26. 1. 2017.

Сербиан дизајн на вашем КДЕ-у















Пошто је стигло више сличних питања од КДЕ корисника, о томе како могу подесити овдашњи дизајн на свој десктоп, следи кратко упутство. Потребно је додати следећу ризницу међу постојеће изворе:

deb http://master.dl.sf.net/project/serbian2014/Archive/repo/ stretch main

Командом која следи извршити додавање кључа:

wget -O - https://sf.net/projects/serbian2014/files/Archive/repo/key/deb.gpg.key | apt-key add -

Када извршите ажурирање ризнице, следи инсталација одговарајућих пакета:

sddm-theme-serbian    (пријавни екран)

plasma-theme-serbian    (уводни екран, тема површи, шема боја, тапет)

serbian-icon-theme    (пакет икона)

Ако желите исту декорацију прозора, потребно је имати инсталиран пакет: kwin-decoration-oxygen

Упутство је применљиво за КДЕ 5 кориснике дистрибуција Debian, Kubuntu и Mint, као и за све њихове деривате.

23. 1. 2017.

Доступан је Сербиан 2017 КДЕ



Доступна је за преузимање нова верзија оперативног система Сербиан ГНУ/Линукс 2017, са КДЕ графичким окружењем. Графички изглед новог издања посвећен је богатом књижевном делу Васка ПопеСербиан долази подешен на ћириличну опцију, а кроз системске поставке може бити одабрана и латиница, као и ијекавица за обе варијанте. Као основа за образовање дистрибуције коришћен је Debian (Stretch) у својој још увек тестинг верзији, са КДЕ графичким окружењем. 

Сербиан 2017, као и претходна три издања, намењен је свим корисницима који желе да имају оперативни систем на српском језику. Намењен је и као могући избор за садашње кориснике власничких оперативних система. Такође, постоје и корисници који не умеју све сами да подесе и који су до сада користили Линукс дистрибуције које важе као више пријатељске за употребу. Додатне снимке екрана можете погледати овде.




На новом издању, поред уобичајених програма који долазе уз КДЕ графичко окружење, налази се и колекција програма који ће корисницима омогућити квалитетно извршавање постављених задатакаСви преинсталирани програми су преведени на српски језик. Употребљен је кернел 4.9.1, а у односу на претходну верзију, побољшана је подршка за екстерне уређаје, пар апликација добило је замене, па садашњи избор изгледа овако:

Ако сте новајлија на Линуксу, инсталациони процес је једноставан и траје краће од 10 минута, а овде можете прочитати како се припремају медији за инсталацију. Графички интерфејс инсталационог поступка подразумевано је подешен на ћириличну опцију, док ће управљање тастатуром бити на латиници. Ако до сада нисте видели како изгледа инсталација, можете је погледати у сликама, а доступан је и видео материјал. По инсталацији, Сербиан ће заузети нешто мање од 5 ГБ, тако да би било пожељно да му приликом партиционисања, за удобно деловање одредите 10 до 15 ГБ.


                 

Када вам се подигне тек инсталирани систем, баците поглед у фасциклу Документи, где је записано неколико савета. Као битније, треба истаћи да се распоред тастатуре мења пречицом Ctrl+Shift, а подешене су опције: la, ћи, en. Такође, систем је подешен да се админ приступ добија kомандом, нпр.: kdesu dolphin или kdesu systemsettings5, а за ГТК апликације: gksu synaptic. Десктоп ефекти који су подешени подразумевано, покрећу се притиском на тастере F10, F11 и F12.

На крају, хвала свим читаоцима ових редова, корисницима који имају или ће имати Сербиан на свом рачунару, као и свим медијима и појединцима који су дали свој допринос популаризацији оперативног система на српском језику. Ако има заинтересованих који желе да помогну у промоцији, доступни су и банери за ту намену.


15. 1. 2017.

Debian instaler: Stretch RC 1
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove RC 1 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke u odnosu na prethodnu alfa 8 verziju. Upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.7.0.1 zamenjena sa 4.8.0.2. Zbog određenih grešaka, odložen je prelazak na spojeni /usr za sledeće izdanje. Dodata je podška za LXQt, a korisnike očekuje nova grafička tema, kao i prelazak na drugi font. Pored navedenog, u novom izdanju napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za osam je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170115


14. 1. 2017.

Jessie ažuriranje: Debian 8.7















Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje sedmu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 8, sa kodnim imenom Jessie. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 8, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 8.7:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian8.7/ChangeLog


8. 1. 2017.

BunsenLabs











Moguće je da vam ime BunsenLabs Linux ne govori mnogo, ali ukoliko napišemo #! postoji verovatnoća da će iskusniji korisnici znati o čemu je reč. U pitanju je bivši CrunchBang Linux i možda niste ni znali da je ova distribucija ugašena. Početkom prošle godine njen glavni kreator odlučio je da prekine sa razvojem, ali pored velikog broja korisnika, bilo je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti dostojan naslednik i nastaviti tamo gde je CrunchBang stao. Pored nekoliko projekata najdalje je odmakao fork pod imenom BunsenLabs Linux. Za one koji ranije nisu koristili #!, u pitanju je distribucija zasnovana na Debian stable grani (trenutno verzija 8) sa Openbox menadžerom prozora i kompletom gtk programa koji imaju za cilj da olakšaju upotrebu distribucije i budu što manje zahtevni.

Nakon postavljanja iso slike na željeni medij i podizanja sistema, dobijamo meni sa izborom za „živu” (live) sesiju, tekstualni ili grafički instaler. Naša preporuka je da se opredelite za grafički pošto je u pitanju je klasičan Debian instaler sa jedinom razlikom što nema biranja okruženja, te je proces donekle ubrzan i sa manje koraka. Međutim, i dalje zahteva da se utroši malo više vremena u odnosu na druga rešenja, što je opravdano detaljnijim podešavanjem sistema tokom same instalacije. Nakon završetka i pokretanja računara, dočekuje vas prilično prazan ekran – tint2 panel na vrhu, siva pozadina i jednostavna postavka conky sa desne strane. Za razliku od distribucija gde vas dočekuje šareni prozor dobrodošlice, ovde vas čeka skripta pokrenuta u konzoli sa zadatkom da vas sprovede kroz par koraka koji će olakšati instalaciju dodatnih paketa. Za početak su tu osvežavanje repozitorijuma i nadogradnja softvera, zatim mogućnost instalacije jave, dodatnih BunsenLabs pozadina, kao i alatki za programere i web dizajnere.

Od preinstaliranih programa izdvajamo: Transmission, Iceweasel (rebrendirani Firefox), PCmanFM, Geany, Mirage, VLC, Xfburn, Filezilla, Evince, LibreOffice Writer, Gparted, Synaptic. Takođe su tu i prečice za GoogleDocs koji se otvara u podrazumevanom internet pregledaču (pomenuti Iceweasel). Od alatki za uređenje okruženja i sistema tu su: ObconfObmenuTint2 managerConky managerLxappearanceNitrogen. Ukoliko vam fali neki program, preporučujemo upotrebu Synaptic menadžera. Zanimljiv detalj su i prečice unutar svake kategorije menija koje vam omogućavaju instalaciju dodatnih programa ili drajvera. Tu je i opcija Bunsen alternatives koja vam pruža uvid u podrazumevane programe za određene tipove datoteka kao i predlozima za alternative i načinu za njihovom postavljanje. Moramo pohvaliti velik izbor paketa za podešavanje sistema i okruženja, skoro sve je moguće obaviti upotrebom grafičkih alatki, a tamo gde se koriste tekstualne konfiguracione datoteke objašnjeno je šta i kako treba menjati pa je sav posao maksimalno olakšan.


2. 1. 2017.

К‑инфоцентар











К‑инфоцентар пружа вам централизован и удобан преглед система и окружења површи. Информациони центар се састоји од многобројних модула. Сваки модул је засебан програм, али их информациони центар све окупља под једном удобном локацијом.

Информациони модул система
Ова страница даје сажетак о систему. Ту спада дистрибуција, издање Плазме, издање КуТ‑а, издање језгра и тип оперативног система; те у хардверском одељку подаци о процесорима и меморији.

Информациони модул меморије
Овај модул приказује тренутну искоришћеност меморије. Непрекидно се ажурира, те може помоћи утврђивању уских грла у раду извесних програма. Прва треба да уочите да постоје два типа „меморије“, доступна оперативном систему и програмима који се извршавају под њим.
Први тип је физичка меморија. Ово је меморија смештена у меморијским чиповима у рачунару, РАМ (енгл. скр. „насумично приступна меморија“) који сте купили заједно са рачунаром.
Други тип меморије јесте виртуелна или разменска меморија. Овај меморијски блок заправо је простор на хард‑диску, који оперативни систем резервише као „размену“. Оперативни систем може употребити ову виртуелну меморију, или размену, кад потроши физичку меморију. Ова меморија назива се разменском зато што оперативни систем у њу, тј. на диск, уписује неке податке за које процени да вам неће требати неко време, а затим учитава нове податке су вам потребни одмах. Тиме је „разменио“ тренутно непотребне податке са оним одмах потребним. Виртуелна, или разменска меморија, много је спорија од физичке, те оперативни систем покушава да држи податке (нарочито често коришћене) у физичкој меморији. Укупна меморија је збир укупне физичке и разменске меморије.

Информациони модул уређаја
Модул приказивача уређаја, који набраја све уређаје од важности на рачунару. Подељен је у три секције: приказивач уређаја, панел са подацима, и испис УДИ‑ја за тренутно изабрани уређај. Приказивач уређаја набраја све уређаје тренутно откривене на рачунару, у облику стабла. Главне области, на почетку стабла, јесу категорије уређаја — кликните левим на сажету категорију да је раширите, и обрнуто да је сажмете. За приказ података о уређају, кликните левим на уређај и подаци ће се приказати у панелу десно. 

Информациони модул захтева за прекид
Ова страница приказује податке о коришћеним редовима захтева за прекид, и уређаје који их користе. ИРКу је хардверски ред који на ПЦ‑у, преко ИСА магистрале, користе уређаји попут тастатура, модема, звучних картица, итд. за слање сигнала прекида процесору, који саопштава да је уређај спреман да шаље или прима податке. Нажалост, на архитектури и386 постоји само шеснаест ИРКу‑ова (0 до 15), које ИСА уређаји морају међусобно расподелити.
Многи хардверски проблеми последица су сукоба ИРКу‑ова, тј. случаја кад два уређаја покушавају да користе исти ИРКу, или кад је софтвера погрешно подешен да користи ИРКу различит од оног за који је уређај подешен.