Levi i desni panel zauzimaju centralni deo, a pri dnu su ispisane najbitnije prečice na tastaturi (na koje možete da kliknete i mišem). U gornjem delu su prečice do nekih podešavanja, kao i kod većine fajl menadžera, a tu su i padajući meniji sa velikim brojem opcija. Kretanje kroz direktorijume najbrže obavljate strelicama na tastaturi. Gore i dole pomerate selektovane objekte, dok strelicom desno ulazite u ono što ste označili, a strelicom levo se vraćate u direktorijum iznad trenutno aktivnog. Tab tasterom se krećete između dva panela i birate koji želite da koristite. Za one kojima je potrebno, moguće je pristupiti i lokacijama na mreži, bilo lokalnoj, bilo nekom vašem udaljenom serveru. Da bismo prešli sve opcije ovog programa, bila bi nam potrebna cela rubrika, tako da ćemo istaći samo najbitnije: podešavanje fonta, njegove veličine i boje, menjanje zadatih programa za otvaranje fajlova, korišćenje bookmarka, mogućnost otvaranja fajlova pomoću dva ili jednog klika mišem, menjanje veličine panela, njihovo deljenje po horizontali umesto po vertikali, slanje fajlova mejlom samo jednim klikom, i tako dalje.

Uprkos maloj popularnosti, ukoliko svakodnevno baratate velikim brojem fajlova, ovo je program koji vam može olakšati život. Treba malo vremena dok ne zapamtite osnovne prečice na tastaturi, ali kada se naviknete, pitaćete se zašto ranije niste otkrili GNOME Commander.