18.07.2019.

VI tekst editor







        
                  






Linux distribucije su pogodne za obradu teksta isto kao i drugi operativni sistemi. Postoji više dobrih programa za obradu teksta na Linux platformi, kao što su AbiWord, Koffice paket, OpenOffice i LibreOffice. Pored navedenih programa, tekst se može obrađivati i u terminal modu. Jedan od najpoznatijih uređivača teksta u terminal modu jeste Vi uređivač teksta. Vi je program za obradu teksta bez mnogo funkcija. Njegova glavna odlika je pisanje teksta bez formatiranja, tako da ga drugi program može pročitati. Vi je program koji dolazi iz UNIX-a. Postoji poboljšana verzija koja se naziva Vim. Problem sa ovim uređivačem je što ga mnogi ljudi ne vole. Korisnik je prinuđen da zapamti mnogo kombinacija tastera da bi bio u mogućnosti da uradi stvari koje bi neki drugi uređivač tekstova uradio mnogo lakše.



Vi uređivač tekstova je praktičan u situaciji kada je potrebno brzo uneti promene u tekstualnu datoteku ili napisati kratku belešku. Sa druge strane, postoje korisnici koji uz pomoć ovog uređivača rade komplikovane stvari, čak i dizajniranje web strana. Ovaj editor je takođe veoma efikasan i za poređenje šablona, konstruisanje makroa i izvršavanje shell komandi iz uređivača. Navedeni uređivač je full-screen uređivač, koji funkcioniše nad čitavom datotekom odjednom, koristeći pri tome ceo ekran terminalnog prozora. Dozvoljava kretanje kroz datoteku i izvođenje promena na različitim lokacijama za vreme iste sesije.

Display je orijentisan a program interaktivan. Vi tekstualni uređivač omogućava korisniku da stvori, modifikuje i memoriše datoteke na računaru, a sve preko terminala. Prilikom korišćenja ovog programa, terminal deluje kao prozor u kome se vidi datoteka koja se uređuje. To je vidljiv deo teksta koji može da se izmeni uz pomoć komandne sekvence. Nakon izvršenja komandne sekvence, promene koje je inicirao korisnik, biće vidljive na ekranu nakon završetka procesa. Kada se pozove Vi uređivač teksta, privremena radna površina koja se otvara, naziva se buffer. Ovaj buffer ili radni prostor je na raspolaganju sve vreme dok se koristi tekstualni uređivač. Korisnik može u njega da stavi datoteku koja se već nalazi u računaru, ili da kreira novu datoteku. Nakon što korisnik napusti uređivač, privremeni buffer će biti odbačen.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

10.07.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.4

















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.4, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5.4)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 9. jul

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.7.2-1
   - Apt na 1.8.2
   - Dpkg na 1.19.7
   - Hexchat na 2.13.2-4
   - Youtube-dl na 2019.07.02
   - ISO Image Writer zamenio je Rosa Image Writer

Za postojeće korisnike, ključ riznice je zamenjen, potrebno je ažuriranje:
wget -O - https://sourceforge.net/projects/septor/files/repo/key/sep.gpg.key | apt-key add -
   
  
               





                                          Septor-2019.4-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



07.07.2019.

Objavljen Debian 10 Buster





Nakon dve godine konstantnog rada na novoj verziji, projekat Debian sa ponosom predstavlja svoje novo stabilno izdanje: Debian GNU/Linux 10.0, sa kodnim imenom Buster. Ako na svom računaru već imate instaliran stabilni Debian, možete pogledati na koji način se vrši nadogradnja na tek objavljenu verziju.

Da bi videli šta nam novo donosi Debian 10.0 i koje su arhitekture podržane, možete pročitati informacije o izdanju. Na strani za preuzimanje možete odabrati instalacioni medij koji vam najviše odgovara.

Ako ste novajlija u svemu ovome, pogledajte kako izgleda proces instalacije novog izdanja. Ako ste još uvek neodlučni, možete pročitati nekoliko razloga zbog čega bi trebalo da instalirate Debian, a neće biti višak i ako pogledate pojedine delove iz zvanične dokumentacije.

Pročitajte i na koji način bi mogli da pomognete Debian projektu. Na kraju, ako naiđete na bilo kakav problem, preporučujemo da postavite pitanje na zvaničnom forumu, gde ćete moći da dobijete potrebne informacije od iskusnijih korisnika.


28.06.2019.

HexChat













HexChat je IRC klijent zasnovan na projektu otvorenog koda XChat, od koga se razlikuje po tome što se može besplatno koristiti na svim operativnim sistemima. HexChat koristi Internet Relay Chat protokol kako bi omogućio komunikaciju između prijatelja ili poslovnih saradnika, podržavajući vezu sa više servera i privatne razgovore. Prilikom pokretanja, od korisnika će biti zatraženo da podese detalje o vezi prilikom prve inicijalizacije. kao što su odabir željene mreže i prilagođavanje svog nadimka. 

Zbog veće korisničke udobnosti HexChat poseduje automatsko povezivanje sa korisnički definisanim sobama za ćaskanje, čime se znatno štedi trud na pronalaženju željenog mesta na korisničkoj listi. Alternativno, moguće je podesiti prikaz prozora sa listom kanala za odabranu mrežu koja takođe ima opciju pretraživanja. Prozor za konverzaciju je sličan prozorima bilo kog IRC klijenta koji sadrži listu povezanih korisnika, svakog sa pripadajućim statusom. Operatori kanala imaju mogućnost da daju administrativna prava svakom korisniku, ali i da zabrane ili izbace članove kao kaznu zbor nedopuštenih radnji.
















U toku korišćenja klijenta, osim javnog razovora koji šalje poruke svim članovima sobe, mogu se započeti i privatni razgovori sa pojedinačnim korisnicima. Aplikacija sadrži opciju automatske zamene teksta, funkciju koja može pomoći korisniku da ispravi greške u kucanju, podesive opcije upravljanja veb adresama, mogućnost podešavanja prečica na tastaturi, uređivanje liste prijatelja i ignorisanih, kao i popravljanje funkcionalnosti pomoću dodataka i skripti. Program se u radu pokazao kao stabilan i pouzdan, bez pojave bilo kakvih nestabilnosti. Podrazumevani interfejs je jasan i dobro poznat, sa uobičajenim postavkama za ovakvu vrstu klijenta, pa će najvećem broju korisnika predstavljati poznato okruženje. HexChat je preveden na veći broj jezika i poseduje kvalitetnu korisničku dokumentaciju.

https://hexchat.github.io/

22.06.2019.

Kazam Screencaster












Pojedini korisnici Linuxa vole da sređuju svoje sisteme, menjaju ih do neprepoznatljivosti, a zatim da to dele sa ostalima. Tu su i osobe koje se odužuju zajednici pomažući drugima oko raznih problemima kroz savete i vodiče. Neki opet vole da igraju video-igre i da to ovekoveče. Upotreba slika na ovaj način bi bila prava patnja kako za kreatore, tako i za zainteresovane korisnike. Za ove tri kategorije korisnika, a i za mnoge druge, posebno je korisna grupa programa za snimanje sadržaja ekrana i pred nama je jedan veteran prisutan na sceni već sedam godina pod nazivom Kazam.

Odlučili smo da potražimo zvaničnu stranicu projekta, ali osim nekoliko rezultata sa makedonskim sajtovima (kazam – kažam), jedino što smo pronašli je Launchpad stranica. Na njoj stoji da je poslednja verzija programa iz 2014. godine, što nas je malo zbunilo i obeshrabrilo, ali nismo odustajali od testiranja. Nakon instalacije i pokretanja dobijamo jedan mali prozor, ali sa dovoljno opcija koje vam mogu biti potrebne. Za početak treba da odaberete da li želite da snimate ceo ekran, jedan prozor ili samo obeležen deo ekrana. Ispod možete podešavati opcije ukoliko želite da se čuje zvuk sa vaših zvučnika ili sa mikrofona, kao i da li da se vidi kursor miša. 













Za „detaljnija” podešavanja smo se uputili u Preferences, a to je jedino što postoji u podmenijima, pored izlaza iz programa i informacija o njemu. Prvi tab sadrži postavke vezane za zvuk i ovde možete podesiti koji izlaz koristite za zvučnike, a koji ulaz za mikrofon, ukoliko želite i zvuk na vašem snimku. Sledeći tab pruža izbor čuvanja video-materijala u WebM, mp4 ili AVI formatu, pri čemu poslednji ima tri kategorije kvaliteta – RAW, HUFFYUV i LosslessJPEG. U ovom tabu stoji i opcija za broj slika u sekundi, kao i mogućnost automatskog čuvanja snimaka u direktorijumu koji odaberete. Osim snimanja sadržaja ekrana u video formatu, 

Kazam podržava i slikanje radne površine, ako već nemate program namenjen tome u vašem grafičkom okruženju, tako da u opcijama ima deo posvećen i ovoj funkciji. Pored automatskog čuvanja, kao i u prethodnom tabu, moguće je podešavati zvuk pri „okidanju” snimka, a možete da birate između Nikon i Canon fotoaparata, što je, moramo priznati, veoma zanimljiv detalj. Snimanje ekrana ne može biti jednostavnije, na jedan klik kreće odbrojavanje i snimanje počinje. Ukoliko želite, možete ga pauzirati iz sistemske trake ili automatski otvoriti u nekom programu za obradu video-materijala.

Nakon testiranja, vraćamo se na prvobitni utisak izazvan datumom izlaska poslednje verzije. U pitanju je jednostavan program koji je bezmalo doveden do savršenstva, tako da se ne oseća potreba za novim izdanjima. U skladu sa premisom „Ako nije pokvareno, ne popravljaj” – Kazam radi jednu stvar i radi je dobro i predstavlja odlično „parče” softvera koje treba da služi kao primer ostalima, ne samo u svetu slobodnog softvera, nego i van njega.

Izvor: Svet Kompjutera

14.06.2019.

Kodi













Kodi (ranije poznat kao XBMC) je open-source media centar koji vam omogućava upravljanje svim medijskim sadržajima na vašem računaru kao i pristup sadržajima koji se nude putem online servisa. Radi se o besplatnom, open-source softveru koji radi na Android telefonima, pametnim televizorima ili računarima i velikom broju drugih uređaja. Iako je prvobitno napravljen za Microsoft Xbok i nazvan Xbox Media Center (XBMC), softver je nastavio da se razvija formiranjem vlastite zajednice. Od svog osnivanja 2003. godine, na oblikovanju aplikacije Kodi radilo je više od 500 programera i više od 200 prevodilaca. U avgustu 2014. godine, XBMC je preimenovan u Kodi. Promena ime pomogla je da je uspostavi samostalni muliti-platformski media centar koji više nije imenom povezan sa Microsoft konzolom. Od tada, Kodi je fascinantnom brzinom osvojio svet, postavši jedan od najpopularnijih alata za streaming sadržaja.

Šta Kodi može da uradi?
Kodi može na vrlo efikasan način pretvoriti bilo koji ili sve vaše gadžete i uređaje u digitalno streaming čvorište, koji su u vašem domu povezani bežičnom vezom ili preko interneta. Kodi vam omogućava da muziku, fotografije, filmove i ostalo što se nalazi na jednom uređaju, slušate i gledate na drugom. Ono što ga izdvaja jeste to što može streamovati i snimati TV sadržaj, podržava elektronske programske vodiče a uz pomoć aplikacija za pametne telefone možete pretvoriti vaš telefon u daljinski upravljač.

Kodi je neverovatno raznovrstan, podržava skoro sve audio i video formate što ga čini sjajnom za gledanje filmova i slušanje muzike iz više izvora. S obzirom da se radi o open-source softveru, postoji veliki broj dodataka i proširenja (plug-in i add-on) koji se mogu naći i koji mogu Kodi-ju dodati nove funkcije ili usluge kao na primer: gledanje TV kanala uživo, gledanje filmova uživo, gledanje YouTube sadržaja, integracija radio-stanica, vremenske prognoze i ostalo. Kodi je moguće instalirati na gotovo sve uređaje, kompatibilan je sa Windows, OS X, Linux, Android, pa čak i sa Raspberry Pi mikroračunarom (nije dostupan recimo za Windows RT uređaje).











Zašto koristiti Kodi a ne sajtove za gledanje filmova?
Sloboda i fleksibilnost su glavne prednosti koje ima Kodi. Mnogi korisnici smatraju da su sajtovi za besplatno gledanje filmova online daleko jednostavniji za korišćenje od aplikacija, jer ne zahtevaju nikakva podešavanja. Međutim, ono što treba imati na umu jeste povreda autorskih prava koje krše ovi sajtovi i moguće posledice po vas koji gledate taj ilegalni sadržaj. Generalno, potpuno bez ikakve bojazni možete pristupati tim sajtovima i gledati filmove online u zemljama našeg regiona jer se niko od nadležnih institucija se ne bavi ozbiljno ovom problematikom. Međutim, u zemljama EU, SAD i drugim, nadležne institucije prate i sankcionišu ovakve sajtove ali i one koji pristupaju ovom nelegalnom sadržaju.

E sad, zašto Kodi? Zato što za razliku od konkurencije koja uglavnom sadržaj prikuplja sa jednog izvora, Kodi omogućava povezivanje sa raznim online servisima i koristi na desetine raznih izvora za online filmove i drugi sadržaj.

Da li je Kodi legalan?
Jednostavan odgovor je da. U svom najosnovnijem obliku, Kodi je streaming softver dizajniran za prikazivanje sadržaja na različitim uređajima, a to je potpuno legalno. Međutim, kao što je to slučaj sa pretraživačima, torrent klijentima ili bilo kojim drugim računarskim alatom i Kodi je moguće koristiti za neke nelegalne radnje. Dakle, sama aplikacija je potpuno legalna i njeno posedovanje ne podleže nikakvim restrikcijama. Ono što je ilegalno jeste sadržaj koji narušava autorska prava a koji je lako dostupan sa jednom ovakvom aplikacijom. U suštini, teret odgovornosti je na vama da koriste Kodi odgovorno.

Kako koristiti Kodi?
Kodi možete koristiti za upravljanje sadržajem koji se nalazi na vašem računaru a možete ga koristiti i za upravljanje online sadržajima, od gledanja online filmova, slušanje radija do gledanja televizije uživo. Sve ovo je moguće instaliranjem dodataka (plugin) za Kodi. Tako na primer, možete da instalirate dodatak koji vam daje pristup sportskima kanalima kao što su Sky Sports, Eurosport i drugi ili pak da instalirate dodatak koji vam omogućuje pristup najpopularnijim TV kanalima. Instaliranje aplikacije Kodi je veoma jednostavno, jednostavno pokrenete instalacioni fajl koji možete preuzeti sa Kodi TV stranice i proces će većinu stvari učiniti automatski.

Kodi vam omogućuje da na vrlo jednostavan način prilagodite jezik. Sve što je potrebno da uradite jeste da sa početnog zaslona odete na “Settings”, otvorite “Interface settings” i pod “Regional” izaberete jezik koji želite. Također, na oficijelnoj Kodi stranici pod sekcijom Add-ons možete pronaći i veliki broj besplatnih dodataka. Audio i video dodaci omogućuju vam streaming Internetskog sadržaja. Skins vam omogućuju promjenu izgleda i iskustva sučelja, Programi i Usluge pružaju korisne alate dok su Web sučelja namjenjena za daljinsko upravljanje aplikacijom Kodi.

Izvor: http://onlinetrziste.com/2017/04/sta-je-kodi/

07.06.2019.

К‑новчаник













Корисници рачунара често управљају великом количином података, од којих су неки поверљиви. У овакве посебно спадају лозинке. Памтити лозинке је тешко, а записивати их на папир или у текстуални фајл небезбедно.

К‑новчаник 5 пружа безбедан начин за складиштење лозинки и других тајних података, тако да корисник треба да памти само једну лозинку уместо бројних различитих лозинки и креденцијала.

Затварање новчаника
Новчаник је складиште лозинки. Обично је довољно имати само један новчаник обезбеђен главном лозинком, али вам Менаџер К‑новчаника 5 омогућава и да организујете велику збирку лозинки у више новчаника.

За складиштење лозинки подразумевано се користи новчаник по имену kdewallet. Овај новчаник је обезбеђен вашом пријавном лозинком, и биће аутоматски отворен по пријави, ако је kwallet_pam инсталиран и правилно подешен. У појединим дистрибуцијама (нпр. Арч линукс) kwallet_pam није подразумевано инсталиран.

Остали новчаници морају ручно да се отворе.
Нов новчаник може да се направи на два начина:
преко ставке менија Фајл → Нови новчаник у Менаџеру К‑новчаника 5;
у Системским поставкама, помоћу дугмета Нови... у модулу К‑новчаник;

Ако још нисте направили новчаник, погледајте одељак о коришћењу К‑новчаника 5.

К‑новчаник 5 ће користити ГПГ при складиштењу новчаника̂ и читању из њих. Дијалог за лозинку појављује се само једном. Када се новчаник затвори после првог отварања, наредна отварања унутар исте сесије одиграће се нечујно.
Унутар једне сесије, могу се користити оба формата фајла. К‑новчаник 5 ће прозирно открити формат фајла и учитати одговарајућу позадину за његову обраду.
За коришћење осетљивих података из класичног формата новчаника са новом позадином, испратите ове кораке:

Направите нови новчаник на основи ГПГ‑а
Покрените Менаџер К‑новчаника 5, преко К‑извођача (Alt+F2) или другог покретача програма (менија), и изаберите стари новчаник. Затим идите на Фајл → Извези шифровано да направите фајл архиве са осетљивим подацима.
Изаберите нови новчаник на основи ГПГ‑а, а затим Фајл → Увези шифровано да изаберете фајл који сте управо сачували.
Идите у Системским поставкама, Детаљи налога → К‑новчаник, па изаберите новостворени новчаник на основи ГПГ‑а из листе Изаберите новчаник ће се подразумевано користити:.
Алтернативно употребите Увези новчаник..., али тада морате да изаберете .kwl фајл који одговара старом новчанику, а налази се у фасцикли kwalletd у qtpaths --paths GenericDataLocation.

Приручник за К‑новчаник 5 - остатак текста

31.05.2019.

GNU Radio







        
                  







GNU Radio je program za obradu signala u svrhe softverski definisanog radija (eng. software defined radio) ili SDR. SDR tehnologija omogućava računarski intenzivnim delovima radija koji su tradicionalno izvršavani u hardveru da se izvršavaju i u softveru. Prednost ovakve arhitekture je konfigurabilnost koja može da omogući jednom uređaju da podržava više od jednog radio-protokola. Interesovanje za softverski radio na sceni otvorenog koda je poraslo otkrićem RTL-SDR TV tjunera manipulacijom čijeg firmvera se tjuner pretvara u softverski definisani radio prijemnik za generalnu upotrebu. RTL, skraćenica za Riltek (eng. Realtek) je naziv preduzeća koje proizvodi integrisano kolo demodulatora. Mogućnosti ove tehnologije dotiču i naš region i to se može pročitati na sledećem linku.

Sa stanovišta OSI (eng. open systems interconnection) referentnog modela GNU Radio se uglavnom fokusira na prvi i drugi sloj. GNU radio flougraf (eng. GNU Radio flowgraph) je program pisan u Pajtonu koristeći uređivač teksta ili još češće takozvani GRC (eng. GNU Radio Companion). GRC predstavlja grafički korisnički interfejs koji se sastoji od radne površine, liste postojećih blokova (na desnoj strani prozora) i izlaz sa komandne linije (na dnu prozora) korisne za debagovanje. Radni prostor sadrži flougraf koji je izgrađen iz blokova povezanih signalima čije su vrste podataka označene bojama (Slika 1 ). Ako postojeći blokovi ne ispunjavaju zahteve Vaše aplikacije, možete napisati blok krojen po ličnoj meri, takozvani OOT modul (eng. out-of-tree module). Blokovi obično sadrže jedan ili više ulaza na levoj i jedan ili više izlaza na desnoj strani. Sors (izvorni) blokovi obično sadrže samo izlaze. Slično, sink (ponor) blokovi sadrže samo ulaze. Ulazi i izlazi ne moraju imati iste tipove podataka niti iste brzine prenosa podataka (eng. data rate). Kada otvorite novi GRC prozor, primetićete dva bloka, sadržana u svakom GRC programu: Podešavanja (eng. Options) i promenljivu za brzinu uzorkovanja (eng. Sampling rate variable). Blok podešavanja definiše naziv i opis programa, autora i vrstu generisanog koda (grafički ili ne grafički). Sors i sink blokovi su značajni jer predstavljaju ulaz u ili izlaz iz GNU Radio aplikacije. Primeri sors i sink blokova su: zvučna kartica vašeg ličnog računara, UDP (eng. user datagram protocol) ili TCP port ili hardver posvećen softverski definisanom radiju.

Blokovi za obradu signala su pisani u C++ programskom jeziku, dok se Pajton koristi kao planer koji dodeljuje izvršno vreme blokovima i koji takođe kontroliše protok signala ili metapodataka predstavljenih različitim vrstama podataka. Blokovi za obradu signala sadrže ulazni i izlazni red (eng. Queue ili FIFO – first in first out) zavisno od čijih sadržaja Pajton planer raspoređuje izvršno vreme. Red je apstraktni tip podatka koji se u ovom slučaju obavlja funkciju bafera ili međuspremnika (eng. buffer) između blokova. Redovi su ugrađeni u blokove jer blokovi mogu da konzumiraju različit broj podataka u isto vreme. Naprimer, FFT blok (eng. Fast Fourier Transformation) zahteva određen broj uzoraka u isto vreme za računanje FFT algoritma dok se algoritmi filter bloka izvršavaju uzorak po uzorak.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

22.05.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.3

















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.3, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian testing riznice, sa datumom 21. maj

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.6.1-1
   - Libreoffice na 6.1.5-3
   - Torsocks na 2.3.0-2
   - Bootiso na 3.2.2
   - Youtube-dl na 2019.04.24
   - Novi softver: Eqonomize
   
  
               





                                          Septor-2019.3-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



08.05.2019.

Debian Live RC1

















Nedavno je Debian Live tim objavio dostupnost prve RC verzije narednog stabilnog izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster. Kao "žive" ISO slike dostupne su arhitekture amd64 i i386, a obrazovani su mediji sa grafičkim okruženjima: KDE, GNOME, Cinnamon, LXDE, LXQt, Mate, Standard i Xfce. Opcija Standard je ponovo dostupna i sadrži samo osnovni Debian sistem, a može biti upotrebljiva korisnicima koji ne žele da imaju instalirano grafičko sučelje.





Kao najvažniju novost u odnosu na prethodna izdanja, ističe se dostupnost još jednog instalera, a radi se o nazavisnom projektu Calamares. Njegov prepoznatljiv interfejs može biti privlačan velikom broju korisnika, a svima kojima su potrebne naprednije funkcije standardnog Debian instalera, slobodni su da nastave sa njegovim korišćenjem. Od ostalih novosti u Debian Live izdanju, izdvajamo: po prvi put ISO slika sa LXQt grafičkim okruženjem, Plymouth tema je podrazumevano instalirana, kao i VirtualBox drajver koji omogućava korektnu rezoluciju kada se koristi u virtuelnom okruženju. O svemu detaljnije: https://lists.debian.org/debian-live/2019/05/msg00010.html 

Preuzimanje:



i386: http://get.debian.org/images/buster_di_rc1-live/i386/iso-hybrid/

02.05.2019.

Joplin










Više puta do sada smo u našoj rubrici opisivali programe koji služe za upisivanje beleški, tako da dugo nismo ni gledali šta se dešava na tom polju, jer postoji dovoljan broj veoma sličnih rešenja. Međutim, ovoga puta imamo program koji nam omogućava sinhronizaciju između više platformi, i to bez upotrebe internet browsera, kako ističe autor, već kao poseban program. Od kako se pojavio Electron, multiplatformske aplikacije su postale sasvim normalna stvar. Za razliku od ranijeg multiplatformskog softvera pisanog u Javi, sada nisu u pitanju glomazne i trome aplikacije (mada i dalje nisu na nivou nativnih po pitanju veličine), tako da smo jedva čekali da vidimo kako će se novajlija po imenu Joplin pokazati.

Ne znamo da li ime programa ima veze sa Janis Joplin, ali u svakom slučaju otežava pronalaženje ovog programa samo po imenu. Zvanična stranica programa je prilično jednostavno urađena, ali na njoj ima dovoljno informacija o aplikaciji. Tu su linkovi do Windows, MacOS i Linux verzije, što se tiče računara, kao i link do Google Play i App Store prodavnica. Za ljubitelje terminala postoji i konzolna verzija za sva tri PC operativna sistema. Verzija za Linux je u AppImage formatu, tako da je dovoljno preuzeti fajl i pokrenuti ga.


Interfejs aplikacije je prilično jednostavan i lak za korišćenje. U gornjoj meni traci nalaze se prečice do kreiranja novih beleški i novih foldera, opcija za uvoz Evernote beleški, kao i opcije samog programa. One nisu mnogobrojne, možete odabrati želite li automatsko nadograđivanje aplikacije ili pamćenje lokacije za beleške. Ispod trake se nalazi nekoliko ikonica istog sadržaja sa dodatkom pretrage i tastera za odabir vrste pregleda beleški. Ovde bismo uputili kritiku na nepotrebno dupliranje opcija za kreiranje novih beleški i foldera, jer stvarno deluje pomalo smešno da sve što imate u meniju stoji i u formi ikonice odmah ispod. Što se samih beleški tiče, njih možete organizovati po folderima koji stoje sa leve strane, dok unutar njih možete imati više posebnih fajlova. U svaki od fajlova je, pored unosa teksta, moguće ubaciti i sliku ili fajl drugog formata kao dodatak.



24.04.2019.

Mega Sync klijent za Linuks














Mega je poznati servis za skladištenje i deljenje fajlova koji ima sasvim dobru podršku za Linuks. Korisnici mogu besplatno napraviti nalog i imati na raspolaganju 50 GB skladišnog prostora. O ostalim detaljima i uslovima korišćenja ovog servisa može se pročitati na početnoj strani projekta. Mega Sync desktop klijent za Linuks je dostupan za preuzimanje za više poznatih distribucija, pa korisnicima ostaje samo da odaberu odgovarajuću aplikaciju. Takođe, klijent za Debian i njegove derivate, može se preuzeti i preko riznice ovdašnje distribucije Serbian Linuks















Upravljanje instaliranom aplikacijom je vrlo jednostavno i korisnici ne bi trebalo da imaju bilo kakvih nejasnoća. Podešavanja su podeljena na pet kartica i na početnoj se mogu videti osnovni podaci i njihove postavke prilikom pokretanja klijenta. Druga kartica prikazuje foldere koji su određeni za sinhornizaciju ra relaciji Mega server - korisnički računar. Na sledećoj kartici Bandwidth može se izvršiti određivanje limita za preuzimanje i otpremanje fajlova. Četvrta kartica Proxy omogućava podešavanja za slučaj da korisnici ne žele direktan pristup preko svoje IP adrese. Na kartici Advanced podešavaju se podrazumevani folderi za preuzimanje i otpremanje, kao i izuzeta imena fajlova i fascikli. 

Klikom na ikonu u sistemskoj kaseti, moguće je otvoriti i prozor za menadžer transfera koji će grafički prikazati trenutna preuzimanja i otpremanja, prenose na čekanju, kao i završene i kompletirane poslove. Pritiskom na dugme Pause/Resume može se napraviti pauza ili nastaviti trenutno aktivni transfer.

16.04.2019.

Debian instaler: Buster RC 1
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost RC1 verzije izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster i tako nastavio rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.19.0.1 zamenjena sa 4.19.0.4. Novo izdanje donosi i već poznati dizajn instalera za Buster. Pored navedenog, veća količina softvera dobila je nadogradnje sa novim verzijama. U novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 76 jezika, a za trideset osam je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2019/20190415


10.04.2019.

Ekvilibrijum Nivo Tri







        
                  






Dugo najavljivano finalno izdanje je konačno dostupno za preuzimanje. Za neupućene, reč je o domaćoj GNU/Linuks distribuciji, namenjenoj prvenstveno kućnim korisnicima. Ekvilibrijum (eng. EQuilibrium) se prvenstveno oslanja na veb-aplikacije i onlajn servise (nešto poput KroumOS-a), s tim da internetske aplikacije sami kreirate po sopstvenom izboru i sopstvenim potrebama (u dva jednostavna koraka). Naravno, sem internet aplikacija, imate mogućnost pokretanja i svih ostalih aplikacija kao i na bilo kojoj drugoj distribuciji.

Ekvilibrijum ispod haube ne donosi neke prevelike novosti. Baziran je na Kubuntuu 18.04 i, blago rečeno, ono što ima Kubuntu, ima i on (64-bit, Plazma 5.12.6, KDE 5.44, Qt 5.9.5, Linuks 4.15, KDE app 17.12.3), s tom razlikom da ima nešto manje predinstaliranih aplikacija od Kubuntua. Tu se svaka sličnost sa Kubuntuom završava. Korisničko iskustvo je potpuno drugačije nego na Kubuntuu, tako da ćemo malo više pažnje posvetiti tom segmentu.


Dok Kubuntu ima klasično KDE okruženje, Ekvilibrijum donosi jedno izmenjeno (ušminkano) KDE okruženje pod nazivom „Novo iskustvo” (eng. New expirience). Dakle, da razjasnimo da zapravo nije samo šminka u pitanju, već je na taj način celo korisničko iskustvo izmenjeno: internetske aplikacije su znatno dostupnije i sve je u značajnoj meri podređeno internetskim servisima i prilagođeno prosečnom kućnom korisniku. To znači da ne treba nikakvo predznanje da bi se koristio Ekvilibrijum – sve je već unapred podešeno i nakon instalacije dobija se potpuno funkcionalna sredina. Što se tiče aplikacija i internetskih servisa, predinstalirana je zaista mala količina, a korisniku je ostavljeno da aplikacije prilagodi sebi. Pošto na internetu ima nebrojeno servisa, poželjno je da korisnik svoje „navike” pretoči u aplikacije. Nakon posete određenom sajtu može da, ukoliko smatra potrebnim, napravi prečicu. Ova prečica se otvara kasnije kao zasebna aplikacija. Primera radi, na ovaj način može da se koristi nebrojeno internetskih aplikacija (fejsbuk, instagram, ofis, CAD programi, mesindžer, mejl …) a svakoj od njih se pristupa kao i bilo kom drugom programu koji imamo instaliran u računaru.