13.08.2017.

Završen DebConf 17












Završena je ovogodišnja konferencija DebConf 17, sa učešćem više od 400 programera i saradnika na Debian projektu. Konferencija je održana na prestižnom koledžu Maisonneuve u Montealu (Kanada), u terminu 6-12 avgust. Pored već ustaljenih događanja koje prate konferenciju, mogli bi posebno da se izdvoje DebCamp i Open Day. Arhiva sa audio/video materijalom sa ovogodišnjeg okupljanja može se preuzeti na ovoj stranici.




Narednog leta, u terminu od 28. jula do 5. avgusta, biće održan sledeći DebConf 18 u gradu Hsinchu (Tajvan). Potpune informacije o stanju organizacije budućeg okupljanja posvećenog Debianu, mogu se pogledati na viki strani projektaLokalni tim je više puta bio uključen u DebConf u prošlosti i očekuje se da će ovaj prestižni dogadjaj biti organizovan na visokom nivou.

Opširnije: https://bits.debian.org/2017/08/debconf17-closes.html




04.08.2017.

Naučite Linux za 5 dana















Naslov zvuči malo preambiciozno, ali lepo izgleda kada se napiše. Preporuka je da preuzmete i proučite PDF knjigu autora koji se odaziva na ime Jason Cannon. Na našoj strani Arhiv može se pronaći još korisnih knjiga i uputstava.                                        

                                                                        PREUZIMANJE



24.07.2017.

Stretch ažuriranje: Debian 9.1














Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje prvu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 9, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 9.1:

https://www.debian.org/News/2017/20170722


21.07.2017.

SparkyLinux 5.0













Razvojni tim je objavio dostupnost novih izdanja SparkyLinux 5.0, distribucije zasnovane na Debian testing riznicama, koja je i ranije bila više poznata po upotrebi laganih grafičkih okruženja i menadžera prozora. Ova verzija nosi kodno ime Nibiru, a za preuzimanje su omogućene verzije sa grafičkim okruženjima LxQt, Mate i Xfce. Pored navedenih, postoje i pripremljene ISO slike kao MinimalGUI i MinimalCLI. Svi instalirani paketi su sinhronizovani prema Debian testing riznicama sa datumom 14. jul 2017.

Novo izdanje dolazi sa kernelom  4.11.6, dok je u Sparky riznici dostupan u verziji 4.12. Podrazumevani instaler je Calamares i njegova verzija 3.1.1. Klijent e-pošte Icedove zamenio je novi Thunderbird, a dodate su i nove grafičke teme i određeni poboljšani alati.

Korisnicima se preporučuje da obrate pažnju na Sparky riznicu koja bi trebalo da bude sasvim upotrebljiva na Debian testing grani. Tu se mogu pronaći redovno ažurirani programi kao što je Pale Moon, Wps Office, Vivaldi, TeamViewer, Master PDF Editor, Grub-customizer i još mnogo korisnih paketa.

Zvanična objava: https://sparkylinux.org/sparky-5-0/

Preuzimanje: https://sparkylinux.org/download/

09.07.2017.

Filesystem Hierarchy Standard










Gde se dede My Documents?
Sa pojavljivanjem minijaturnih i jeftinih računara klase Raspberry Pi, došlo je i naglog porasta broja korisnika Linuxa koji se nikada ranije nisu susreli sa njim. Iako je u pitanju kvalitetan i moćan operativni sistem, mnogi početnici imaju strah od njegovog korišćenja, pošto je u njihovim očima Linux dosta komplikovaniji za rad od Windowsa. Jedan od tipičnih problema sa kojima se sreću novi korisnici vezan je za strukturu fajl-sistema (sistema datoteka) i potrebno je da prođe dosta vremena dok se ne nauči gde se nalaze folderi (u žargonu, komandne linije – direktorijumi) koji su ekvivalenti foldera UsersDocumentsDesktopAppDataProgram Files ili nekog drugog direktorijuma na koji smo navikli u Windowsu. Ovaj tekst je nastao s namerom da se neiskusnim korisnicima Linuxa olakša snalaženje u novom okruženju.
Mi ćemo za potrebe demonstracije koristiti Linux distribuciju Raspbian za računare Raspberry Pi, koja je bazirana na Debianu 8 (Jessie), što ne znači da napisano neće biti od koristi za korisnike drugih distribucija na drugim hardverskim platformama. Naprotiv, reč je o standardu koji se primenjuje na svim Linux sistemima, tako da je tekst univerzalnog karaktera.

/ je koren svega
Korenski (root) direktorijum kod UNIX-olikih sistema predstavlja apsolutni početak svega što se nalazi u okviru fajl-sistema. Za razliku od Windowsa, gde istovremeno može prisustvovati više diskova sa svojim fajl-sistemima, ovde ne postoji mogućnost označavanja diskova slovima, što je jedna od stvari koja na početku dosta zbunjuje korisnike Windowsa. Grubo govoreći, root direktorijum bismo, uslovno, mogli da nazovemo Linuxovim C diskom.
Pošto je svojevremeno bilo uobičajeno da razne distribucije imaju vlastite, specifične varijante fajl-sistema, došlo je do raslojavanja i nekompatibilnosti, pa je dogovoren i usvojen Filesystem Hierarchy Standard, kojim se regulišu nazivi datoteka. Po trenutno važećem FHS 3.0, korenski direktorijum poseduje sledeće poddirektorijume: binbootdevetchomelibmediamntoptprocrootrunsbinsrvsystmpusr i var.

/bin
Naziv direktorijuma dolazi od reči binaries, a namenjen je čuvanju izvršnih fajlova dostupnih svim korisnicima sistema. Tu su mahom smeštene komande koje koristimo iz komandne linije, recimo, lscdgrepmkdirping. Ekvivalent u Windowsu bi mogao da bude folder \Window\System32. Sličan njemu je direktorijum /sbin, koji obavlja isti posao, ali sadrži alate dostupne samo administratorima. Da bi korisnik koji nije administrator mogao da pristupi programima smeštenim ovde, potrebno je da koristi poznatu komandu sudo. Inače, naziv sbin dolazi od system binaries ili, po nekima, od super user binaries i sadrži programe kao što su komandni interpreter Bashfdiskifconfig i reboot. Stvar ćemo još malo zakomplikovati uvođenjem direktorijuma /usr/bin i /usr/sbin, koje možemo posmatrati kao svojevrsni produžetak pomenutih lokacija.

/boot
Ovo je važan direktorijum koji sadrži datoteke neophodne za pokretanje operativnog sistema. U prvom redu, tu je kernel, a za Raspbian distribuciju je karakteristično da istovremeno postoje dva kernela, od kojih je jedan (kernel.img) namenjen računarima sa jednim jezgrom, a drugi (kernel7.img) za modele Raspberry Pi 2 i 3. Važi generalno pravilo da nije mudro dirati fajlove koji se nalaze u ovom direktorijumu, osim onih sa ekstenzijom .txt, od kojih je posebno zanimljiv config.txt, pošto sadrži mnoštvo opcija za podešavanje sistema. Ekvivalent je C:\Windows.

01.07.2017.

Доступан је ЛиБРЕ! 47


















Доступно је за преузимање ново издање часописа ЛиБРЕ! под редним бројем 47. Садржај овог броја, поред редовне рубрике ЛиБРЕ! вести, доноси следеће теме:

Пулс слободе
Фосдем 2017
Представљамо
Дорс/Цлуц Конференција
Еквилибријум
Како да...?
Начин повратка изгубљених података - Фоторек
Први кораци у Блендеру
Увод у објектно оријентисано програмирање у Ц++
Ки-Пас из команде линије
Нумеричка обрада и симулације
Ослобађање
Наредбе у ГНУ-Линуксу
Слободни професионалац
ФАН - Нагиос
Језичка лабораторија у Ракету
Инернет, мреже и комуникације
Крипто-ратови: Некада и сада
Мобилни кутак
Шифровано ћаскање на Андроиду: Ксабер

https://libre.lugons.org/index.php/broj-47/

18.06.2017.

Objavljen Debian 9 Stretch




Nakon dve godine konstantnog rada na novoj verziji, projekat Debian sa ponosom predstavlja svoje novo stabilno izdanje: Debian GNU/Linux 9.0, sa kodnim imenom Stretch. Ako na svom računaru već imate instaliran stabilni Debian, možete pogledati na koji način se vrši nadogradnja na tek objavljenu verziju.

Da bi videli šta nam novo donosi Debian 9.0 i koje su arhitekture podržane, možete pročitati informacije o izdanju. Na strani za preuzimanje možete odabrati instalacioni medij koji vam najviše odgovara.

Ako ste novajlija u svemu ovome, pogledajte kako izgleda proces instalacije novog izdanja. Ako ste još uvek neodlučni, možete pročitati nekoliko razloga zbog čega bi trebalo da instalirate Debian, a neće biti višak i ako pogledate pojedine delove iz zvanične dokumentacije.

Pročitajte i na koji način bi mogli da pomognete Debian projektu. Na kraju, ako naiđete na bilo kakav problem, preporučujemo da postavite pitanje na zvaničnom forumu, gde ćete moći da dobijete potrebne informacije od iskusnijih korisnika.


11.06.2017.

i3 menadžer prozora













Jednom kada normalna Linux distribucija dosadi, kada problemi sa drajeverima budu riješeni, kada se riješimo predrasuda vezanih za Linux, kada se pomirimo sa nedostatkom Photoshop-a i ostalog profesionalnog softvera koji danas manje-više svi koristimo jer volimo da mislimo da smo profesionalci iako to nismo, i kada jednostavno korišćenje Linux-a jednostavno ne predstavlja nikakav izazov, Linuxaši vole da puste bradu (šmrc, šmrc, ja je ne mogu pustiti) i da traže sljedeći izazov.

U tome trenutku prozori aplikacija postanu suvišni, jer realno, kroz komande u terminalu možeš većinu stvari uraditi brže, bolje i jednostavnije. Prozori aplikacija koje koristimo u slučaju kada je korišćenje terminala naporno se jednostavno povećava pošto Linuxaši obično imaju veću kontrolu nad hardverom jer nam ne treba 20 jebenih gigabajta prostora da instaliramo jebeni operativni sistem i dodatnih 20 jebenih gigabajta prostora da instaliramo Visual Studio da bi isprogramirali nešto, korišćenje Alt + Tab prečice postane naporno jer moraš 10 puta pritisnuti Tab da dođeš do prozora do kojeg želiš.


Tada se počinje javljati potreba da umjesto desktop okruženja počnemo da koristimo nešto što će nam olakšati upravljanje prozorima, od kojih obično veliki postotak čine terminali. Tada na scenu stupa prelazak na sljedeći nivo i korišćenje menadžera prozora (eng. Window Manager). Pošto je Linux kul zato što nam daje opcija koliko nam srce poželi, odma dolazimo do problema: koji od njih instalirati? Arch Wiki trenutno broji ni manje ni više nego 55. Kako izabrati jedan od njih? Nakon što sam potrošio sate čitajući o njima, upoređujući ih, gledajući koji od njih je isprogramiran u kojem programskom jeziku, shvatio sam da sam jednostavno izgubio nekoliko sati života i vratio se starim navikama, tipa ispijanje piva dok se svađam po Internetu sa ljudima o tome koju Linux distribuciju Elliot koristi u seriji Mr. Robot. Čitavu ideju o korišćenju menadžera prozora stavljam u ladicu u svojoj glavi i odlažem za neki drugi put.

i3 je, ukratko rečeno, menadžer prozorima. Ne radi apsolutno ništa drugo osim što olakšava navigaciju između prozora. Nekada se zove i i3wm da ga ljudi ne miješaju sa Intelovim i3 procesorima ili ovim čudnim gradskim terencem (šta god to bilo) koji je izbacio BMW. i3 je sasvim dobar i brz u tom jedinom zadatku kojeg ima. Lagano mogu uraditi nešto tipa ovo i imati pet terminala na ekranu između kojih mi je sasvim lagano skakati iz jednoga u drugi i sve ih posmatrati istovremeno.

Kompjuteraš - kompletan tekst

01.06.2017.

Debian instaler: Stretch RC 4
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove RC 4 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu RC 3 verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.2 zamenjena sa 4.9.0.3. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC 4 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 21 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170527


24.05.2017.

Демократија захтева слободан софтвер














Технологија је кроз историју утицала на друштво. Читање, писање, аритметика, пољопривреда, штампа и радио су примери изума који су променили наш начин схватања трговине, уметности и науке. Софтвер је са културолошког стајалишта најважнија технологија 21. века. Free Software Foundation Europe (FSF Europe) обавезала се да обезбеди људима у нашем друштву право да обликују ову технологију по својим потребама.

Данас је немогуће замислити свакодневни живот без софтвера. Већина нас не може да проведе ниједан дан без коришћења софтвера. Људи користе софтвер на радном месту (радна станица), на лаптопу и на мобилним телефонима. Софтвер се такође налази и на мање очигледним местима као што су возови, аутомобили, телевизори, веш-машине, фрижидери, и многи други уређаји. Већина од ових уређаја не може да функционише без софтвера. Без софтвера не бисмо могли писати писма, телефонирати, ићи у куповину или путовати као што смо навикли. Софтвер је централни инструмент нашег друштва. Када други контролишу алат тако важан за нас као што је софтвер, они могу да изврше велики утицај на наше акције. Ко контролише претраживач, који ми користимо, одређује шта ћемо пронаћи. Онај ко контролише нашу електронску пошту, има прилику да нас цензурише. Једноставно речено, контрола комуникационог сервиса подразумева способност одлучивања ко може да размењује, шта и са ким. Слично, онај који одлучује како софтвер функционише, има велики утицај на то како живимо и шта радимо.

У модерним демократијама моћ је одвојена. Ми делимо власт на законодавну, извршну и судску власт и свака има своју посебну институцију. Осим тога ми делимо одговорност на неколико нивоа надлежности, односно на централну владу, регионалне владе и локалне самоуправе. Кључна функција слободе штампе је да нас штити од формирања информативног монопола, где би превише моћи било концентрисано у рукама мањине. Кључна корист ефикасне демократије је да можете дати било какву функцију унутар демократског система и вашем највећем политичком противнику. (Последња реченица је кључна за схватање савремене демократије. Ово је идеал који су достигле све највеће капиталистичке демократије. Идеал је створити привид демократије код којег изгледа да народ бира своју власт, а у ствари, ко год је на власти, ништа се не мења, барем ништа кључно. То није проблем ако постоји консензус око националних интереса које нико не сме да угрози, али у свим осталим случајевима оваква демократија може да створи само проблем. – прим. прев.)

Веома је опасно за демократију да софтвер, критични друштвени инструмент, буде под контролом мале групе моћника. (Овде је кључ софтвер, али то исто важи и за енергију, кључне сировине, храну и лекове. То су кључни центри моћи у данашњој демократији а не политичари. – прим.прев.) Не само да наша комуникација зависи од софтвера, већ зависи и велики део инфраструктуре друштва. FSF Europe жели да заступа интересе корисника рачунара, а да се избори да у будућности контролу над софтвером имају сви. Друштво не сме себи да приушти да буде зависно од приватних интереса када је у питању алат тако важан као што је софтвер.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

15.05.2017.

GNOME Commander









Bez obzira za koju namenu primarno koristite računar, premeštanje i organizacija fajlova je nešto što ne možete izbeći. Bilo da su u pitanju tekstualni, audio, video ili neki drugi dokumenti, uvek je potrebno razvrstati ih na način na koji ćemo lakše doći do njih kada nam zatrebaju. U ove svrhe koristimo fajl menadžere. Uz svako okruženje dolazi najmanje jedan program ove namene, a ukoliko vam ne odgovara isporučeni, možete instalirati drugi i postaviti ga za podrazumevani. Danas korisnici uglavnom upotrebljavaju miš pri rukovanju fajlovima, međutim, kao što će vam iskusniji korisnici reći, većina operacija na računaru se brže obavlja putem tastature. Upravo zbog ovoga je ranije postojao veliki broj dvopanelnih menadžera datoteka koji su podeljeni po sredini, tako da imate pregled dva direktorijuma u isto vreme, a koristite ih sa svega nekoliko tastera na tastaturi, iako je moguće koristiti i miš. Iako nisu popularni kao ranije, i dalje imaju svoje verne korisnike, a i po kojeg novog s vremena na vreme.


GNOME Commander je program koji se razvija još od 2001. godine, tako da možemo reći da je već veteran. Za početak nas je začudilo što ovaj program nije uvršten u zvanični Arch Linux repozitorijum (ima ga u AUR), ali to govori o njegovoj popularnosti, koja verovatno nije velika. Kod ostalih većih distribucija, nećete imati problema da ga pronađete. Izgled se ne razlikuje od standarda za ovaj tip programa. Levi i desni panel zauzimaju centralni deo, a pri dnu su ispisane najbitnije prečice na tastaturi (na koje možete da kliknete i mišem). U gornjem delu su prečice do nekih podešavanja, kao i kod većine fajl menadžera, a tu su i padajući meniji sa velikim brojem opcija. Kretanje kroz direktorijume najbrže obavljate strelicama na tastaturi. Gore i dole pomerate selektovane objekte, dok strelicom desno ulazite u ono što ste označili, a strelicom levo se vraćate u direktorijum iznad trenutno aktivnog. Tab tasterom se krećete između dva panela i birate koji želite da koristite. Za one kojima je potrebno, moguće je pristupiti i lokacijama na mreži, bilo lokalnoj, bilo nekom vašem udaljenom serveru. Da bismo prešli sve opcije ovog programa, bila bi nam potrebna cela rubrika, tako da ćemo istaći samo najbitnije: podešavanje fonta, njegove veličine i boje, menjanje zadatih programa za otvaranje fajlova, korišćenje bookmarka, mogućnost otvaranja fajlova pomoću dva ili jednog klika mišem, menjanje veličine panela, njihovo deljenje po horizontali umesto po vertikali, slanje fajlova mejlom samo jednim klikom, i tako dalje.

Uprkos maloj popularnosti, ukoliko svakodnevno baratate velikim brojem fajlova, ovo je program koji vam može olakšati život. Treba malo vremena dok ne zapamtite osnovne prečice na tastaturi, ali kada se naviknete, pitaćete se zašto ranije niste otkrili GNOME Commander.

06.05.2017.

Jessie ažuriranje: Debian 8.8


















Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje osmu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 8, sa kodnim imenom Jessie. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 8, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 8.8:

https://www.debian.org/News/2017/20170506



01.05.2017.

Подржите КМ Новине




























КМ Новине су једини извор информација са Косова и Метохије, са потпуно објективним и непристрасним извештавањем. Чврсто одлучни да не подржимо ни једну политичку странку, организацију нити идеју независно уређујемо садржаје нашег портала и обраду видео материјала. Нажалост, управо та самосталност је наш рад довела у изузетно тежак и неодржив материјални положај јер смо без икаквих извора финансија, без спонзора и без било какве подршке.

Да би смо наставили да радимо као и до сада, да извештавамо без обзира на интересе политичара и странака, потребна нам је Ваша помоћ. Она може бити новчана или у виду аудио - видео опреме.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html



22.04.2017.

Objavljen Tails 2.12














Svetlost dana ugledala je nova verzija ovog popularnog distroa baziranog na još uvek testing verziji Debian Stretch. Prvo publikovano izdanje distroa Tails objavljeno je 23. juna 2009. Ova verzija je došla sa veb pregledačem Tor pod oznakom 6.5.2 koji je zasnovan na izdanju Firefox ESR 45.9, dok upotrebljeni kernel ima oznaku 4.9.13. Najnovije izdanje karakterišu razne ispravke bagova i manja poboljšanja. Od izmena u pratećem softveru, pažnju privlači uklanjanje I2P, kao i dodavanje aplikacije GNOME Sound Recorder. Možete pogledati pregled svih tehničkih detalja.

Tails je živi sistem čiji je glavni cilj čuvanje privatnosti i anonimnosti. Pomaže da dok koristite internet ostanete potpuno anonimni bez obzira šta surfujete, a pritom ne ostavljajući nikakav trag. Tails je kompletan operativni sistem dizajniran da bude korišćen sa DVD i fleša, potpuno nezavistan od operativnog sistema koji je instaliran na računaru.


Tails dolazi sa nekoliko aplikacija konfigurisane kako bi očuvale vašu privatnost i anonimnost: veb čitač, čet klijent, klijent pošte, kancelarijski paket,  editor slika i zvuka, itd. Tails se oslanja na Tor anonimnu mrežu kako bi zaštitio korisnikovu privatnost dok je na mreži: kompletan softver je konfigurisan da se konektuje isljučivo preko Tora, a sve ostale konekcije su automatski blokirane.

Sledeće izdanje distribucije Tails 3.0 planirano je za trinaesti jun tekuće godine.


Matična strana projekta

11.04.2017.

Debian instaler: Stretch RC 3















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove RC 3 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu RC 2 verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.1 zamenjena sa 4.9.0.2. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC 3 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za petnaest je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.



https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170410


10.04.2017.

Conky













Conky је програмска апликација која вам омогућава да пратите софтверско и хардверско стање вашег рачунара, поред других опција у које спадају провера поште, RSS вести, временске прогнозе и многих сервиса чија примарна сврха не мора бити уско повезана са Conky-јем. Генерално гледано, Conky олакшава праћење процеса за које би нам иначе било потребно неколико апликација. У свега неколико редова можете имати часовник, датум, активне процесе и оне који највише црпе ресурсе система, температуру рачунара, број непрочитаних имејлова и временску прогнозу. Не може се рећи да је планирано, али Conky од почетка тежи да остане лаган и једноставан, са поставкама које стају у двадесетак редова (или много мање) текстуалне датотеке. 

Овакав начин обично (скоро обавезно) почетницима представља проблем, нарочито ако долазе са Windows-а, али се лако превазилази у готово само једном дану и уз мало стрпљења. Наравно, за оне који немају стрпљења да куцкањем подешавају своју апликацију, ту је Conky Manager који има посебну моћ да текстуалне редове претвори у графичко сучеље које чак и апсолутним почетницима омогућава препознатљив доживљај подешавања. Занимљиво је да је Conky добио име по лику из ТВ серије Trailer Park Boys која се снима од 2001. године. 


Неке од предности Conky Manager-а су:
  • Покретање/заустављање, претрага и подешавање Conky тема;
  • Покретање Conky-ја са системом;
  • Опције за мењање локације, транспарентности и величине Conky-јевог прозора;
  • Опције за мењање времена и избора мреже (wlan0/eth0).
Прозор Conky Manager-а дизајниран је тако да врло лако можете поставити и подесити омиљени Conky. Оно што ћете прво приметити приликом отварања прозора је листа основне понуде Conky-ја.



01.04.2017.

Gufw 16.04.1










Svaki lanac je čvrst i siguran, koliko i njegova najslabija karika, a kada je računarska bezbednost u pitanju, ta karika je uvek korisnik. Linux važi za siguran sistem, ali u skladu sa uvodnom premisom, ukoliko korisnik ne vodi računa o zaštiti, neće ga zaštititi ni firewall integrisan u kernel. Upravo je reč o „vatrenom zidu”, kao jednom od stubova sigurnosti modernih sistema.

Za neupućene sledi vrlo kratko objašnjenje. Firewall je zaštitni sistem koji vrši kontrolu mrežnog saobraćaja, i na taj način blokira maliciozni kod ili napadača da dobije pristup operativnom sistemu. Linux (kernel) ima integrisan firewall, pod imenom netfilter, mada će većini korisnika poznatiji termin biti iptables, koji je, u suštini, korisnički deo netfiltera. Problem je što podešavanje ovog sistema može da bude poprilično komplikovan i naporan posao, čak i za korisnike sa višim nivoom znanja. Kako bi olakšali administraciju i omogućili efikasniju zaštitu, nastao je program ufw (uncomplicated firewall), kao skup komandi i skripti za lakše manipulisanje netfilter i iptables. Ipak, za većinu korisnika, ufw nije ništa manje kriptičan od njegove osnove, pa se konačno rešenje nalazi u nekom od grafičkih frontendova za pomenute programe, od kojih je Gufw tema ove recenzije.

Gufw se najčešće nalazi na „Debianolikim” sistemima, kao što su Ubuntu ili Mint porodica distribucija, ali može da se koristi gde god je moguće zadovoljiti osnovne zavisnosti programa: ufwPython i GTK+. Vrlo često se u meniju krije pod imenom Firewall Configuration. Nakon instalacije i pokretanja, radni prozor programa deluje nenametljivo i jednostavno. Odmah ispod standardnog padajućeg menija nalaze se četiri opcije, pomoću kojih biramo željeni profil (HomeOfficePublic), aktiviramo firewall i blokiramo/dozvoljavamo dolazni i odlazni saobraćaj. Ukoliko se prvi put susrećete sa programom ovog tipa, autori su pripremili kratko uputstvo unutar samog prozora, pa je dovoljno pročitati njihove smernice. Ukratko, za bazičnu zaštitu dovoljno je izabrati jedan od profila i uključiti ga. 

20.03.2017.

К‑налазач













К‑налазач је алатка за тражење одређених фајлова на рачунару по имену, односно обрасцу имена, и другим атрибутима. На пример, могу се тражити фајлови задатог типа, или са задатим словима у имену фајла. К‑налазач можете покренути из К‑освајача (у режиму менаџера фајлова) избором Алатке → Нађи фајл... (Ctrl+F) из менија. Ако желите да користите К‑налазач као самосталну алатку, покрените га К‑извођачем.

По покретању К‑налазача видећете сасвим једноставан прозор. Унесите име фајла који тражите у поље По имену:. Можете користити џокере, као и тачку-зарез за раздвајање више имена.
Изаберите фасциклу у којој ће се тражити уносом у поље Тражи у: или кликом на Прегледај... (скривене фајлове и фасцикле можете приказати и сакрити у дијалогу пречицом Alt+. или F8), па притисните Enter или кликните на Нађи. Дугметом Заустави обустављате претрагу. Резултати претраге могу се сачувати као ХТМЛ или обичан текст, дугметом Сачувај као....
Ако је попуњено Укључи потфасцикле, биће претражени и све потфасцикле фасцикле коју сте изабрали. Ако укључите Разликуј величину словаК‑налазач ће узети у обзир само фајлове код којих се тачно поклапа величина слова. Укључите опцију Прикажи скривене фајлове да и њих обухватите претрагом. Попуњавањем Користи индекс фајлова налажете да се користи индекс фајлова који се прави за наредбу locate, ради убрзавања претраге.
Можете користити следеће џокере у именима фајлова и фасцикли:
звездица (*)
Звездица замењује произвољан број било којих знакова (чак и ниједан). На пример, потрага за pera* може наћи фајлове perapera.png и pera_ne_sme_procitati_ovo.kwd, док per*.kwd може наћи periskop.kwd и pera_ne_sme_procitati_ovo.kwd.
знак питања (?)
Насупрот звездици, знак питања замењује тачно један знак, па ће per? наћи pera, али pera? неће наћи ништа, пошто се фајлови зову pera и pera.png. У образац можете ставити колико хоћете знакова питања, што ће поклопити тачно толико произвољних знакова.
скуп знакова ([...])
Поклапа било који од знакова у угластим заградама.
Наравно, можете комбиновати више џокерских симбола у истом обрасцу.
Резултати претраге приказују се у пољу испод. Кликните десним на избор у овом пољу да добијете контекстни мени са могућим радњама над обухваћеним фајловима или фасциклама.