Računari u oblasti likovne umetnosti

Informatika (lat. informare) je nauka o iskorišćavanju informacija za upravljanje i donošenje odluka u privredi, nauci i tehnici; međutim danas možemo da dodamo i u umetnosti, obzirom na njen trenutni stepen razvoja i pravac u kome ide. Jedna od glavnih karakteristika umetnosti je univerzalnosti (koja ne poznaje granice), što je i karakteristika informacionog sistema.

Slikarstvo i vajarstvo su najstarije grane likovne umestnosti, a prva dela su nastala pre oko 30000 godina. Međutim, pronalazak fotografije krajem XIX veka i nešto kasnije pokretne slike tj. filma, u potpunosti je promenio značaj slikarstva i vajarstva. Likovni umetnici, čije veštine su izgubile na značaju (više nisu stalno prisutni na dvorovima da portretišu vladare i slično), nalaze nove teme i tehnike, koje su u skladu sa vremenom. Tako pojavom kompjutera, oni polako počinju da ga koriste, prvo za komunikaciju, a kasnije i olakšice u radu. Upotrebu računara kod likovnih umetnika možemo da podelimo u tri segmenta:

1. Saznanje- obrazovanje
2. Brže stvaranje dela
3. Komunikaciju, prezentaciju, marketing

1.Vizuelni umetnik često ima potrebu da gleda dela velikih umetnika, da bi došao do svoje ideje. Danas mu računar skračuje vreme traženja informacija, budući da nudi veliki asortiman umetnicke literature, fotografija slika, aplikacija za skice itd. Nekada je bilo značajno da obiđe najveće svetske  muzeje poput Luvra u Parizu, Nacionalne galarije u Londonu, muzeja Metropoliten ili Moma u Njujorku, muzeja Prado u Madridu, kao i  Prirodnjačkog muzeja u Beču, u kome se čuva najstarije izloženo vajarsko delo, nastalo između 15000 i 10000 god.pre n.e. Za tako nešto je trebalo dosta vremena, putovanja i novca, i uglavnom je to bila privilegija samo bogatih. Danas iz svoje sobe, umetnik gleda razne virtuelne muzeje i galerije i  biva obavešten o najnovijim dešavanjima u svetu. Detaljan opis slike i dobra rezolucija računara, koja se konstantrno usavršava, pomoći će da mu ugođaj bude veći.

Likovni umetnik za svoj rad koristi razne medije- materijale za rad se konstantno usavršavaju i pronalaze novi. Takođe i sredstva, kojima se umetnik služi prilikom stvaranja se stalno menjaju (npr. vajari imaju kompjuterizovane mašine kojima oblikuju kamen ili drvo, dok su nekada za to koristili gleto i čekić).

2. Računar likovnom umetniku pomaže pri stvaranju ideje za delo, tako što se skice, i potom studije, stvaraju mnogo brže putem računara (bez bacanja materijala tj. novca). Umetnik je tako u mogućnosti, da napravi i prouči mnogo više kombinacija, a kasnije da svoje delo prebaci i na željeni medij (platno, papir itd.). Nekada je npr. za slikanje  portreta, bilo potrebno  višečasovno poziranje modela, dok danas uz pomoć fotografije i primenu računara - toga nema. Kao prostorna umetnost vajarstvo se stvara za enterijer ili ekstrijer. Ukoliko umetnik ima taj prostor na računaru, on će mnogo jednostavnije  dati više idejnih rešenja. Na isti način će i  grupa stručnjaka odabrati  najbolje resenje (ukoliko je u pitanju Konkurs). Umetničko delo (slikarsko ili vajarsko) se izgrađuje od odabranih medija - materijala (uljanih boja, stakla, kamena, plastičnih masa) i umetnik se u kompjuterskoj fazi, odlučuje koji će materijal primeniti, imajući informacije o svim novim materijalima.

Računarski fakultet - kompletan tekst

Foliate

Svakako je praktičnije elektronske publikacije konzumirati na nekom od ručnih prenosnih uređaja, tabletu ili ebook readeru, ali postoje situacije u kojima to nije slučaj. Kada je potrebno pored čitanja vršiti dodatne operacije nad tekstom (kopiranje, notiranje, obeležavanje, pretraga), svakako je zgodnije obavljati ih koristeći klasične periferije poput tastature i miša.

Slobodni sistemi ne manjkaju programima za rad sa ebook formatima i ovom prilikom im dodajemo Foliate, koji je, kako se reklamira, jednostavan i moderan ebook čitač. Autori su, pored prekompajliranih paketa za vodeće distribucije, predvideli i flatpak pakete, tako da su problemi sa instalacijom svedeni na minimum. Izaberite opciju koja vam najviše odgovara i možete početi sa čitanjem.

Kao i većina programa kojima je zadatak da se bave tekstom, i Foliate najveći deo radne površine ostavlja za prikaz tekstualnog sadržaja knjige koja je otvorena. Uz gornju i donju ivicu prozora nalaze se trake sa opcijama i informacijama. U gornjoj traci sa leve strane su ikonice za prikaz sadržaja, kreiranje beleški i manipulaciju sačuvanim poveznicama (bookmarks). Sa desne strane možemo da podešavamo prikaz teksta, od veličine i tipa fonta, preko osvetljenja, načina skrolovanja i još nekoliko dodatnih opcija. Pored se nalazi i taster za pretragu, padajući meni preko koga se dolazi do ostalih opcija programa i standardne ikonice za manipulaciju radnim prozorom. Donja linija sadrži kontrolu kretanja kroz dokument, kao i klizač sa obeleženim poglavljima. Uz sve navedene i nenavedene opcije mala je verovatnoća da Foliate ne možete u potpunosti prilagoditi sopstvenim zahtevima.

Kada, tokom rada, poželite da izvršite neku akciju nad određenim tekstom, dovoljno je da ga selektujete i prozor sa mogućim opcija će iskočiti. U njemu je moguće selektovani deo obeležiti i kopirati, a dobićete i kratak opis selektovanog pojma sa sajta Wiktionary. Možete, takođe, direktno iz pop-up prozora izvršiti pretragu Wikipedie ili dobiti prevod sa Google Translate servisa. Vrlo korisne i lako dostupne opcije svakako su jedan od aduta ovog programa. Naravno, podrazumevane akcije su u potpunosti pod kontrolom korisnika.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

Zašto besplatan grafički dizajn obično završi u smeću?

Tekst koji sledi nastao je zbiranjem niza iskustava i situacija kroz koje prolazi svaki grafički dizajner u suretu sa “predusretljivim” i “zahtevnim” klijentima, što ne mora da znači da je uvek pravilo, ali… vrlo je blizu istine.

Kada za nekoga radite nešto besplatno najčešće vas pokreće entuzijazam. Ali kada se posao završi obično budete razočarani jer rezultat vašeg rada po pravilu završi onako kako ne bi trebalo - zanemareno. Zašto je to tako? Odgovor je vrlo jednostavan - ljudi ne znaju da cene dok (papreno) ne plate.

Evo jednog primera.

Neprofitna organizacija je pokrenula dva donatorska projekta koja su imala za cilj da unaprede poljoprivrednu proizvodnju u dva ruralna područja. Kako nisu imali dovoljno novčanih sredstava, jednom selu su donirali kompletnu poljoprivrednu opremu, a drugom su ponudili subvencionisane kredite za nabavku mehanizacije i alata.

Šta se desilo nakon par godina?

U selu kojem su donirali opremu, zatekli su zapuštenu i ruiniranu mehanizaciju, rastavljenu u delove za prodaju, a u selu u kojem je kreditirana kupovina mehanizacije i alata meštani su davali sve od sebe kako bi pokrenuli i unapredili poljoprivrednu proizvodnju.

Šta nam to govori?

Ako neko traži od vas da radite besplatno, taj ni najmanje ne ceni vaš rad. Ako nema novca, kakve veze to ima sa vama. Da li ste nekad videli nekoga da ide u restoran ili prodavnicu bez para? Naravno da ne. Zašto bi onda bilo drugačije sa uslugama grafičkog dizajnera.

Česta su obećanja i ubeđivanja: “Biće kasnije još posla”, “Biće novca kada krene posao”, “Biće dobro i tebi i nama, to je odlično iskustvo, dobra referenca za portfolio...” i sada već “standardna” ponuda: “Nemamo novca, ali ti možemo ponuditi “nešto” od naših proizvoda ili usluga”. Iako može da zvuči kao da zaista žele da plate vaš trud i daju vam “nešto” zauzvrat, “nešto” nije novac, a ako uopšte “nešto” i dobijete uvek ćete ga preplatiti svojim radom.

Rad za “biće nešto” je dobar način za poslodavca da veže radnika na duže staze ili da stvori sliku o tome kako je on zaista zabrinut za vas. No, istina je uvek malo drugačija. Reč je o profitu, a vas treba prevesti žedne preko vode. Treba samo da udahnete i razmislite. Koliko ste kao dizajner neophodni za nastanak brenda/firme/proizvoda, šta mislite koja ponuda bi bila OK?

OpenDesignGroup - kompletan tekst