15.04.2018.

Како спаковати сопствени .deb пакет














На једноставном примеру биће приказано образовање сопственог .deb пакета. Рецимо да сте направили пакет икона прилагођен вашим потребама и сада желите да га  спакујете у .deb формат, да би био лако доступан за инсталирање на бројним дистрибуцијама. Поступак који следи је исти за случај да желите да преправите нечији већ постојећи пакет и искористите благодети које нам пружа слободни софтвер.

У вашем домаћем фолдеру креирајте нови под именом нпр. abcd-icon-theme_1.0.0_all. За случај да пакет припремате за 64-битну архитектуру, уместо наставка _all, стајало би _amd64, а за 32-битну архитектуру _i386. Сада у том фолдеру креирајте два нова, под именима: DEBIAN и usr. У Фасцикли usr креирајте нову под именом share, а у њој две нове под именима doc и icons. У icons стављате фолдер који ће носити име вашег пакета са иконама, у овом случају: Abcd. У фолдеру doc направите нови фолдер под именом abcd-icon-theme, а он треба да садржи два текстуална документа: changelog и copyright. За пробу, ова два фајла могу остати празна, а њихови називи говоре о томе шта би требало да садрже.

Враћамо се фолдеру DEBIAN у коме је потребно креирати текстуални фајл под именом control. Oн треба да садржи податке који ће бити видљиви преко пакет менаџера или одговарајуће команде. У нашем случају, овај текстуални фајл би могао да изгледа овако:

Package: abcd-icon-theme
Version: 1.0.0
Architecture: all
Maintainer: Srećko_Šojić <s_sojic@mail.com>
Installed-Size: 22410
Depends: dpkg
Section: gnome
Priority: optional
Description: Icon theme 

Фасцикла DEBIAN треба да садржи и фајл контролне суме, а до њега ћемо доћи употребом терминала. Потребно је "ући" у фолдер са командом: cd /home/vašuser/abcd-icon-theme_1.0.0_all/ и онда извршити образовање контролног фајла са наредбом:
find . -type f ! -regex '.*.hg.*' ! -regex '.*?debian-binary.*' ! -regex '.*?DEBIAN.*' -printf '%P ' | xargs md5sum > DEBIAN/md5sums
Пошто смо завршили са формирање свих потребних фајлова, остаје нам да креирамо наш .deb пакет.  У терминалу се вратите у домаћи фолдер и унесите команду:
dpkg-deb --build abcd-icon-theme_1.0.0_all
То би било све, добијени пакет можете инсталирати командом: dpkg -i /putanja/do/abcd-icon-theme_1.0.0_all.deb.

05.04.2018.

Лазарус













Lazarus је Free Pascal радно окружење за бројне платформе. Неке од подржаних платформи су: Линукс, OSX и Windows. Lazarus користи Free Pascal компајлер који је бесплатан и развијен под GPL лиценцом. Рађен је по узору на неслободни и на Линуксу недоступни Delphi. Развој је започет 1999. у фебруару, а његови тадашњи аутори су били Cliff Baeseman, Shane Miller и Michael A. Hess.

Помоћу Free Pascal компајлера који долази са Lazarus-ом могуће је компајлирати и Delphiсинтаксу. Захваљујући широкој подршци за многе платформе програми писани у Lazarus-умогу се портовати на више платформи без икакве измене, или уз малу измену.

Lazarus подржава многе библиотеке за графичко окружење. Поменимо неке: win32, gtk+, qt и carbon библиотеке. У зависности од платформе за коју радите програм, бирате одређено графичко окружење. Ово такође олакшава и портовање на другу платформу. Ако имамо програм написан за Windows са Win32 библииотеком, и желимо га портовати на Линукс приликом компајлирања програма на Линуксу потребно је само изабрати ново графичко окружење, на пример GTK+, и окружење ће програм „линковати“ на ту библиотеку. Овим поступком је знатно олакшано писање програма за више платформи.

Delphi кôд је могуће директно отворити у Lazarus-у и наставити рад. Али, овде наилазимо на мале изузетке када овај поступак неће радити (са тренутном верзијом Lazarus-а). Ако ваш програм користи стандардне Delphi компоненте онда ће овај поступак бити успешан, али ако користите неке базе података као што су OCX или DCU онда у тренутној верзији Lazarus-a очекујте проблеме. Поменуте компоненте специфичне су за Windows оперативни систем.

Пошто Lazarus користи Free Pascal компајлер то значи да се кôд може компајлирати за бројне актуелне архитектуре процесора, а неке од значајнијих су x86, x86_64, ARM, PowerPC, SPARC…

Што се тиче самог рада у овом радном окружењу, оно долази са GUI Designer-ом који омогућава лако креирање графичког окружења за програм и једноставно повезивање са имплементацијом у коду. Поред GUI Designer-a ту је и уређивач текста, такође интегрисан у окружење. Уређивач поседује syntax highlight и code completion.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

27.03.2018.

Како да инсталирате Skype на Debian?













Поступак приказује како се са пар корака, преко терминала, може инсталирати Skype, апликација за аудио/видео комуникацију. Као што је познато, Skype jе доступан за инсталацију само као 64-битна апликација, а упутство које следи применљиво је и на дистрибуцијама Ubuntu и Mint. Потребно је прво инсталирати пакет snapd, који нам може помоћи и за каснију, лаку инсталацију још неких познатих програма. Као администратор, унети наредбу у терминал:

     apt install snapd

После тога, пронаћи пакет skype:

     snap find skype

Извршити инсталацију:

     snap install skype --classic

По завршетку инсталационог поступка, Skype ће се налазити у менију, у одељку Интернет, а можете га покренути и преко терминала, као обичан корисник, командом: skype

19.03.2018.

Колико је Линукс напредовао за 25 година?














Прошле године Линукс је прославио велики јубилеј – 25 година постојања на персоналним рачунарима. Докле је овај оперативни систем стигао и зашто га нема више на нашим рачунарима? Коју дистрибуцију изабрати да би га било више?

За две и по деценије Линукс је превалио огроман пут. Од оперативног система који су „у подземљу“ користили само ИТ експерти и залуђеници, до система који је постао стандард за велики број серверских платформи. Током претходне деценије Линукс је успео да превазиђе све легалне и техничке претње гигантских софтверских компанија и, што је још важније, да превазиђе одбојност корисника. Према актуелним подацима, чак 98 процената суперрачунара користи управо Линукс, 80 процената светских финансијских трансакција обавља се преко тог оперативног система и огроман број разних сервера користи Линукс. Уз тешко мерљив број мобилних телефона који користе Андроид (базиран на Линуксу), долази се до чињенице да је Линукс присутан свуда око нас.

Та општа присутност се ипак не осећа на десктоп/нотебоок тржишту. Проблем је што то „само“ износи огромну већину корисника персоналних рачунара који на њима обављају своје стандардне послове. Највећи проблеми Линукс за пробијање до десктоп рачунара током свих ових година били су компликованији кориснички интерфејс и софтверска подршка.

Недостаје софтвер

Проблем корисничког интерфејса одавно је решен, па сада постоје Линукс верзије (дистрибуције) које много подсећају на Windows или MacOS, што олакшава евентуални прелазак. Други проблем још увек постоји, али се с временом решавао па је ситуација боља, барем када се ради о количини софтвера. Сав базични софтвер одавно постоји у Линукс верзији, што значи да све стандардне свакодневне активности функционишу без проблема.

Са професионалним софтвером за креирање садржаја ситуација је нешто лошија. Од најпопуларнијег 3Д моделинг/рендеринг софтвера само Maya постоји у Линукс верзији, док су најважнији Аутодеск програми и даље везани за Wиндоwс/MacOS. Adobе такође нема жељу да подржи Линукс, а разлог је углавном исти за све – недовољан број Линукс десктоп корисника. Постоје, ипак, алтернативе: уместо Photoshop‑а може да се користи GIMP, а Krita и Inkscape нуде велики број функција које има и чувени Adobe софтвер. Замена за Premier су Lightworks или Kdenlive. Наравно, све што ваља мора и да кошта, па Lightworks није бесплатан, али у његово име говори доста холивудских филмова који су монтирани на њему. Lightworks има бесплатну верзију, али и очекивана ограничења, која се своде на 720п резолуцију. За све преко тога, Kdenlive је препоручљива бесплатна опција.

Ако ипак не можете без Photoshopa‑а или неког другог Windows софтвера, ту је Wine. Реч је о емулатору који омогућава покретање Windows програма под Линуксом, а актуелна верзија подржава велики број програма, међу којима су чак и игре. Нема баш много популарних игара у правој Линукс верзији, па неко ко жели један ОС за све, тешко се опредељује за Линукс. Valve се ангажовао како би преко Steam-a обезбедио нешто већи број наслова. Тренутно је можда најпопуларнија игра која постоји у Линукс верзији DOTA2. Ипак, Wine успева да реши добар део проблема, па је преко њега могуће покренути и Blizzard игре типа WОW или Diablo 3 и још доста тога. Најновија Wima верзија има и DirectX11 подршку, па све може и да изгледа као под Windows‑ом. Перформансе су нешто слабије, али на мало јачим рачунарима ни то није велика мука.

PC Press - комплетан текст

12.03.2018.

Портал еУправа - Сербиан Линукс












Текст је намењен, пре свих, корисницима власничких оперативних система. Статистика каже да је код нас на рачунарима најзаступљенији оперативни систем 64-битни Windows 7. Да би тај оперативни систем био стварно оперативан на порталу еУправа, потребно је урадити одређене захвате који су сасвим сигурно компликовани за просечног корисника. За неупућене, потребно је буде инсталирана 32-битна и 64-битна Java (!) и да се за приступ порталу користи Internet Explorer. Пошто су већини корисника услуге еУправе потребне само повремено, пример који следи понудиће још једну могућу алтернативу, преко ткз. живог диска, без инсталације оперативног система.

Потребно је преузети Сербиан Линукс, нарезати га на ДВД или пребацити ИСО слику на УСБ диск на други начин. Приликом покретања, одабрати опцију Пробајте без инсталације и ускоро ће бити подигнут оперативни систем. Покрените подразумевани прегледач Firefox и пријавите се на свој кориснички налог, на порталу еУправа. 









Можете урадити и пробни тест, као што се види на нашем примеру, за замену возачке дозволе. Изабрали сте одређену е-услугу и када дођете до корака за убацивање личне карте у читач картица (прва слика), уз вероватно коришћење тастера F5, потребно је да омогућите прикључак IcedTea. Код следећег корака, на другој слици, појавиће се прозор на коме треба штиклирати: Always trust content from this publisher и кликнути на Run. Притисните тастер F5, сачекајте пар тренутака и појавиће се искачући прозор са поруком: Успешно учитани подаци са личне карте. Идентификација је обављена и остатак поступка е-услуге би требало да се спроведе без компликација.
Поступак је испробан на неколико читача паметних картица које најчешће срећемо код нас, па је велика вероватноћа да ће радити и код вас, осим ако имате неки баш егзотични читач. Ако тек планирате куповину, ово је проверен и добар избор.