Istorija Linux operativnih sistema

Linux je ime računarskog operativnog sistema koje je ime dobio po izvornom autoru Linusu Torvaldsu. Linus Torvalds je napravio svoje jezgro operativnog sistema koristeći SunOS, danas pod nazivom Solaris. Nakon izvjesnog vremena nakon što je Torvalds koristio jezgro svog operativnog sistema, Torvalds je 1991. godine objavio svoj izvorni kod na internetu sa jednim razlogom : da ljudi iz čitavog svijeta učestvuju u razvoju operativnog sistema. Razlika Linuxa u odnosu na ostale računarske operatvne sisteme je to što je Linux slobodan softver, to jest izvorni kod je dostupan svima. Za njegov brzi razvoj zaslužni su razvoj globalne komunikacijske mreže i GPL licenca za njegovo korištenje.

NASTANAK I POZICIJA U SVIJETU
Linux je nastao 05. oktobra. 1991 godine. U prvim danima Linux se koristio kao eksperimentalni operativni sistem, a koristili su ga studenti, hakeri, programeri i ljudi koji su orjentirani sa rad sa računarom. Nastankom Apache Web Server, Linux je u par godina istisnuo druge operativne sisteme slične Unixu. Linux, operativni sistem, se slabo pojavljuje na kućnim i kancelarijskim računarima iz razloga što napredovanje desktopa na Linuxu slabo napreduje. Još jedan razlog zbog čega se Linux ne pojavlju na kućim i uredskim računarima je to što se igre ne prave za ovaj operativni sistem, a i nedostaje još programa za ovaj operativni sistem. Još jedan problem Linuxa su programi ili drajveri koje kompanije retko izdaju ili korsnici odnijaju da ih koriste. Što se tiče sigurnosti Linuxa, danas postoje mnogo virusa, spayware-a i adware-a koji rade na Linuxu. Prvu verziju UNIX sistema razvio je Ken Thompson iz istraživačke
grupe Bell laboratorija 1969. godine.

Projektu se pridružio Dennis Ritchie ijos nekolicina kolega koji su nastavili razvoj UNIX-a. Dennis Ritchie je pre toga radio na razvoju MULTICS operativnog sistema koji je imao jak uticaj na razvoj UNIX-a. Sledeca značajna verzija je Verzija 3, značajna po tome što je veći deo operativnog sistema bio napisan u programskom jeziku C, koji je razvijen u Bell laboratorijama kao podrška UNIX-u. Prva masovno korišćenja verzija UNIX operativnog sistema je Verzija 6 iz 1975. godine. Nakon Verzije 7 oformljena je posebna grupa, UNIX Support Group (USG) u okviru AT&T-a (u fiijem sastavu su Bell-ove laboratorije), čiji je zadatak bio da se brine o UNIX-u. Tako UNIX prestaje da bude istraživački alat i postaje komercijalan operativni sistem.Mnoge agencije se pridružuju razvoju UNIX-a. MeĎu njima su Rand, BBN, DEC, SCO, i Univerziteti Illinois, Harvard, Purdue i drugi. MeĎutim, najveći uticaj van Bell laboratorija imao je Kalifornijski Univerzitet Berkley. Na ovom univerzitetu su započeli rad na VAX UNIX-u 32V, od koga su napravili verziju 3BSD. Ubrzo DARPA(Defence Advanced Research Projects Agency) naručuje od Berkley-ja standardni UNIX sistem za upotrebe u upravljanju. Takoje nastala verzija 4BSD. Ova verzija je obezbedila rad u mreži po DARPA Internet mrežnomprotokolu (TCP/IP). Na univerzitetu Berkley su razvijeni mnogi drajveri za terminale, novi korisnički interfejs (C shell), novi tekst editori, kompajleri za Pascal i Lisp, kao i mnogi drugi sistemski programi. Skraćenica BSD potiče od Berkley Software Distribution. UNIXje jedan od najboljih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu. Prvobitno je dizajniran kao alat za naučnike i programere za rad na tada najjačim računarima, a kasnije je prilagoĎen i raznim drugim raznovrsnim namenama. Uprkos tako dizajniranom - "komplikovanom" korisnićkom interfejsu, i nedostatku standardizacije postaoje najkorišćeniji operativni sistem, u poslovnoj primeni. Veliki broj drugih, sada popularnih, operativnih sistema kao svoju osnovu koriste neku verziju UNIX sistema.

DISTRIBUCIJE
Linux je nastao 25. avgusta. 1991 godine. Linux distribucija je operativni sistem koji je sastavljen od Linux jezgra (sa pogonskim programima), GNU sistemskih i aplikacijskih programa, Xorg grafičkog servera i grafičkog okruženja. Različite distribucije Linuxa, pored navedenih osnovnih dijelova, sadrže i veći ili manji broj korisničkih programa specifične namjene. Distribucije se mogu podijeliti u tri osnovne grupe sa obzirom kako se dati softver distributira uz distribuciju.

Računarski fakultet - kompletan tekst

Савети за дељење пројеката

        

                  

Лепотa слободног софтвера лежи у дељењу решења и сарадњи. Због тога је пожељно да негујемо културу дељења кода. Наравно, код је увек боље поделити него га само сачувати, али сам код не значи много. Пројекат је успео тек онда када се око њега створи заједница корисника и програмера, а да бисмо дошли до тог стадијума потребни су неки предуслови. Ево неколико добрих савета.

Објавите свој код што пре и освежавајте га често
Као што смо већ рекли, код је увек боље објавити него га чувати само за себе. Ако кажемо себи да ћемо код објавити тек када он буде завршен, то најчешће значи да никада неће бити објављен. Софтверски пројекти готово никада нису завршени. Постоји неколико контрапримера (Докер, Андроид…) где су велике компаније одлучиле да свој код не објаве одмах. То су изузеци који су оправдани код великих компанија које желе да убрзају пласирање свог производа.

Након што сте објавили код, потрудите се да га и одржавате. Уколико имате среће и неко се заинтересује за парче софтвера које сте створили, тај неко ће прво погледати када је постављена последња измена. У случају да је пројекат напуштен, корисници га најчешће неће ни испробати. Дакле, објављујте измене темпом којим их и чините, а не одједном у пакету. Групишите измене у верзију или издање, ако је то потребно.

Будите пример
Сваки пројекат тежи ка томе да има неки свој интерни кодекс. Уколико и оснивач пројекта и његови најближи сарадници крше та (неписана) правила, онда ће то радити и корисници и други програмери. Важно је да се грешке увек пријављују на једном месту, документација скупља на другом, а сугестије прихватају на трећем месту. Макар се дописивали сами са собом, запишите поруку о грешци. Можда ће то неко приметити и послати исправку чак и пре вас!

Крените малим корацима
Важно је имати велике циљеве, али је још важније имати било какве резултате. Боље је имати једну скромну функционалност него ниједну од десет најмодернијих. Због тога се тежи да се што пре стигне до неке функционалности, како би што пре почела да се гради заједница која ће слати повратне информације и помоћ.

Немојте се превише хвалити
„Тресла се гора, родио се миш.” Ако не обећавате много, онда вас нико неће оптуживати да своја обећања нисте испунили и цeниће се било шта штo направите. Због тога је најпаметније хвалити се само урађеним стварима и у вестима објављивати оно шта је до сада направљено, а не оно шта је планирано да буде урађено. ЛиБРЕ! је сјајно место да се похвалите својим пројектом, али тек када имате нешто да покажете.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

Buster ажурирање: Debian 10.2

Debian пројекат са задовољством објављује другу надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.2:


http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.2/ChangeLog

Converseen

U doba pristupačnih pametnih telefona svi mi posedujemo sve veći broj fotografija. Bilo da vam telefon služi uglavnom za fotografisanje ili retko kada koristite tu mogućnost, baratanje sa slikama, njihovim veličinama, formatima i sličnim parametrima je nešto od čega ne možete pobeći. Postoje kompleksni alati koji uz osnovne operacije nude i mogućnost organizacije fotografija po tagovima, lokacijama slikanja i drugim parametrima, njihovu obradu i mnoge druge stvari. Međutim, za jednog prosečnog korisnika koji samo želi da promeni format slike, smanji je i okrene, dovoljan je program kao što je Converseen.

Uvek obratimo pažnju na internet prezentaciju programa i distribucija jer one treba da ostave dobar prvi utisak, što se u ovom slučaju desilo. Veoma pregledna stranica će vam pružiti informacije o mogućnostima programa, a tu je čak i video-prezentacija na YouTubeu. Program je moguće instalirati iz zvaničnih repozitorijuma većine poznatih distribucija, a takođe je moguće i skinuti izvorni kod i kompajlirati ga, jedine zavisnosti su Qt5 i Magick++. S obzirom na to da je u pitanju multiplatformski program, nismo očekivali da će se ovako lepo uklopiti uz ostatak okruženja. Glavni deo prozora je podeljen vertikalno na dva dela, iznad njih se nalazi nekoliko tastera sa ikonicama, a na vrhu padajući meniji. U njima nema puno opcija, što i nije potrebno jer se većina akcija može uraditi i preko tastera. Tasterima Open images i Add images dodajete željene fotografije u program. Sa desne strane će vam biti prikazan njihov spisak sa osnovnim informacijama i tu možete čekirati sa kojim fotografijama želite da radite. Klikom na svaku od njih sa leve gornje strane se prikazuje prikaz fotografije, tako da ne morate pamtiti imena fajlova da biste znali koja je datoteka u pitanju. Nakon ovoga sa donje desne strane je potrebno odabrati format fotografije u koji se eksportuje. Ukoliko želite samo neku drugu akciju da uradite bez menjanja formata, slobodno stavite isti format kao i izvorni fajl. Sa donje leve strane se nalazi sve ono što vam je potrebno. U dva taba se nalaze opcije gde možete promeniti veličinu slike (sa ili bez zadržavanja odnosa visine i širine), rotirati sliku za 90 stepeni u obe strane, rotirati je za 180 kao i preslikati je u ogledalu vertikalno i horizontalno. Nakon što ste čekirali akcije koje vam trebaju, ispod odaberite lokaciju slika. Veoma je zgodna mogućnost preimenovanja slika sa određenim šablonom, tako da ne morate ništa „ručno” da radite. Ostalo vam je samo da kliknete na taster Convert i vaše fotografije su obrađene i spremne.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

Lokalne zajednice okupljene oko slobodnog softvera

                      Autor: Nikola Todorović - Elektrotehnički fakultet, Beograd






Ovaj rad je pisan sa ciljem da se prikaže  razvoj lokalnih zajednica okupljenih oko slobodnog  softvera, od pojave prvih zajednica do današnjeg dana, sa posebnim naglaskom na trenutno aktivne zajednice. Pored samih zajednica u radu će biti spomenuti i svi važniji događaji koji su uticali na ove zajednice, doveli do njihovog stvaranja ili bili organizovani od samih zajednica. U zaključku rad sagledava širu sliku razvoja i daje pretpostavku na koji način će se zajednice dalje razvijati.

I. Uvod – ili kako je sve počelo?
Tokom osamdesetih godina u Laboratoriji za veštačku inteligenciju na MIT-u (eng. Massachusetts Institute of Technology), dolazi do promene u distribuiranju softvera, gde proizvođači počinju da postavljaju licence na softver koji dolazi uz hardver, ova promena nije baš obradovala hakersku1 zajednicu nastalu u ovoj laboratoriji. U duhu hakerske kulture, članovi laboratorije su navikli da mogu između sebe da dele softver, da ga menjaju i prilagođavaju po potrebi, iz tog razloga i iz želje da svoj rad deli sa drugima, jer je to u duhu klasične naučne saradnje, jedan od članova laboratorije, Ričard Stolman (eng. Richard Stallman) dolazi na ideju da započne GNU projekat (skr. GNU's not Unix), potpuno slobodni operativni sistem. 1985. objavljivanjem manifesta GNU-a je definisao 4 slobode softvera [1]:
• Slobodu pokretanja programa po sopstvenom nahođenju, za bilo koju svrhu (sloboda broj 0).
• Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa Vašim potrebama (sloboda broj 1). Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
• Slobodu raspodeljivanja primeraka programa (sloboda broj 2).
• Sloboda da raspodeljujete kopije Vaših izmena drugima (sloboda broj 3).

Ubrzo nakon toga je osnovana Fondacija za slobodan softver (eng. Free Software Fondation) sa namerom da se podrži pokret za slobodan softver, a pogotovu GNU projekat. Napravivši softverske alate za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat, Stolman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta, i upravo je 1991. jedan takav nezavisan projekat, započet kao lični projekat finskog studenta Linusa Torvaldsa, izrodio Linuks jezgro. Ovo jezgro je moglo biti lako kombinovano sa sistemom GNU i tako činiti potpun operativni sistem. U narednih par godina sve više ljudi počinje da koristi ovaj operativni sistem i da prepoznaje vrednosti koje stoje iza ideje o slobodnom softveru. Nakon što je internet postao dostupniji većem broju korisnika na našim prostorima 1996. godine, već 1997. godine se pojavljuje prva zajednica okupljena oko slobodnog softvera.

         Kompletan tekst u PDF formatu