Prva asocijacija na pomen sambe definitivno je karneval u Rio de Žaneiru. Milioni ljudi su na ulicama tokom pet ludih dana popunjenih pesmom, plesom, igrom i radovanjem, uz zanosne devojke i ekstravagantne kostime. Ali kakve to ima veze sa računarima?! Australijski student Endrju Tridžel je krajem 1991. godine odlučio da kreira softver za povezivanje UNIX računara sa mrežama koje su za osnovu koristile MS-DOS infrastrukturu, i pri tom projekt nije imao nikakvo posebno ime, već ga je autor nazvao „A Unix file server for DOS Pathworks”. U jednom trenutku Tridžel shvata da je on u stvari implementirao podršku za NetBIOS protokol, pa u skladu sa tim, verzija projekta 1.5 iz decembra 1993. godine nosi naziv nbserver. Nedugo posle toga, autor menja naziv u smbserver (zbog podrške klijentima koji koriste SMB/CIFS protokol), ali uskoro stiže obaveštenje da naziv SMBserver pripada kompaniji Syntax. Priča dalje govori da je Tridžel seo za računar i u potrazi za novim nazivom koristio pretraživanje rečnika uz pomoć komande grep sa uslovom da se slova S, M i B nalaze u datom poretku. Pojavila se reč Samba i sve ostalo je istorija.
Samba se ne smatra protokolom (mada u sebi sadrži elemente protokola), već paketom programa čija je funkcija da omoguće komunikaciju računara sa mrežnim resursima.
Instalacija i podešavanje
Distribucije Linuksa najčešće dolaze sa već instaliranom Sambom, dok kod drugih to nije slučaj. Najlakši način da proverimo da li je instalirana, vrši se sledećom naredbom:
samba --version
Ukoliko je instalirana, dobićemo postojeću verziju paketa i varijantu distribucije, a ukoliko nije, dobićemo obaveštenje da zadata komanda nije poznata našem operativnom sistemu, pa Sambu na sistemima baziranim na Debianu instaliramo sledećom naredbom:
sudo apt-get install samba
Vrlo se često uz osnovni Samba paket instaliraju i određeni dodaci, a mi smo na distribuciji Ubuntu 16.04 (Xenial) instalirali sledeće pakete:
sudo apt-get install samba samba-common system-config-samba python-glade2 gksu
Nakon završene instalacije, u direktorijumu /etc/samba se pojavljuje konfiguracioni fajl pod nazivom smb.conf u koji se zapisuju svi parametri važni za funkcionisanje sistema deljenja mrežnih resursa.
Treba istaći da ovaj fajl može da bude izuzetno jednostavan i kratak, ali isto tako može da bude i dosta dugačak i komplikovan za analiziranje. Originalni fajl konfiguracije je početnicima prilično zbunjujući, pa ćemo, sa namerom da materiju izložimo na što jednostavniji način, početi od potpuno praznog dokumenta. Međutim, taj početni konfiguracioni fajl je koristan da bismo uočili neke stvari. Oni koji se sećaju Windowsa 3.x brzo će uočiti sličnost smb.conf sa .ini fajlovima koji su se nekada koristili za čuvanje svakojakih podešavanja, kako u okviru operativnog sistema, tako i kada su u pitanju aplikacije. Reč je o običnim tekstualnim fajlovima uređenim po jednostavnim pravilima. Sve vrednosti su zapisane po sintaksi ključ=vrednost. Ukoliko neku funkciju želimo da onemogućimo, pred nju postavljamo znak „#” ili „;”, koji imaju funkciju komentara. Fajl je logički podeljen na nekoliko segmenata čiji se naziv nalazi u okviru srednjih zagrada. Svaki pojedinačni segment predstavlja definiciju deljenja mrežnog resursa ili je u pitanju takozvani metaservis potreban za definisanje funkcija Samba servera. Ti segmenti imaju i svoj posebni naziv i ponegde ćete pročitati da se radi o „stanzama” (stanza = strofa).
Svet Kompjutera - kompletan tekst
