Dostupan je LiBRE! 51

Dostupno je za preuzimanje novo izdanje časopisa LiBRE! pod rednim brojem 51. Sadržaj ovog broja, pored redovne rubrike LiBRE! vesti, donosi sledeće teme:

Distrovoč
Puls slobode
Softver otvorenog koda u nastavi
osvrt na prije i poslije
Lugons manifest
Predstavljamо
Šareni svet papagaja - PerotOS
Аlpajn linuks (1. dео)
Oslobađanje
Kripto-anarhija (2. deo)
Коnačna vizija svijeta kriptoanarhista
Кako da...?
Flejmšot - moćni softver za slikanje ekrana
Uvod u funkcionalno programiranje (3. deo)
Slobodni profesionalac
Ansibl - kontrola na vrhovima vaših prstiju
Programski jezik R i njegova primena u nauci o podacima (1. deo)
Sam svој majstor
Pisanje skripti u Bešu (1. deo) - Uvod

https://libre.lugons.org/index.php/2019/10/broj-51/

Virtuelne mašine i Linux kontejneri

Virtuelizacija
Da li ste nekada poželeli da pokrenete neko okruženje na Vašem računaru, odvojeno od ostatka sistema? Ili možda da pokrenete neku stariju – legacy aplikaciju ili operativni sistem na računaru sa novijim hardverom? Ovo su samo neke od primena virtuelizacije. U seriji članaka „Virtuelne mašine i Linux kontejneri“ ćemo se upoznati sa virtuelnim mašinama i kontejnerima i videti koje su razlike između njih.

Virtuelizacija platforme putem virtuelnih mašina izvodi se na hardverskoj platformi putem host softvera – hipervizora koji stvara simulirano računarsko okruženje za gostujući operativni sistem. Dakle, kod virtuelnih mašina, gostujući operativni sistem se izvršava kao da se izvršava direktno na fizičkom hardveru.

Kontejneri su „laka“ tehnologija virtuelizacije koja se razlikuje od virtuelnih mašina po tome što ne emuliraju hardver i što dele kernel operativnog sistema sa hostom. Kontejner, u stvari, predstavlja izolovani korisnički prostor u kojem se procesi pokreću direktno na kernelu host sistema, ali imaju ograničen pristup resursima sistema.

Linux kontejneri

Linux kontejneri su metod virtuelizacije na nivou operativnog sistema koji omogućava pokretanje više izolovanih Linux sistema na kontrolnom hostu koristeći jedan Linux kernel. Ovo omogućava cgroups funkcionalnost Linux kernela koja obezbeđuje ograničavanje resursa (procesora, radne memorije, U/I uređaja, mreže, …), kao i potpunu izolaciju pogleda gostujućeg operativnog sistema na radno okruženje.

U ovom i narednom članku obradićemo kreiranje i upravljanje virtuelnim mašinama i kontejnerima i na njih kao primer postaviti NodeJS web aplikaciju. Za upravljanje virtuelnim mašinama koristićemo VirtualBox, dok ćemo za upravljanje Linux kontejnerima koristiti dva alata – LXC i LXD.

Institut za matematiku i informatiku - kompletan tekst

Instalacija Oracle Java na Debian Buster

Ako želite da instalirate aktuelni softver Oracle Java na vaš Debian Buster, možete to uraditi dodavanjem PPA riznice preko vašeg menadžera paketa ili preko par komandi u terminalu. Kao napomena, ova riznica ne sadrži Java fajlove, već samo instaler koji će automatski uraditi zadati posao. Proverite da li vam je instaliran paket dirmngr, pa ako nije, vi ga instalirajte. Započinjemo dodavanjem linije u listu riznica:

deb http://ppa.launchpad.net/linuxuprising/java/ubuntu bionic main

Izvršiti dodavanje ključa:

apt-key adv --keyserver hkp://keyserver.ubuntu.com:80 --recv-keys 73C3DB2A

Sledećom komandom osvežiti izvore softvera:

apt update

Dovršiti instalaciju naredbom i prihvatiti Oracle licencu:

apt-get install oracle-java12-installer

Da bi videli tačno koju ste verziju instalirali, unesite komandu:

java -version

Trebalo bi da vidite sličan izlaz:

java version 12.0.2 2019-07-16
Java(TM) SE Runtime Environment (build 12.0.2+10)
Java HotSpot(TM) 64-Bit Server VM (build 12.0.2+10, mixed mode, sharing)

WPS kancelarijski paket

WPS Office, ranije poznat kao Kingsoft Office, je kancelarijski paket koji je dostupan za Windows, Linux, Android i iOS, a koji uključuje tri komponente: WPS Writer, WPS Presentation i WPS Spreadsheet. Kompletan paket je kompatibilan sa Microsoft Office formatima za čitanje i pisanje: ppt, pptx, doc, docx, xls i xlsx. Dok se verzije za Windows, Android i iOS mogu preuzeti na zvaničnosm sajtu kojim upravlja kineska kompanija Kingsoft, verzija za Linux ima odvojeno mesto kojim upravlja lokalna zajednica programera. Na stranici za preuzimanje korisnicima su dostupni .deb i .rpm paketi, u varijantama za 32-bitne i 64-bitne arhitekture.

Preuzimanjem i instalacijom ponuđenih paketa, korisnici su otpočeli upotrebu Home edicije koja dolazi sa određenim ograničenjima za razliku od poslovnog paketa. Ta ograničenja nisu velika za računare u kućnim uslovima (nedostatak makroa, izvoz PDF dokumenta sa vodenim znakom...), što ovaj kancelarijski paket čini sasvim operativnim za najveći broj korisnika. 

Writer, deo paketa koji je korisnicima najvažniji i najčešće se koristi, u ovom slučaju je sasvim dostojna zamena MS Office editoru teksta. U jednom slučaju poseduje i dodatnu funkciju, kao što je mogućnost otvaranja većeh broja dokumenata u tabovima, čime se u većoj meri olakšava njihova manipulacija. Pored uobičajenih alata za formatiranje koji služe da određivanje fontova, boja, paragrafa, stilova, ubacivanje fotografija i grafikona, omogućena je i zaštita dokumenta u vidu zaključavanja sa šifrom. 

Preostali deo WPS kancelarijskog paketa, Spreadsheets i Presentations su sasvim solidne zamene za njihov MS pandan i svi korisnici koji su van profesionalnog okruženja i ne izvršavaju kompleksne zadatke mogu komotno i uspešno da ih upotrebljavaju. Lična edicija i u ovom slučaju poseduje određena ograničenja, ali ona ne bi trebalo da budu od većeg značaja kućnim korisnicima sa uobičajenim zadacima. Program se na testiranjima pokazao kao pouzdan i stabilan, pa ako već nemate adekvatan softver za ovu namenu, preporučujemo da mu date priliku da se pokaže.

https://www.wps.com/office/linux/

Min - minimalni browser

U nemilosrdnoj borbi između internet browsera, najveći igrači današnjice su Firefox, Chrome, Opera i (silom prilika, spletom okolnosti, igrom sudbine) majkrosoftova čeda Explorer i Edge. Ovom petorkom se ni blizu ne završava spisak programa koje možemo koristiti da surfujemo internetom, ali je svakako reč o ekipi sa najvećim brojem korisnika. Svi oni, u manjoj ili većoj meri, pružaju sličan korisnički doživljaj, ali isto tako, u manjoj ili većoj meri, boluju od sličnih problema. Govorimo o epskoj gladi za resursima, pogotovo memorijskim, koja je dosegla nivoe pri kojima se računari testiraju tako što se otvori nekoliko tabova sa malo raznovrsnijim sadržajem. Situacija u kojoj browser „pojede” više od gigabajta radne memorije nije ni retka ni prijatna.

Upravo je ovo jedan od glavnih razloga što se pojedini korisnici okreću alternativnim rešenjima i zašto uopšte postoji veliki broj „malih” pregledača koji u prvi plan izbacuju manju potrošnju resursa. Jedan od njih, pod nazivom Min, predmet je našeg opisa. Ime verovatno nije izabrano slučajno i treba da ukaže na glavne osobine programa, jednostavnost i minimalizam, kako u opcijama, tako i u potrošnji dostupnih resursa. Min je aplikacija bazirana na Electron platformi, što u prvi mah može izazvati sumnju u reklamiranu zahtevnost, ali o tome ćemo govoriti pred kraj recenzije. Nakon uspešne instalacije i pokretanja, pojavljuje se radni prozor sa ekranom dobrodošlice koji će vam ponuditi kratku turu kroz opcije programa i upoznati vas sa mogućnostima koje pruža, pa vam savetujemo da je ne preskočite.

Sam izgled radnog prozora je relativno poznat, linija sa menijima je na vrhu, a ispod nje se nižu tabovi koji su trenutno aktivni. Min sa sobom donosi i pojam Task, koji u suštini predstavlja grupisanje srodnih tabova, a manipulaciju tabovima i taskovima obavljate pomoću dve ikonice smeštene na desnom kraju. Najveći deo površine predviđen je, logično, za prikaz internet strane koju posećujemo. Ovaj browser, u skladu sa svojim imenom, nema apsolutno ništa od vizuelnih elemenata koji mu nisu potrebni i usredsređen je na sadržaj. Ovaj minimalizam evidentan je i u podešavanjima programa. koja sadrže osnovne opcije, kao što su podrazumevani pretraživač, blokiranje reklama i skripta, te mogućnost definisanja velikog broja tastaturnih prečica.

Ono što Min nema jeste klasični bookmark sistem, ali postoji takozvani Reading list pomoću kojeg možete do 30 dana čuvati pojedine stranice u offline režimu. Činjenica da ne postoji jednostavan način da zabeležite online adrese može se uzeti kao nedostatak, pogotovo što se radi o relativno jednostavnoj i vrlo korisnoj mogućnosti koju podržava najveći broj modernih browsera. Ne možemo ništa zameriti performansama ovog programa, što će pojedincima biti presudni činilac pri odlučivanju.

Min sa gomilom tabova različitog multimedijalnog sadržaja zauzima daleko manje resursa od svojih velikih takmaca, pa je pravo uživanje prokrstariti netom bez dosadnih kočenja i frustrirajućih svapovanja. Proverite.

Izvor: Svet Kompjutera