22.05.2020.

FAN – Sistem za nadzor servisa i uređaja







        
                  






Ako se bavite sistemskom ili mrežnom administracijom, a dugo tragate za nekomercijalnim rešenjem za nadzor i automatizovani oporavak vaše mrežne infrastrukture, onda će vam ovaj tekst definitivno olakšati u odluci za implementacijom jednog od najkorišćenijih rešenja otovrenog koda za monitoring računarske mreže – Nagios.

Nagios je već dugo komercijalan proizvod koji nimalo nije jeftin za mala i srednja preduzeća, međutim, iz želje da ostane u kategoriji rešenja otvorenog koda, na zvaničnom sajtu Nagios projekta naći ćete takozvani Nagios Kor paket koji je potpuno besplatan. U ovom paketu sadržani su opšti fajlovi za konfiguraciju datoteka, skromna baza dodataka i veb stranica koja ilustruje status nadgledane infrastrukture. Ako ste početnik i ne poznajete sasvim dobro način funkcionisanja sistema za nadzor servisa, onda je najbolje da posetite ovaj sajt i tamo pronađete besplatne Nagios knjige koji detaljno opisuju Nagios Kor strukturu. Nagios je paket koji se instalira na jednoj od Linuks distribucija (najčešće na onoj distribuciji kojom dobro vladate). CentOS je postao standard i omiljena distribucija mnogih sistemskih administratora pa je možda dobro rešenje da Nagios upravo podignete na CentOS-u zbog veoma bogate podrške za ovu distribuciju.

Ako ste do sada ipak imali prilike da radite sa Nagios Korom onda sigurno znate koliko je naporno definisanje novih računara, novih servisa i novih komandi jer se sve radi iz konzole, a Nagios fajlovi umeju da budu preobimni pa vam je za dobru konfiguraciju nekada potrebna izuzetna koncetracija. Nagios fajlovi su međusobno povezani pa je i za uočavanje najsitnijih grešaka nekada potrebno mnogo vremena. Najčešće greške javljaju se u nekoj standardnoj programerskoj formi, bilo da je to zatvorena vitičasta zagrada ili izostanak nekog slova u samoj skripti.

Nagios XI je komercijalno rešenje Nagios projekta koje sadrži u sebi veb stranicu za grafičko podešavanje sistema za nadzor. Statistika govori da je na ovaj način znatno olakšan posao administratorima u konfiguraciji i podešavanju svih mrežnih subjekata, čime se maksimalno izbegavaju greške u sintaksi pa se administrator mnogo više posvećuje suštinskoj konfiguraciji radi što boljeg podešavanja Nagiosa za nadzor svih delova mreže.

Prethodna distribucija Nagiosa je komercijalna i veoma skupa, međutim, grupa entuzijasta iz Francuske, a sada i iz celog sveta, radi na projektu FAN (Fully Automated Nagios). FAN je zamena za Nagios XI, i prema iskustvu sistemskih inženjera, FAN nimalo ne zaostaje za Nagios XI distribucijom. FAN dolazi u obliku aplajensa i moguće ga je potpuno besplatno preuzeti sa ove stranice. On u sebi sadrži 3 nezavisna projekta: Nagios Kor, Centreon i NagVis.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

10.05.2020.

Buster ажурирање: Debian 10.4

















Debian пројекат са задовољством објављује четврту надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.4:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.4/ChangeLog


06.05.2020.

Univerzalni paket menadžeri















U ovom članku biće predstavljena ideja za poboljšani proces distribucije softvera na Linuks sistemima. Biće poređene prednosti tradicionalnih sistema baziranih na pakovanju za specifične distribucije sa kontejnerskim softverom koji funkcioniše na sistemima poput Flatpak, Snap ili AppImage. Novi proces obećava efikasnije korišćenje softvera u čitavoj zajednici slobodnog softvera, bolju podršku na korisničkim sistemima i istovremeno bolji kvalitet.

Danas Linuks i ceo ekosistem zajednice slobodnog softvera najčešće sav softver preuzima sa jednog izvora. To obično znači da je on dobro integrisan sa sistemom, može biti testiran u kombinaciji sa svakim drugim paketom i podrška dolazi od jednog distributera. U poređenju sa sistemima na kojima se svaki pojedninačni paket softvera preuzima od posebnog distributera i onda instalira manuelno, ovaj pristup ima velike prednosti. Jedna od njih je lako preuzimanje ispravki za sav instalirani softver na sistemu jednom komandom. U ovom modelu bazni sistem i softver dolaze iz istih ruku i mogu se testirati kao celina. Lakoća nadograđivanja sama po sebi predstavlja veliku prednost u odnosu na sisteme na kojima desetine aplikacija moraju zasebno uz asistenciju korisnika biti nadograđene, što oduzima puno vremena, a neblagovremeno ažuriranje može nositi i bezbednosne rizike.

Tradicionalno Linuks se oslanja na dva glavna formata paketa, to su .deb ( Debian ) i .rpm ( Red Hat ). Iako strukturno različiti, oba formata paketa sastoje se od upstream softvera prilagođenog za specifičnu distribuciju i skripti koje omogućavaju instalaciju zavisnosti kao što su biblioteke, uslužne aplikacije i drugi paketi koji već nisu instalirani na sistemu. Ovakav aranžman svodi trošenje prostora diska na minimum i verno je služio Linuks zajednicu dve decenije.

Međutim, u proteklih par godina, ovi tradicionalni formati počeli su da trpe kritike. Korisnici Linuksa povećali su očekivanja u pogledu korisničkog iskustva sa aplikacijama – želeli bi da ono bude slično iskustvu sa aplikacijama za npr. pametne telefone. Kritike upućene distribucijama koje koriste .deb i .rpm pakete uglavnom se odnose na striktne i komplikovane zahteve koji usporavaju uvođenje novih verzija i komplikuju podršku za Linuks zahtevanjem različitih verzija paketa za skoro svaku distribuciju.

Postoje i slabosti u vezi sa tim kako se trenutno bavimo razvojem i instalacijom softvera. Većina njih se odnosi baš na sistem ažuriranja. Uvek postoji čovek u sredini koji odlučuje o tome kada i šta treba da bude ažurirano. Rezultat je često zastarevanje aplikacija, što je loše i može proizvesti puno problema ako bezbednosne i druge ispravke ne budu dostavljene blagovremeno.

Institut za matematiku i informatiku - kompletan tekst

27.04.2020.

Encryptr














Sa korišćenjem interneta, u naše živote svakodnevno ulaze web servisi koji po pravilu od korisnika zahtevaju prijavljivanje putem korisničkog imena i lozinke. Posledica toga je da se kod svakog naprednijeg korisnika vremenom nakupi na desetine različitih registracija čije podatke je nerealno držati u memoriji čovekovog mozga. Ipak, nisu samo internet lozinke to što predstavlja problem za korisnike. Kao jedan od resursa koji zahteva tajnost podataka se često sreću i raznorazne kreditne kartice, PIN kodovi, zapisi lične prirode i mnoge druge stvari koje se drže dalje od tuđih očiju. Jedan od načina za čuvanje takvih informacija predstavljaju specijalizovani programi koji u svom poslu koriste šifrovanje podataka. Nije mali broj naslova sa ovom namenom, kao što nije mali broj onih koji taj posao obavljaju na Linux platformi, ali se Encryptr svrstava u grupu privilegovanih naslova koji omogućavaju korišćenje na praktično svim najvažnijim platformama današnjice. Osim Linuxa, na raspolaganju imamo verziju za Windows, MacOS, Android i iOS, što nije od malog značaja za jedan ovakav program. Osim toga, Encryptr je potpuno besplatan i ne nameće nikakva ograničenja njegovim korisnicima. Tačnije, jedino ograničenje predstavlja potreba za stalnom internet konekcijom, ali smo na sajtu projekta mogli pročitati da se radi na razvoju verzije sa offline čuvanjem podataka.














Encryptr ima minimalistički interfejs (što mu ne možemo uzeti za zlo) i u radu pokušava da oponaša rad mobilne aplikacije. Ovo postaje logično kada znamo da je prvobitno projekat zamišljen kao Android aplikacija i da je tek posle dobio desktop verzije. Radi se o programu napisanom na platformi Node.js, što znači uz pomoć jezika JavaScript, a u izradi interfejsa je korišćen modul NW.js (node-webkit), što se lako primećuje na njegovoj koncepciji. Encryptr je front-end za web servis namenjen čuvanju poverljivih informacija u oblaku, koji funkcioniše od 2007. na ovamo i pritom je potpuno besplatan za upotrebu. Od korisnika se na samom početku traži da odredi korisničko ime i lozinku za ulaz u program bez potrebe za procesom registracije, što pojednostavljuje proceduru, ali stvara naknadni problem u slučaju gubitka ovih podataka, pošto ne postoji mogućnost da ih povratimo na neki drugi način (obično preko adrese elektronske pošte ili mobilnog telefona). Nakon ulaska u program pred korisnikom se pojavljuje spisak već postojećih upisa koji se može filtrirati preko polja na vrhu. Ukoliko želimo dodati novi zapis, kliknućemo na piktogram sa znakom „+” u gornjem desnom uglu. Nakon toga dobijamo mogućnost da izaberemo jedan od tri raspoloživa tipa zapisa: Card, Password ili General. Prva dva nije potrebno posebno predstavljati, a za treći se lako da zaključiti da služi čuvanju podataka univerzalnog tipa. Sve je krajnje prosto, tako da teško možemo zamisliti korisnika kojem bi ovladavanje programom predstavljalo problem.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

18.04.2020.

Flejmšot – moćni softver za slikanje ekrana















Dešava se ponekad da ste se zaglavili na nekom problemu i želite da to podelite na nekom forumu ili slično, ili od drugih želite da vam pošalju trenutni izgled njihovog ekrana ili njegovog dela. U većini distribucija postoji default-no pozivanje aplikacije koja slika ceo ekran. Često slučaj nalaže da je potrebno samo naglasiti određeni deo ekrana, ili u moru podataka ne ekranu označiti onaj koji se vama čini bitnim. U tom slučaju pozivanje paketa koji je verovatno već implementiran u distribuciji je samo jedan od koraka (bilo da je pozivanje putem tastature PrtSc ili kombinacijom Alt + PrtSc ili drugih u zavisnosti od grafičkog okruženja/distribucije, a zatim obrada sačuvane slike preko nekog od grafičkog editora poput Gimpa. Ubrzavanje ovog postupka je moguće preko softvera Flejmšot (eng. Flameshot).

Program Flejmšot ima svoju prezentaciju na githabu odakle možete da skinete kod kao i da vidite spisak svih dosadašnjih commit-a i razvoja ove aplikacije, kao i zvanični sajt. U zavisnosti o kojim je reč, pakete možete skinuti za skoro sve distribucije qt5. Korisnicima Arča program je dostupan preko AUR flameshot-git, Debijan 10+ preko komande apt install flameshot, Ubuntu 18.04+: apt install flameshot, Fedora: dnf install flameshot, openSUSE preko zvanične stranice, Void linuks: xbps-install flameshot ili pomoću Dokera. Treba voditi računa da Ubuntu 18.04 LTS izdanja mogu imati nešto starije pakete koje mogu imati neke još nedostatke u funkcionisanju ili stabilnosti u radu. Jedini problem koji se nama pojavio u verziji 0.5.1-2 je da se posle instalacije iz system tray izgubila opcija take screenshot u Ubuntu Mejt 18.04.

Problem se jednostavno rešava skidanjem sa githaba poslednjeg paketa i instalacije putem gdebi komande. Korišćenje aplikacije je moguće na tri načina, pozivanjem same aplikacije putem terminala, klikom na aplikaciju u system tray (što će biti zastupljeno u tekstu) ili definisanjem prečica na tastaturi. Pozivanjem aplikacije sam ekran se zatamni gde odmah imate nekoliko opcija klikom na enter za čuvanje celog ekrana ili drag & drop metodom povlačenja miša obeležavate željeni prostor. Nakon toga dobijamo nekoliko opcija za obeležavanje prostora, putem olovke, markera, strelice, kvadrata, kruga i sl. kao i mogućnosti čuvanja obeležene slike na hard disku, čuvanje u klipbordu, direktno objavljivanje na servisu imgur ili otvaranje slike sa nekim od instaliranih grafičkih editora.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

08.04.2020.

Ažuriranje: Septor 2020.2



















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.2, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.0.8)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 7. februar

   - Linux kernel 5.4.13
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.4.1-1
   - Bluez na 5.50-1.2
   - Youtube-dl na 2020.03.24
   

   
  
               





                                          Septor-2020.2-amd64.iso   (signature)  (md5sum)




23.03.2020.

Računari u oblasti likovne umetnosti











Informatika (lat. informare) je nauka o iskorišćavanju informacija za upravljanje i donošenje odluka u privredi, nauci i tehnici; međutim danas možemo da dodamo i u umetnosti, obzirom na njen trenutni stepen razvoja i pravac u kome ide. Jedna od glavnih karakteristika umetnosti je univerzalnosti (koja ne poznaje granice), što je i karakteristika informacionog sistema.

Slikarstvo i vajarstvo su najstarije grane likovne umestnosti, a prva dela su nastala pre oko 30000 godina. Međutim, pronalazak fotografije krajem XIX veka i nešto kasnije pokretne slike tj. filma, u potpunosti je promenio značaj slikarstva i vajarstva. Likovni umetnici, čije veštine su izgubile na značaju (više nisu stalno prisutni na dvorovima da portretišu vladare i slično), nalaze nove teme i tehnike, koje su u skladu sa vremenom. Tako pojavom kompjutera, oni polako počinju da ga koriste, prvo za komunikaciju, a kasnije i olakšice u radu. Upotrebu računara kod likovnih umetnika možemo da podelimo u tri segmenta:

1. Saznanje- obrazovanje
2. Brže stvaranje dela
3. Komunikaciju, prezentaciju, marketing

1.Vizuelni umetnik često ima potrebu da gleda dela velikih umetnika, da bi došao do svoje ideje. Danas mu računar skračuje vreme traženja informacija, budući da nudi veliki asortiman umetnicke literature, fotografija slika, aplikacija za skice itd. Nekada je bilo značajno da obiđe najveće svetske  muzeje poput Luvra u Parizu, Nacionalne galarije u Londonu, muzeja Metropoliten ili Moma u Njujorku, muzeja Prado u Madridu, kao i  Prirodnjačkog muzeja u Beču, u kome se čuva najstarije izloženo vajarsko delo, nastalo između 15000 i 10000 god.pre n.e. Za tako nešto je trebalo dosta vremena, putovanja i novca, i uglavnom je to bila privilegija samo bogatih. Danas iz svoje sobe, umetnik gleda razne virtuelne muzeje i galerije i  biva obavešten o najnovijim dešavanjima u svetu. Detaljan opis slike i dobra rezolucija računara, koja se konstantrno usavršava, pomoći će da mu ugođaj bude veći.

Likovni umetnik za svoj rad koristi razne medije- materijale za rad se konstantno usavršavaju i pronalaze novi. Takođe i sredstva, kojima se umetnik služi prilikom stvaranja se stalno menjaju (npr. vajari imaju kompjuterizovane mašine kojima oblikuju kamen ili drvo, dok su nekada za to koristili gleto i čekić).

2. Računar likovnom umetniku pomaže pri stvaranju ideje za delo, tako što se skice, i potom studije, stvaraju mnogo brže putem računara (bez bacanja materijala tj. novca). Umetnik je tako u mogućnosti, da napravi i prouči mnogo više kombinacija, a kasnije da svoje delo prebaci i na željeni medij (platno, papir itd.). Nekada je npr. za slikanje  portreta, bilo potrebno  višečasovno poziranje modela, dok danas uz pomoć fotografije i primenu računara - toga nema. Kao prostorna umetnost vajarstvo se stvara za enterijer ili ekstrijer. Ukoliko umetnik ima taj prostor na računaru, on će mnogo jednostavnije  dati više idejnih rešenja. Na isti način će i  grupa stručnjaka odabrati  najbolje resenje (ukoliko je u pitanju Konkurs). Umetničko delo (slikarsko ili vajarsko) se izgrađuje od odabranih medija - materijala (uljanih boja, stakla, kamena, plastičnih masa) i umetnik se u kompjuterskoj fazi, odlučuje koji će materijal primeniti, imajući informacije o svim novim materijalima.

Računarski fakultet - kompletan tekst

12.03.2020.

Foliate





Svakako je praktičnije elektronske publikacije konzumirati na nekom od ručnih prenosnih uređaja, tabletu ili ebook readeru, ali postoje situacije u kojima to nije slučaj. Kada je potrebno pored čitanja vršiti dodatne operacije nad tekstom (kopiranje, notiranje, obeležavanje, pretraga), svakako je zgodnije obavljati ih koristeći klasične periferije poput tastature i miša.

Slobodni sistemi ne manjkaju programima za rad sa ebook formatima i ovom prilikom im dodajemo Foliate, koji je, kako se reklamira, jednostavan i moderan ebook čitač. Autori su, pored prekompajliranih paketa za vodeće distribucije, predvideli i flatpak pakete, tako da su problemi sa instalacijom svedeni na minimum. Izaberite opciju koja vam najviše odgovara i možete početi sa čitanjem.

Kao i većina programa kojima je zadatak da se bave tekstom, i Foliate najveći deo radne površine ostavlja za prikaz tekstualnog sadržaja knjige koja je otvorena. Uz gornju i donju ivicu prozora nalaze se trake sa opcijama i informacijama. U gornjoj traci sa leve strane su ikonice za prikaz sadržaja, kreiranje beleški i manipulaciju sačuvanim poveznicama (bookmarks). Sa desne strane možemo da podešavamo prikaz teksta, od veličine i tipa fonta, preko osvetljenja, načina skrolovanja i još nekoliko dodatnih opcija. Pored se nalazi i taster za pretragu, padajući meni preko koga se dolazi do ostalih opcija programa i standardne ikonice za manipulaciju radnim prozorom. Donja linija sadrži kontrolu kretanja kroz dokument, kao i klizač sa obeleženim poglavljima. Uz sve navedene i nenavedene opcije mala je verovatnoća da Foliate ne možete u potpunosti prilagoditi sopstvenim zahtevima.

Kada, tokom rada, poželite da izvršite neku akciju nad određenim tekstom, dovoljno je da ga selektujete i prozor sa mogućim opcija će iskočiti. U njemu je moguće selektovani deo obeležiti i kopirati, a dobićete i kratak opis selektovanog pojma sa sajta Wiktionary. Možete, takođe, direktno iz pop-up prozora izvršiti pretragu Wikipedie ili dobiti prevod sa Google Translate servisa. Vrlo korisne i lako dostupne opcije svakako su jedan od aduta ovog programa. Naravno, podrazumevane akcije su u potpunosti pod kontrolom korisnika.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

02.03.2020.

Zašto besplatan grafički dizajn obično završi u smeću?














Tekst koji sledi nastao je zbiranjem niza iskustava i situacija kroz koje prolazi svaki grafički dizajner u suretu sa “predusretljivim” i “zahtevnim” klijentima, što ne mora da znači da je uvek pravilo, ali… vrlo je blizu istine.

Kada za nekoga radite nešto besplatno najčešće vas pokreće entuzijazam. Ali kada se posao završi obično budete razočarani jer rezultat vašeg rada po pravilu završi onako kako ne bi trebalo - zanemareno. Zašto je to tako? Odgovor je vrlo jednostavan - ljudi ne znaju da cene dok (papreno) ne plate.

Evo jednog primera.

Neprofitna organizacija je pokrenula dva donatorska projekta koja su imala za cilj da unaprede poljoprivrednu proizvodnju u dva ruralna područja. Kako nisu imali dovoljno novčanih sredstava, jednom selu su donirali kompletnu poljoprivrednu opremu, a drugom su ponudili subvencionisane kredite za nabavku mehanizacije i alata.

Šta se desilo nakon par godina?

U selu kojem su donirali opremu, zatekli su zapuštenu i ruiniranu mehanizaciju, rastavljenu u delove za prodaju, a u selu u kojem je kreditirana kupovina mehanizacije i alata meštani su davali sve od sebe kako bi pokrenuli i unapredili poljoprivrednu proizvodnju.

Šta nam to govori?

Ako neko traži od vas da radite besplatno, taj ni najmanje ne ceni vaš rad. Ako nema novca, kakve veze to ima sa vama. Da li ste nekad videli nekoga da ide u restoran ili prodavnicu bez para? Naravno da ne. Zašto bi onda bilo drugačije sa uslugama grafičkog dizajnera.

Česta su obećanja i ubeđivanja: “Biće kasnije još posla”, “Biće novca kada krene posao”, “Biće dobro i tebi i nama, to je odlično iskustvo, dobra referenca za portfolio...” i sada već “standardna” ponuda: “Nemamo novca, ali ti možemo ponuditi “nešto” od naših proizvoda ili usluga”. Iako može da zvuči kao da zaista žele da plate vaš trud i daju vam “nešto” zauzvrat, “nešto” nije novac, a ako uopšte “nešto” i dobijete uvek ćete ga preplatiti svojim radom.

Rad za “biće nešto” je dobar način za poslodavca da veže radnika na duže staze ili da stvori sliku o tome kako je on zaista zabrinut za vas. No, istina je uvek malo drugačija. Reč je o profitu, a vas treba prevesti žedne preko vode. Treba samo da udahnete i razmislite. Koliko ste kao dizajner neophodni za nastanak brenda/firme/proizvoda, šta mislite koja ponuda bi bila OK?

OpenDesignGroup - kompletan tekst

22.02.2020.

Ansibl – kontrola na vrhovima vaših prstiju













Pre godinu dana sam čuo za Ansibl (eng. Ansible) i, kao i mnoge stvari pre toga, pročitao sam nešto ovlaš o njegovim mogućnostima i ostavio te informacije da odstoje. Prvenstveno zato što nisam znao niti razumeo šta je sve to što opisuje Ansibl. Kada sam konačno zagrebao površinu onoga što predstavlja Ansibl, sačekalo me je obilje mogućnosti. Sa mnoštvom mogućnosti se dolazi do raznoraznih ideja. O nekima od njih će biti reči u ovom tekstu, a neke ćete sami morati da smislite.

Šta je Ansibl?
Šta je ukratko Ansibl? Ansibl je, kako ga opisuju – alat za sistem administratore kreiran od strane sistem administratora! I to je istina. Kreirao ga je Majkl De Han, osoba koja je kreirala Kobler (eng. Cobbler), alat koji se bavi udaljenom (eng. remote) instalacijom operativnih sistema na virtuelne ili fizičke mašine i sve to na Linuksu. Zamislite da radite za ogromnu kompaniju i da vam je potrebno da na 100 mašina instalirate neki Linuks operativni sistem, relativno brzo i lako. To možete uraditi uz Kobler.

Sve je to super, ali gde je tu Ansibl? Zamislite da su tih 100 mašina kojih ste maločas instalirali i osposobili zapravo Linuks serveri i da svaki od njih mora da ima odgovarajuće pakete i da prođe kroz odgovarajući bezbednosni proces konfiguracije (bilo da je to podešavanje SELinuks opcije, otvaranje portova na fajervolu (eng. firewall), ili dodavanje servera na domen). Sve se to može uraditi sa Ansiblom. Sve to i mnogo više. Ansibl možemo poistovetiti sa, recimo, bajkom “Frulaš iz Hamelna”. Vi ste frulaš, Ansibl je frula, a pacovi su serveri. Na vama je kako upotrebiti svu tu moć koju vam on pruža.

Ansibl je alat otvorenog koda i 2015. godine je kupljen od strane Redheta. Licenciran je delom GNU GPL licencom, a delom ima i kod koji je u vlasništvu kompanije Redhet. Može se instalirati na bilo koju Linuks distribuciju, bilo da je to Fedora, Debijan, Arč Linuks. I možda ono što je najvažnije kod Ansibla – kada ga instalirate na svoju Linuks mašinu, možete krenuti sa upravljanjem i konifigurisanjem udaljenih, a i svoje lokalne mašine, bez ikakve instalacije udaljenih agenata (alata koji će izvršavati komande koje mu glavni server pošalje). Ansibl sve to radi preko dobro nam poznatog SSH protokola, koristeći SSH ključeve!

Kako? Jednostavno, kada izvršavate Ansibl komande ili knjige igara (eng. Playbook), Ansibl “otrči” na server uz pomoć provere ključeva sa lokalnom mašinom i na toj mašini uradi ono što ste mu vi rekli. U ovom članku se nećemo baviti time kako da instalirate i pokrenete Ansibl, to je opisano u ranijim (člancima). Ovde ćemo se skoncentrisati na predloge i ideje gde sve Ansibl može dobro doći.

LiBRE! magazin - kompletan tekst

12.02.2020.

Ažuriranje: Septor 2020.1



















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.1, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.0.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 11. februar

   - Linux Kernel 5.4
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.4.1
   - Novi softver: kup-backup
   

   
  
               





                                          Septor-2020.1-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



08.02.2020.

Buster ажурирање: Debian 10.3















Debian пројекат са задовољством објављује трећу надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.3:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.3/ChangeLog

26.01.2020.

Доступан је Сербиан 2020 Опенбокс





Доступно је за преузимање ново издање дистрибуције Сербиан, намењено за рачунаре са слабијим карактеристикама, као и за све оне који су љубитељи оперативних система са малом потрошњом ресурса. У употреби је управник прозора Openbox, а нешто више о његовим подешавањима можете сазнати на овим странама. Као основа у образовању овог издања коришћен је Debian у својој стабилној верзији, са кодним именом Buster.  Величина ИСО слике за преузимање износи око 1.4 ГБ, док ће по инсталацији, заузети простор на хард диску бити нешто око 5 ГБ. Додатне снимке екрана можете погледати овде.


Апликације које долазе уз Сербиан 2020 Openbox, важе за мање захтевне, а њихов избор изгледа овако:
Ту су још и алати за синхронизацију,  архивирање, клипборд, чишћење система, управљање партицијама и ИСО сликама, подешавање изгледа итд. На овој страни, наведени су неки од савета који вам могу затребати, а односе се на Openbox управник прозора и пратеће програме. Као пар битнијих ставки, треба напоменути да се распоред тастатуре мења пречицом Ctrl+Shift, а подешене су опције: la, ћи, en. Ако сте извршили инсталацију на преносиви рачунар, преко ставке Управљање енергијом, можете омогућити видљивост иконе за батерију.

                 

Ако сте новајлија на Линуксу, инсталациони процес је једноставан и траје око 10 минута, а овде можете прочитати како се припремају медији за инсталацију. Графички интерфејс инсталационог поступка подразумевано је подешен на ћириличну опцију, док ће управљање тастатуром бити на латиници. Ако до сада нисте видели како изгледа инсталација, можете је погледати у сликама, а доступан је и видео материјал. Ако некоме са другог говорног подручја затреба, на путањи .config/openbox/ може пронаћи фајл eng-menu.xml, да би користио мени на енглеском језику. 




16.01.2020.

Доступан је Сербиан 2020 КДЕ




Доступна је за преузимање нова верзија оперативног система Сербиан ГНУ/Линукс 2020, са КДЕ графичким окружењем. Графички изглед новог издања посвећен је српској архитектуриСербиан долази подешен на ћириличну опцију, а кроз системске поставке може бити одабрана и латиница, као и ијекавица за обе варијанте. Као основа за образовање дистрибуције коришћен је Debian (Buster) у својој стабилној верзији, са КДЕ графичким окружењем. 

Сербиан 2020, као и претходних шест издања, намењен је свим корисницима који желе да имају оперативни систем на српском језику. Намењен је и као могући избор за садашње кориснике власничких оперативних система. Такође, постоје и корисници који не умеју све сами да подесе и који су до сада користили Линукс дистрибуције које важе као више пријатељске за употребу. Додатне снимке екрана можете погледати овде.


На новом издању, поред уобичајених програма који долазе уз КДЕ графичко окружење, налази се и колекција програма који ће корисницима омогућити квалитетно извршавање постављених задатакаСви преинсталирани програми су преведени на српски језик. Употребљен је кернел 4.19.0-6, а у односу на претходну верзију, побољшана је подршка за екстерне уређаје, додато је пар нових апликација, па садашњи избор изгледа овако:

Ако сте новајлија на Линуксу, инсталациони процес је једноставан и траје краће од 10 минута, а овде можете прочитати како се припремају медији за инсталацију. Графички интерфејс инсталационог поступка подразумевано је подешен на ћириличну опцију, док ће управљање тастатуром бити на латиници. Ако до сада нисте видели како изгледа инсталација, можете је погледати у сликама, а доступан је и видео материјал. По инсталацији, Сербиан ће заузети нешто изнад 5 ГБ, тако да би било пожељно да му приликом партиционисања, за удобно деловање одредите 12 до 15 ГБ.

                 


Када вам се подигне тек инсталирани систем, прочитајте приложени текстуални документ где је записано неколико савета. Као битније, треба истаћи да се распоред тастатуре мења пречицом Ctrl+Shift, а подешене су опције: la, ћи, en. Десктоп ефекти који су подешени подразумевано и покрећу се притиском на тастере F10, F11 и F12. У нашој ризници софтвера могу се пронаћи и инсталирати пакети: teamviewer, viber, veracrypt, deadbeef, dropbox, yandex-disk, master-pdf, megasync итд.

На крају, хвала свим читаоцима ових редова, корисницима који имају или ће имати Сербиан на свом рачунару, као и свим медијима и појединцима који су дали свој допринос популаризацији оперативног система на српском језику. Ако има заинтересованих који желе да помогну у промоцији, доступни су и банери за ту намену.