01.08.2020.

Buster ажурирање: Debian 10.5

















Debian пројекат са задовољством објављује пету надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.5:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.5/ChangeLog

22.07.2020.

Great Little Radio Player 1.5.0













Ako ste pasionirani slušalac internet radio stanica, ovo će biti dobra vest za vas. Dostupna je za preuzimanje nova verzija poznatog programa Great Little Radio Player, sa brojčanom oznakom 1.5.0. Sa novim izdanjem stigla je i verzija za Windows korisnike, pa će sasvim sigurno broj korisnika biti znatno uvećan. Interfejs koji ćete ugledati po instalaciji doživeo je kompletan redizajn i može se reći da je sada još jednostavniji za upravljanje. Po rečima autora Dejana Petrovića, kompletan kod nove verzije 1.5.0 napisan je od početka. Takođe, zavisne biblioteke ranije su bile QPhonon, a sada su QMultimedia.











Pored navedenog, vidljive promene se ogledaju i u izostanku audio vizuelizacije, ali i u gubitku jezičke podrške, obzirom da je softver dostupan samo u engleskoj veziji. Korisnici sada u bočnom baru imaju mogućnosti da skrate izbor za slušanje, upotrebom oznaka po zemljama porekla ili po žanru muzike koja se emituje. U podešavanjima programa može se odabrati veći izbor grafičkih tema i način prikaza prozora, kako bi svi korisnici prilagodili interfejs radio plejera prema svojim navikama. Kao što se vidi na drugoj slici, uz male izmene, moguće je da korisnici dodaju svoje omiljene stanice, pod uslovom da znaju kako to da urade.


Matična strana projekta

19.07.2020.

Pisanje skripti u Bešu







        
                  






Ovim člankom započinjemo serijal o veštini za koju smo sigurni da može biti od velike koristi za naprednije korisnike linuks operativnih sistema. Pisanje skripti u Bešu (eng. Bash) je moćna i korisna veština koja nam omogućava da automatizujemo veliki broj radnji. Iako je ova veština neizostavna za nekog ko želi da bude sistem administrator, ovaj serijal će biti orijentisan ka početnim korisnicima koji se do sada nisu susretali sa pisanjem skripti, ali je neophodno da su upoznati sa osnovama programiranja i osnovnim komandama u Bešu, o kojima možete pročitati u drugom serijalu koji je obavljen u ovom časopisu.

Za početak, unutar direktorijuma po izboru, komandom mkdir ćemo napraviti novi radni direktorijum u kojem ćemo do kraja serijala obavljati sve radnje. Unutar novonapravljenog direktorijuma napravićemo nekoliko fajlova sa različitim ekstenzijama i unutar tih fajlova sa editorom po izboru uneti neki tekst, nije neophodno da tekst bude povezan sa ekstenzijom fajla.

Mkdir radni_dir touch vebsajt.html touch program.c touch beleske.txt touch lista_poslova.txt

U nastavku ćemo komandom ls izlistati fajlove, ali ono što vam je možda novo jeste dodatak *.txt koji komandi ls govori da izlista sve fajlove koji se završavaju sa “.txt”. Sledeća komanda, stat, će nam dati osnovne podatke o fajlu kao što su veličina fajla, prava pristupa, kada je poslednji put izmenjen i slično.

ls *.txt stat program.c wc -l vebsajt.html

Komanda wc (skr. Word count) uz dodat parametar -l će ispisati broj linija unutar fajla. Ova komanda ima mogućnost da ispiše broj linija, karaktera, bajtova ili reči, kako bismo znali koje su oznake za flegove koji se prosleđuju ovoj komandi. Bitno je da se dobro snalazite u dokumentaciji koja dolazi uz Beš komande, odnosno da znate da koristite ime_komande –help za osnovnu dokumentaciju i man ime_komande za opširniju dokumentaciju.

Dobili smo zadatak da prosledimo kolegi u jednom fajlu poslove koje ćemo danas obaviti i želimo da mu pošaljemo prvih pet poslova sa liste poslova. Umesto da otvorimo fajl, iskopiramo prvih pet redova, pa onda kreiramo novi fajl u koji ćemo ubaciti prvih pet poslova, sav ovaj posao može se obaviti u jednoj liniji. Komandom head (glava) ćemo uzeti prvih nekoliko linija, a dodatkom -n5 ćemo naznačiti komandi da uzme prvih pet iz fajla lista_poslova.txt i onda uz pomoć operatora >, ono što nam vraća komanda head ćemo proslediti u fajl danasnji_poslovi.txt, i tom prilikom nije potrebno da kreiramo taj fajl već se to automatski odradi ukoliko je fajl prosleđen operatoru > ne postoji u radnom direktorijumu. Nakon toga ćemo komandom cat samo prikazati sadržaj nove liste.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

05.07.2020.

Lažiranje IP adresa

















Svaki IP datagram, poslat na Internet, sadrži u zaglavlju IP adresu pošiljioca i primaoca paketa. Tako da, ignorišući ulogu NAT-a, kada računar uspostavi vezu sa serverom na Internetu, taj server zna IP adresu računara sa kojim komunicira. U nekim slučajevima poželjno je promeniti IP adresu pošiljioca koja se nalazi u zaglavlju paketa (a da se stvarna adresa računara ne promeni).
Promena adrese je korisna za testiranje i dijagnostikovanje mreže, testiranje sigurnosti mreže i vršenje sigurnosnih napada (u cilju učenja i provere sigurnosti). Postavljanje IP adrese pošiljioca u datagram-u na lažnu IP adresu se naziva lažiranje adrese (address spoofing).
Na Linux-u lažiranje adrese je lako izvesti korišćenjem iptables. Na primer, da bi se promenila adresa pošiljioca u zaglavlju datagram-a na adresu 1.1.1.1:
$ sudo iptables -t nat -A POSTROUTING -j SNAT --to-source 1.1.1.1
U daljem tekstu biće demonstrirano lažiranje IP adrese korišćenjem alata ping. Koristićemo i alata tcpdump. Pre konfigurisanja virtualne mreže date na slici potrebno je intalirati paket tcpdump na osnovnoj virtualnoj mašini.
student@osnovna:~$ sudo apt-get install tcpdump

Institut za informatiku i matematiku - kompletan tekst

23.06.2020.

KOrganizer





KOrganizer jpredstavlja kalendarsku komponentu zaduženu za planiranje i deo je programa Kontact, integrisanog menadžera ličnih podataka za KDE grafičko okruženje. Omogućava upravljanje događajima i zadacima, korišćenje datiranog alarma, rukovanje podacima, zakazivanje grupa, uvoz i izvoz kalendarskih fajlova i još mnogo toga. Poseduje mogućnost saradnje sa raznim kalendarskim uslugama kao što su NextCloud, Kolab, Google Calendar itd. KOrganizer podržava dva najvažnija standarda za čuvanje i razmenu podatak ovog tipa, vCalendar i ICalendar.

Pored navedenog, karakteristike koje poseduje KOrganizer su i podrška za više kalendara i todo lista, odabir načina skladištenja, prilozi za planirane događaje, brzi unosi podataka, podrška za štampanje, funkcija poništi i ponovi, kao i todo integracija sa prikazom dnevnog reda. Kada se prvi put pokrene KOrganizer, dobiće se prazan kalendar kao na prvoj slici. Ono što je potrebno savladati, odnosi se na kreiranje kategorije određenom bojom, kao i način kreiranja kalendara i rasporeda.










KOrganizer se može koristiti u više režima, kao pun prikaz, sa posebnim kalendarima ili sa pregledom dnevnog reda. Ako se koristi pun prikaz, na korisničkom kalendaru se unose i poslovni i privatni planovi koji se razdvajaju bojama. Kada se koristi režim posebnih kalendara, onda se razdvajaju razni zadaci po rasporedu koji je korisnik zamislio, npr. poslovni kalendar, privatni, volonterski itd. Agenda prikaz obično donosi 24-časovni detaljni raspored obaveza i prikazuje pregled samo za nerednu sedmicu. Svi planovi i rasporedi koje je korisnik zabeležio po bilo kom osnovu, mogu se sinhronizovati sa digitalnim satom u sistemskom panelu pa se jednim klikom mogu prikazati planirani događaji za danas ili neki drugi odabrani datum u kalendaru.

https://userbase.kde.org/KOrganizer

13.06.2020.

Od sorsa do paketa












Kada se iskusniji korisnici Windowsa prvi put ozbiljno susretnu sa Linuxom, neke stvari na njih ostavljaju snažan utisak, koji često zna biti negativne prirode. Ljudima naviklim na udobnosti grafičkog interfejsa pre svega teško pada potreba za čestim korišćenjem tekstualnih komandi. Naravno, Linux odavno ima mogućnost rada sa grafičkim interfejsom, ali je njegova prava snaga duboko ukorenjena u komandnoj liniji. Neko ko pretenduje da se nazove iole naprednijim korisnikom Linuxa, jednostavno mora da vlada sa barem nekoliko desetina CLI (Command Line Interface) komandi.

Na ovo se naslanjaju problemi u vezi sa instaliranjem softvera. Umesto udobnog rada sa instalacionim čarobnjacima u Windowsu, kod Linuxa se instaliranje često obavlja kucanjem naredbi, a ponekad i kompajliranjem programskog koda. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga zašto je autor teksta u svoje vreme imao prilično razvijen animozitet prema Linuxu. Istina je da savremene distribucije imaju grafičke klijentske programe za instaliranje softvera, ali i pored toga kursor miša često moramo zameniti kucanjem po tastaturi.

Ipak, nakon kraćeg vremena, korisnici se navikavaju na osnovne CLI naredbe i one im „ulaze pod kožu”, tako da njihovo korišćenje predstavlja rutinu koja na neki način postaje i zarazna, pa se bez njih u radu oseća izvesna praznina.

U ovom tekstu ćemo pokušati da objasnimo neke stvari u vezi sa instaliranjem programa u Linuxu i one su, pre svega, namenjene početnicima na toj platformi, ali će tu da bude i zanimljivosti za iskusne korisnike. Akcenat ćemo staviti na rad sa Debian/Ubuntu baziranim distribucijama, pošto su one danas najrasprostranjenije, ali ćemo se ukratko osvrnuti i na rad sa ostalim važnijim distribucijama.

Alhemija sorsa

Iako odavno nemamo naročitu potrebu za kompajliranjem kao načinom za instaliranje softvera, svakako je dobro poznavati kako se to radi. Ovo je posebno korisno kada želimo da instaliramo najsvežiju verziju nekog programa koja se još ne može naći u repozitorijumima. Dodatna pogodnost ovakvog pristupa je veliki stepen portabilnosti, malo veća brzina izvršavanja, mogućnost optimizacije, konfigurabilnost i mogućnost da se analizira funkcionisanje koda.

Da bi se program kompajlirao, potrebno je da na računaru budu instalirani alati koji taj posao čine mogućim. Najčešće sve što nam je potrebno za kompajliranje dolazi sa distribucijom, a ukoliko to nije slučaj, neophodne programe instaliramo sa:

sudo apt-get install build-essential

Posle ovoga sistem ima sve potrebno (C/C++ kompajler, make, asembler, linker, osnovne biblioteke i alat za formiranje paketa) za početak procesa pretvaranja sorsa u izvršni program.

Izvorni kod programa se obično distribuira unutar arhiva sa ekstenzijama .tar.gz, .tar.bz2 i tar.xz. Dakle, prvi korak je da raspakujemo njihov sadržaj:

tar -xzvf sors_fajl.tar.gz

Argument x znači da želimo da raspakujemo arhivu, z sugeriše da sadržaj bude procesiran kroz program gzip, v ispisuje ekstraktovane fajlove, dok f prethodi nazivu fajla.

Slično je i u slučaju tar.bz2 arhiva:

tar -xjvf sors_fajl.tar.bz2

jedino se razlikuje argument j koji arhivu procesira kroz bzip2.

Za tar.xz arhive pišemo:

tar -xvf sors_fajl.tar.xz

Na kraju krajeva, moguće je raspakovati arhivu i pomoću drugih arhivatora, uključujući i one za rad iz grafičkog režima.

Nakon ovoga prelazimo u direktorijum sa raspakovanim fajlovima i kucamo:

./configure && make && make install

„./„ nam govori da je u pitanju direktorijum u kojem se trenutno nalazimo i obavezan je deo sintakse u ovakvim situacijama. Zatim sledi izvršenje configure skripta iz tekućeg direktorijuma, koji proverava da li sistem trenutno raspolaže svim sredstvima potrebnim za kompajliranje. U pojedinim scenarijima ovaj fajl može da bude odsutan. Sledeće dve naredbe – make i make install -završavaju posao oko instaliranja.

Nažalost, retko se dešava da se instaliranje završi „iz prve”, pošto na sistemu obično nedostaju određene biblioteke potrebne za kompilaciju. Pokušaćemo da opišemo situaciju na konkretnom primeru instaliranja poznatog torrent menadžera Transmission. Nakon prvog startovanja ./configure, dobijamo sledeću poruku:

No package ’libcurl’ found

Pomenuti libcurl predstavlja biblioteku za podršku raznoraznim mrežnim protokolima. Postoji nekoliko načina da se instalira, a mi smo koristili OpenSSL varijantu biblioteke:

sudo apt-get install libcurl4-openssl-dev

Nakon ovoga ponovo pokrećemo ./config i dobijamo grešku:

No package ’libevent’ found

Libevent je biblioteka za obradu asinhronih sistemskih događaja i taj paket instaliramo preko:

sudo apt-get install libevent-dev

Paketi koji imaju „-dev” u nazivu, uglavnom sadrže zaglavlja C fajlova i statičke biblioteke. Nakon novog pozivanja ./configure, pojavljuje se dosta specifična greška iz koje ne možemo zaključiti koja biblioteka je u pitanju:

error: Unable to find any supported crypto library.

U takvim situacijama nam preostaje da se oslonimo na pretraživanje interneta i tamo smo saznali da se ono što nedostaje ispravlja instaliranjem biblioteke libssh (omogućuje upotrebu SSH protokola):

sudo apt-get install libssh-dev

Nakon što se uverimo da više nema grešaka, možemo krenuti sa izvršavanjem make i make install naredbi (ili sve zajedno, kao u primeru sa početka), što će nakon par minuta rezultirati izvršnom verzijom programa. Ponekad će biti potrebno da make install izvršavamo uz pomoć naredbe sudo.

Da bi sebi olakšali život, prilikom instaliranja najnovije verzije nekog programa putem sorsa, pod uslovom da se njegove starije verzije nalaze u okviru dostupnog repozitorijuma, možemo se poslužiti malim trikom kucajući:

sudo apt-get build-dep neki_program

Sistem od nas traži da prihvatimo instalaciju zavisnih fajlova koji će stvoriti preduslove da se željeni program kompajlira.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

03.06.2020.

Ažuriranje: Septor 2020.3



















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.3, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 2. jun

   - Linux kernel 5.4.19
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.8.0-1
   - Vlc na 3.0.10
   - Youtube-dl na 2020.05.29
   - Instalirani dodaci: Ublock (Tor pregledač) i Enigmail (Thunderbird) 

   
  
               





                                          Septor-2020.3-amd64.iso   (signature)  (md5sum)




22.05.2020.

FAN – Sistem za nadzor servisa i uređaja







        
                  






Ako se bavite sistemskom ili mrežnom administracijom, a dugo tragate za nekomercijalnim rešenjem za nadzor i automatizovani oporavak vaše mrežne infrastrukture, onda će vam ovaj tekst definitivno olakšati u odluci za implementacijom jednog od najkorišćenijih rešenja otovrenog koda za monitoring računarske mreže – Nagios.

Nagios je već dugo komercijalan proizvod koji nimalo nije jeftin za mala i srednja preduzeća, međutim, iz želje da ostane u kategoriji rešenja otvorenog koda, na zvaničnom sajtu Nagios projekta naći ćete takozvani Nagios Kor paket koji je potpuno besplatan. U ovom paketu sadržani su opšti fajlovi za konfiguraciju datoteka, skromna baza dodataka i veb stranica koja ilustruje status nadgledane infrastrukture. Ako ste početnik i ne poznajete sasvim dobro način funkcionisanja sistema za nadzor servisa, onda je najbolje da posetite ovaj sajt i tamo pronađete besplatne Nagios knjige koji detaljno opisuju Nagios Kor strukturu. Nagios je paket koji se instalira na jednoj od Linuks distribucija (najčešće na onoj distribuciji kojom dobro vladate). CentOS je postao standard i omiljena distribucija mnogih sistemskih administratora pa je možda dobro rešenje da Nagios upravo podignete na CentOS-u zbog veoma bogate podrške za ovu distribuciju.

Ako ste do sada ipak imali prilike da radite sa Nagios Korom onda sigurno znate koliko je naporno definisanje novih računara, novih servisa i novih komandi jer se sve radi iz konzole, a Nagios fajlovi umeju da budu preobimni pa vam je za dobru konfiguraciju nekada potrebna izuzetna koncetracija. Nagios fajlovi su međusobno povezani pa je i za uočavanje najsitnijih grešaka nekada potrebno mnogo vremena. Najčešće greške javljaju se u nekoj standardnoj programerskoj formi, bilo da je to zatvorena vitičasta zagrada ili izostanak nekog slova u samoj skripti.

Nagios XI je komercijalno rešenje Nagios projekta koje sadrži u sebi veb stranicu za grafičko podešavanje sistema za nadzor. Statistika govori da je na ovaj način znatno olakšan posao administratorima u konfiguraciji i podešavanju svih mrežnih subjekata, čime se maksimalno izbegavaju greške u sintaksi pa se administrator mnogo više posvećuje suštinskoj konfiguraciji radi što boljeg podešavanja Nagiosa za nadzor svih delova mreže.

Prethodna distribucija Nagiosa je komercijalna i veoma skupa, međutim, grupa entuzijasta iz Francuske, a sada i iz celog sveta, radi na projektu FAN (Fully Automated Nagios). FAN je zamena za Nagios XI, i prema iskustvu sistemskih inženjera, FAN nimalo ne zaostaje za Nagios XI distribucijom. FAN dolazi u obliku aplajensa i moguće ga je potpuno besplatno preuzeti sa ove stranice. On u sebi sadrži 3 nezavisna projekta: Nagios Kor, Centreon i NagVis.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

10.05.2020.

Buster ажурирање: Debian 10.4

















Debian пројекат са задовољством објављује четврту надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.4:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.4/ChangeLog


06.05.2020.

Univerzalni paket menadžeri















U ovom članku biće predstavljena ideja za poboljšani proces distribucije softvera na Linuks sistemima. Biće poređene prednosti tradicionalnih sistema baziranih na pakovanju za specifične distribucije sa kontejnerskim softverom koji funkcioniše na sistemima poput Flatpak, Snap ili AppImage. Novi proces obećava efikasnije korišćenje softvera u čitavoj zajednici slobodnog softvera, bolju podršku na korisničkim sistemima i istovremeno bolji kvalitet.

Danas Linuks i ceo ekosistem zajednice slobodnog softvera najčešće sav softver preuzima sa jednog izvora. To obično znači da je on dobro integrisan sa sistemom, može biti testiran u kombinaciji sa svakim drugim paketom i podrška dolazi od jednog distributera. U poređenju sa sistemima na kojima se svaki pojedninačni paket softvera preuzima od posebnog distributera i onda instalira manuelno, ovaj pristup ima velike prednosti. Jedna od njih je lako preuzimanje ispravki za sav instalirani softver na sistemu jednom komandom. U ovom modelu bazni sistem i softver dolaze iz istih ruku i mogu se testirati kao celina. Lakoća nadograđivanja sama po sebi predstavlja veliku prednost u odnosu na sisteme na kojima desetine aplikacija moraju zasebno uz asistenciju korisnika biti nadograđene, što oduzima puno vremena, a neblagovremeno ažuriranje može nositi i bezbednosne rizike.

Tradicionalno Linuks se oslanja na dva glavna formata paketa, to su .deb ( Debian ) i .rpm ( Red Hat ). Iako strukturno različiti, oba formata paketa sastoje se od upstream softvera prilagođenog za specifičnu distribuciju i skripti koje omogućavaju instalaciju zavisnosti kao što su biblioteke, uslužne aplikacije i drugi paketi koji već nisu instalirani na sistemu. Ovakav aranžman svodi trošenje prostora diska na minimum i verno je služio Linuks zajednicu dve decenije.

Međutim, u proteklih par godina, ovi tradicionalni formati počeli su da trpe kritike. Korisnici Linuksa povećali su očekivanja u pogledu korisničkog iskustva sa aplikacijama – želeli bi da ono bude slično iskustvu sa aplikacijama za npr. pametne telefone. Kritike upućene distribucijama koje koriste .deb i .rpm pakete uglavnom se odnose na striktne i komplikovane zahteve koji usporavaju uvođenje novih verzija i komplikuju podršku za Linuks zahtevanjem različitih verzija paketa za skoro svaku distribuciju.

Postoje i slabosti u vezi sa tim kako se trenutno bavimo razvojem i instalacijom softvera. Većina njih se odnosi baš na sistem ažuriranja. Uvek postoji čovek u sredini koji odlučuje o tome kada i šta treba da bude ažurirano. Rezultat je često zastarevanje aplikacija, što je loše i može proizvesti puno problema ako bezbednosne i druge ispravke ne budu dostavljene blagovremeno.

Institut za matematiku i informatiku - kompletan tekst

27.04.2020.

Encryptr














Sa korišćenjem interneta, u naše živote svakodnevno ulaze web servisi koji po pravilu od korisnika zahtevaju prijavljivanje putem korisničkog imena i lozinke. Posledica toga je da se kod svakog naprednijeg korisnika vremenom nakupi na desetine različitih registracija čije podatke je nerealno držati u memoriji čovekovog mozga. Ipak, nisu samo internet lozinke to što predstavlja problem za korisnike. Kao jedan od resursa koji zahteva tajnost podataka se često sreću i raznorazne kreditne kartice, PIN kodovi, zapisi lične prirode i mnoge druge stvari koje se drže dalje od tuđih očiju. Jedan od načina za čuvanje takvih informacija predstavljaju specijalizovani programi koji u svom poslu koriste šifrovanje podataka. Nije mali broj naslova sa ovom namenom, kao što nije mali broj onih koji taj posao obavljaju na Linux platformi, ali se Encryptr svrstava u grupu privilegovanih naslova koji omogućavaju korišćenje na praktično svim najvažnijim platformama današnjice. Osim Linuxa, na raspolaganju imamo verziju za Windows, MacOS, Android i iOS, što nije od malog značaja za jedan ovakav program. Osim toga, Encryptr je potpuno besplatan i ne nameće nikakva ograničenja njegovim korisnicima. Tačnije, jedino ograničenje predstavlja potreba za stalnom internet konekcijom, ali smo na sajtu projekta mogli pročitati da se radi na razvoju verzije sa offline čuvanjem podataka.














Encryptr ima minimalistički interfejs (što mu ne možemo uzeti za zlo) i u radu pokušava da oponaša rad mobilne aplikacije. Ovo postaje logično kada znamo da je prvobitno projekat zamišljen kao Android aplikacija i da je tek posle dobio desktop verzije. Radi se o programu napisanom na platformi Node.js, što znači uz pomoć jezika JavaScript, a u izradi interfejsa je korišćen modul NW.js (node-webkit), što se lako primećuje na njegovoj koncepciji. Encryptr je front-end za web servis namenjen čuvanju poverljivih informacija u oblaku, koji funkcioniše od 2007. na ovamo i pritom je potpuno besplatan za upotrebu. Od korisnika se na samom početku traži da odredi korisničko ime i lozinku za ulaz u program bez potrebe za procesom registracije, što pojednostavljuje proceduru, ali stvara naknadni problem u slučaju gubitka ovih podataka, pošto ne postoji mogućnost da ih povratimo na neki drugi način (obično preko adrese elektronske pošte ili mobilnog telefona). Nakon ulaska u program pred korisnikom se pojavljuje spisak već postojećih upisa koji se može filtrirati preko polja na vrhu. Ukoliko želimo dodati novi zapis, kliknućemo na piktogram sa znakom „+” u gornjem desnom uglu. Nakon toga dobijamo mogućnost da izaberemo jedan od tri raspoloživa tipa zapisa: Card, Password ili General. Prva dva nije potrebno posebno predstavljati, a za treći se lako da zaključiti da služi čuvanju podataka univerzalnog tipa. Sve je krajnje prosto, tako da teško možemo zamisliti korisnika kojem bi ovladavanje programom predstavljalo problem.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

18.04.2020.

Flejmšot – moćni softver za slikanje ekrana















Dešava se ponekad da ste se zaglavili na nekom problemu i želite da to podelite na nekom forumu ili slično, ili od drugih želite da vam pošalju trenutni izgled njihovog ekrana ili njegovog dela. U većini distribucija postoji default-no pozivanje aplikacije koja slika ceo ekran. Često slučaj nalaže da je potrebno samo naglasiti određeni deo ekrana, ili u moru podataka ne ekranu označiti onaj koji se vama čini bitnim. U tom slučaju pozivanje paketa koji je verovatno već implementiran u distribuciji je samo jedan od koraka (bilo da je pozivanje putem tastature PrtSc ili kombinacijom Alt + PrtSc ili drugih u zavisnosti od grafičkog okruženja/distribucije, a zatim obrada sačuvane slike preko nekog od grafičkog editora poput Gimpa. Ubrzavanje ovog postupka je moguće preko softvera Flejmšot (eng. Flameshot).

Program Flejmšot ima svoju prezentaciju na githabu odakle možete da skinete kod kao i da vidite spisak svih dosadašnjih commit-a i razvoja ove aplikacije, kao i zvanični sajt. U zavisnosti o kojim je reč, pakete možete skinuti za skoro sve distribucije qt5. Korisnicima Arča program je dostupan preko AUR flameshot-git, Debijan 10+ preko komande apt install flameshot, Ubuntu 18.04+: apt install flameshot, Fedora: dnf install flameshot, openSUSE preko zvanične stranice, Void linuks: xbps-install flameshot ili pomoću Dokera. Treba voditi računa da Ubuntu 18.04 LTS izdanja mogu imati nešto starije pakete koje mogu imati neke još nedostatke u funkcionisanju ili stabilnosti u radu. Jedini problem koji se nama pojavio u verziji 0.5.1-2 je da se posle instalacije iz system tray izgubila opcija take screenshot u Ubuntu Mejt 18.04.

Problem se jednostavno rešava skidanjem sa githaba poslednjeg paketa i instalacije putem gdebi komande. Korišćenje aplikacije je moguće na tri načina, pozivanjem same aplikacije putem terminala, klikom na aplikaciju u system tray (što će biti zastupljeno u tekstu) ili definisanjem prečica na tastaturi. Pozivanjem aplikacije sam ekran se zatamni gde odmah imate nekoliko opcija klikom na enter za čuvanje celog ekrana ili drag & drop metodom povlačenja miša obeležavate željeni prostor. Nakon toga dobijamo nekoliko opcija za obeležavanje prostora, putem olovke, markera, strelice, kvadrata, kruga i sl. kao i mogućnosti čuvanja obeležene slike na hard disku, čuvanje u klipbordu, direktno objavljivanje na servisu imgur ili otvaranje slike sa nekim od instaliranih grafičkih editora.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

08.04.2020.

Ažuriranje: Septor 2020.2



















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.2, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.0.8)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 7. februar

   - Linux kernel 5.4.13
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.4.1-1
   - Bluez na 5.50-1.2
   - Youtube-dl na 2020.03.24
   

   
  
               





                                          Septor-2020.2-amd64.iso   (signature)  (md5sum)




23.03.2020.

Računari u oblasti likovne umetnosti











Informatika (lat. informare) je nauka o iskorišćavanju informacija za upravljanje i donošenje odluka u privredi, nauci i tehnici; međutim danas možemo da dodamo i u umetnosti, obzirom na njen trenutni stepen razvoja i pravac u kome ide. Jedna od glavnih karakteristika umetnosti je univerzalnosti (koja ne poznaje granice), što je i karakteristika informacionog sistema.

Slikarstvo i vajarstvo su najstarije grane likovne umestnosti, a prva dela su nastala pre oko 30000 godina. Međutim, pronalazak fotografije krajem XIX veka i nešto kasnije pokretne slike tj. filma, u potpunosti je promenio značaj slikarstva i vajarstva. Likovni umetnici, čije veštine su izgubile na značaju (više nisu stalno prisutni na dvorovima da portretišu vladare i slično), nalaze nove teme i tehnike, koje su u skladu sa vremenom. Tako pojavom kompjutera, oni polako počinju da ga koriste, prvo za komunikaciju, a kasnije i olakšice u radu. Upotrebu računara kod likovnih umetnika možemo da podelimo u tri segmenta:

1. Saznanje- obrazovanje
2. Brže stvaranje dela
3. Komunikaciju, prezentaciju, marketing

1.Vizuelni umetnik često ima potrebu da gleda dela velikih umetnika, da bi došao do svoje ideje. Danas mu računar skračuje vreme traženja informacija, budući da nudi veliki asortiman umetnicke literature, fotografija slika, aplikacija za skice itd. Nekada je bilo značajno da obiđe najveće svetske  muzeje poput Luvra u Parizu, Nacionalne galarije u Londonu, muzeja Metropoliten ili Moma u Njujorku, muzeja Prado u Madridu, kao i  Prirodnjačkog muzeja u Beču, u kome se čuva najstarije izloženo vajarsko delo, nastalo između 15000 i 10000 god.pre n.e. Za tako nešto je trebalo dosta vremena, putovanja i novca, i uglavnom je to bila privilegija samo bogatih. Danas iz svoje sobe, umetnik gleda razne virtuelne muzeje i galerije i  biva obavešten o najnovijim dešavanjima u svetu. Detaljan opis slike i dobra rezolucija računara, koja se konstantrno usavršava, pomoći će da mu ugođaj bude veći.

Likovni umetnik za svoj rad koristi razne medije- materijale za rad se konstantno usavršavaju i pronalaze novi. Takođe i sredstva, kojima se umetnik služi prilikom stvaranja se stalno menjaju (npr. vajari imaju kompjuterizovane mašine kojima oblikuju kamen ili drvo, dok su nekada za to koristili gleto i čekić).

2. Računar likovnom umetniku pomaže pri stvaranju ideje za delo, tako što se skice, i potom studije, stvaraju mnogo brže putem računara (bez bacanja materijala tj. novca). Umetnik je tako u mogućnosti, da napravi i prouči mnogo više kombinacija, a kasnije da svoje delo prebaci i na željeni medij (platno, papir itd.). Nekada je npr. za slikanje  portreta, bilo potrebno  višečasovno poziranje modela, dok danas uz pomoć fotografije i primenu računara - toga nema. Kao prostorna umetnost vajarstvo se stvara za enterijer ili ekstrijer. Ukoliko umetnik ima taj prostor na računaru, on će mnogo jednostavnije  dati više idejnih rešenja. Na isti način će i  grupa stručnjaka odabrati  najbolje resenje (ukoliko je u pitanju Konkurs). Umetničko delo (slikarsko ili vajarsko) se izgrađuje od odabranih medija - materijala (uljanih boja, stakla, kamena, plastičnih masa) i umetnik se u kompjuterskoj fazi, odlučuje koji će materijal primeniti, imajući informacije o svim novim materijalima.

Računarski fakultet - kompletan tekst

12.03.2020.

Foliate





Svakako je praktičnije elektronske publikacije konzumirati na nekom od ručnih prenosnih uređaja, tabletu ili ebook readeru, ali postoje situacije u kojima to nije slučaj. Kada je potrebno pored čitanja vršiti dodatne operacije nad tekstom (kopiranje, notiranje, obeležavanje, pretraga), svakako je zgodnije obavljati ih koristeći klasične periferije poput tastature i miša.

Slobodni sistemi ne manjkaju programima za rad sa ebook formatima i ovom prilikom im dodajemo Foliate, koji je, kako se reklamira, jednostavan i moderan ebook čitač. Autori su, pored prekompajliranih paketa za vodeće distribucije, predvideli i flatpak pakete, tako da su problemi sa instalacijom svedeni na minimum. Izaberite opciju koja vam najviše odgovara i možete početi sa čitanjem.

Kao i većina programa kojima je zadatak da se bave tekstom, i Foliate najveći deo radne površine ostavlja za prikaz tekstualnog sadržaja knjige koja je otvorena. Uz gornju i donju ivicu prozora nalaze se trake sa opcijama i informacijama. U gornjoj traci sa leve strane su ikonice za prikaz sadržaja, kreiranje beleški i manipulaciju sačuvanim poveznicama (bookmarks). Sa desne strane možemo da podešavamo prikaz teksta, od veličine i tipa fonta, preko osvetljenja, načina skrolovanja i još nekoliko dodatnih opcija. Pored se nalazi i taster za pretragu, padajući meni preko koga se dolazi do ostalih opcija programa i standardne ikonice za manipulaciju radnim prozorom. Donja linija sadrži kontrolu kretanja kroz dokument, kao i klizač sa obeleženim poglavljima. Uz sve navedene i nenavedene opcije mala je verovatnoća da Foliate ne možete u potpunosti prilagoditi sopstvenim zahtevima.

Kada, tokom rada, poželite da izvršite neku akciju nad određenim tekstom, dovoljno je da ga selektujete i prozor sa mogućim opcija će iskočiti. U njemu je moguće selektovani deo obeležiti i kopirati, a dobićete i kratak opis selektovanog pojma sa sajta Wiktionary. Možete, takođe, direktno iz pop-up prozora izvršiti pretragu Wikipedie ili dobiti prevod sa Google Translate servisa. Vrlo korisne i lako dostupne opcije svakako su jedan od aduta ovog programa. Naravno, podrazumevane akcije su u potpunosti pod kontrolom korisnika.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

02.03.2020.

Zašto besplatan grafički dizajn obično završi u smeću?














Tekst koji sledi nastao je zbiranjem niza iskustava i situacija kroz koje prolazi svaki grafički dizajner u suretu sa “predusretljivim” i “zahtevnim” klijentima, što ne mora da znači da je uvek pravilo, ali… vrlo je blizu istine.

Kada za nekoga radite nešto besplatno najčešće vas pokreće entuzijazam. Ali kada se posao završi obično budete razočarani jer rezultat vašeg rada po pravilu završi onako kako ne bi trebalo - zanemareno. Zašto je to tako? Odgovor je vrlo jednostavan - ljudi ne znaju da cene dok (papreno) ne plate.

Evo jednog primera.

Neprofitna organizacija je pokrenula dva donatorska projekta koja su imala za cilj da unaprede poljoprivrednu proizvodnju u dva ruralna područja. Kako nisu imali dovoljno novčanih sredstava, jednom selu su donirali kompletnu poljoprivrednu opremu, a drugom su ponudili subvencionisane kredite za nabavku mehanizacije i alata.

Šta se desilo nakon par godina?

U selu kojem su donirali opremu, zatekli su zapuštenu i ruiniranu mehanizaciju, rastavljenu u delove za prodaju, a u selu u kojem je kreditirana kupovina mehanizacije i alata meštani su davali sve od sebe kako bi pokrenuli i unapredili poljoprivrednu proizvodnju.

Šta nam to govori?

Ako neko traži od vas da radite besplatno, taj ni najmanje ne ceni vaš rad. Ako nema novca, kakve veze to ima sa vama. Da li ste nekad videli nekoga da ide u restoran ili prodavnicu bez para? Naravno da ne. Zašto bi onda bilo drugačije sa uslugama grafičkog dizajnera.

Česta su obećanja i ubeđivanja: “Biće kasnije još posla”, “Biće novca kada krene posao”, “Biće dobro i tebi i nama, to je odlično iskustvo, dobra referenca za portfolio...” i sada već “standardna” ponuda: “Nemamo novca, ali ti možemo ponuditi “nešto” od naših proizvoda ili usluga”. Iako može da zvuči kao da zaista žele da plate vaš trud i daju vam “nešto” zauzvrat, “nešto” nije novac, a ako uopšte “nešto” i dobijete uvek ćete ga preplatiti svojim radom.

Rad za “biće nešto” je dobar način za poslodavca da veže radnika na duže staze ili da stvori sliku o tome kako je on zaista zabrinut za vas. No, istina je uvek malo drugačija. Reč je o profitu, a vas treba prevesti žedne preko vode. Treba samo da udahnete i razmislite. Koliko ste kao dizajner neophodni za nastanak brenda/firme/proizvoda, šta mislite koja ponuda bi bila OK?

OpenDesignGroup - kompletan tekst