Lažiranje IP adresa

Svaki IP datagram, poslat na Internet, sadrži u zaglavlju IP adresu pošiljioca i primaoca paketa. Tako da, ignorišući ulogu NAT-a, kada računar uspostavi vezu sa serverom na Internetu, taj server zna IP adresu računara sa kojim komunicira. U nekim slučajevima poželjno je promeniti IP adresu pošiljioca koja se nalazi u zaglavlju paketa (a da se stvarna adresa računara ne promeni).

Promena adrese je korisna za testiranje i dijagnostikovanje mreže, testiranje sigurnosti mreže i vršenje sigurnosnih napada (u cilju učenja i provere sigurnosti). Postavljanje IP adrese pošiljioca u datagram-u na lažnu IP adresu se naziva lažiranje adrese (address spoofing).

Na Linux-u lažiranje adrese je lako izvesti korišćenjem iptables. Na primer, da bi se promenila adresa pošiljioca u zaglavlju datagram-a na adresu 1.1.1.1:

$ sudo iptables -t nat -A POSTROUTING -j SNAT --to-source 1.1.1.1

U daljem tekstu biće demonstrirano lažiranje IP adrese korišćenjem alata ping. Koristićemo i alata tcpdump. Pre konfigurisanja virtualne mreže date na slici potrebno je intalirati paket tcpdump na osnovnoj virtualnoj mašini.

student@osnovna:~$ sudo apt-get install tcpdump

Institut za informatiku i matematiku - kompletan tekst

KOrganizer

KOrganizer jpredstavlja kalendarsku komponentu zaduženu za planiranje i deo je programa Kontact, integrisanog menadžera ličnih podataka za KDE grafičko okruženje. Omogućava upravljanje događajima i zadacima, korišćenje datiranog alarma, rukovanje podacima, zakazivanje grupa, uvoz i izvoz kalendarskih fajlova i još mnogo toga. Poseduje mogućnost saradnje sa raznim kalendarskim uslugama kao što su NextCloud, Kolab, Google Calendar itd. KOrganizer podržava dva najvažnija standarda za čuvanje i razmenu podatak ovog tipa, vCalendar i ICalendar.

Pored navedenog, karakteristike koje poseduje KOrganizer su i podrška za više kalendara i todo lista, odabir načina skladištenja, prilozi za planirane događaje, brzi unosi podataka, podrška za štampanje, funkcija poništi i ponovi, kao i todo integracija sa prikazom dnevnog reda. Kada se prvi put pokrene KOrganizer, dobiće se prazan kalendar kao na prvoj slici. Ono što je potrebno savladati, odnosi se na kreiranje kategorije određenom bojom, kao i način kreiranja kalendara i rasporeda.

KOrganizer se može koristiti u više režima, kao pun prikaz, sa posebnim kalendarima ili sa pregledom dnevnog reda. Ako se koristi pun prikaz, na korisničkom kalendaru se unose i poslovni i privatni planovi koji se razdvajaju bojama. Kada se koristi režim posebnih kalendara, onda se razdvajaju razni zadaci po rasporedu koji je korisnik zamislio, npr. poslovni kalendar, privatni, volonterski itd. Agenda prikaz obično donosi 24-časovni detaljni raspored obaveza i prikazuje pregled samo za nerednu sedmicu. Svi planovi i rasporedi koje je korisnik zabeležio po bilo kom osnovu, mogu se sinhronizovati sa digitalnim satom u sistemskom panelu pa se jednim klikom mogu prikazati planirani događaji za danas ili neki drugi odabrani datum u kalendaru.

https://userbase.kde.org/KOrganizer

Od sorsa do paketa

Kada se iskusniji korisnici Windowsa prvi put ozbiljno susretnu sa Linuxom, neke stvari na njih ostavljaju snažan utisak, koji često zna biti negativne prirode. Ljudima naviklim na udobnosti grafičkog interfejsa pre svega teško pada potreba za čestim korišćenjem tekstualnih komandi. Naravno, Linux odavno ima mogućnost rada sa grafičkim interfejsom, ali je njegova prava snaga duboko ukorenjena u komandnoj liniji. Neko ko pretenduje da se nazove iole naprednijim korisnikom Linuxa, jednostavno mora da vlada sa barem nekoliko desetina CLI (Command Line Interface) komandi.

Na ovo se naslanjaju problemi u vezi sa instaliranjem softvera. Umesto udobnog rada sa instalacionim čarobnjacima u Windowsu, kod Linuxa se instaliranje često obavlja kucanjem naredbi, a ponekad i kompajliranjem programskog koda. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga zašto je autor teksta u svoje vreme imao prilično razvijen animozitet prema Linuxu. Istina je da savremene distribucije imaju grafičke klijentske programe za instaliranje softvera, ali i pored toga kursor miša često moramo zameniti kucanjem po tastaturi.

Ipak, nakon kraćeg vremena, korisnici se navikavaju na osnovne CLI naredbe i one im „ulaze pod kožu”, tako da njihovo korišćenje predstavlja rutinu koja na neki način postaje i zarazna, pa se bez njih u radu oseća izvesna praznina.

U ovom tekstu ćemo pokušati da objasnimo neke stvari u vezi sa instaliranjem programa u Linuxu i one su, pre svega, namenjene početnicima na toj platformi, ali će tu da bude i zanimljivosti za iskusne korisnike. Akcenat ćemo staviti na rad sa Debian/Ubuntu baziranim distribucijama, pošto su one danas najrasprostranjenije, ali ćemo se ukratko osvrnuti i na rad sa ostalim važnijim distribucijama.

Alhemija sorsa

Iako odavno nemamo naročitu potrebu za kompajliranjem kao načinom za instaliranje softvera, svakako je dobro poznavati kako se to radi. Ovo je posebno korisno kada želimo da instaliramo najsvežiju verziju nekog programa koja se još ne može naći u repozitorijumima. Dodatna pogodnost ovakvog pristupa je veliki stepen portabilnosti, malo veća brzina izvršavanja, mogućnost optimizacije, konfigurabilnost i mogućnost da se analizira funkcionisanje koda.

Da bi se program kompajlirao, potrebno je da na računaru budu instalirani alati koji taj posao čine mogućim. Najčešće sve što nam je potrebno za kompajliranje dolazi sa distribucijom, a ukoliko to nije slučaj, neophodne programe instaliramo sa:

sudo apt-get install build-essential

Posle ovoga sistem ima sve potrebno (C/C++ kompajler, make, asembler, linker, osnovne biblioteke i alat za formiranje paketa) za početak procesa pretvaranja sorsa u izvršni program.

Izvorni kod programa se obično distribuira unutar arhiva sa ekstenzijama .tar.gz, .tar.bz2 i tar.xz. Dakle, prvi korak je da raspakujemo njihov sadržaj:

tar -xzvf sors_fajl.tar.gz

Argument x znači da želimo da raspakujemo arhivu, z sugeriše da sadržaj bude procesiran kroz program gzip, v ispisuje ekstraktovane fajlove, dok f prethodi nazivu fajla.

Slično je i u slučaju tar.bz2 arhiva:

tar -xjvf sors_fajl.tar.bz2

jedino se razlikuje argument j koji arhivu procesira kroz bzip2.

Za tar.xz arhive pišemo:

tar -xvf sors_fajl.tar.xz

Na kraju krajeva, moguće je raspakovati arhivu i pomoću drugih arhivatora, uključujući i one za rad iz grafičkog režima.

Nakon ovoga prelazimo u direktorijum sa raspakovanim fajlovima i kucamo:

./configure && make && make install

„./„ nam govori da je u pitanju direktorijum u kojem se trenutno nalazimo i obavezan je deo sintakse u ovakvim situacijama. Zatim sledi izvršenje configure skripta iz tekućeg direktorijuma, koji proverava da li sistem trenutno raspolaže svim sredstvima potrebnim za kompajliranje. U pojedinim scenarijima ovaj fajl može da bude odsutan. Sledeće dve naredbe – make i make install -završavaju posao oko instaliranja.

Nažalost, retko se dešava da se instaliranje završi „iz prve”, pošto na sistemu obično nedostaju određene biblioteke potrebne za kompilaciju. Pokušaćemo da opišemo situaciju na konkretnom primeru instaliranja poznatog torrent menadžera Transmission. Nakon prvog startovanja ./configure, dobijamo sledeću poruku:

No package ’libcurl’ found

Pomenuti libcurl predstavlja biblioteku za podršku raznoraznim mrežnim protokolima. Postoji nekoliko načina da se instalira, a mi smo koristili OpenSSL varijantu biblioteke:

sudo apt-get install libcurl4-openssl-dev

Nakon ovoga ponovo pokrećemo ./config i dobijamo grešku:

No package ’libevent’ found

Libevent je biblioteka za obradu asinhronih sistemskih događaja i taj paket instaliramo preko:

sudo apt-get install libevent-dev

Paketi koji imaju „-dev” u nazivu, uglavnom sadrže zaglavlja C fajlova i statičke biblioteke. Nakon novog pozivanja ./configure, pojavljuje se dosta specifična greška iz koje ne možemo zaključiti koja biblioteka je u pitanju:

error: Unable to find any supported crypto library.

U takvim situacijama nam preostaje da se oslonimo na pretraživanje interneta i tamo smo saznali da se ono što nedostaje ispravlja instaliranjem biblioteke libssh (omogućuje upotrebu SSH protokola):

sudo apt-get install libssh-dev

Nakon što se uverimo da više nema grešaka, možemo krenuti sa izvršavanjem make i make install naredbi (ili sve zajedno, kao u primeru sa početka), što će nakon par minuta rezultirati izvršnom verzijom programa. Ponekad će biti potrebno da make install izvršavamo uz pomoć naredbe sudo.

Da bi sebi olakšali život, prilikom instaliranja najnovije verzije nekog programa putem sorsa, pod uslovom da se njegove starije verzije nalaze u okviru dostupnog repozitorijuma, možemo se poslužiti malim trikom kucajući:

sudo apt-get build-dep neki_program

Sistem od nas traži da prihvatimo instalaciju zavisnih fajlova koji će stvoriti preduslove da se željeni program kompajlira.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

Ažuriranje: Septor 2020.3

Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.3, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 2. jun
   - Linux kernel 5.4.19
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.8.0-1
   - Vlc na 3.0.10
   - Youtube-dl na 2020.05.29
   - Instalirani dodaci: Ublock (Tor pregledač) i Enigmail (Thunderbird) 

   
  
               

                                          Septor-2020.3-amd64.iso   (signature)  (md5sum)

FAN – Sistem za nadzor servisa i uređaja

        

                  

Ako se bavite sistemskom ili mrežnom administracijom, a dugo tragate za nekomercijalnim rešenjem za nadzor i automatizovani oporavak vaše mrežne infrastrukture, onda će vam ovaj tekst definitivno olakšati u odluci za implementacijom jednog od najkorišćenijih rešenja otovrenog koda za monitoring računarske mreže – Nagios.

Nagios je već dugo komercijalan proizvod koji nimalo nije jeftin za mala i srednja preduzeća, međutim, iz želje da ostane u kategoriji rešenja otvorenog koda, na zvaničnom sajtu Nagios projekta naći ćete takozvani Nagios Kor paket koji je potpuno besplatan. U ovom paketu sadržani su opšti fajlovi za konfiguraciju datoteka, skromna baza dodataka i veb stranica koja ilustruje status nadgledane infrastrukture. Ako ste početnik i ne poznajete sasvim dobro način funkcionisanja sistema za nadzor servisa, onda je najbolje da posetite ovaj sajt i tamo pronađete besplatne Nagios knjige koji detaljno opisuju Nagios Kor strukturu. Nagios je paket koji se instalira na jednoj od Linuks distribucija (najčešće na onoj distribuciji kojom dobro vladate). CentOS je postao standard i omiljena distribucija mnogih sistemskih administratora pa je možda dobro rešenje da Nagios upravo podignete na CentOS-u zbog veoma bogate podrške za ovu distribuciju.

Ako ste do sada ipak imali prilike da radite sa Nagios Korom onda sigurno znate koliko je naporno definisanje novih računara, novih servisa i novih komandi jer se sve radi iz konzole, a Nagios fajlovi umeju da budu preobimni pa vam je za dobru konfiguraciju nekada potrebna izuzetna koncetracija. Nagios fajlovi su međusobno povezani pa je i za uočavanje najsitnijih grešaka nekada potrebno mnogo vremena. Najčešće greške javljaju se u nekoj standardnoj programerskoj formi, bilo da je to zatvorena vitičasta zagrada ili izostanak nekog slova u samoj skripti.

Nagios XI je komercijalno rešenje Nagios projekta koje sadrži u sebi veb stranicu za grafičko podešavanje sistema za nadzor. Statistika govori da je na ovaj način znatno olakšan posao administratorima u konfiguraciji i podešavanju svih mrežnih subjekata, čime se maksimalno izbegavaju greške u sintaksi pa se administrator mnogo više posvećuje suštinskoj konfiguraciji radi što boljeg podešavanja Nagiosa za nadzor svih delova mreže.

Prethodna distribucija Nagiosa je komercijalna i veoma skupa, međutim, grupa entuzijasta iz Francuske, a sada i iz celog sveta, radi na projektu FAN (Fully Automated Nagios). FAN je zamena za Nagios XI, i prema iskustvu sistemskih inženjera, FAN nimalo ne zaostaje za Nagios XI distribucijom. FAN dolazi u obliku aplajensa i moguće ga je potpuno besplatno preuzeti sa ove stranice. On u sebi sadrži 3 nezavisna projekta: Nagios Kor, Centreon i NagVis.

LiBRE! časopis - kompletan tekst