Ono što se nije promenilo dolaskom nove verzije je Vivaldijeva vizija: korisnik treba u potpunosti da kontroliše kako će izgledati web browser i gde će i kako biti raspoređeni tabovi i sve alatke koje su na raspolaganju. Kao i u prethodnoj verziji, nakon instalacije, pri prvom pokretanju programa, Vivaldi će od vas tražiti da prilagodite izgled browsera po svom ukusu. U ponudi su nove teme, možete napraviti svoju temu, a možete i isprogramirati u koje doba dana će se pojaviti koja tema, tako da se menjaju u toku dana bez vaše intervencije.
Unapređeno je i raspoređivanje tabova. Sada ne samo da možete praviti grupacije tabova i sve tabove jedne grupe imati na ekranu odjednom, već možete i prilagođavati veličinu tih tabova. Tabovi koji su vam značajniji mogu biti veći, dok oni čiji sadržaj vam nije toliko važan mogu biti smanjeni i tako zauzimati manji deo ekrana.
Još jedna nova opcija je otvaranje Vivaldi naloga u službi veće bezbednosti i organizacije svih vaših naloga. Ako otvorite nalog, prilikom svakog korišćenja Vivaldija, on prepoznaje korisnika i koristi i čuva njegove lozinke bez obzira na to da li koristite svoj laptop ili, recimo, surfujete sa posla ili fakulteta.
S leve strane sada je po defaultu dodat još jedan, uvek vidljiv, bar koji sadrži download taster koji otkriva preuzete fajlove, history listu, bookmarkovane strane i zgodnu alatku Notes. Ona pruža mogućnost da tokom pregledanja strana hvatate beleške i kopirate važne podatke sa strana koje čitate, a da ni u jednom trenutku ne napuštate Vivaldi i otvarate nove programe. Ovaj bar takođe pruža mogućnost dodavanja omiljenih strana koje bi stalno bile otvorene.
Ako ste hteli da zamerite Vivaldiju što nema ekstenzije kao Firefox i Chrome, obradovaćemo vas informacijom da se sve Chrome ekstenzije mogu implementirati u Vivaldi. Postupak je potpuno identičan: jednostavno odete na web stranu sa Chromeovim ekstenzijama i kliknete na Add to Chrome. Ekstenzija će se dodati u Vivaldi i možete je koristiti na isti način.
U ranijim verzijama nismo imali prilike da vidimo ni opciju Capture Page. Sada je ona dostupna i smeštena u donjem desnom uglu prozora, a nudi nekoliko opcija. Bez obzira na to što se na ekranu ne vidi baš cela strana (morate skrolovati da biste pregledali ceo sadržaj), Vivaldi nudi opciju da se pri „hvatanju” slike snimi cela strana – od naslova do dna. Možete je sačuvati u PBG ili JPEG formatu, a istu opciju imate i ako samo želite da selektujete deo strane.
Ukoliko imate baš mnogo otvorenih tabova, i više ne znate šta je šta (i pored opcije sa grupisanjem tabova), dovoljno je samo da povučete liniju ispod imena tabova i pojaviće se thumbnailovi svih tabova i na taj način će vam pomoći da se orijentišete i prisetite šta ste sve otvorili.
Ovaj browser ima i svoj Task Manager iz kojeg možete da vidite tačno koji tab troši koliko memorije, pa možete da procenite i da li je to opravdano. Lista prečica za tastaturu je vrlo dugačka i verujemo da ćete pronaći sve što ste zamislili ili pretpostavljate da bi vam trebalo. Tu su još uvek i mouse gestures koje možete sami da konfigurišete, a Vivaldi ih pamti.
Nakon što smo sve podesili kako nam se sviđa, počeli smo da surfujemo, da osetimo koliko je ovaj browser udoban za rad, koliko je brz i koliko opterećuje mašinu. Otkrili smo da je pravo zadovoljstvo raditi u Vivaldiju, naročito nakon što iskoristite opciju da prebacite sva podešavanja i šifre iz ranije korišćenog browsera (ta opcija se, takođe, zadržala iz prethodne verzije). Vizuelno, sve izgleda baš onako kako ste želeli, funkcionalno je takođe sve prilagođeno vašim željama, a iako traži 488 megabajta na hard-disku, to je i dalje manje nego što zauzima Chrome, a osetno je brži. To naravno zavisi i od snage same mašine, ali ukoliko vam je Chrome bio prvi izbor do sada, Vivaldi ga vrlo lako može zameniti. Firefox i dalje ostaje lakši, ali se nikako ne može porediti sa Vivaldijem kada se u pitanju dostupne funkcije i vizuelna podešavanja.
