09.12.2017.

Stretch ажурирање: Debian 9.3














Debian пројекат са задовољством објављује трећу надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 9, са кодним именом Stretch. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 9, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 9.3:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian9.3/ChangeLog


07.12.2017.

Debian instaler: Buster Alfa 2
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost druge Alfa 2 verzije izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster i tako nastavio rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.12.0.1 zamenjena sa 4.13.0.1. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 2 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 10 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20171206



25.11.2017.

Samba alati












Prva asocijacija na pomen sambe definitivno je karneval u Rio de Žaneiru. Milioni ljudi su na ulicama tokom pet ludih dana popunjenih pesmom, plesom, igrom i radovanjem, uz zanosne devojke i ekstravagantne kostime. Ali kakve to ima veze sa računarima?! Australijski student Endrju Tridžel je krajem 1991. godine odlučio da kreira softver za povezivanje UNIX računara sa mrežama koje su za osnovu koristile MS-DOS infrastrukturu, i pri tom projekt nije imao nikakvo posebno ime, već ga je autor nazvao „A Unix file server for DOS Pathworks”. U jednom trenutku Tridžel shvata da je on u stvari implementirao podršku za NetBIOS protokol, pa u skladu sa tim, verzija projekta 1.5 iz decembra 1993. godine nosi naziv nbserver. Nedugo posle toga, autor menja naziv u smbserver (zbog podrške klijentima koji koriste SMB/CIFS protokol), ali uskoro stiže obaveštenje da naziv SMBserver pripada kompaniji Syntax. Priča dalje govori da je Tridžel seo za računar i u potrazi za novim nazivom koristio pretraživanje rečnika uz pomoć komande grep sa uslovom da se slova S, M i B nalaze u datom poretku. Pojavila se reč Samba i sve ostalo je istorija.

Samba se ne smatra protokolom (mada u sebi sadrži elemente protokola), već paketom programa čija je funkcija da omoguće komunikaciju računara sa mrežnim resursima.

Instalacija i podešavanje

Distribucije Linuksa najčešće dolaze sa već instaliranom Sambom, dok kod drugih to nije slučaj. Najlakši način da proverimo da li je instalirana, vrši se sledećom naredbom:

samba --version

Ukoliko je instalirana, dobićemo postojeću verziju paketa i varijantu distribucije, a ukoliko nije, dobićemo obaveštenje da zadata komanda nije poznata našem operativnom sistemu, pa Sambu na sistemima baziranim na Debianu instaliramo sledećom naredbom:

sudo apt-get install samba

Vrlo se često uz osnovni Samba paket instaliraju i određeni dodaci, a mi smo na distribuciji Ubuntu 16.04 (Xenial) instalirali sledeće pakete:

sudo apt-get install samba samba-common system-config-samba python-glade2 gksu

Nakon završene instalacije, u direktorijumu /etc/samba se pojavljuje konfiguracioni fajl pod nazivom smb.conf u koji se zapisuju svi parametri važni za funkcionisanje sistema deljenja mrežnih resursa.

Treba istaći da ovaj fajl može da bude izuzetno jednostavan i kratak, ali isto tako može da bude i dosta dugačak i komplikovan za analiziranje. Originalni fajl konfiguracije je početnicima prilično zbunjujući, pa ćemo, sa namerom da materiju izložimo na što jednostavniji način, početi od potpuno praznog dokumenta. Međutim, taj početni konfiguracioni fajl je koristan da bismo uočili neke stvari. Oni koji se sećaju Windowsa 3.x brzo će uočiti sličnost smb.conf sa .ini fajlovima koji su se nekada koristili za čuvanje svakojakih podešavanja, kako u okviru operativnog sistema, tako i kada su u pitanju aplikacije. Reč je o običnim tekstualnim fajlovima uređenim po jednostavnim pravilima. Sve vrednosti su zapisane po sintaksi ključ=vrednost. Ukoliko neku funkciju želimo da onemogućimo, pred nju postavljamo znak „#” ili „;”, koji imaju funkciju komentara. Fajl je logički podeljen na nekoliko segmenata čiji se naziv nalazi u okviru srednjih zagrada. Svaki pojedinačni segment predstavlja definiciju deljenja mrežnog resursa ili je u pitanju takozvani metaservis potreban za definisanje funkcija Samba servera. Ti segmenti imaju i svoj posebni naziv i ponegde ćete pročitati da se radi o „stanzama” (stanza = strofa).

Svet Kompjutera - kompletan tekst

15.11.2017.

Сербиан Линукс: Донација и најава














Пре извесног времена, пројекат Сербиан ГНУ/Линукс добио је своју прву донацију од познатог спортисте, па му се на томе и јавно захваљујемо и желимо пуно успеха у даљој каријери. Поштујемо његову жељу за необјављивањем имена, али не можемо да не споменемо добру своту која делује подстицајно - са три нуле, у еврима.

Што се тиче актуелности у вези пројекта, управо су отпочели радови на будућем издању под бројчаном ознаком 2018. Термин изласка ће бити сличан као и код претходних година, тако да заинтересовани КДЕ корисници, издање могу очекивати највероватније у првој половини јануара. Иако више познатих дистрибуција полако одустаје од 32-битне архитектуре, код нас ће стање остати непромењено у издању 2018, па ће доступне за преузимање бити i386 и amd64 ИСО слике за КДЕ и Опенбокс верзије.

За оне који су сада први пут чули за овај пројекат, најбоље је да погледају нашу историју издања.


06.11.2017.

ЛиБРЕ! часопис - Специјал 3





















Слобода у служби утамничења, вражја работа?

Представљамо вам трећи специјал ЛиБРЕ! часописа. Да вас подсетимо, до сада смо објавили два специјална издања Часописа – то су „Мала школа: Сиџил 0.7.2” и „Мала школа: Скрибус 1.4”. Сама форма часописа не дозвољава да велики туторијали буду објављени у целини јер онда не би било места за друге садржаје у Часопису. Стога је идеја прва два специјала била да обједини већ објављене велике серијале на једном месту како би читаоци лакше сагледали целину и суштину истих.


Међутим, то неће бити случај са трећим специјалом ЛиБРЕ! часописа под називом „Слобода у служби утамничењу – вражја работа?”. Из самог наслова се не може одмах закључити да је тема овог специјала употреба ФриБСД оперативног система у дигиталној форензици. Дигитална форензика није нешто са чиме се срећемо често, као што ни ФриБСД није оперативни систем са којим је просечан корисник слободног софтвера довољно упознат. Претходно наведене ствари и дужина самог чланка навели су нас на то да је најпогоднији облик за објављивање овог чланка управо ЛиБРЕ! Специјал.

https://libre.lugons.org/index.php/specijal-3/

01.11.2017.

Лозинке











Добре лозинке
Иако постоје савременије методе које омогућавају боље начине за утврђивање идентитета корисника, лозинке су још увек најчешћи избор и то се вероватно неће променити још неко време. Управо због тога што су лозинке најчешћи избор, о њима би требало повести рачуна. Постоји неколико битних ствари на које треба обратити пажњу а најважније су генерисање лозинки, њихово чување и обнављање. Добра лозинка је само први корак за очување приватности и виртуелних идентитета али независно од сложености лозинке, увек треба пазити и на крађу. Лажни сајтови (phishing), крађа колачића (cookie stealing), снимање тастатуре (keylogging), пресретање конекције (man-in-the-middle) и сличне методе могу и те како да угрозе идентитет и податке корисника без обзира на сложеност лозинке коју користе.
Генерисање лозинки
При избору лозинке најчешће се приступа неком од следећа два метода: насумице генерисане лозинке или лозинке измишљене од стране корисника. Сложеност првих је углавном могуће лако измерити, док код мерења сложености „људских“ лозинки постоји и фактор познавања и погађања лозинке на основу познавања личних података о кориснику. Сложеност лозинке у уопштеном случају представља број покушаја који је неопходан да неко погоди лозинку, било „насилним методама“ (bruteforce) или укључивањем личних података о жртви (датум рођења, имена чланова породице, омиљени бендови, хобији). Дакле, лозинка има улогу да закомпликује посао онима који желе да је погоде и имајте то на уму.
Лозинке које генерише човек
Најчешћи приступ је да корисник комбинује неколико њему важних информација. Надимак, број куће или стана, име кућног љубимца у комбинацији са неким бројевима као што су број куће, неке важне године или датуми, бројеви телефона могу релативно лако да се погоде јер је број комбинација најчешће довољно мали. Уз мало креативности и овакве лозинке могу да постану, ако ништа друго, довољно добре. Неке од најчешћих метода за побољшавање оваквих лозинки су мењање слова знаковима и бројевима. На пример, заменити слово О нулом или слово А са 4 или @, слово L јединицом, изоставити самогласнике, мешати мала и велика слова и тако даље. Други занимљив приступ је да из неке реченице која се лако памти или из стиха узмемо само прва слова сваке речи. На пример од реченице „Нећу да користим власнички програм јер постоји слободан.“ може да се добије следећа лозинка – ndkvpjps. Лако се памти а наизглед не постоји никакав смисао. Када се ту убаце још велика и мала слова, добија се следећи резултат – NdkvPJps. На крају, убацимо још који број и знак – 4NDk\/PJp$2. Ово већ личи на озбиљну лозинку.

17.10.2017.

Parole Media Player










Taman kada pomislite da ste čuli i probali svaki audio i video-plejer na Linuxu, pojavi se neki novi igrač. Doduše, Parole je do pre godinu, dve bio prilično nepoznat, verovatno zbog sporog razvoja, te se ne može reći da je nov. To što je u pitanju program iza kojeg stoji XFCE, govori mnogo, između ostalog i to da mora biti stabilan i jednostavan. Da pogledamo šta se krije iza još jednog iz mora video-plejera.

Parole se nalazi u repozitorijumima većine popularnih distribucija, u nekim slučajevima je to starija verzija, obratite pažnju na to. Sam izgled je standardan – traka sa padajućim menijima na vrhu i statusna traka na dnu prozora. Klikom na meni Media dobijamo opcije za otvaranje određene datoteke, otvaranje lokacije sa mreže, čuvanje plejliste i opciju za učitavanje DVD, ukoliko je ubačen. U Playback delu nalaze se opcije za uključivanje i isključivanje ponavljanja stavki i njihovo nasumično puštanje, prikaz plejliste, kao i zgodna opcija pod imenom Go to position. Klikom na nju možete uneti tačnu vremensku odrednicu za premotavanje snimka. Nema potrebe da ciljate mišem željeno vreme na traci ispod. Od podešavanja vezanih za zvuk, imamo biranje audio-trake, isključivanje zvuka (mute), pojačavanje i utišavanje. U meniju Video možemo da menjamo odnos stranica (aspect ratio) i da biramo željeni prevod. Poslednja stavka (ne računajući Help) jeste Tools, gde se nalaze Plugins (dodaci) i Preferences. Za sada postoje samo tri instalirana dodatka: Tray icon, MPRIS2 i Notify


Drugi je posebno koristan ukoliko želite da koristite svoj telefon kao daljinski za upravljanje programom. Podešavanja samog programa (Preferences) nisu brojna, ali su sasvim dovoljna za većinu korisnika. U prvom tabu je moguće podesiti da se screensaver ne pokreće dok je program aktivan, da se omogući korišćenje multimedijalnih tastera i nešto što se danas retko gde viđa, a ranije je bilo standard – uključivanje i biranje vizuelnih efekata tokom reprodukcije audio-fajlova. U sledećem tabu je moguće podesiti finese vezane za sliku: svetlost, kontrast, zasićenje... Tu je i tab sa podešavanjima vezanim za plejliste i poslednji koji je posvećen prevodima. Moguće je birati font i njegovu veličinu, kao i encoding. Za naše područje je potrebno odabrati WINDOWS-1250, koji se nalazi u Central European grupi. Na statusnoj traci u dnu prozora nalaze se standardne opcije za premotavanje, puštanje i pauziranje snimka, prebacivanje slike na ceo ekran i regulacija zvuka.


08.10.2017.

Stretch ažuriranje: Debian 9.2















Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje drugu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 9, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 9.2:

https://www.debian.org/News/2017/20171007



01.10.2017.

Слободан софтвер за образовање деце













Одавно је прошло време када се рачунар користио искључиво за програмирање и када су га користили само специјално обучени програмери. Данашњи рачунари су веома приступачни у погледу да их могу користити и обични људи који нису програмери; чак их могу користити и деца.

Поред тога што се могу забавити уз рачунар, играјући неку занимљиву игрицу, деца могу много тога и научити уз рачунар, опет, кроз игру. Циљ овог серијала чланака је да упозна децу и њихове родитеље са слободним софтвером уз помоћ којег деца могу усавршити постојећа и стећи нова знања. Најпре ћемо говорити о Linux дистрибуцијама као примерима свеобухватних решења ове намене, а затим и о појединачним пројектима који су уско специјализовани за учење једне науке или једног дела науке.

Edubuntu
Edubuntu, од раније познат као Ubuntu Education Edition, јесте званични Ubuntu дериват дизајниран за коришћење у учионицама. Развијен је од стране професора и технолога из више земаља. Изграђен је на бази Ubuntu-а и садржи многобројне програме који потпомажу образовање. Edubuntu је, како кажу његови оснивачи, намењен деци свих година. Циљ Edubuntu-а је да на једном месту окупи све најбоље слободне програме из области образовања и учини их једноставним за инсталацију и одржавање.

Иако је намењен деци свих узраста, Edubuntu могу да користе и одрасли. У њему се налазе образовни програми за све узрасте, од оних намењених деци предшколског узраста, до оних намењених научницима и инжењерима. Но, задржаћемо се само на оним програмима који су намењени деци и навешћемо неке од њих. Atomix је игрица која вас упознаје са атомима и молекулима. Blinken вам помаже да боље запамтите одређене секвенце боје и звука. GCompris је програмски пакет који се састоји од више игара које су разврстане по категоријама, а намењен је за децу од две до десет година. Kbruch је одличан програм уз који деца лако могу учити математику. RiLi је занимљива игрица у којој је циљ да повежете све вагоне за локомотиву воза, а да при томе нигде не ударите.
DoudouLinux
За разлику од Edubuntu-а којег могу користити и одрасли, DoudouLinux је намењен првенствено деци. DoudouLinux нуди образовне и лагане игре кроз које, забављајући се, деца уче. Већ од две године старости, деца могу да користе DoudouLinux, јер он не захтева способност читања или одлично руковање мишем, већ управо супротно. За старију децу, ту су једноставне апликације погодне за цртање, писање, рачунање, а могу и да науче како да стварају песме или видео клипове, или како да науче да програмирају.
DoudouLinux има радно окружење које је лагано за употребу, налик онима у конзолама за игру. Замишљен је за употребу првенствено у „живом режиму”, покретањем са диска или USB меморије, мада се може и инсталирати на рачунар.
Након покретања DoudouLinux-а појавиће се мени за избор активности, при чему су активности поређане од оних које воде до игара за овладавање коришћења миша, преко скупа образовних игара (Childsplay, suite of educational games), до активности која вас упознаје са читавим DoudouLinux-ом.
DoudouLinux долази са уграђеном контролом за филтрирање садржаја, па ће и заштитити децу од посета непријатним и штетним web страницама. Тренутно подржава 28 језика, међу којима је и српски.

19.09.2017.

Parrot Security OS














Parrot Security OS je Debian zasnovana distribucija koja je orjentisana na bezbednost i dolazi sa brojnim alatima koji mogu biti korisni za tu namenu. Spisak softvera koji je podrazumevano instaliran ima dosta sličnosti sa istim paketom na distribuciji Kali Linux. Distribucija prati Debian testing riznice, trenutno Buster, a podrazumevano grafičko okruženje je Mate. U sekciji za preuzimanje mogu se odabrati puna verzija sa oznakom Security, kao i Home izdanje koje ne poseduje bezbedonosne i forenzičke alate.





Nedavno je objavljeno novo izdanje sa brojčanom oznakom 3.8 koje dolazi sa kernelom 4.12, ZFS podrškom i podrazumevanim Mate 18.1 okruženjem. Pored standardnih ISO slika, edicija 3.8 sadrži i verziju AIR koja je posebno dizajnirana za testiranje bežičnih mreža, pa tako poseduje alate samo za tu oblast. Ako korisnicima zatreba pomoć ili savet, mogu ga potražiti i na zvaničnom forumu ove zanimljive distribucije zasnovane na Debian testing riznici.

https://www.parrotsec.org/


05.09.2017.

Debian instaler: Buster Alfa 1

















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost prve Alfa 1 verzije izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster i tako započeo rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.3 zamenjena sa 4.12.0.1. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 21 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170903



03.09.2017.

Datoteke, atributi, dozvole










Ko je ko u sistemu fajlova?
U prošlom broju smo se dotakli teme organizacije fajl-sistema pod Linuksom, gde smo pokušali na da jednostavan način objasnimo jednu od stvari koje dosta zbunjuju nove korisnike tog operativnog sistema, a koji su ranije koristili Windows. U ovom broju ćemo pokušati da objasnimo još neke stvari koje se po načinu realizacije razlikuju od onoga što gledamo na Windowsima.

Sve je fajl
Što se Windowsa tiče, stvar je jednostavna i jasna. Fajl-sistem se sastoji od fajlova (datoteka) i direktorijuma (foldera) pomoću kojih se fajlovi organizuju u logičke celine. Linuks ima malo drugačiju filozofiju (ili drugačiju arhitekturu operativnog sistema), pa pod fajlove ne ubraja samo tipične datoteke sa podacima (txt, doc, mp3, jpg), već i sve ono što ima formu niza binarnih informacija. Stoga, Linux čak i tastaturu predstavlja kao datoteku, pošto se njen ulaz tretira kao niz karaktera. Pod fajlove ulaze i hard-diskovi, kernel strukture podataka, štampači, serijski portovi, programi za emulaciju terminala i dosta drugih stvari. Hardverski uređaji se kod Linuxa logički dele u dve grupe fajlova. Prva se odnosi na uređaje koji rade sa nizovima karaktera, dok se druga grupa odnosi na takozvane blok uređaje, u koje najčešće spadaju jedinice masovne memorije, kao što su hard-diskovi ili fleš memorije. Naziv su dobili po tome što se na tim uređajima podaci čitaju i pišu u blok formatu, a ne direktnom manipulacijom pojedinačnih bajtova.

Linuks generalno poznaje tri vrste fajlova: standardne fajlove, direktorijume i specijalne fajlove.

Prve dve kategorije nije potrebno predstavljati, pa ćemo se baviti samo specijalnim fajlovima. U njih spadaju:
• Kanali ili cevi (p) predstavljaju specijalni tip fajlova koji funkcionišu po principu bafera FIFO (First In First Out). Njihovim korišćenjem možemo odrediti da izlaz sa jednog procesa ide na ulaz drugog. U pitanju su fajlovi koji se često koriste za razmenu podataka između različitih programa ili između različitih procesa u okviru jednog programa.
• Soketi (s) su još jedan od „egzotičnih” tipova fajlova koje srećemo u Linuksu. Obavljaju sličnu funkciju kao kanali, samo što se ovde radi o dvostranoj komunikaciji. Iako se radi o fajlovima koji su vidljivi unutar fajl-sistema, njima jedino mogu pristupati procesi sa kojima su povezani.
• Linkovi (l) imaju funkciju da ukazuju na poziciju nekog fajla u fajl-sistemu, slično kao što to rade prečice (Shortcuts) u Windowsu. Linuks razlikuje dve vrste linkova. Prvi se nazivaju simboličkim linkovima i sadrže lokaciju fajla na koji se pozivaju. Drugi tip linkova su hard linkovi i oni u okviru indeksnog deskriptora dodatno nose zapis o fajlu na koji ukazuju. Izmene urađene bilo na originalu ili na hard linku biće prikazane bez obzira na to koji od njih pozivamo. Isto tako, ukoliko obrišemo originalni fajl, hard link će preuzeti njegovu funkciju.
• Blok uređaji (b) i karakter uređaji (c) su ukratko objašnjeni u prethodnom delu testa.

Atributi fajl-sistema
Kao što Windows ima sopstvene atribute fajlova kojima se pristupa komandom attrib (vuče koren iz DOS-a), tako i Linux ima svoje, a njima se pristupa preko komande chattr (change attributes). Uz njenu pomoć možemo na jednostavan način promeniti stanje željenog atributa. Uz chattr treba spomenuti i komandu lsattr (list attributes), čija je funkcija da prikaže trenutno stanje atributa u nekom direktorijumu. Ilustracije radi, izvršili smo ovu komandu nad direktorijumom /bin i dobili smo podatke prikazane na ilustraciji (gore desno).



25.08.2017.

Linuks napunio 26 godina




Na današnji dan, pre 26 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, više od dve decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi
Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.

21.08.2017.

Debianeri, živi li ste :)















Radi se o informaciji koja bi mogla biti zanimljiva za Debian korisnike na srpskom govornom području, pa bi bilo poželjno da bude podeljena na što više mesta. Verovatno je poznato da je već duže vreme Predrag Damnjanović, vlasnik sajtova MyCity i Vesti.rs, donator hostinga za Slackware zajednicu u Srbiji. Po istom principu, od Predraga je stigla ponuda u vidu poklon hostinga za domaće Debian korisnike.

Pošto ponuda nije upućena pojedincu, na ovaj način bi moglo da bude izvršeno okupljanje korisnika koji preferiraju Debian i njegove derivate. Ako postoje zainteresovani volonteri za održavanje i administaciju foruma, a imaju malo slobodnog vremena, mogu se javiti preko kontakt forme ili društvenih mreža radi dogovora oko daljeg postupanja.



13.08.2017.

Završen DebConf 17












Završena je ovogodišnja konferencija DebConf 17, sa učešćem više od 400 programera i saradnika na Debian projektu. Konferencija je održana na prestižnom koledžu Maisonneuve u Montealu (Kanada), u terminu 6-12 avgust. Pored već ustaljenih događanja koje prate konferenciju, mogli bi posebno da se izdvoje DebCamp i Open Day. Arhiva sa audio/video materijalom sa ovogodišnjeg okupljanja može se preuzeti na ovoj stranici.




Narednog leta, u terminu od 28. jula do 5. avgusta, biće održan sledeći DebConf 18 u gradu Hsinchu (Tajvan). Potpune informacije o stanju organizacije budućeg okupljanja posvećenog Debianu, mogu se pogledati na viki strani projektaLokalni tim je više puta bio uključen u DebConf u prošlosti i očekuje se da će ovaj prestižni dogadjaj biti organizovan na visokom nivou.

Opširnije: https://bits.debian.org/2017/08/debconf17-closes.html




04.08.2017.

Naučite Linux za 5 dana















Naslov zvuči malo preambiciozno, ali lepo izgleda kada se napiše. Preporuka je da preuzmete i proučite PDF knjigu autora koji se odaziva na ime Jason Cannon. Na našoj strani Arhiv može se pronaći još korisnih knjiga i uputstava.                                        

                                                                        PREUZIMANJE



24.07.2017.

Stretch ažuriranje: Debian 9.1














Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje prvu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 9, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 9.1:

https://www.debian.org/News/2017/20170722


21.07.2017.

SparkyLinux 5.0













Razvojni tim je objavio dostupnost novih izdanja SparkyLinux 5.0, distribucije zasnovane na Debian testing riznicama, koja je i ranije bila više poznata po upotrebi laganih grafičkih okruženja i menadžera prozora. Ova verzija nosi kodno ime Nibiru, a za preuzimanje su omogućene verzije sa grafičkim okruženjima LxQt, Mate i Xfce. Pored navedenih, postoje i pripremljene ISO slike kao MinimalGUI i MinimalCLI. Svi instalirani paketi su sinhronizovani prema Debian testing riznicama sa datumom 14. jul 2017.

Novo izdanje dolazi sa kernelom  4.11.6, dok je u Sparky riznici dostupan u verziji 4.12. Podrazumevani instaler je Calamares i njegova verzija 3.1.1. Klijent e-pošte Icedove zamenio je novi Thunderbird, a dodate su i nove grafičke teme i određeni poboljšani alati.

Korisnicima se preporučuje da obrate pažnju na Sparky riznicu koja bi trebalo da bude sasvim upotrebljiva na Debian testing grani. Tu se mogu pronaći redovno ažurirani programi kao što je Pale Moon, Wps Office, Vivaldi, TeamViewer, Master PDF Editor, Grub-customizer i još mnogo korisnih paketa.

Zvanična objava: https://sparkylinux.org/sparky-5-0/

Preuzimanje: https://sparkylinux.org/download/

09.07.2017.

Filesystem Hierarchy Standard










Gde se dede My Documents?
Sa pojavljivanjem minijaturnih i jeftinih računara klase Raspberry Pi, došlo je i naglog porasta broja korisnika Linuxa koji se nikada ranije nisu susreli sa njim. Iako je u pitanju kvalitetan i moćan operativni sistem, mnogi početnici imaju strah od njegovog korišćenja, pošto je u njihovim očima Linux dosta komplikovaniji za rad od Windowsa. Jedan od tipičnih problema sa kojima se sreću novi korisnici vezan je za strukturu fajl-sistema (sistema datoteka) i potrebno je da prođe dosta vremena dok se ne nauči gde se nalaze folderi (u žargonu, komandne linije – direktorijumi) koji su ekvivalenti foldera UsersDocumentsDesktopAppDataProgram Files ili nekog drugog direktorijuma na koji smo navikli u Windowsu. Ovaj tekst je nastao s namerom da se neiskusnim korisnicima Linuxa olakša snalaženje u novom okruženju.
Mi ćemo za potrebe demonstracije koristiti Linux distribuciju Raspbian za računare Raspberry Pi, koja je bazirana na Debianu 8 (Jessie), što ne znači da napisano neće biti od koristi za korisnike drugih distribucija na drugim hardverskim platformama. Naprotiv, reč je o standardu koji se primenjuje na svim Linux sistemima, tako da je tekst univerzalnog karaktera.

/ je koren svega
Korenski (root) direktorijum kod UNIX-olikih sistema predstavlja apsolutni početak svega što se nalazi u okviru fajl-sistema. Za razliku od Windowsa, gde istovremeno može prisustvovati više diskova sa svojim fajl-sistemima, ovde ne postoji mogućnost označavanja diskova slovima, što je jedna od stvari koja na početku dosta zbunjuje korisnike Windowsa. Grubo govoreći, root direktorijum bismo, uslovno, mogli da nazovemo Linuxovim C diskom.
Pošto je svojevremeno bilo uobičajeno da razne distribucije imaju vlastite, specifične varijante fajl-sistema, došlo je do raslojavanja i nekompatibilnosti, pa je dogovoren i usvojen Filesystem Hierarchy Standard, kojim se regulišu nazivi datoteka. Po trenutno važećem FHS 3.0, korenski direktorijum poseduje sledeće poddirektorijume: binbootdevetchomelibmediamntoptprocrootrunsbinsrvsystmpusr i var.

/bin
Naziv direktorijuma dolazi od reči binaries, a namenjen je čuvanju izvršnih fajlova dostupnih svim korisnicima sistema. Tu su mahom smeštene komande koje koristimo iz komandne linije, recimo, lscdgrepmkdirping. Ekvivalent u Windowsu bi mogao da bude folder \Window\System32. Sličan njemu je direktorijum /sbin, koji obavlja isti posao, ali sadrži alate dostupne samo administratorima. Da bi korisnik koji nije administrator mogao da pristupi programima smeštenim ovde, potrebno je da koristi poznatu komandu sudo. Inače, naziv sbin dolazi od system binaries ili, po nekima, od super user binaries i sadrži programe kao što su komandni interpreter Bashfdiskifconfig i reboot. Stvar ćemo još malo zakomplikovati uvođenjem direktorijuma /usr/bin i /usr/sbin, koje možemo posmatrati kao svojevrsni produžetak pomenutih lokacija.

/boot
Ovo je važan direktorijum koji sadrži datoteke neophodne za pokretanje operativnog sistema. U prvom redu, tu je kernel, a za Raspbian distribuciju je karakteristično da istovremeno postoje dva kernela, od kojih je jedan (kernel.img) namenjen računarima sa jednim jezgrom, a drugi (kernel7.img) za modele Raspberry Pi 2 i 3. Važi generalno pravilo da nije mudro dirati fajlove koji se nalaze u ovom direktorijumu, osim onih sa ekstenzijom .txt, od kojih je posebno zanimljiv config.txt, pošto sadrži mnoštvo opcija za podešavanje sistema. Ekvivalent je C:\Windows.