20.10.2018.

VeraCrypt













Ljudi koji drže važne podatke na računarima i memorijskim medijima i te kako znaju da cene kategoriju programa koji se bave šifrovanjem informacija. Apsolutno neprobojne zaštite ne postoje, ali korisnicima je važno da potencijalnim dešifratorima što više otežaju život.

Microsoft već nekih desetak godina u skuplje varijante Windowsa ugrađuje aplikaciju pod nazivom BitLocker koja omogućava sasvim solidnu AES enkripciju sa ključem od 128 ili 256-bita. Međutim, od najranijih verzija BitLockera ne prestaju sumnje u stepen njegove bezbednosti. Jedna od raširenih bojazni je ta da postoji tajni mehanizam preko koga bi neke američke državne službe mogle da dobiju pristup šifrovanim podacima. To nikada nije praktično dokazano, ali se ta sumnja često čuje kada je u pitanju Microsoft, ponajviše zbog prirode njihovih projekata zatvorenog koda. S druge strane, da priča o šupljinama BitLockera nije sasvim bez osnova govori i to da je sa Windowsom 8 iz upotrebe izbačen do tada standardni mehanizam enkripcije koji se sastojao iz kombinacije algoritama AES i Elephant Diffuser. Osim toga, pre nekih godinu dana, Microsoft je objavio sistemsku zakrpu za BitLocker koja ga brani od zloupotrebe preko Kerberos autentifikacije.

Vlasnici „neprofesionalnih” verzija Windowsa nemaju na raspolaganju mogućnost BitLocker enkripcije, pa su primorani da se oslone na druge proizvode sa istom namenom.













Par godina pre BitLockera na tržištu se pojavio besplatni program otvorenog koda pod nazivom TrueCrypt i ubrzo postao najomiljenijim programom za enkripciju podataka. Međutim, iako se radilo o dobrom parčetu softvera koje se u praksi pokazalo kao neprobojno, rad na razvoju projekta je prekinut. Na sreću, pošto je kod programa dostupan svima, iz sorsa TrueCrypta se izrodilo više različitih „forkova”, koji nastavljaju njegovim putem. Najpopularniji od njih nosi naziv VeraCrypt, pa da vidimo šta nam on to nudi.

Program na svim podržanim platformama obavlja enkripciju po algoritmima AES, TwoFish i Serpent, kao i njihovih međusobnih kombinacija. Windows verzija uz to nudi nekoliko dodatnih: Camellia, Kuznječik, GOST89 i Magma.Za heširanje se u okviru kriptografskih funkcija koriste sledeći algoritmi: RIPEMD-160, SHA-256, SHA-512,Whirlpool i Stribog (samo za Windows). VeraCrypt podržava sve napredne hardverske funkcije koje su od krucijalnog značaja za obradu velike količine informacija. U odnosu na TrueCrypt, ovaj program generiše znatno kompleksnije ključeve, što pomaže pri zaštiti podataka od takozvanih bruteforce napada, ali istovremeno utiče na brzinu dešifrovanja. Ipak, brzina će biti vrlo pristojna na praktično svim računarima čiji procesori su proizvedeni u zadnjih 6-7 godina.


12.10.2018.

Dostupan je LiBRE! 49
























Dostupno je za preuzimanje novo izdanje časopisa LiBRE! pod rednom brojem 49. Sadržaj ovog broja, pored redovne rubrike LiBRE! vesti, donosi sledeće teme:

Puls slobode
Mejker NS - Intervju
Prestavljamo
Krusader
Tmuks
Serbian openboks
Sigurniji operativni sistemi (5. deo) -Distrikt linuks
Kako da...?
Uvod u objektno-orijentisano programiranje (2. deo)
Uvod u funkcionalno programiranje (1. deo)
Oslobađanje
Internet neutralnost
Slobodni profesionalac
FAN (4. deo) - Nagvis
Internet, mreže i komunikacije
Mračni pretraživač: Šodan
Humanocentrični pogled na kibernetičku sigurnost
Blokčejtn (1. deo): Početak

https://libre.lugons.org/index.php/broj-49/


07.10.2018.

Krusader











Управљање фајловима за корисника представља један од главних задатака у свакодневном раду, без обзира да ли се ради о пословном или приватном рачунару. Проналажење, мењање, брисање или њихово отварање у одговарајућем програму у знатној мери поједностављује примена квалитетног софтвера за ту намену. Иако на Линуксу постоје бројна оперативна решења која се налазе као подразумевани управници фајлова на разним дистрибуцијама, постоји приличан број нових корисника који траже адекватну замену за Total Commander, који су до јуче користили на власничком оперативном систему. Као могућа опција, обично се предлаже и двопанелни Krusader, који је предвиђен за употребу уз КДЕ сучеље, али га је могуће инсталирати и на осталим графичким окружењима.

Када се Krusader први пут покрене, програм ће приказати да ли је инсталиран алат за компресију фајлова и које екстензије постоје као опција за употребу. Као код сличних апликација, доступне су бројне опције за подешавања, како самог физичког изгледа, тако и разних поступака за манипулацију фајловима. Интерфејс стандардно приказује два панела који омогућавају брзо премештање са једног панела на други. Поред тога, на панелима се може отворити више картица, као и искачући панел који кликом на одговарајућу икону, може заузети све четири позиције у оквиру панела. Зависно од потреба појединачних корисника, подразумеваном изгледу се у доњој зони могу прикључити функцијска трака са тастерима, као и емулатор терминала.










Ако не желите да вам подразумевано буде видљив искачући панел уграђен као бочна трака, за брзу навигацију можете користити почетну икону у траци локације. Кликом на иконицу са леве стране отвориће се искачући прозор који може да послужи као бочна трака за дијалог. Поред кретања међу главним фасциклама, на истом месту је могуће монтирање уређаја и повезивање са удаљеним мрежним местом. Krusader садржи могућност образовања профила, па се тако могу направити профили за одређене намене са потпуно различитим подешавањима и истовремено одредити који ће се од њих учитати при покретању програма. Прегледом ставки у менију, закључује се да програм садржи све уобичајене радње за лако управљање фајловима, као што су спајање, распакивање, упоређивање, трансфер, али и креирање и оверу контролне суме. Krusader поседује опцију покретања и у кореном режиму, преко ставке у менију Алати, што изискује додатни опрез.