01.12.2020.

Сербиан Линукс - актуелно

 



Припремни радови у нашем пројекту су увелико у току, па се може рећи да је стање редовно за почетак децембра. Најављујемо ново издање, осмо по реду, које корисници могу очекивати у другој половини јануара наредне године. Релације остају исте, прво ће бити објављена КДЕ верзија, а затим две недеље касније и Опенбокс.

Иако смо код прошлог издања најавили да нећемо образовати 32-битне ИСО слике, та одлука још није дефинитивно донета. Разлог за то је што готово свакодневно можемо регистровати преузимања 32-битних слика, па ће одлука о томе бити донета током јануара месеца.

За оне који су сада први пут чули за овај пројекат, најбоље је да погледају нашу историју издања.



22.11.2020.

MKV extractor

 








Iako se mnogo ljudi u današnje vreme brzog interneta odlučuje da video-sadržaj konzumira strimovanjem, postoji i određeni broj korisnika koji više voli da poseduje multimedijalne datoteke na svom računaru. Bilo radi pravljenja kolekcije, gledanja po želji, podešavanja prevoda, kvalitetnijeg sadržaja ili iz bilo kog drugog razloga, čest format za čuvanje ovih datoteka jeste MKV za koji ste verovatno ste već čuli i već znate da se radi o kontejner formatu pod imenom Matroška. Ako to nije slučaj, možete da pretpostavite da je u pitanju svojevrsni kontejner koji sadrži video, audio i tekstualne datoteke. Lutajući internetom, naišli smo na MKV extractor Qt, koji je zasnovan na skupu alatki MKVToolNix, s tim što ima i grafički interfejs, što umnogome olakšava rad i približava ovu sjajnu kolekciju većem broju korisnika.

Program možete pronaći na GitHub stranici navedenoj u opisu ovog teksta, a ako koristite Arch lInux ili Ubuntu, vrlo lako ga možete instalirati koristeći AUR ili odgovarajući repozitorijum, respektivno. Ukoliko ga sami kompajlirate, treba da znate da, pored svih zavisnosti, morate instalirati i gore pomenuti MKVToolNix. Nakon pokretanja programa neće vam biti problem da se snađete, sve deluje veoma jednostavno. U gornjoj zoni postoji četiri padajuća menija. Prvi služi za otvaranje željene datoteke za obradu, biranje izlaznog direktorijuma i izlazak iz programa. Drugi, pod imenom Actions, ima samo dve stavke – puštanje video-snimka i start njegove obrade, nakon što ste odredili sve parametre. U podmeniju Options je moguće uključiti pregled radnji gde se prikazuje kada je odabran koji fajl, koji je izlazni direktorijum i slično. Takođe je moguće promeniti Qt stil i jezik programa (engleski, francuski i češki). Unutar ovog podmenija postoji opcija Edit configuration, koju nismo uspeli da pokrenemo. Svaki put kada smo kliknuli na nju, program se rušio. Verujemo da se ovde nalazi još sitnih podešavanja, ali, nažalost, ostaćemo uskraćeni, makar u ovoj verziji.

Vreme je da pređemo na konkretan rad u programu. Potrebno je odabrati datoteku, već smo napomenuli iz kog podmenija. Zatim dobijamo u donjoj polovini ekrana spisak šta sve izabrani mkv kontejner sadrži, a na vama je samo da čekirate šta želite od toga da „izvučete”. Pri samom dnu ekrana postoje tasteri kojima možete odabrati format titla i audio-snimka, kao i da li želite da pojačate zvuk snimka ili promenite njegov bitrate. Sam proces „izvlačenja” traje veoma kratko. 

Svet Kompjutera - kompletan tekst


11.11.2020.

Kripto-anarhija

 







        
“Postoje dvije vrste kriptografije na svetu: ona koja će sprečiti sestru da čita vaše dokumente i kriptografija koja će sprečiti vlade od čitanja vaših dokumenata.” – Brus Šnajer

Današnja revolucija nije stvorena Molotovljevim koktelima, niti je zahtijevala masovne pobune na ulicama razbijanjem stakala izloga velikih korporacija. Ona je tiho, bez velike pompe, počela da se razvija u kutovima interneta kao pogled na svijet kojeg danas usvaja sve veći broj ljudi. Kao i svaka druga digitalizacija, i ona se sastoji od brojeva 0 i 1, a nemoguće je ne primjetiti kada iz dana u dan sve veći broj naslova nosi oznaku „Kripto-anarhija”.

Šta je kripto-anarhija?

Osamdesetih godina prošlog stoljeća, Dejvid Čaum (eng. David Chaum), kriptograf i kreator anonimnih digitalnih sistema i pseudonima, ozbiljno promišlja o tranziciji kriptografije u, tada isključivo rezervisanoj tehnici za vojne i sigurnosne službe, tehniku postizanja građanskih i drugih sloboda, ali i same anonimnosti i privatnosti koja je od samog postanka interneta postala jedna od gorućih tema. Njegov rad nazvan „Sigurnost bez identifikacije: Transakcijski sistemi koji čine Velikog brata nemoćnim” doživio je revolucionarnu reputaciju među istomišljenicima i 1980-ih godina postaje mali pokret. Godine 1992. grupa koja se sretala na mjesečnim sastancima u Gilmor kompaniji, odlučuje kreirati imejl listu na koju će biti pozvani svi „siferpankeri svijeta”. Na tom sastanku, koji će se u današnje vrijeme predočiti kao historijski, osniva se pokret Siferpank (eng. Cypherpunk). Siferpank predstavlja decentralizovani, aktivistički pokret koji zagovara korištenje kriptografske tehnike i ostalih tehnologija koje osnažuju privatnost u svrhu socijalne i političke promjene. Ideja nije nastala samo iz dokumenata, ona se promišljala u naučnoj fantastici mnogo prije toga kroz „1984” – Džordža Orvela, ali i potisnuti „Neuromanser” Vilijama Gibsona. Postankom Siferpank pokreta, bilo je logično da se njegovi ciljevi i principi sažmu u dokument koji je nazvan „Kripto-anarhistički manifest” za sve kodere pobunjenike, ali i građane koji se žele upoznati sa svojim pravima.

Kripto-anarhija je postala iz siferpank pokreta. Skovana od riječi kriptos (grč. Skriven, privatan) i anarkos (grč. nevladanje) kao kovanica Timotija Maja. Ona predstavlja pokret koji zagovara informacijske tehnologije poput enkripcije u svrhu osiguravanja pune slobode. Njena puna definicija bi bila:

“Kripto-anarhizam predstavlja digitalnu realizaciju anarhizma sa tehnikom korištenja kriptografskih softvera da bi se izbjelga prosekucija i ugnjetavanje od strane vlasti pri primanju i slanju informacija preko kompjuterskih mreža, u svrhu zaštite privatnosti i političke slobode”.

Motivi kriptoanarhista se baziraju na tri cjeline od kojih je prva otpor prema masovnom nadzoru kompjuterskih mreža i komunikacija. Zaštita od masovnog nadzora je jedna od najbitnijih karika jer oslobađa individue od moguće zloupotrebe i narušavanja privatnosti od strane vlada i sigurnosnih službi. Samim korištenjem enkripcije, individua postaje slobodna u digitalnom prostoru od masovnog nadzora. Kontroverze koje su potvrdile postojanje masovnog nadzora, poput zviždanja Edvarda Snoudena, privukle su dosta novih pripadnika kriptoanarhije koji su do tada smatrali da je masovni nadzor „samo još jedna teorija zavjere”.

Kripto-anarhisti često pribjegavaju apsolutnoj anonimnosti, tolikoj da u doba napredovanja tehnologije i masovnog nadzora neki odlučuju da nose maske ili marame preko lica zbog straha od tehnike facijalnog prepoznavanja od strane sigurnosnih i drugih službi.

01.11.2020.

Debian 11: Glasanje za finalni izgled

 








Približio se trenutak kada će biti određen finalni grafički izgled za naredno izdanje Debian 11, sa kodnim imenom Bullseye. Da bi glasanje bilo što masovnije, Debian projekat poziva korisnike da uzmu učešće, bez obaveze da izvrše bilo kakvu registraciju. Poslednji rok za glasanje je 9. novembar tekuće godine.

Pre glasanja, potrebno je posetiti stranicu https://wiki.debian.org/DebianDesktop/Artwork/Bullseye gde se može detaljno upoznati sa svim pristiglim radovima. Klikom na određeni predlog, mogu se  detaljno upoznati svi grafički  segmenti, kao što su: grub pozadina, instaler, ekran za logovanje, pozadina, baner itd.




Na strani predviđenoj za glasanje potrebno je sa gornje zone prevući određene radove u donju zonu Your choices i postaviti rangiranje prema sopstvenom izboru. Neophodni minimum da bi glasanje bilo prihvaćeno je da korisnik odabere tri predloga. Nakon toga, potrebno je samo kliknuti na dugme Submit.


21.10.2020.

Ažuriranje: Septor 2020.5



















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.5, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (10.0.2)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 21. oktobar

   - Linux kernel 5.9.0-1
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 78.3.1-2
   - Tor na 0.4.4.5
   - Youtube-dl na 2020.09.20
   

   
  
               





                                          Septor-2020.5-amd64.iso   (signature)  (md5sum)




17.10.2020.

GNOME MPV

 









Kada je zatišje sa novim programima za recenzije u našoj rubrici, nekako uvek ispliva audio ili video plejer sa kojim se do sada nismo susretali. Ovog puta je u pitanju mešavina dva projekta koja su vam od ranije poznata, GNOME okruženja i mpv plejera. Nakon nekoliko godina korišćenja ovog imena, autori su došli do odluke da ga modernizuju u skladu sa ostalim softverom iz paketa ovog okruženja. Izbor je pao na ime Celluloid i ova vest nas je privukla da instaliramo i probamo program. Da ne bude zabune, novo ime će se koristiti verovatno tek od GNOME 3.32 verzije, koja će izaći u martu.

Program se najverovatnije nalazi u repozitorijumu vaše distribucije, pa ne bi trebalo da bude problema sa njegovom instalacijom. Takođe postoje i zvanična Flatpak izdanja na github stranici projekta, ukoliko preferirate da program „izdvojite” od ostatka operativnog sistema. Nakon pokretanja vidimo da je u pitanju minimalistički dizajn i sličan je kao i kod konkurencije, sa tim što ovde primećujemo client side dekoracije prozora svojstvene GNOME programima. Pored opcija za manipulaciju prozora, pri vrhu imamo još četiri tastera, svako sa svojim padajućim menijem. Prvo koje je u obliku GNOME mpv ikonice nam nudi otvaranje novog prozora programa, otvaranje podešavanja, zatim prikaz prečica na tastaturi, kao i informacije o programu i dugme za izlaz. Pored je dugme za otvaranje datoteke ili lokacije (kako lokalne tako i lokacije na internetu kao što su YouTube snimci). Imamo još i dugme za prebacivanje iz prikaza celog ekrana u prozorski mod i jedan padajući meni gde možemo podesiti video i audio trake i prevod. Kao što vidite, nema nekog posebnog prilagođavanja kao što postoji kod nekih drugih plejera, tu je samo ono najosnovnije što je potrebno većini korisnika. S obzirom na to da nema puno opcija za prilagođavanje snimka, da vidimo šta se krije u odeljku sa podešavanjima programa.

Pošto smo program koristili van svog „prirodnog okruženja”, lepo je videti da postoji i opcija preuzimanja dekoracija prozora okruženja koje koristite. Od zanimljivih opcija bismo izdvojili dark mode kao i mogućnost učitavanja eksternog fajla sa podešavanjima samog mpv plejera. Takođe, postoji i odeljak gde možete upisati dodatne parametre koji će se učitati pri puštanju fajlova. Postoji i tab pod imenom Plugins, ali nismo uspeli pronaći neki, niti podatke o ovim mogućnostima. Ono što smo zaboravili da spomenemo je i mogućnost pravljenja listi za reprodukciju video-snimaka. Pored toga što možete sami dodavati fajlove sa vašeg računara, moguće je pustiti i liste sa YouTubea i menjati redosled snimaka, što je veoma korisno.


06.10.2020.

Kako nadograditi Debian (Buster - Bullseye)?



Razvojni ciklus za Debian nalazi se u drugoj polovini, pa malo napredniji korisnici mogu razmisliti o nadogradnji na aktuelnu razvojnu verziju, sa kodnim imenom Bullseye. Kao napomena, pojedini paketi u ovom trenutku se nalaze još uvek u unstable riznici, tako da korisnici mogu naknadno preuzeti paket koji nedostaje i izvršiti instalaciju. Da bi se zadatak izvršio, potrebno je sadašnje stabilne riznice zameniti sa onim koji važe za trenutnu testing verziju, a to treba uraditi preko tekst editora. 

Kao root, otvorite fajl na putanji:
/etc/apt/sources.list

To može da se sprovede i iz terminala:
su -
nano /etc/apt/sources.list

Riznice za Buster:
deb http://http.us.debian.org/debian/ buster main contrib non-free
deb-src http://http.us.debian.org/debian/ buster main contrib non-free

deb http://security.debian.org/ buster/updates main contrib non-free
deb-src http://security.debian.org/ buster/updates main contrib non-free

Treba zameniti riznicama za Bullseye:
deb http://http.us.debian.org/debian/ bullseye main contrib non-free
deb-src http://http.us.debian.org/debian/ bullseye main contrib non-free

deb http://security.debian.org/ bullseye/updates main contrib non-free
deb-src http://security.debian.org/ bullseye/updates main contrib non-free

Onda slede komande:
apt update 
apt dist-upgrade

Ako se pojavi nekakva manja greška, uraditi:
apt-get -f install
Onda ponovo komanda:
apt dist-upgrade

Posle toga, sve bi trebalo da radi dobro. 

27.09.2020.

Buster ажурирање: Debian 10.6

















Debian пројекат са задовољством објављује шесту надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.6:

14.09.2020.

Sigil ePUB editor







Svedoci smo ekspanzije mobilnih uređaja, pametnih telefona sa operativnim sistemom Android, tableta, netbukova i mobilne internetske konekcije koja postaje dostupna svima. Ova ekspanzija je toliko intenzivna da će broj korisnika pametnih uređaja i mobilnog interneta uskoro premašiti brojku korisnika desktop računara i brzog fiksnog interneta (ADSL, kablovski internet). Ovakav trend zahteva i od autora internet sadržaja da mu se prilagode. Mobilni uređaji i mobilna konekcija imaju sasvim drugačije principe korišćenja u odnosu na fiksni brzi internet. Jedno vreme, pod uticajem fiksnog brzog interneta sa neograničenim protokom i uređajima sa ekranima od preko 20 inča, autori internetskih sadržaja su prestali da vode računa o količini i formatu informacija koje postavljaju na internet. Sad je vreme da se opet presaberu i da ponovo počnu da vode računa o korisnicima sa malim ekranima i ograničenim pristupom internetu (plaćanje po protoku). Osim toga, stasala je i generacija kojoj su Fejsbuk i Tviter početne stranice za pretragu i informisanje na internetu, a ne Gugl ili neki drugi pretraživač. To je razlog da autori koriste one formate koji su pogodni za oglašavanje i preuzimanje direktno sa društvenih mreža. Sve se prilagođava ovoj novoj tehnici i novim navikama, pa i okruženja radne površi operativnih sistema. Korisnici desktop računara negoduju zbog pojava okruženja radne površi kao što su Gnom 3 (eng. Gnome 3), Juniti (eng. Unity), ili Metro na Vindouzu 8, pokušavajući da one ogromne dugmiće „uganjaju” mišem. Treba ta okruženja probati na ekranima osetljivim na dodir (eng. touch screen) uređajima i odmah će biti jasno čemu služe i zašto izgledaju tako kako izgledaju. Pošto su veliki već shvatili „odakle vetar duva” i gde nosi, krajnje vreme je i da se pojedinci prilagode i uključe u tu „struju”.

PDF (eng. PDF - Portable Document Format) je mnogo kvalitetan format za bilo kakvu vrstu elektronske publikacije. Osim toga, odličan je poluproizvod u lancu izrade štampanih publikacija. On je direktni ulazni materijal za štampu. I pored svih tih dobrih osobina, nije dobar za mobilne uređaje i mobilni internet. PDF je fiksiran format i ne prilagođava se različitim uređajima (ekranima). Da bi imale savršen kvalitet, PDF datoteke su često previše velike za mobilni internet. To je razlog da autori razmisle o korišćenju nekog drugog, fleksibilnijeg formata za svoje publikacije. ePUB (eng. ePUB ) je samo jedan od formata za elektronske publikacije u koje spada, između ostalih, i PDF. Posle PDF-a, ePUB je najzastupljeniji format za elektronske publikacije (knjige). Podržava skoro sve funkcije kao PDF i kompatibilan je sa gotovo svim čitačima elektronskih knjiga. Kao i PDF, i ePUB je kompaktan format i sve se nalazi u jednoj datoteci. Ono što razlikuje PDF i ePUB je prilagodljivost ePUB-a uređaju na kome se dokument čita. PDF ostaje u istom obliku i formatu bez obzira na uređaj, operativni sistem, kao i program za pregled PDF sadržaja i to mu daje mogućnost da bude ulazni dokument za štampu. ePUB, kao i PDF, zadržava osnovna formatiranja teksta i ostalog sadržaja identičnim na svim uređajima, ali se takođe prilagođava prostoru poput internet stranice. Osnovna formatiranja internetske stranice ostaju nepromenjena, ali se stranica prilagođava pregledaču, rezoluciji ekrana i tako dalje. Tako je i kod ePUB-a. Kad tome dodamo da je i potpuno slobodan, dobijamo da je to idealan format za elektronske publikacije.

LiBRE! specijal (Sigil) - kompletan tekst


04.09.2020.

Turtl - sigurna kuća za vaše podatke












Ne prođe dan, a da ne čujemo vest o tome kako su lični podaci određenog broja korisnika kompromitovani ili zloupotrebljeni. Ako usvojimo dobre procedure i kvalitetne lozinke – štitimo se samo delimično. Onog momenta kada naše podatke pohranimo na nečiji server, nalazimo se u rukama njihovih (ne)sposobnih administratora. Kako sintagma „nemam šta da krijem” ne pije vodu, potrebno je uvesti dodatni nivo zaštite tamo gde je to bitno. Kriptovanje podataka je dobar način zaštite, a kombinovanjem ove metode sa slobodnim softverom možemo i na online servisima podići stepen zaštite na viši nivo.

Turtl, bez e, jeste aplikacija za beleške koja akcenat stavlja na sigurnost i deljenje sadržaja. Ipak, krenimo redom. Ukoliko se nekim slučajem ovaj program ne nalazi na repozitorijumima vaše distribucije, možete ga preuzeti sa zvanične strane projekta, pri čemu su podržane sve vodeće platforme. Pri prvom pokretanju potrebno je definisati korisničko ime i šifru, što će ujedno predstavljati i ključeve za kriptovanje sadržaja. Jasno je istaknuto da ne postoji opcija za vraćanje zaboravljene šifre, pa budite oprezni kako ne bi došli u situaciju da ne možete da pristupite sopstvenim podacima. Nakon što završite proces prijavljivanja, otvara se radni prozor aplikacije sa dve jasne celine.

Gornji deo radnog prozora u prvom redu sadrži prečice do podešavanja i pretrage, dok se u redu ispod nalaze tri opcije koje menjaju izgled radne površine. Prva od njih nosi naziv All notes i prikazuje sve beleške koje su napravljene ovim programom. Pod imenom Boards nalaze se kategorije u koje možemo da smeštamo napravljene beleške i možemo ih dodavati i brisati po želji. Treća opcija ima naziv Sharing i jasno je da služi za deljenje sadržaja sa drugim korisnicima. Ovo deljenje je moguće samo između korisnika programa Turtl, i to ukoliko prihvate generisanu pozivnicu koja zahteva unos e-mail adrese. Ovde možete pratiti status poslatih i primljenih zahteva.

Što se samih beleški tiče, moguće je dodavati nekoliko različitih tipova kao što su šifre, datoteke, slike, linkovi i tekst. Svaki tip će pokrenuti prozor u koji se unosi sadržaj i odgovarajući podaci, u skladu sa definisanim tipom, a ovde je moguće dodeliti i željenu kategoriju. Treba napomenuti da Turtl podržava minimalna formatiranja unetog teksta, što je za ovu vrstu programa sasvim dovoljno. Napravljene beleške automatski se slažu na radnu površinu, a kada ih bude previše možete koristiti pregled kategorija kako bi prikazali samo određene beleške ili pretragu.

26.08.2020.

Ažuriranje: Septor 2020.4



















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.4, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.5.4)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 25. avgust

   - Linux kernel 5.7.10
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.11.0-1
   - Vlc na 3.0.11
   - Ffmpg na 4.1.6.1
   - Youtube-dl na 2020.07.28
   

   
  
               





                                          Septor-2020.4-amd64.iso   (signature)  (md5sum)




16.08.2020.

Debian slavi 27. rođendan!



















Na današnji dan, pre tačno 27 godina, Ian Murdock (1973-2015) je najavio novi operativni sistem. Nazvao ga je the Debian Linux Release. Kao što svi već znamo, poreklo imena je kombinacija imena Debra Lynn (tadašnja Ianova djevojka) i Ian. 

Sama ideja Linux distribucija tada se tek začinjala i Debian je bio jedna od prvih takvih kompilacija softvera koje su činile operativni sistem zasnovan na Linux kernelu. U svom Debian Manifestu Ian naglašava da će Debian biti distribucija koju otvoreno razvija zajednica u duhu Linuxa i GNU-a. 

Projekat je dobio svoj zamah i 1994. smo dočekali 0,9 verziju. Verzija 1.0 se pojavila 1996, a od te godine kreće i sistem imenovanja verzija Debiana po imenima likova iz Toy Story crtanih filmova. Danas je Debian moderni operativni sistem koji je poznat po svojoj stabilnosti i sigurnosti, tako da ćete ga naći instaliranog na mnogim  računarima, a neki od njih vrše veoma bitne i odgovorne zadatke. Uprkos važnosti i širokoj primeni, zadržao je svoju filozofiju otvorenosti. 

Pridružujemo se čestitkama za rođendan i Debianu želimo još mnoge uspešne godine i da uvek ostane veran filozofiji slobodnog softvera, širenju znanja i saradnji među ljudima! 

01.08.2020.

Buster ажурирање: Debian 10.5

















Debian пројекат са задовољством објављује пету надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.5:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.5/ChangeLog

22.07.2020.

Great Little Radio Player 1.5.0













Ako ste pasionirani slušalac internet radio stanica, ovo će biti dobra vest za vas. Dostupna je za preuzimanje nova verzija poznatog programa Great Little Radio Player, sa brojčanom oznakom 1.5.0. Sa novim izdanjem stigla je i verzija za Windows korisnike, pa će sasvim sigurno broj korisnika biti znatno uvećan. Interfejs koji ćete ugledati po instalaciji doživeo je kompletan redizajn i može se reći da je sada još jednostavniji za upravljanje. Po rečima autora Dejana Petrovića, kompletan kod nove verzije 1.5.0 napisan je od početka. Takođe, zavisne biblioteke ranije su bile QPhonon, a sada su QMultimedia.











Pored navedenog, vidljive promene se ogledaju i u izostanku audio vizuelizacije, ali i u gubitku jezičke podrške, obzirom da je softver dostupan samo u engleskoj veziji. Korisnici sada u bočnom baru imaju mogućnosti da skrate izbor za slušanje, upotrebom oznaka po zemljama porekla ili po žanru muzike koja se emituje. U podešavanjima programa može se odabrati veći izbor grafičkih tema i način prikaza prozora, kako bi svi korisnici prilagodili interfejs radio plejera prema svojim navikama. Kao što se vidi na drugoj slici, uz male izmene, moguće je da korisnici dodaju svoje omiljene stanice, pod uslovom da znaju kako to da urade.


Matična strana projekta

19.07.2020.

Pisanje skripti u Bešu







        
                  






Ovim člankom započinjemo serijal o veštini za koju smo sigurni da može biti od velike koristi za naprednije korisnike linuks operativnih sistema. Pisanje skripti u Bešu (eng. Bash) je moćna i korisna veština koja nam omogućava da automatizujemo veliki broj radnji. Iako je ova veština neizostavna za nekog ko želi da bude sistem administrator, ovaj serijal će biti orijentisan ka početnim korisnicima koji se do sada nisu susretali sa pisanjem skripti, ali je neophodno da su upoznati sa osnovama programiranja i osnovnim komandama u Bešu, o kojima možete pročitati u drugom serijalu koji je obavljen u ovom časopisu.

Za početak, unutar direktorijuma po izboru, komandom mkdir ćemo napraviti novi radni direktorijum u kojem ćemo do kraja serijala obavljati sve radnje. Unutar novonapravljenog direktorijuma napravićemo nekoliko fajlova sa različitim ekstenzijama i unutar tih fajlova sa editorom po izboru uneti neki tekst, nije neophodno da tekst bude povezan sa ekstenzijom fajla.

Mkdir radni_dir touch vebsajt.html touch program.c touch beleske.txt touch lista_poslova.txt

U nastavku ćemo komandom ls izlistati fajlove, ali ono što vam je možda novo jeste dodatak *.txt koji komandi ls govori da izlista sve fajlove koji se završavaju sa “.txt”. Sledeća komanda, stat, će nam dati osnovne podatke o fajlu kao što su veličina fajla, prava pristupa, kada je poslednji put izmenjen i slično.

ls *.txt stat program.c wc -l vebsajt.html

Komanda wc (skr. Word count) uz dodat parametar -l će ispisati broj linija unutar fajla. Ova komanda ima mogućnost da ispiše broj linija, karaktera, bajtova ili reči, kako bismo znali koje su oznake za flegove koji se prosleđuju ovoj komandi. Bitno je da se dobro snalazite u dokumentaciji koja dolazi uz Beš komande, odnosno da znate da koristite ime_komande –help za osnovnu dokumentaciju i man ime_komande za opširniju dokumentaciju.

Dobili smo zadatak da prosledimo kolegi u jednom fajlu poslove koje ćemo danas obaviti i želimo da mu pošaljemo prvih pet poslova sa liste poslova. Umesto da otvorimo fajl, iskopiramo prvih pet redova, pa onda kreiramo novi fajl u koji ćemo ubaciti prvih pet poslova, sav ovaj posao može se obaviti u jednoj liniji. Komandom head (glava) ćemo uzeti prvih nekoliko linija, a dodatkom -n5 ćemo naznačiti komandi da uzme prvih pet iz fajla lista_poslova.txt i onda uz pomoć operatora >, ono što nam vraća komanda head ćemo proslediti u fajl danasnji_poslovi.txt, i tom prilikom nije potrebno da kreiramo taj fajl već se to automatski odradi ukoliko je fajl prosleđen operatoru > ne postoji u radnom direktorijumu. Nakon toga ćemo komandom cat samo prikazati sadržaj nove liste.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

05.07.2020.

Lažiranje IP adresa

















Svaki IP datagram, poslat na Internet, sadrži u zaglavlju IP adresu pošiljioca i primaoca paketa. Tako da, ignorišući ulogu NAT-a, kada računar uspostavi vezu sa serverom na Internetu, taj server zna IP adresu računara sa kojim komunicira. U nekim slučajevima poželjno je promeniti IP adresu pošiljioca koja se nalazi u zaglavlju paketa (a da se stvarna adresa računara ne promeni).
Promena adrese je korisna za testiranje i dijagnostikovanje mreže, testiranje sigurnosti mreže i vršenje sigurnosnih napada (u cilju učenja i provere sigurnosti). Postavljanje IP adrese pošiljioca u datagram-u na lažnu IP adresu se naziva lažiranje adrese (address spoofing).
Na Linux-u lažiranje adrese je lako izvesti korišćenjem iptables. Na primer, da bi se promenila adresa pošiljioca u zaglavlju datagram-a na adresu 1.1.1.1:
$ sudo iptables -t nat -A POSTROUTING -j SNAT --to-source 1.1.1.1
U daljem tekstu biće demonstrirano lažiranje IP adrese korišćenjem alata ping. Koristićemo i alata tcpdump. Pre konfigurisanja virtualne mreže date na slici potrebno je intalirati paket tcpdump na osnovnoj virtualnoj mašini.
student@osnovna:~$ sudo apt-get install tcpdump

Institut za informatiku i matematiku - kompletan tekst