14.09.2021.

Fotoxx

 







Obrada fotografija bila je i ostala jedan od najčešćih poslova koji korisnici svih nivoa znanja obavljaju na svom računaru. Iz tog razloga, aplikacije za ovu namenu idu od profesionalnih sa gomilom opcija, koje dobar deo fotografa retko kad koristi, do user friendly programa koji omogućavaju korisnicima jednostavnu i efektnu obradu kroz samo nekoliko jednostavnih koraka. A tu je i Fotoxx, program koji je na ovom spektru negde između dva ekstrema.

Instalacija sa online riznica trebalo bi da prođe bez dodatnih problema, a ukoliko to nije slučaj, na strani projekta je, pored paketa sa izvornim kôdom, moguće preuzeti i appimage datoteku, pa možete da birate varijantu koja vam više odgovara. Nakon uspešne instalacije sledi pokretanje i rad u programu.

Napomenimo da ovaj program nema apsolutno nikakvih pretenzija na planu vizuelne privlačnosti, niti se pridržava uobičajenih normi koje važe za grafičke aplikacije. Nakon svega navedenog, ne iznenađuje radni prozor programa koji se sastoji od opcija uz levu ivicu i radne površine na ostatku prozora. To je to, možete da počnete da radite. Ili bar da započnete. Autor, koji je izgleda i jedini koji se bavi razvojem ove aplikacije, napominje da Fotoxx ima ozbiljne funkcije koje ne mogu da se savladaju za nekoliko minuta. I, zaista, nakon što shvatite da ispod pomalo naivnog izgleda postoje opcije koje zvuče pomalo zastrašujuće, počinjete da uviđate pun potencijal programa.


Ukratko, koliko je to moguće sažeti, ova aplikacija služi za pregled i obradu fotografija namenjena polu i profesionalnoj upotrebi, pri čemu se akcenat stavlja na brzinu i funkcionalnost. Podržani su svi relevantni formati datoteka, prikaz sličica, napredna pretraga po imenu, tagovima ili meta-podacima i obrada fotografija na sve načine koji mogu da vam zatrebaju. Čak je i spisak opcija programa duži od teksta koji čitate, pa ćete detaljno istraživanje ipak morati da obavite samostalno.

Na samom početku potrebno je odrediti radni direktorijum programa u kome se nalaze fotografije koje će Fotoxx obrađivati, pri čemu je napomena da inicijalno indeksiranje može da potraje poprilično dugo ukoliko se radi o više hiljada datoteka. Nakon ovog procesa sve radi poprilično brzo, pa vam savetujemo da ne preskačete taj korak. Takođe, moramo da napomenemo da je Fotoxx zver po pitanju potrošnje resursa, što pokazuje i statusna linija pri vrhu prozora, mada vam ona i neće biti potrebna kada se zavrte svi mogući hladnjaci u pokušaju da ohlade upregnuti procesor.


25.08.2021.

Linuks napunio 30 godina

 


Na današnji dan, pre 30 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, gotovo tri decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi
Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.

15.08.2021.

Objavljen Debian 11 Bullseye

 


Nakon dve godine konstantnog rada na novoj verziji, projekat Debian sa ponosom predstavlja svoje novo stabilno izdanje: Debian GNU/Linux 11.0, sa kodnim imenom Bullseye. Ako na svom računaru već imate instaliran stabilni Debian, možete pogledati na koji način se vrši nadogradnja na tek objavljenu verziju.


Da bi videli šta nam novo donosi Debian 11.0 i koje su arhitekture podržane, možete pročitati informacije o izdanju. Na strani za preuzimanje možete odabrati instalacioni medij koji vam najviše odgovara.


Ako ste novajlija u svemu ovome, pogledajte kako izgleda proces instalacije novog izdanja. Ako ste još uvek neodlučni, možete pročitati nekoliko razloga zbog čega bi trebalo da instalirate Debian, a neće biti višak i ako pogledate pojedine delove iz zvanične dokumentacije.


Pročitajte i na koji način bi mogli da pomognete Debian projektu. Na kraju, ako naiđete na bilo kakav problem, preporučujemo da postavite pitanje na zvaničnom forumu, gde ćete moći da dobijete potrebne informacije od iskusnijih korisnika.


10.08.2021.

Ažuriranje: Septor 2021.4

 





















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2021.4, a izmene u novom izdanju su sledeće:

- Sistem je ažuriran na Debian Bullseye riznice, sa datumom 10. avgust
- Linux kernel 5.10.46
- Tor pregledač ažuriran na 10.5.4
Thunderbird na 78.12.0-1
- apt na 2.2.4
tor na 0.4.5.9-1
- mat2 na 0.12.1-2
- VLC na 3.0.16-1



  
               





                          Septor-2021.4-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



21.07.2021.

Način povratka izgubljenih podataka

 







Slučajno obrisani dokumenti ili draga slika danas ​je veoma česta pojava ​što zbog brzine kojom upravljamo podacima,​ što zbog programerskih grešaka odnosno bagova,​ a vrlo često i usled otkazivanja uređaja. Nikada se ovaj problem ne može u potpunosti preduprediti ​pa je zato dobro da znamo šta možemo učiniti u slučaju gubitka bitne informacije.

Fotorek
Fotorek (eng. Photorec) je slobodan i besplatan alat, nastao od Testdisk (eng. Testdisk) programa. Njegov opseg funkcija je znatno umanjen u odnosu na Testdisk, što je u ovom slučaju dobro i smatramo da je jedan od najboljih alata kada je potrebno hitno povratiti izgubljenu datoteku. Fotorek pristupa nosačima podataka u režimu čitanja i time ne nanosi dodatnu štetu izgubljenim podacima. Fotorek spasava izgubljene slike, pdf dokumente, video-zapise i tome slično. Za njegovo korišćenje nije potrebno poznavati dublju problematiku upravljanja datotekama, jer je njegov interfejs prilično jednostavn za korišćenje. Fotorek je dostupan za sve popularne operativne sistem što uključuje Vindouz, Linuks i Mek os.

Nestale slike
Prikazaćemo vam spasavanje podataka sa Es-De kartice koja se koristila u telefonu i gde su podaci nestali usled korupcije kartice ili softverske greške. Nema veće suštinske razlike između spasavanja podataka sa memorijskih kartica, hard diskova i sličnih medijuma, ali ćemo se zarad jednostavnosti teksta usredsrediti na memorijske kartice. Obratite pažnju na koji način ćete povezati memorijsku karticu na računar, jer čitač igra bitnu ulogu u brzini upisa i čitanja. To će znatno uticati na vreme završetka posla koji može da traje ili jedan čas ili jedan dan. Kada slučajno obrišete datoteku, najvažnije je da više ne koristite odabrani medijum odnosno memorijsku karticu, zbog samog načina funkcionisanja kartice: svakim daljim upisom novih podataka smanjuje se šansa za vraćanje obrisane datoteke. Napominjemo da potpuni oporavk izgubljenih datoteka nije uvek moguć i zavisi od mnogih faktora. Zbog samog načina funkcionisanja sistema datoteka, jako je bitno da kada uočite da vam nedostaju tražene datoteke – medijum stavite van funkcije. Datoteke nikada nisu u potpunosti izbrisane, jer je tako projektovan sistem podataka, da bi se povećala brzina rada, a za samog korisnika nije od velikog značaja da li je datoteka fizički prisutna na hard disku ili ne. Datoteke koje su obrisane, ili koji su nestale, nisu fizički obrisane sa medijuma, već se njihov indeks briše iz tabele podataka, što znači da datoteka i dalje postoji fizički na medijumu, ali se sistem ponaša kao da je obrisana i biće uništena tek kada se na njeno mesto upišu novi podaci. Zbog toga nije uvek moguće izvršiti potpuno spasavanje podataka, pogotovo ako se medijum aktivno koristi jer velike su šanse da su prazna mesta gde su se nekada nalazili podaci, popunjena i time prethodni podaci uništeni.