09.11.2019.

Converseen












U doba pristupačnih pametnih telefona svi mi posedujemo sve veći broj fotografija. Bilo da vam telefon služi uglavnom za fotografisanje ili retko kada koristite tu mogućnost, baratanje sa slikama, njihovim veličinama, formatima i sličnim parametrima je nešto od čega ne možete pobeći. Postoje kompleksni alati koji uz osnovne operacije nude i mogućnost organizacije fotografija po tagovima, lokacijama slikanja i drugim parametrima, njihovu obradu i mnoge druge stvari. Međutim, za jednog prosečnog korisnika koji samo želi da promeni format slike, smanji je i okrene, dovoljan je program kao što je Converseen.

Uvek obratimo pažnju na internet prezentaciju programa i distribucija jer one treba da ostave dobar prvi utisak, što se u ovom slučaju desilo. Veoma pregledna stranica će vam pružiti informacije o mogućnostima programa, a tu je čak i video-prezentacija na YouTubeu. Program je moguće instalirati iz zvaničnih repozitorijuma većine poznatih distribucija, a takođe je moguće i skinuti izvorni kod i kompajlirati ga, jedine zavisnosti su Qt5 i Magick++. S obzirom na to da je u pitanju multiplatformski program, nismo očekivali da će se ovako lepo uklopiti uz ostatak okruženja. Glavni deo prozora je podeljen vertikalno na dva dela, iznad njih se nalazi nekoliko tastera sa ikonicama, a na vrhu padajući meniji. U njima nema puno opcija, što i nije potrebno jer se većina akcija može uraditi i preko tastera. Tasterima Open images i Add images dodajete željene fotografije u program. Sa desne strane će vam biti prikazan njihov spisak sa osnovnim informacijama i tu možete čekirati sa kojim fotografijama želite da radite. Klikom na svaku od njih sa leve gornje strane se prikazuje prikaz fotografije, tako da ne morate pamtiti imena fajlova da biste znali koja je datoteka u pitanju. Nakon ovoga sa donje desne strane je potrebno odabrati format fotografije u koji se eksportuje. Ukoliko želite samo neku drugu akciju da uradite bez menjanja formata, slobodno stavite isti format kao i izvorni fajl. Sa donje leve strane se nalazi sve ono što vam je potrebno. U dva taba se nalaze opcije gde možete promeniti veličinu slike (sa ili bez zadržavanja odnosa visine i širine), rotirati sliku za 90 stepeni u obe strane, rotirati je za 180 kao i preslikati je u ogledalu vertikalno i horizontalno. Nakon što ste čekirali akcije koje vam trebaju, ispod odaberite lokaciju slika. Veoma je zgodna mogućnost preimenovanja slika sa određenim šablonom, tako da ne morate ništa „ručno” da radite. Ostalo vam je samo da kliknete na taster Convert i vaše fotografije su obrađene i spremne.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

01.11.2019.

Lokalne zajednice okupljene oko slobodnog softvera






                      Autor: Nikola Todorović - Elektrotehnički fakultet, Beograd






Ovaj rad je pisan sa ciljem da se prikaže  razvoj lokalnih zajednica okupljenih oko slobodnog  softvera, od pojave prvih zajednica do današnjeg dana, sa posebnim naglaskom na trenutno aktivne zajednice. Pored samih zajednica u radu će biti spomenuti i svi važniji događaji koji su uticali na ove zajednice, doveli do njihovog stvaranja ili bili organizovani od samih zajednica. U zaključku rad sagledava širu sliku razvoja i daje pretpostavku na koji način će se zajednice dalje razvijati.

I. Uvod – ili kako je sve počelo?
Tokom osamdesetih godina u Laboratoriji za veštačku inteligenciju na MIT-u (eng. Massachusetts Institute of Technology), dolazi do promene u distribuiranju softvera, gde proizvođači počinju da postavljaju licence na softver koji dolazi uz hardver, ova promena nije baš obradovala hakersku1 zajednicu nastalu u ovoj laboratoriji. U duhu hakerske kulture, članovi laboratorije su navikli da mogu između sebe da dele softver, da ga menjaju i prilagođavaju po potrebi, iz tog razloga i iz želje da svoj rad deli sa drugima, jer je to u duhu klasične naučne saradnje, jedan od članova laboratorije, Ričard Stolman (eng. Richard Stallman) dolazi na ideju da započne GNU projekat (skr. GNU's not Unix), potpuno slobodni operativni sistem. 1985. objavljivanjem manifesta GNU-a je definisao 4 slobode softvera [1]:
• Slobodu pokretanja programa po sopstvenom nahođenju, za bilo koju svrhu (sloboda broj 0).
• Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa Vašim potrebama (sloboda broj 1). Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
• Slobodu raspodeljivanja primeraka programa (sloboda broj 2).
• Sloboda da raspodeljujete kopije Vaših izmena drugima (sloboda broj 3).

Ubrzo nakon toga je osnovana Fondacija za slobodan softver (eng. Free Software Fondation) sa namerom da se podrži pokret za slobodan softver, a pogotovu GNU projekat. Napravivši softverske alate za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat, Stolman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta, i upravo je 1991. jedan takav nezavisan projekat, započet kao lični projekat finskog studenta Linusa Torvaldsa, izrodio Linuks jezgro. Ovo jezgro je moglo biti lako kombinovano sa sistemom GNU i tako činiti potpun operativni sistem. U narednih par godina sve više ljudi počinje da koristi ovaj operativni sistem i da prepoznaje vrednosti koje stoje iza ideje o slobodnom softveru. Nakon što je internet postao dostupniji većem broju korisnika na našim prostorima 1996. godine, već 1997. godine se pojavljuje prva zajednica okupljena oko slobodnog softvera.

         Kompletan tekst u PDF formatu