26. 12. 2016.

KeePassX




Један од видова безбедности јесте шифра. Данас просечан корисник има минимално пет различитих налога: за мејл, омиљени форум, друштвену мрежу, онлајн продавницу и ко зна шта још, а све од наведеног може бити и у множини. Једини начин на који корисник може да утиче на безбедност свог налога јесте да има „добру” шифру (и да је редовно мења). Шта значи добра шифра? Више о шифрама могли сте чути и на Балкону (енг. Balccon) 2015. године (http://goo.gl/6PRv4H). Укратко, шифра не сме бити ништа смислено. Најједноставније речено, требало би да је насумично генерисан, што дужи низ што различитијих карактера. 

Ту се јавља неколико проблема, први је како генерисати? То је заправо најмањи проблем и може се решити на више начина. Можемо да искуцкамо жмурећи насумично по тастатури, генерисати хеш (енг. hash) било чега, користити rand() функције или програме за то намењене. Али проблем како тако насумично генерисану шифру упамтити, а како тек пет или више њих (добро је познато правило да се шифре не смеју записивати по цедуљицама), не може баш било која апликација да реши. КиПас је једна од ретких апликација која може да се похвали готово свим сегментима манипулисања и владања шифрама.

КиПас је апликација која служи за чување шифара, поред тога има могућност и генерисања шифара уз одабир карактера који ће учествовати и њиховог броја, све то уз прилично лепо организован графички интерфејс који је врло јасан и прегледан. У левом делу налазе се групе и подгрупе које можете сами креирати организовати, нпр. мејл, друштвене мреже, форуми… Док се са десне стране отвара списак креденцијала за одабрану групу или могућност за нови унос.

Све што у програму желите да урадите, можете на више начина, кроз тулбар (енг. toolbar), десним кликом или скраћеним путем, комбинацијом тастера на тастатури. Додатна могућност јесте да се уз сваки унос шифре, под опцијом „Advanced” дода и неки атрибут нпр. кратак опис који садржи одређени текст или чак прилог (енг. attachment), који ће такође бити шифровани.


22. 12. 2016.

Заборављена root лозинка














Pretpostavimo da imate Linux distribuciju na kojoj ste zaboravili lozinku za root nalog. Bez root lozinke teško da možete da instalirate ili obrišete neki program ili pak da načinite bilo kakve izmene koje se tiču administracije sistema. Takođe, ne biste voleli da zbog ovog problema ponovo instalirate ceo operativni sistem pa se pitate da li postoji način da napravite novu root lozinku bez poznavanja postojeće. Odgovor na vaše pitanje je potvrdan.
Potrebno je da imate živu instalaciju (u obliku CD/DVD/USB) bilo koje Linux distribucije i da na njoj znate kako da pristupite konzoli. Podignite vaš live distro i uđite u konzolu. Sada morate da vidite koja se particija tvrdog diska podrazumevano montira kao root particija vaše Linux distribucije na kojoj ste zaboravili lozinku za root nalog. To možete da proverite pokretanjem komande:
fdisk -l
Za primer ćemo da uzmemo da je to particija /dev/sda1 . Strogo obratite pažnju da je /dev/sda1 samo primer, jer kod vas root particija može da bude i /dev/sda2 ili /dev/sda6 i slično. Sada trebate da napravite direktorijum na live sistemu u koji ćete montirati korenu particiju vašeg sistema sa tvrdog diska kojem želite da promenite root lozinku. Uzmimo da je to direktorijum /mnt/me. Ovaj direktorijum možete da napravite pokretanjem komande:
mkdir -p /mnt/me
Sada je vreme da montirate vašu root particiju sistema u direktorijum /mnt/me na sledeći način:
mount /dev/sda1 /mnt/me
Da biste se uverili da ste montirali pravu particiju, kucajte:
ls /mnt/me
Trebalo bi da dobijete stablo direktorijuma vaše root particije. Dakle trebalo bi da dobijete stavke kao što su: usr, var, home, etc, … Ako ste pogrešili i montirali pogrešnu particiju kucajte onda:
umount /mnt/me
kako biste demontirali tu pogrešnu particiju, zatim ponovo montirajte particiju za koju mislite da je root vašeg sistema. Kada ste sigurni da je montirana particija zapravo root particija vaše Linux distribucije na kojoj ste zaboravili lozinku za root nalog, potrebno je da zatim izvršite rerutiranje sa live u vaš sistem. Rerutiranje znači da ćete preći u okruženje vašeg sistema, dakle, moći ćete da koristite bilo koji program iz vašeg sistema baš kao da ste ga normalno pokrenuli, samo sa tom razlikom što ćete sada imati sve root privilegije. Da biste se rerutovali u vaš sistem kucajte:
chroot /mnt/me /bin/bash
Sada ste u vašem sistemu. Kada ste konačno pristupili vašem sistemu možete da podesite novu root lozinku tako što ćete da ukucate:
passwd root
Ponudiće vam da ukucate novu lozinku (karakteri koje budete kucali se neće videti). Kada ukucate novu lozinku pritisnite taster Enter da potvrdite izbor. Posao je gotov i sada je potrebno da samo demontirate korenu particiju komandom:
umount /mnt/me
i da zatim restartujete računar komandom: reboot
Sada izvadite CD/DVD ili USB uređaj sa koga ste podigli živi sistem a zatim uđite u vaš sistem sa novom root lozinkom koju ste malopre zadali.
Izvor: LiBRE! časopis

19. 12. 2016.

Liferea













Liferea je još jedna od vrlo upotrebljivih aplikacija pomoću kojih možete pratiti vesti. Ovaj RSS čitač je program otvorenog koda koji je ime dobio kao skraćenicu od Linux Feed Reader. Iako je zasnovan na GTK bibliotekama sasvim je upotrebljiv za rad na drugim grafičkim okruženjima, ali i nezahtevnim menadžerima prozorima. Program podržava sve poznatije formate feedova, kao što su RSS/RDF, Atom OPML, CDF i OSC.

Kao neke od glavnih osobina ovog programa, mogu se pomenuti automatsko ažuriranje izvora vesti, korisnički filteri, proksi podrška, vizuelna i audio obaveštenja, korišćenje tasterskih prečica, kao i omogućen uvoz i izvoz OPML fajlova. Korisnici su u mogućnosti da sortiraju svoje izvore vesti, da im dodele oznake, omoguće ili onemoguće prikazivanje slika u pregledu, kao i da brzo sakriju stablo izvora radi udobnijeg čitanja.



Upravljanje aplikacijom je jednostavno i nakon kratkog upoznavanja korisnici neće imati nikakvih problema u radu. Priključivanje novih izvora sa vestima je intuitivno koncipirano, dok se interval ažuriranja može postaviti na podrazumevanim vrednostima za ceo program ili podesiti za svaki poseban dovod. Liferea omogućava interni veb pregled, uz pomoć otvaranja posebnih tabova, ali je moguće u podešavanjima, odabrati podrazumevani eksterni veb pregledač. Kao bitno, program omogućava sinhronizaciju sa servisima InoReader, Reedah, TheOldReader i TinyTinyRSS.

Matična strana projekta: http://lzone.de/liferea/


11. 12. 2016.

SparkyLinux 4.5













Razvojni tim je objavio dostupnost novih izdanja SparkyLinux 4.5, distribucije zasnovane na Debian testing riznicama, koja je ranije bila više poznata po upotrebi laganih grafičkih okruženja i menadžera prozora. Ova verzija nosi kodno ime Tyche, a za preuzimanje su omogućene verzije sa grafičkim okruženjima LXDE, LxQt, KDE, Mate i Xfce8. Pored navedenih, postoje i pripremljene ISO slike kao MinimalGUI i MinimalCLI. Svi instalirani paketi su sinhronizovani prema Debian testing riznicama sa datumom 29.novembar 2016.

Novo izdanje dolazi sa kernelom  4.8.7, dok je u Sparky riznici dostupan u verziji 4.8.12. Podrazumevani veb pregledač je Firefox ESR 45.5, dok je u sopstvenoj riznici dostupna verzija 50.0.2. Od ostalih bitnih paketa, tu je Icedove 45.4, LibreOffice 5.2.3, sistemd 232-6, libc6 2.24 itd.


Korisnicima se preporučuje da obrate pažnju na Sparky riznicu koja bi trebalo da bude sasvim upotrebljiva na Debian testing grani. Tu se mogu pronaći redovno ažurirani programi kao što je Pale Moon, Wps Office, Vivaldi, TeamViewer, Master PDF Editor, Grub-customizer i još mnogo korisnih paketa.

Zvanična objava: https://sparkylinux.org/sparkylinux-4-5-is-out/

Preuzimanje: https://sparkylinux.org/download/

6. 12. 2016.

КДЕ су












КДЕ су jе графичко прочеље за уникс наредбу su. Омогућава вам да покренете програм под другим корисником, задавши његову лозинку. КДЕ су ниjе повлашћен програм, већ користи системску su. КДЕ су има jедну додатну могућност: може опционо да памти лозинке уместо вас. Ако се ослоните на ово, за сваку наредбу треба само jеданпут да унесете лозинку.

Оваj програм jе намењен покретању из командне линиjе или из .десктоп фаjлова. Мада захтева корену лозинку кроз графички диjалог, пре jе мост између командне линиjе и ГУИ- jа него чисти ГУИ програм. Пошто се kdesu више не инсталира у $(kde4-config --prefix) /bin/ већ у kde4-conf ig --path libexec, и стога више ниjе у путањи (PATH), мораћете да jе покрећете помоћу $(kde4-config --path libexec) /kdesu.

Употреба КДЕ суа jе лака. Синтакса гласи: kdesu [-cнаредба ] [-d] [-fфаjл ] [-iиме-иконице ] [-n] [-pприоритет ] [-r] [-s] [-t] [-uкорисник ] [--noignorebutton] [--attachИД-прозора ] kdesu [генеричке-КДЕ-опциjе] [генеричке-КуТ-опциjе] Опциjе командне линиjе обjашњене су испод.

-c Задаjе да се наредба прослеђена као аргумент извршава под кореном. На пример, када пожелите да покренете нови менаџер фаjлова, унели бисте у одзивник: $(kde4-config --path libexec)/ kdesu -c dolphin.
-d Приказ исправљачких података
-f фаjл Ова опциjа омогућава ефикасно коришћење КДЕ суа у .десктоп фаjловима. Говори КДЕ суу да испита фаjл задат параметром фаjл : ако jе таj фаjл уписив за тренутног корисника, КДЕ су ће извршити наредбу под тим корисником; ако ниjе, наредба се извршава под задатим корисником (подразумевано jе то корен, root). Параметар фаjл обрађуjе се овако: ако почиње са / , узима се за апсолутну путању до фаjла; иначе, узима се за име глобалног КДЕ поставног фаjла.
-i име-иконице Задаjе иконицу за употребу у диjалогу лозинке. Можете задати само име без наставка.
-n Без памћења лозинке. Искључуjе кућицу Упамти лозинку у диjалогу лозинке.
-p приоритет Поставља вредност приоритета, на броj између 0 и 100: 0 значи наjнижи приоритет, а 100 наjвиши. Подразумевано jе 50.
-r Стварновременско распоређивање.
-s Зауставља демона КДЕ суа. Погледаjте Одељак 3.4. -t Укључуjе терминалски излаз. Такође искључуjе памћење лозинки. Ово умногоме служи у исправљачке сврхе; ако желите да покренете програм конзолног режима, употребите уместо овога стандардну su. -u корисник Иако jе наjчешћа примена КДЕ суа извршавање наредбе под кореном, можете задати било коjе корисничко име и одговараjућу лозинку.

Приручник за КДЕ су - комплетан текст

1. 12. 2016.

Novosti Debian projekta - 28.11.16







Iz ovog najnovijeg izdanja Novosti Debian projekta, može se izdvojiti kao najvažnije:

  • Debian Stretch je ušao u fazu zamrzavanja pred novo izdanje
  • Objavljena je nova razvojna verzija instalera pod oznakom Alfa 8
  • softWaves tema je odabrana kao podrazumevana za budući Debian 9
  • 4. decembra 2016 biće održan Bug Squashing Party u Drezdenu (Nemačka)
  • Isti događaj (BSP) se očekuje i 27-29 januara 2017 u Kembridžu (UK)
  • Naredni DebConf će se održati u Montealu (Kanada) u terminu 31 jul - 4 avgust
  • Izveštaj sa događaja Debian dan u Brazilu održanog u avgustu 2016
  • Daniel Pocock je prisustvovao na prvom samitu FSF Evrope
  • Redovan izveštaj o aktivnostima za održavanje Debian LTS izdanja
  • Praćenje Reproducible builds bloga sa sedmičnim izveštajem o Stretch izdanju

O svemu opširnije:

https://www.debian.org/News/weekly/2016/04/


23. 11. 2016.

Конзола - КДЕ терминал












Конзола jе икс емулатор терминала (често и само терминал, или шкољка). Емулира сучеље командне линиjе у прозору са чистим текстом. Конзола обично извршава командну шкољку, програм коjи извршава наредбе коjе уносите. Коjа ће то бити шкољка зависи од поставки вашег налога. Више о тоj шкољци, како да jе подесите и користите, можете наћи у документациjи оперативног система.

Конзола користи концепт преписа да омогући кориснику преглед претходно произведеног излаза. Препис jе подразумевано укључен и постављен да памти 1000 редова излаза поврх тренутно приказаних на екрану. Редови текста коjи отклизе изван врха екрана могу се прегледати померањем клизачке траке нагоре, окретањем точкића миша, пречицом Shift+PageUp (за померање уназад), Shift+PageDown (за померање унапред), Shift+стрелица горе (за jедан ред нагоре) и Shift+стрелица доле (за jедан ред надоле). Shift+PageUp и Shift+PageDown помераjу или пола странице или целу страницу, што се може одредити под jезичком Клизање у прозору поставе профила (Подешавање → Уреди текући профил...).

Профили допуштаjу кориснику да брзо и лако аутоматизуjе извршавање уобичаjених наредби. Неки примери: • ssh на други рачунар • покретање ИРЦ сесиjе • tail за надгледање фаjла Сви нови и измењени профили уписуjу се у корисникову домаћу фасциклу под $XDG_DATA_ HOME /konsole.

Поступак стварања новог профила: 1. Кликните на ставку мениjа Подешавање → Управљаj профилима... 2. Кликните на дугме Нови профил.... 3. Попуните први унос именом. Оно ће се приказивати у мениjу, и бити подразумевана етикета (уместо Шкољка) кад покренете сесиjу овог типа. 4. Унесите наредбу, тачно као кад бисте отворили нову шкољку и извршили jе. За наш први горњи пример, могли бисте уписати ssh administracija. 5. Под другим jезичцима диjалога, подесите изглед сесиjе. За сваку сесиjу можете подесити другачиjи фонт, шему боjа, терминал ($TERM), и многе друге поставке. 6. Притисните дугме У реду. Нова сесиjа сада jе доступна у диjалогу Управљаj профилима.... Сваки профил коме jе попуњено дато у мениjу биће наведен по имену у мениjу Фаjл → Нови jезичак. Ако се приказуjе само подразумевани профил, подмениjа неће бити.

Ако превучете фаjл, фасциклу или УРЛ на Конзолин прозор, поjавиће се контекстни мени са овим радњама: Премести овде (Shift) Премешта превучену ставку у текућу фасциклу. Контекстни мени даjе ову радњу само ако имате дозволе за брисање превученог фаjла или фасцикле. Копираj овде (Ctrl) Копира превучену ставку у текућу фасциклу. Повежи овде (Ctrl-Shift) Умеће симболичку везу ка превученоj ставци. Налепи локациjу Умеће пуну путању превучене ставке код курсора. Промени фасциклу на Ова радња се jавља ако се превуче фасцикла, омогућаваjући вам да промените тренутну радну фасциклу Конзолине сесиjе. Одустани (Esc) Отказуjе радњу превлачења. Ако при превлачењу притиснете jедну од горепоменутих пречица пре него што пустите лево дугме миша, контекстни мени не искаче и радња се одмах извршава.

Приручник за Конзолу - комплетан текст

16. 11. 2016.

Debian 9: Faza zamrzavanja












Kao što je ranije najavljeno, 5.11. otpočeo je period zamrzavanja za buduće Debian 9 finalno izdanje, sa kodnim imenom Stretch. Kao što se vidi u kalendaru, sada ćemo imati više faza zamrzavanja. Ono što je bitno, svi autori koje žele svoj paket u novom izdanju, moraju da sprovedu postupak najkasnije do 25. decembra, tj. 10 dana ranije pre nego što nastupi faza mekog zamrzavanja. 

Faza potpunog zamrzavanja nastupa 5. februara i posle tog termina moguće su izmene samo uz posebno odobrenje, uz uslov da su predložene promene otpremljene pre početka ove faze. Ostaje nejasno koji će kernel biti u budućoj stabilnoj verziji jer je čitav plan zamišljen prema prvobitnoj najavi da će verzija kernela 4.10 biti LTS izdanje. Pošto je razvojni tim za kernel odlučio da će izdanje 4.9 nositi oznaku LTS, ostaje da vidimo za koju će se varijantu odlučiti Debianovi programeri.

Pošto je razvojni ciklus za novo izdanje prešao u poslednju četvrtinu, korisnici bi mogli da razmisle o eventualnoj nadogradnji na sadašnju razvojnu verziju. Potrebno je samo ispratiti uputstvo i pažljivo sprovesti postupak:

Kako nadograditi Debian (Jessie - Stretch)?



13. 11. 2016.

Debian instaler: Stretch alfa 8
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove alfa 8 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke u odnosu na prethodnu alfa 7 verziju. Upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.6.0.1 zamenjena sa 4.7.0.1. Pored navedenog, u novom izdanju napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno alfa 8 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 4 je dostupan potpun prevod, među kojima je i srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2016/20161112


6. 11. 2016.

Linux kao firewall












Linux firewall – Netfilter je sastavni deo Linux kernela koji omogućuje filtriranje paketa, prevođenje mrežnih adresa ili skraćeno NAT (network address translation), kao i razne druge manipulacije paketima. Netfilter je unapređena verzija ipchains-a koji je bio aktuelan u starijim verzija Linux operativnog sistema. Više o Netfilteru i svim mogućnostima koje on obezbeđuje,  možete pronaći na adresi www.netfilter.org.

Iptables je alat za kontrolu i konfigurisanje Netfiltera, mada se često u praksi podrazumeva da kada govorimo o iptablesu mislimo na objedinjenu funkcionalnost iptables-a i Netfiltera. Kada govorimo o firewall funkcionalnosti na Linux operativnom sistemu, u stvari mislimo na upotrebu iptables-a i Netfilter-a. Postoje mnoga firewall rešenja na Linux sistemima, koji nam obezbeđuju jednostavnije interfejse za korišćenje, razumljiviji su korisnicima, a nimalo ne zaostaju u funkcionalnosti. Međutim oni se pozadinski takođe oslanjaju na iptables i Netfilter. Jedno od takvih rešenja je shorewall, a više o njemu možete pronaći na adresi http://shorewall.net/ .
Pre nego što se detaljnije pozabavimo sa iptables, sledi kratak osvrt na to šta je uopšte firewall, i koje su osnovne funkcionalnosti koje on treba da obezbedi.
Funkcionalnosti i mogući scenariji primene
Osnovna uloga firewall-a je zaštita sistema koju postižemo filtriranjem paketa.  U zavisnosti od toga da li je firewall namenjen zaštiti  računara na kome je aktivan ili čitave mrežu iza sebe, možemo ih podeliti na personalne i korporativne. Sama konfiguracija firewall-a takođe zavisi od većeg broja parametara.
Bez obzira da li se radi o kućnom ili korporativnom okruženju, broj mrežnih interfejsa koje poseduje računar i bezbednosna politika između njih, kao i stepen poverenja pojedinim okruženjima, su samo neki od faktora koji određuju scenario konfiguracije firewall-a.
Kada govorimo o korporativnom firewall-u mislimo na uređaj koji se nalazi između interneta i lokalne mreže. U ovakvom scenariju firewall je zadužen za translaciju mrežnih adresa (NAT) i filtraciju paketa od interneta ka LAN-u i ako je potrebno obratno (od LAN-a ka internetu). Lokalna mreža opet može biti podeljena na više mrežnih segmenata, između kojih treba definisati bezbedonosnu politiku – za ovo je takođe zadužen firewall.
Često se iza firewall-a nalazi DMZ (Demilitarized zone), posebna zona čiji određeni segmenti trebaju biti izloženi internetu, ali koja ne treba biti vidljiva lokalnoj mreži. Sledi kratko pojašnjenje često spominjanih pojmova prevođenja mrežnih adresa i filtriranja paketa.
Kompjuteraš - kompletan tekst (izvor: IT Modul - Vladimir Blagojević)

1. 11. 2016.

КГПГ - алатка за шифровање












КГПГ jе jедноставно сучеље за ГнуПГ, моћну алатку за шифровање. ГнуПГ (познат и као ГПГ) укључен jе у већину дистрибуциjа и требало би да jе инсталиран на вашем систему. Наjновиjу верзиjу можете добавити са http://gnupg.org. КГПГ-ом ћете моћи да шифруjете и дешифруjете фаjлове и е-пошту, што омогућава много безбедниjу комуникациjу. Мали водич кроз шифровање ГПГ-ом доступан jе на веб саjту ГнуПГ-а. Уз КГПГ не морате да памтите ГПГ-ове опциjе командне линиjе. Скоро све се може урадити са неколико кликова мишем.

Кад покренете КГПГ, поjавиће се иконица системске касете. Леви клик мишем на њу отвара менаџер кључева, а десни клик мени за брз приступ неким важним могућностима. Ако желите другачиjи одзив, можете задати да леви клик позива уређивач, или потпуно искључити иконицу системске касете, кроз диjалог за подешавање. Приметите да jе иконица КГПГ-а у системскоj касети у основи „неактивна“ све време. Пошто аплет системске касете обично сакрива неактивне иконице, иконица КГПГ-а неће бити приказана ако изричито то не затражите. За детаље погледаjте документациjу Плазме.














Средишње место за управљање кључевима. Прозор менаџера кључева отварате левим кликом на КГПГ-ов аплет. Кључеве можете увозити, извозити, потписивати и уређивати. Већина радњи може се извршити десним кликом на кључ. 

Подаци се могу шифровати на два начина: • Симетрично шифровање. Подаци се шифруjу само лозинком; свако ко има ГПГ на рачунару може дешифровати вашу поруку ако зна лозинку коjу сте употребили. Симетрично шифровање захтевате опциjом Симетрично шифровање кад вам се затражи да изаберете шифрарски кључ. • Шифровање кључем. Прво морате створити лични пар кључева (таjни и jавни кључ) заштићен лозинком. Таjни кључ задржите на скровитом месту, а jавне кључеве размените с приjатељима. Затим, ако желите да пошаљете шифровану поруку Алекси, шифруjете jе Алексиним jавним кључем; за дешифровање поруке, примаоцу ће требати Алексин таjни кључ и лозинка. Шифровање кључем jе мало компликованиjе (морате размењивати кључеве с приjатељима), али jе безбедниjе. Имаjте у виду да ако шифруjете поруку туђим кључем, нећете моћи да jе дешифруjете. Дешифровати можете само поруке коjе су биле шифроване и вашим jавним кључем.

Ако немате кључ, КГПГ ће по првом покретању аутоматски приказати диjалог за стварање кључева. Можете му приступити и кроз менаџер кључева, преко Кључеви → Генерисање пара кључева. Само унесите своjе име, адресу е-поште и кликните на У реду. Тиме ће бити створен стандардан ГПГ кључ. Ако желите више опциjа, можете кликнути на дугме Зналачки режим, што ће отворити прозор Конзоле са свим опциjама ГПГ-а. Многи се играjу са своjим првим кључем: ствараjу лоше корисничке ИД-ове, додаjу коментаре због коjих касниjе жале, или jедноставно забораве лозинку. Да бисте избегли да такав кључ буде довека ваљан, обично jе добра идеjа да животни век ограничите на неких 12 месеци. Животни век своjих таjних кључева можете накнадно изменити у прозору са своjствима кључа.

Пар кључева коjи jе истекао може се вратити у радно стање све док имате приступ приватном кључу и лозинки. Да бисте кључ темељно учинили неупотребљивим, морате га повући. Ово се изводи додавањем кључу специjалног потписа за повлачење. Потпис за повлачење може бити створен заjедно са кључем. У том случаjу, складишти се у засебном фаjлу. Таj фаjл се касниjе може увести у свежањ кључева и тиме прикачити кључу, учинивши га неупотребљивим. Имаjте на уму да за увоз овог потписа над кључем ниjе потребна лозинка. Зато би потпис за повлачење требало да чувате на безбедном месту, обично неком различитом од онога где стоjи пар кључева. Наjбоље jе да то буде негде изван вашег рачунара, тако што потпис копирате на спољашњи складишни уређаj попут УСБ штапића, или га чак одштампате. Ако потпис за повлачење нисте направили при стварању кључа, можете га направити у било ком касниjем тренутку преко Кључеви → Повуци кључ.... Тада га можете одмах и увести у свежањ кључева.

Извор: Приручник за КГПГ

27. 10. 2016.

Grub Customizer










Koju god Linux distribuciju da koristite, morate da imate instaliran neki boot loader kako biste uopšte uspeli da podignete sistem. Većina korisnika u ove svrhe koristi GRUB koji je trenutno najpopularniji softver ove namene i podrazumevano se instalira uz većinu distribucija. S obzirom na to da postoji već duži vremenski period, normalno je da je došlo i do promena u njemu i njegovoj konfiguraciji. Dok ste u verziji 1 mogli uz malo čitanja sami da izmenite tekstualnu konfiguracionu datoteku, od verzije 2 ovaj posao ipak postaje nešto veći izazov. Daleko od toga da ga nije moguće konfigurisati, samo je sintaksa potpuno drugačija i zahteva mnogo više pažnje, čitanja i znanja. Na našu sreću postoji Grub customizer koji je tu da nam olakša ovaj posao kroz jednostavan GUI.

Na zvaničnoj stranici se nalazi izvorni kod koji možete kompajlirati, dok korisnici distribucija baziranih na Ubuntu mogu dodati PPA. Korisnici Arch Linuxa mogu naći prekompajlirani paket u AUR-u. Zamerka je to što ste osuđeni na kompajliranje ukoliko ne koristite pomenute distribucije, a ukoliko želite da koristite ovaj program, vrlo je moguće da vam konzola i nije prijatelj, tako da to može biti mali problem. Nakon instalacije programa sledi prvo pokretanje. Normalno, s obzirom na to da se radi o programu koji menja sistemske postavke, potrebno je da ukucate administratorsku šifru da bi ga pokrenuli.

Sam rad sa postavkama je podeljen u tri taba. U prvom imate pregled trenutnih GRUB/BURG postavki. Desnim klikom na neku od stavki dobijate meni za izmenu imena, brisanje i izmenu stavke, njeno pomeranje po pitanju prioriteta kao i dodavanje podmenija. U meniju postoji i opcija pod nazivom „About the entry types” gde imate opis tipova unosa, što vam može biti od pomoći.



20. 10. 2016.

Akregator za praćenje vesti












Akregator je još jedna od vrlo upotrebljivih aplikacija uz čiju pomoć možete pratiti vesti. Gotovo na svim distribucijama se isporučuje uz KDE grafičko okruženje, a pripada paketu KontaktKao neke od glavnih osobina ovog programa, mogu se pomenuti automatsko ažuriranje izvora vesti, korisnički filteri, proksi podrška, vizuelna i audio obaveštenja, korišćenje tasterskih prečica, kao i omogućen uvoz i izvoz OPML i XML fajlova. Korisnici su u mogućnosti da sortiraju svoje izvore vesti, da im dodele oznake, omoguće ili onemoguće prikazivanje slika u pregledu, kao i da brzo sakriju stablo izvora radi udobnijeg čitanja.











Upravljanje programom je slično kao i za ostale aplikacije ove namene i ne treba očekivati ništa posebno i novo. Glavni meni se nalazi na vrhu, prati ga paleta sa alatkama, dok se ispod nalazi prostor podeljen u dve kolone. Leva kolona je predviđena za spisak foldera ili pojedinačnih dovoda na koje se korisnik pretplatio, dok se u desnoj koloni postavlja sadržaj vesti. Taj prostor je podeljen horizontalna, pa se u gornjem vidi spisak naslova, a u donjem kompletan sadržaj naslova koji je korisnik trenutno označio. Kao i većina KDE programa i Akregator ima ugrađenu podršku za organizaciju sadržaja u tabovima čime dobija znatno na upotrebljivosti. 

Kada se pokrene program, u sistemskoj kaseti će se pojaviti ikonica, a na njoj broj nepročitanih vesti koje su stigle u međuvremenu. Desnim klikom na ikonu dobijaju se mogućnosti provere novih članaka, akrivacija dijaloga za podešavanje, kao i prikaz ili sakrivanje glavnog prozora. Ako se koristi novija verzija Akregatora, može se pirmetiti da je aplikacija potpuno prevedena na srpski jezik. U radu se program pokazao kao sasvim pouzdan, apsolutno se uklapajući u standarde koji se očekuju od ovakve vrste softvera.

https://userbase.kde.org/Akregator 

12. 10. 2016.

KDE - prvih 20 godina












 
KDE grafičko okruženje postalo je dostupno korisnicima 14. oktobra 1996.godine, kada je Matthias Ettrich objavio da postoji alternativa otvorenog koda za tadašnji CDE. Tokom te i naredne godine objavljivane su alfe i bete, dok je verzija KDE 1 ugledala svetlost dana 1998. godine. KDE 2 je objavljen 2000. godine, a na pojavu izdanja(KDE 3) sa najdužim rokom trajanja čekalo se do 2002. godine. Nakon sedam godina, korisnici su dobili KDE 4 (2009), koji je izazvao različite komentare, ponajviše zbog preranog objavljivanja finalnog, a nedovršenog proizvoda. Današnja stabilna verzija, poznata kao Plasma 5, objavljena je 2015. godine.


Povodom 20 godina od pojave KDE grafičkog okruženja,korisnici mogu pogledati grafičku prezentaciju na adresi: https://timeline.kde.org/ . Pored toga, o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ovog projekta, zainteresovani se mogu upoznati preko knjige koju je oblikovala Lydia Pintscher. 

20 Years of KDE - Past, Present and Future



7. 10. 2016.

Debian 9: Glasajte za finalni izgled













Približio se trenutak kada će biti određen finalni grafički izgled za naredno izdanje Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Da bi glasanje bilo što masovnije, Debian projekat poziva korisnike da uzmu učešće, bez obaveze da izvrše bilo kakvu registraciju. Poslednji rok za glasanje je 19. oktobar tekuće godine.

Pre glasanja, potrebno je posetiti stranicu https://wiki.debian.org/DebianDesktop/Artwork/Stretch gde se može detaljno upoznati sa svim pristiglim radovima. Klikom na određeni predlog, mogu se  detaljno upoznati svi grafički  segmenti, kao što su: grub pozadina, instaler, ekran za logovanje, pozadina, baner itd.



Na strani predviđenoj za glasanje potrebno je sa leve strane prevući na desnu stranu određene radove i postaviti ih u red prema sopstvenom izboru. Neophodni minimum da bi glasanje bilo prihvaćeno je da korisnik odabere tri predloga. Nakon toga, potrebno je samo kliknuti na dugme Submit.


3. 10. 2016.

Debian mikro vesti












Debian projekat je dodao još jedan zvanični servis koji treba da upotpuni informisanje svojih sadašnjih, a i budućih korisnika. Novi servis nazvan je Debian micronews, a nalazi se na adresi: https://micronews.debian.org/.  Uzgred, najsvežija vest govori o terminu i fazama zamrzavanja buduće stabilne verzije.
Debian tim koji brine o publicitetu projekta stoji iza još nekoliko veb adresa, a to su:
- https://www.debian.org/News gde izlaze objave sa dve dopisne liste: debian-news@lists.debian.org i debian-announce@lists.debian.org.
- https://www.debian.org/News/weekly/ gde se redovno objavljuju Novosti Debian projekta sa dopisne liste debian-news@lists.debian.org.
- https://bits.debian.org gde se objavljuju zvanični blog postovi.
- https://identi.ca/debian kao jedina društvena mreža iza koje stoji zvanični tim. Ostali nalozi na društvenim mrežama deluju nezvanično.







28. 9. 2016.

rEFInd











Velike su šanse da niste ni primetili da je BIOS otišao u zasluženu penziju i da ga je nasledio (U)EFI koji smo pominjali u SK 9/2012. Tada smo izrazili strah od moguće zloupotrebe pojedinih opcija novog sistema, ali sa ove distance možemo reći da je tranzicija prošla bez većih problema i da korisnici slobodnog softvera ne samo da nemaju razloga za strah, već verovatno i nisu svesni da koriste UEFI koji je postao standard na novim računarima. Za instalaciju i upotrebu Linuksa ili nekog drugog open source sistema, sa aspekta običnog korisnika, potpuno je nebitno da li koristi BIOS ili (U)EFI.

Ali, većina korisnika slobodnog softvera ne može baš da se strpa u grupu „običnih korisnika”, zar ne? Na primer, dobar deo njih, uključujući i autora, ima odbojnost prema reinstalaciji sistema. Ne zato što je Linuks savršen OS na kome se problemi nikada ne javljaju ili zato što je instalacija teška i mučna, već zato što su slobodni sistemi dovoljno fleksibilni da najveći broj problema može da se reši bez tako ekstremnih poteza. Toliko fleksibilni, da trpe i migraciju na računare sa drugačijim komponentama. Nekoliko puta. Problem nastaje kada smene tehnologija, kao što je ona sa početka teksta, dodatno zakomplikuju proces migracije. U konkretnom slučaju, autor teksta je imao situaciju u kojoj SSD particionisan po GPT šemi (sa sistemom koji je već kloniran sa HDD), prebacuje u nov računar koji ima (U)EFI. Naravno, od butovanja nema ništa, ali uz malo istraživanja reinstalacija sistema je još jednom izbegnuta.

22. 9. 2016.

Арк архивер











Арк jе програм прегледање, распакивање, стварање и мењање архива. Уме да рукуjе разним форматима архива, као што су тар, гзип, бзип2, ЗИП, РАР, 7зип, ИксЗ, РПМ, КАБ и ДЕБ (неки од њих су подржани само ако су инсталирани одговараjући програми командне линиjе). За успешно коришћење Арка, требаjу вам Радни оквири КДЕ-а. За руковање већином врста архива — укључуjући тар, РПМ, ДЕБ и КАБ — користи се библиотека Либархив издања 3.1 или новиjег. За руковање осталим форматима архива потребни су одговараjући програми командне линиjе, као што су zipinfo, zip, unzip, rar, unrar, 7z, lsar, unar и lrzip.

Архиву у Арку отварате помоћу Отвори... (Ctrl+O) из мениjа Архива. Архивске фаjлове можете отварати и превлачењем и пуштањем из Делфина. Формати архива треба да су придружени Арку, тако да можете кликнути десним на фаjл у Делфину и изабрати Отвори помоћу Арком да га отворите, или изабрати jедну од радњи распакивања. Ако сте у мениjу Подешавање активирали панел са подацима, видећете допунске податке о изабраним фасциклама и фаjловима у архиви.

Над отвореном архивом могу да се изврше разни поступци преко мениjа Архива. На пример, можете сачувати архиву под другим именом помоћу Сачуваj као.... Своjства архиве, попут типа, величине и МД5 дисперзиjе, могу се приказати ставком Своjства. Арк може да рукуjе угнежђеним коментарима у ЗИП и РАР архивама. Коментари угнежђени у ЗИП архивама приказуjу се аутоматски. Код РАР архива, коментаре можете уређивати радњама Додаj коментар и Уреди коментар (Alt+C) у мениjу Архива. Коментар уклањате из РАР архиве тако што обришете текст у прозору коментара.

Пошто отворите архиву, можете вршити разне радње над фаjловима унутар ње. Одабиром фаjла и коришћењем мениjа Фаjл, можете извршити неки од наредних поступака: • Прикажи (Ctrl+P) отвара фаjл у Арковом унутрашњем приказивачу. Ово jе брзи приказивач, само за читање, али не подржава све типове фаjлова. • Отвори отвара фаjл у програму придруженом том типу фаjла. • Отвори помоћу... даjе вам да изаберете коjим програмом отворити фаjл. • Обриши (Del) уклања тренутно изабране фаjлове из архиве. Имаjте на уму да се ова радња не може опозвати. • Распакуj (Ctrl+E) отвара подмени са претходно посећеним фасциклама, одакле можете брзо изабрати неку у коjу ћете распаковати, или прегледати за неком другом фасциклом. Погледаjте наредни одељак за више детаља о распакивању. Ако уредите и сачувате фаjл коjи сте отворили помоћу Отвори или Отвори помоћу..., Арк ће вас питати желите ли да ажурирате фаjл у архиви. Ако одговорите потврдно, архива ће бити допуњена сачуваним фаjлом.

Пошто се отвори у Арку, архива се може распаковати. То можете учинити избором Распакуj из мениjа Фаjл. Ово отвара подмени са претходно посећиваним фасциклама, тако да можете изабрати брзо распакивање у jедну од њих. Алтернативно, изаберите ставку Распакуj у... да бисте отворили диjалог за распакивање, где можете задати разне опциjе у вези са распакивањем. Погледаjте у наставку описе расположивих опциjа у овом диjалогу. За приступ истим опциjама распакивања такође можете употребити дугме Распакуj на траци алатки. Целу архиву можете да распакуjете тако што изаберете Распакуj све из мениjа Архива. Ова радња безусловно распакуjе све фаjлове из архиве. Фаjлове и фасцикле jе могуће распаковати простим превлачењем мишем у фасциклу у Делфину. Напомена: распакивање фаjлова из архиве не уноси измене у њеном садржаjу.

Нову архиву у Арку стварате избором Ново (Ctrl+N) из мениjа Архива. Затим можете уписати име архиве, с одговараjућим наставком (tar.gz, zip, 7z, итд.), или изабрати jедан од подржаних формата са списка Филтер: и попунити кућицу Аутоматски изабери наставак имена фаjла. За додавање фаjлова или фасцикли у нову архиву, идите на Додаj фаjл... или Додаj фасциклу... у мениjу Архива. Други начин за додавање фаjлова у архиву jесте превлачењем jедног или више фаjлова, нпр. из Делфина, у главни прозор Арка, што ће их додати у текућу архиву. Имаjте на уму да ће овако додати фаjлови увек бити смештени у корену фасциклу архиве. Кад правите ЗИП, РАР, JАР или 7зип архиву, можете jе заштитити лозинком.

Клик десним дугметом миша на архиву у менаџеру фаjлова, попут Делфина, даjе контекстни мени са ставком Отвори помоћу Арком. Мени садржи jош и следеће ставке за распакивање архиве Арком: • Распакуj архиву овде, погоди потфасциклу ствара потфасциклу у фасцикли у коjоj jе архива, и у њу распакуjе фасцикле и фаjлове из архиве. • Распакуj архиву у... отвара диjалог распакивања, где можете изабрати одредишну фасциклу и разне опциjе распакивања. • Распакуj архиву овде распакуjе садржаj архиве у исту фасциклу. При активном избору, Делфинов контекстни мени над изабраним фаjловима и фасциклама даjе следеће радње у подмениjу Компресуj: • Овде (као *.tar.gz) и Овде (као *.zip) ствараjу архиве ових типова у текућоj фасцикли. • Компресуj у... отвара диjалог у коjем можете изабрати фасциклу, име и тип архиве.

Извор: Приручник за Арк