Рођен је 16. новембра 1946. године у Београду. Његов отац био је генерал ЈНА и народни херој Милан Шијан. У Београду је завршио сликарство на Академији ликовних уметности и филмску режију на Факултету драмских уметности. У периоду од 1965 — 1980, активно се бави ликовном уметношћу. У почетку, близак је групи Медијала, да би касније својим радом наступао у оквиру Нове уметничке праксе 70-их.
Као редитељ, бавио се експерименталним филмом, радио је телевизијске емисије и филмове, да би се почетком 80-их укључио и у професионалну кинематографију. Објавио је текстове о филму у домаћим и страним филмским часописима, а приредио је и неколико књига и публикација о домаћим и страним филмским редитељима. Током 1990. и 1991. године био је директор Југословенске кинотеке у Београду.
Године 1996, у анкети Академије за филмску уметност и науку, организованој поводом 100-годишњице филма у Србији, његов филм „Ко то тамо пева“ (1980) проглашен је за најбољи југословенски филм снимљен током последњих 50 година.
Филмографија:
1975 - Сунце те чува
1976 - Похвала свету
1976 - Све што је било лепо
1977 - Шта се догодило са Филипом Прерадовићем
1978 - Најлепша соба
1979 - Градилиште
1979 - Инг. угоститељства
1979 - Кост од мамута
1980 - Ко то тамо пева
1982 - Маратонци трче почасни круг
1983 - Како сам систематски уништен од идиота
1984 - Давитељ против давитеља
1988 - Тајна манастирске ракије
2003 - Сироти мали хрчки 2010
2007 - С. О. С. — Спасите наше душе
Комедију са тужним крајем "Ко то тамо пева" написао је Душан Ковачевић, музиком ју је озвучио Војислав Костић, а живот су јој дали најбољи глумци: Павле Вујисић, Александар Берчек, Бата Стојковић, Неда Арнерић, Драган Николић, Мића Томић, Ташко Начић итд.
Дотрајалим аутобусом фирме „Крстић и син“, за Београд креће група путника. Свако од њих има неодложне разлоге да што пре стигне у престоницу. Пролеће је 1941. и то дан уочи немачког напада на Југославију. Аутобус креће из забити и због непредвиђених околности путовање ће се одужити, иако је полазна станица од Београда удаљена свега стотинак километара. Наговештај будуће катастрофе се наслућује. Стари, растурени аутобус са својим необичним и помало откаченим путницима комична је слика једне епохе у распадању, крај једног света који ће нестати у пламену и екплозији.
- За филм "Ко то тамо пева" смо имали један дебитантски буџет од око 120.000 долара и 21 дан снимања. Али успео сам да за тај буџет добијем врхунске глумце. За "Маратонце" буџет је био око 200.000 долара, и то је био просечан буџет југословенског филма у то време. Снимили смо га доста брзо, за 27 дана, а данас када га гледам мислим да би требало неких осам недеља да се он сними - испричао је Шијан.
Прича у филму "Маратонци трче почасни круг" догађа се у времену између два рата (1935). У фамилији Топаловић, коју сачињава шест генерација мушкараца – најмлађи има 25 година а најстарији 120 – долази до великих сукоба, јер млади потомак не жели да се бави погребничким занатом, који деценијама, с колена на колено, држи његова породица. Заплет настаје мешањем љубавно-пословних односа са породицом која тргује мртвачким сандуцима и појавом крематоријума, као нове технологије.
Сценарио Маратонаца потписао је Душан Ковачевић, а музику Зоран Симјановић. У филму играју: Данило Стојковић, Богдан Диклић, Мија Алексић, Зоран Радмиловић, Сека Саблић, Павле Вујисић, Бора Тодоровић, Мића Томић, Мелита Бихали итд.
