09.11.2019.

Converseen












U doba pristupačnih pametnih telefona svi mi posedujemo sve veći broj fotografija. Bilo da vam telefon služi uglavnom za fotografisanje ili retko kada koristite tu mogućnost, baratanje sa slikama, njihovim veličinama, formatima i sličnim parametrima je nešto od čega ne možete pobeći. Postoje kompleksni alati koji uz osnovne operacije nude i mogućnost organizacije fotografija po tagovima, lokacijama slikanja i drugim parametrima, njihovu obradu i mnoge druge stvari. Međutim, za jednog prosečnog korisnika koji samo želi da promeni format slike, smanji je i okrene, dovoljan je program kao što je Converseen.

Uvek obratimo pažnju na internet prezentaciju programa i distribucija jer one treba da ostave dobar prvi utisak, što se u ovom slučaju desilo. Veoma pregledna stranica će vam pružiti informacije o mogućnostima programa, a tu je čak i video-prezentacija na YouTubeu. Program je moguće instalirati iz zvaničnih repozitorijuma većine poznatih distribucija, a takođe je moguće i skinuti izvorni kod i kompajlirati ga, jedine zavisnosti su Qt5 i Magick++. S obzirom na to da je u pitanju multiplatformski program, nismo očekivali da će se ovako lepo uklopiti uz ostatak okruženja. Glavni deo prozora je podeljen vertikalno na dva dela, iznad njih se nalazi nekoliko tastera sa ikonicama, a na vrhu padajući meniji. U njima nema puno opcija, što i nije potrebno jer se većina akcija može uraditi i preko tastera. Tasterima Open images i Add images dodajete željene fotografije u program. Sa desne strane će vam biti prikazan njihov spisak sa osnovnim informacijama i tu možete čekirati sa kojim fotografijama želite da radite. Klikom na svaku od njih sa leve gornje strane se prikazuje prikaz fotografije, tako da ne morate pamtiti imena fajlova da biste znali koja je datoteka u pitanju. Nakon ovoga sa donje desne strane je potrebno odabrati format fotografije u koji se eksportuje. Ukoliko želite samo neku drugu akciju da uradite bez menjanja formata, slobodno stavite isti format kao i izvorni fajl. Sa donje leve strane se nalazi sve ono što vam je potrebno. U dva taba se nalaze opcije gde možete promeniti veličinu slike (sa ili bez zadržavanja odnosa visine i širine), rotirati sliku za 90 stepeni u obe strane, rotirati je za 180 kao i preslikati je u ogledalu vertikalno i horizontalno. Nakon što ste čekirali akcije koje vam trebaju, ispod odaberite lokaciju slika. Veoma je zgodna mogućnost preimenovanja slika sa određenim šablonom, tako da ne morate ništa „ručno” da radite. Ostalo vam je samo da kliknete na taster Convert i vaše fotografije su obrađene i spremne.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

01.11.2019.

Lokalne zajednice okupljene oko slobodnog softvera






                      Autor: Nikola Todorović - Elektrotehnički fakultet, Beograd






Ovaj rad je pisan sa ciljem da se prikaže  razvoj lokalnih zajednica okupljenih oko slobodnog  softvera, od pojave prvih zajednica do današnjeg dana, sa posebnim naglaskom na trenutno aktivne zajednice. Pored samih zajednica u radu će biti spomenuti i svi važniji događaji koji su uticali na ove zajednice, doveli do njihovog stvaranja ili bili organizovani od samih zajednica. U zaključku rad sagledava širu sliku razvoja i daje pretpostavku na koji način će se zajednice dalje razvijati.

I. Uvod – ili kako je sve počelo?
Tokom osamdesetih godina u Laboratoriji za veštačku inteligenciju na MIT-u (eng. Massachusetts Institute of Technology), dolazi do promene u distribuiranju softvera, gde proizvođači počinju da postavljaju licence na softver koji dolazi uz hardver, ova promena nije baš obradovala hakersku1 zajednicu nastalu u ovoj laboratoriji. U duhu hakerske kulture, članovi laboratorije su navikli da mogu između sebe da dele softver, da ga menjaju i prilagođavaju po potrebi, iz tog razloga i iz želje da svoj rad deli sa drugima, jer je to u duhu klasične naučne saradnje, jedan od članova laboratorije, Ričard Stolman (eng. Richard Stallman) dolazi na ideju da započne GNU projekat (skr. GNU's not Unix), potpuno slobodni operativni sistem. 1985. objavljivanjem manifesta GNU-a je definisao 4 slobode softvera [1]:
• Slobodu pokretanja programa po sopstvenom nahođenju, za bilo koju svrhu (sloboda broj 0).
• Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa Vašim potrebama (sloboda broj 1). Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
• Slobodu raspodeljivanja primeraka programa (sloboda broj 2).
• Sloboda da raspodeljujete kopije Vaših izmena drugima (sloboda broj 3).

Ubrzo nakon toga je osnovana Fondacija za slobodan softver (eng. Free Software Fondation) sa namerom da se podrži pokret za slobodan softver, a pogotovu GNU projekat. Napravivši softverske alate za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat, Stolman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta, i upravo je 1991. jedan takav nezavisan projekat, započet kao lični projekat finskog studenta Linusa Torvaldsa, izrodio Linuks jezgro. Ovo jezgro je moglo biti lako kombinovano sa sistemom GNU i tako činiti potpun operativni sistem. U narednih par godina sve više ljudi počinje da koristi ovaj operativni sistem i da prepoznaje vrednosti koje stoje iza ideje o slobodnom softveru. Nakon što je internet postao dostupniji većem broju korisnika na našim prostorima 1996. godine, već 1997. godine se pojavljuje prva zajednica okupljena oko slobodnog softvera.

         Kompletan tekst u PDF formatu

23.10.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.6


















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.6, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.0)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 22. oktobar

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.9.0.1
   - Onionshare na 2.2
   - openjdk-11-jre na 11.0.5
   - firmware na 20190114-2
   - youtube-dl na 2019.10.16
   

   
  
               





                                          Septor-2019.6-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



15.10.2019.

Dostupan je LiBRE! 51

















Dostupno je za preuzimanje novo izdanje časopisa LiBRE! pod rednim brojem 51. Sadržaj ovog broja, pored redovne rubrike LiBRE! vesti, donosi sledeće teme:

Distrovoč
Puls slobode
Softver otvorenog koda u nastavi
osvrt na prije i poslije
Lugons manifest
Predstavljamо
Šareni svet papagaja - PerotOS
Аlpajn linuks (1. dео)
Oslobađanje
Kripto-anarhija (2. deo)
Коnačna vizija svijeta kriptoanarhista
Кako da...?
Flejmšot - moćni softver za slikanje ekrana
Uvod u funkcionalno programiranje (3. deo)
Slobodni profesionalac
Ansibl - kontrola na vrhovima vaših prstiju
Programski jezik R i njegova primena u nauci o podacima (1. deo)
Sam svој majstor
Pisanje skripti u Bešu (1. deo) - Uvod

https://libre.lugons.org/index.php/2019/10/broj-51/


10.10.2019.

Virtuelne mašine i Linux kontejneri















Virtuelizacija
Da li ste nekada poželeli da pokrenete neko okruženje na Vašem računaru, odvojeno od ostatka sistema? Ili možda da pokrenete neku stariju – legacy aplikaciju ili operativni sistem na računaru sa novijim hardverom? Ovo su samo neke od primena virtuelizacije. U seriji članaka „Virtuelne mašine i Linux kontejneri“ ćemo se upoznati sa virtuelnim mašinama i kontejnerima i videti koje su razlike između njih.

Virtuelizacija platforme putem virtuelnih mašina izvodi se na hardverskoj platformi putem host softvera – hipervizora koji stvara simulirano računarsko okruženje za gostujući operativni sistem. Dakle, kod virtuelnih mašina, gostujući operativni sistem se izvršava kao da se izvršava direktno na fizičkom hardveru.

Kontejneri su „laka“ tehnologija virtuelizacije koja se razlikuje od virtuelnih mašina po tome što ne emuliraju hardver i što dele kernel operativnog sistema sa hostom. Kontejner, u stvari, predstavlja izolovani korisnički prostor u kojem se procesi pokreću direktno na kernelu host sistema, ali imaju ograničen pristup resursima sistema.

Linux kontejneri
Linux kontejneri su metod virtuelizacije na nivou operativnog sistema koji omogućava pokretanje više izolovanih Linux sistema na kontrolnom hostu koristeći jedan Linux kernel. Ovo omogućava cgroups funkcionalnost Linux kernela koja obezbeđuje ograničavanje resursa (procesora, radne memorije, U/I uređaja, mreže, …), kao i potpunu izolaciju pogleda gostujućeg operativnog sistema na radno okruženje.

U ovom i narednom članku obradićemo kreiranje i upravljanje virtuelnim mašinama i kontejnerima i na njih kao primer postaviti NodeJS web aplikaciju. Za upravljanje virtuelnim mašinama koristićemo VirtualBox, dok ćemo za upravljanje Linux kontejnerima koristiti dva alata – LXC i LXD.

03.10.2019.

Instalacija Oracle Java na Debian Buster
















Ako želite da instalirate aktuelni softver Oracle Java na vaš Debian Buster, možete to uraditi dodavanjem PPA riznice preko vašeg menadžera paketa ili preko par komandi u terminalu. Kao napomena, ova riznica ne sadrži Java fajlove, već samo instaler koji će automatski uraditi zadati posao. Proverite da li vam je instaliran paket dirmngr, pa ako nije, vi ga instalirajte. Započinjemo dodavanjem linije u listu riznica:

deb http://ppa.launchpad.net/linuxuprising/java/ubuntu bionic main

Izvršiti dodavanje ključa:

apt-key adv --keyserver hkp://keyserver.ubuntu.com:80 --recv-keys 73C3DB2A

Sledećom komandom osvežiti izvore softvera:

apt update

Dovršiti instalaciju naredbom i prihvatiti Oracle licencu:

apt-get install oracle-java12-installer

Da bi videli tačno koju ste verziju instalirali, unesite komandu:

java -version

Trebalo bi da vidite sličan izlaz:

java version 12.0.2 2019-07-16
Java(TM) SE Runtime Environment (build 12.0.2+10)
Java HotSpot(TM) 64-Bit Server VM (build 12.0.2+10, mixed mode, sharing)

26.09.2019.

WPS kancelarijski paket














WPS Office, ranije poznat kao Kingsoft Office, je kancelarijski paket koji je dostupan za Windows, Linux, Android i iOS, a koji uključuje tri komponente: WPS Writer, WPS Presentation i WPS Spreadsheet. Kompletan paket je kompatibilan sa Microsoft Office formatima za čitanje i pisanje: ppt, pptx, doc, docx, xls i xlsx. Dok se verzije za Windows, Android i iOS mogu preuzeti na zvaničnosm sajtu kojim upravlja kineska kompanija Kingsoft, verzija za Linux ima odvojeno mesto kojim upravlja lokalna zajednica programera. Na stranici za preuzimanje korisnicima su dostupni .deb i .rpm paketi, u varijantama za 32-bitne i 64-bitne arhitekture.

Preuzimanjem i instalacijom ponuđenih paketa, korisnici su otpočeli upotrebu Home edicije koja dolazi sa određenim ograničenjima za razliku od poslovnog paketa. Ta ograničenja nisu velika za računare u kućnim uslovima (nedostatak makroa, izvoz PDF dokumenta sa vodenim znakom...), što ovaj kancelarijski paket čini sasvim operativnim za najveći broj korisnika. 












Writer, deo paketa koji je korisnicima najvažniji i najčešće se koristi, u ovom slučaju je sasvim dostojna zamena MS Office editoru teksta. U jednom slučaju poseduje i dodatnu funkciju, kao što je mogućnost otvaranja većeh broja dokumenata u tabovima, čime se u većoj meri olakšava njihova manipulacija. Pored uobičajenih alata za formatiranje koji služe da određivanje fontova, boja, paragrafa, stilova, ubacivanje fotografija i grafikona, omogućena je i zaštita dokumenta u vidu zaključavanja sa šifrom. 

Preostali deo WPS kancelarijskog paketa, Spreadsheets i Presentations su sasvim solidne zamene za njihov MS pandan i svi korisnici koji su van profesionalnog okruženja i ne izvršavaju kompleksne zadatke mogu komotno i uspešno da ih upotrebljavaju. Lična edicija i u ovom slučaju poseduje određena ograničenja, ali ona ne bi trebalo da budu od većeg značaja kućnim korisnicima sa uobičajenim zadacima. Program se na testiranjima pokazao kao pouzdan i stabilan, pa ako već nemate adekvatan softver za ovu namenu, preporučujemo da mu date priliku da se pokaže.




19.09.2019.

Min - minimalni browser











U nemilosrdnoj borbi između internet browsera, najveći igrači današnjice su Firefox, Chrome, Opera i (silom prilika, spletom okolnosti, igrom sudbine) majkrosoftova čeda Explorer i Edge. Ovom petorkom se ni blizu ne završava spisak programa koje možemo koristiti da surfujemo internetom, ali je svakako reč o ekipi sa najvećim brojem korisnika. Svi oni, u manjoj ili većoj meri, pružaju sličan korisnički doživljaj, ali isto tako, u manjoj ili većoj meri, boluju od sličnih problema. Govorimo o epskoj gladi za resursima, pogotovo memorijskim, koja je dosegla nivoe pri kojima se računari testiraju tako što se otvori nekoliko tabova sa malo raznovrsnijim sadržajem. Situacija u kojoj browser „pojede” više od gigabajta radne memorije nije ni retka ni prijatna.

Upravo je ovo jedan od glavnih razloga što se pojedini korisnici okreću alternativnim rešenjima i zašto uopšte postoji veliki broj „malih” pregledača koji u prvi plan izbacuju manju potrošnju resursa. Jedan od njih, pod nazivom Min, predmet je našeg opisa. Ime verovatno nije izabrano slučajno i treba da ukaže na glavne osobine programa, jednostavnost i minimalizam, kako u opcijama, tako i u potrošnji dostupnih resursa. Min je aplikacija bazirana na Electron platformi, što u prvi mah može izazvati sumnju u reklamiranu zahtevnost, ali o tome ćemo govoriti pred kraj recenzije. Nakon uspešne instalacije i pokretanja, pojavljuje se radni prozor sa ekranom dobrodošlice koji će vam ponuditi kratku turu kroz opcije programa i upoznati vas sa mogućnostima koje pruža, pa vam savetujemo da je ne preskočite.

Sam izgled radnog prozora je relativno poznat, linija sa menijima je na vrhu, a ispod nje se nižu tabovi koji su trenutno aktivni. Min sa sobom donosi i pojam Task, koji u suštini predstavlja grupisanje srodnih tabova, a manipulaciju tabovima i taskovima obavljate pomoću dve ikonice smeštene na desnom kraju. Najveći deo površine predviđen je, logično, za prikaz internet strane koju posećujemo. Ovaj browser, u skladu sa svojim imenom, nema apsolutno ništa od vizuelnih elemenata koji mu nisu potrebni i usredsređen je na sadržaj. Ovaj minimalizam evidentan je i u podešavanjima programa. koja sadrže osnovne opcije, kao što su podrazumevani pretraživač, blokiranje reklama i skripta, te mogućnost definisanja velikog broja tastaturnih prečica.

Ono što Min nema jeste klasični bookmark sistem, ali postoji takozvani Reading list pomoću kojeg možete do 30 dana čuvati pojedine stranice u offline režimu. Činjenica da ne postoji jednostavan način da zabeležite online adrese može se uzeti kao nedostatak, pogotovo što se radi o relativno jednostavnoj i vrlo korisnoj mogućnosti koju podržava najveći broj modernih browsera. Ne možemo ništa zameriti performansama ovog programa, što će pojedincima biti presudni činilac pri odlučivanju.

Min sa gomilom tabova različitog multimedijalnog sadržaja zauzima daleko manje resursa od svojih velikih takmaca, pa je pravo uživanje prokrstariti netom bez dosadnih kočenja i frustrirajućih svapovanja. Proverite.

12.09.2019.

Tor mreža: onlajn anonimnost i sigurnost













U vremenu kada polako internet postaje sinonim za špijunažu, privatne kompanije koje nude VPN ili Proxy rešenja, niču kao pečurke posle kiše. Međutim, možemo verovati samo slobodnom softveru i softveru otvorenog koda. Zašto je ovo važno, pokazaćemo kroz primer tor mreže, verovatno poznate većini Linux gikova. Tor (The Onion Router) mreža je nastala u američkoj vojsci, ali samo kao ideja, da bi projekat nastavio da se razvija pod vođstvom The Tor Project organizacije kao open-source projekat pisan u C-u pod BSD licencom.

Iako je portabilan, za postizanje optimalne sigurnosti potrebno je imati i sigurnu platformu, tj. operativni sistem sa koga se pokreće, pa je Linux sasvim prirodno rešenje. Tor funkcioniše tako što se celokupno pretraživanje interneta obavlja kroz mrežu relejnih (relay) kompjutera i izlaznih čvorova (exit node). Prvo, zahtev za određenom web stranicom se sa korisničkog računara enkriptuje, a potom se nasumično biraju tri relejna kompjutera iz tor mreže, kroz koja će se saobraćaj rutirati. Releji samo znaju od koga su dobili zahtev i kome da ga proslede, a nikako ne znaju celu putanju saobraćaja. Zatim se korisnikov enkriptovan zahtev šalje prvom u nizu releja, koji ponovo enkriptuje saobraćaj i prosleđuje sledećem releju koji radi isto.

Kada zahtev dođe do izlaznog čvora, on dekriptuje sve do tada enkriptovane poruke koje su releji enkriptovali i pristupa internetu, tj. korisnikovoj željenoj lokaciji, pretvarajući se da je on korisnik. Povratni proces je sličan: izlazni čvor šalje rezultate korisnikovog zahteva natrag kroz relejne računare, samo sada u obrnutom smeru – relejnih računari ponovo samo enkriptuju primljeni sadržaj i prosleđuju ga, dok ne dođe do korisnika koji sada preuzima ulogu izlaznog čvora i dekriptujući sve relejne enkripcije dobija odgovor na svoj zahtev.

Iz ugla spoljnog sveta interneta ili sajta kome korisnik putem tor mreže pristupa, izgleda kao da izlazni čvor surfuje netom. Tor releje i izlazne čvorove pokreću uglavnom pojedinci spremni da pomognu opštem većem stepenu sigurnosti, a relativno je jednostavno dati i svoj doprinos pokretanjem novih releja, ali nije preporučljivo pokretati izlazne čvorove jer je neenkriptovan sadržaj izlaznog čvora prema mreži, a svakakvi ljudi i sadržaj prolaze mrežom, pa vas može dovesti u sukob sa zakonom zbog kršenja autorskih prava ili nelegalnog sadržaja koji prolazi kroz vaš izlazni čvor.

Sistem umnogome liči na proxy, ali je dosta složeniji i sigurniji jer je proxy kao jedan računar između korisnika i interneta slaba tačka mogućih napada i ugrožavanja bezbednosti, a pored osobine da neki proxy serveri čuvaju IP adrese korisnika i logove, nikad se ne može sa sigurnošću znati da li proxy ima neki backdoor u sebi i da li je ažuriran na najnovije verzije sigurnosnih sertifikata i pratećeg softvera.

Iako tor mreža nudi prilično visok stepen anonimnosti i sigurnosti prilikom surfovanja, treba imati na umu da Tor ima pristup takozvanom Deep Web-u ili Dark Web-u, koga je mnogo više (čak 96% celokupnog sadržaja www interneta) od takozvanog vidljivog (Visible web) dela interneta (4% celokupnog sadržaja www interneta), čime korisnici mreže postaju izloženi većoj divljini u pogledu svakojakog sadržaja, pa treba biti dodatno oprezan i znati na koje adrese se ide tokom pretraživanja.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

05.09.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.5


















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.5, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 4. septembar

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.8.0.1
   - Openjdk-11-jre na 11.0.4
   - VLC na 3.0.8.0
   - ffmpeg na 7.4.14
   - Youtube-dl na 2019.08.13
   

   
  
               





                                          Septor-2019.5-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



25.08.2019.

Linuks napunio 28 godina


Na današnji dan, pre 28 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, gotovo tri decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi
Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.

16.08.2019.

Debian slavi 26-i rođendan!




















Na današnji dan, pre tačno 26 godina, Ian Murdock (1973-2015) je najavio novi operativni sistem. Nazvao ga je the Debian Linux Release. Kao što svi već znamo, poreklo imena je kombinacija imena Debra Lynn (tadašnja Ianova djevojka) i Ian. 

Sama ideja Linux distribucija tada se tek začinjala i Debian je bio jedna od prvih takvih kompilacija softvera koje su činile operativni sistem zasnovan na Linux kernelu. U svom Debian Manifestu Ian naglašava da će Debian biti distribucija koju otvoreno razvija zajednica u duhu Linuxa i GNU-a. 

Projekat je dobio svoj zamah i 1994. smo dočekali 0,9 verziju. Verzija 1.0 se pojavila 1996, a od te godine kreće i sistem imenovanja verzija Debiana po imenima likova iz Toy Story crtanih filmova. Danas je Debian moderni operativni sistem koji je poznat po svojoj stabilnosti i sigurnosti, tako da ćete ga naći instaliranog na mnogim  računarima, a neki od njih vrše veoma bitne i odgovorne zadatke. Uprkos važnosti i širokoj primeni, zadržao je svoju filozofiju otvorenosti. 

Pridružujemo se čestitkama za rođendan i Debianu želimo još mnoge uspešne godine i da uvek ostane veran filozofiji slobodnog softvera, širenju znanja i saradnji među ljudima! 

09.08.2019.

ISO Image Writer

















Prilikom obrade teme o pripremi instalacionih medija, pomenute su i poznatije aplikacije za tu namenu, pa će ovo biti još jedan dodatak istoj oblasti. Radi se o aplikaciji ISO Image Writer čije je održavanje preuzeo KDE razvojni tim, preuzimajući razvoj od ranije poznatog programa Rosa Image Writer. Za neupućene, alatka služi za jednostavno prebacivanje ISO slike na USB disk ili SD karticu, da bi se izvršila instalacija odabrane distribucije. Ako je potrebno izvršiti formatiranje USB uređaja, ta radnja će biti sprovedena pre "narezivanja".

U riznicama distribucije Neon mogu se pronaći stabilni i testing paketi sa ovom korisnom aplikacijom, a kako je nedavno najavljeno, i korisnici koji imaju Windows na računaru, uskoro će moći da isprobaju ISO Image Writer. Program se u radu pokazao kao pouzdan i efikasan za predviđenu namenu, bez neočekivanih padova ili nestabilnosti. Upotreba ove alatke je vrlo jednostavna i kao što se vidi na slikama, potrebno je samo pronaći putanju do ISO fajla, u prvom polju. Verzija aplikacije koja je kompatibilna sa izdanjem Debian Buster može se preuzeti sa pratećeg linka:
                         
ISO-Image-Writer_amd64.deb








https://community.kde.org/ISOImageWriter
https://download.kde.org/unstable/isoimagewriter


02.08.2019.

Vivaldi












Ono što se nije promenilo dolaskom nove verzije je Vivaldijeva vizija: korisnik treba u potpunosti da kontroliše kako će izgledati web browser i gde će i kako biti raspoređeni tabovi i sve alatke koje su na raspolaganju. Kao i u prethodnoj verziji, nakon instalacije, pri prvom pokretanju programa, Vivaldi će od vas tražiti da prilagodite izgled browsera po svom ukusu. U ponudi su nove teme, možete napraviti svoju temu, a možete i isprogramirati u koje doba dana će se pojaviti koja tema, tako da se menjaju u toku dana bez vaše intervencije.

Unapređeno je i raspoređivanje tabova. Sada ne samo da možete praviti grupacije tabova i sve tabove jedne grupe imati na ekranu odjednom, već možete i prilagođavati veličinu tih tabova. Tabovi koji su vam značajniji mogu biti veći, dok oni čiji sadržaj vam nije toliko važan mogu biti smanjeni i tako zauzimati manji deo ekrana.

Još jedna nova opcija je otvaranje Vivaldi naloga u službi veće bezbednosti i organizacije svih vaših naloga. Ako otvorite nalog, prilikom svakog korišćenja Vivaldija, on prepoznaje korisnika i koristi i čuva njegove lozinke bez obzira na to da li koristite svoj laptop ili, recimo, surfujete sa posla ili fakulteta.
S leve strane sada je po defaultu dodat još jedan, uvek vidljiv, bar koji sadrži download taster koji otkriva preuzete fajlove, history listu, bookmarkovane strane i zgodnu alatku Notes. Ona pruža mogućnost da tokom pregledanja strana hvatate beleške i kopirate važne podatke sa strana koje čitate, a da ni u jednom trenutku ne napuštate Vivaldi i otvarate nove programe. Ovaj bar takođe pruža mogućnost dodavanja omiljenih strana koje bi stalno bile otvorene.

Ako ste hteli da zamerite Vivaldiju što nema ekstenzije kao Firefox i Chrome, obradovaćemo vas informacijom da se sve Chrome ekstenzije mogu implementirati u Vivaldi. Postupak je potpuno identičan: jednostavno odete na web stranu sa Chromeovim ekstenzijama i kliknete na Add to Chrome. Ekstenzija će se dodati u Vivaldi i možete je koristiti na isti način.

U ranijim verzijama nismo imali prilike da vidimo ni opciju Capture Page. Sada je ona dostupna i smeštena u donjem desnom uglu prozora, a nudi nekoliko opcija. Bez obzira na to što se na ekranu ne vidi baš cela strana (morate skrolovati da biste pregledali ceo sadržaj), Vivaldi nudi opciju da se pri „hvatanju” slike snimi cela strana – od naslova do dna. Možete je sačuvati u PBG ili JPEG formatu, a istu opciju imate i ako samo želite da selektujete deo strane.

Ukoliko imate baš mnogo otvorenih tabova, i više ne znate šta je šta (i pored opcije sa grupisanjem tabova), dovoljno je samo da povučete liniju ispod imena tabova i pojaviće se thumbnailovi svih tabova i na taj način će vam pomoći da se orijentišete i prisetite šta ste sve otvorili.

Ovaj browser ima i svoj Task Manager iz kojeg možete da vidite tačno koji tab troši koliko memorije, pa možete da procenite i da li je to opravdano. Lista prečica za tastaturu je vrlo dugačka i verujemo da ćete pronaći sve što ste zamislili ili pretpostavljate da bi vam trebalo. Tu su još uvek i mouse gestures koje možete sami da konfigurišete, a Vivaldi ih pamti.

Nakon što smo sve podesili kako nam se sviđa, počeli smo da surfujemo, da osetimo koliko je ovaj browser udoban za rad, koliko je brz i koliko opterećuje mašinu. Otkrili smo da je pravo zadovoljstvo raditi u Vivaldiju, naročito nakon što iskoristite opciju da prebacite sva podešavanja i šifre iz ranije korišćenog browsera (ta opcija se, takođe, zadržala iz prethodne verzije). Vizuelno, sve izgleda baš onako kako ste želeli, funkcionalno je takođe sve prilagođeno vašim željama, a iako traži 488 megabajta na hard-disku, to je i dalje manje nego što zauzima Chrome, a osetno je brži. To naravno zavisi i od snage same mašine, ali ukoliko vam je Chrome bio prvi izbor do sada, Vivaldi ga vrlo lako može zameniti. Firefox i dalje ostaje lakši, ali se nikako ne može porediti sa Vivaldijem kada se u pitanju dostupne funkcije i vizuelna podešavanja.

25.07.2019.

Brisanje smeća uz Sweeper















Nakon određenog vremena, na vašem Linuks operativnom sistemu biće namnoženo dosta beskorisnog smeća koje samo može otežati svakodnevno korišćenje računara. Da bi se uklanjanje beskorisnih datoteka redovno obavljalo potreban je odgovarajući alat kao što je aplikacija Sweeper, koja se može preporučiti i neiskusnijim korisnicima. Program je dostupan za instalaciju u svim bitnim distribucijama, pa je samo potrebno da ga potražite među ponuđenom softveru u aktuelnom upravniku paketa. Vredi napomenuti da je ovaj čistač raznog nepotrebnog sadržaja na vašem sistemu deo KDE projekta

Sweeper korisnicima nudi povraćaj prostora na disku nakon uklanjanja tragova o korisničkim aktivnostima na računaru, što je izuzetno korisno ako se radi o uređaju koji deli više osoba. Uz korisničku saglasnost, može se ukloniti sačuvan sadržaj klipborda, nedavni dokumenti i programi, istorija pokrenutih naredbi i prikupljeni keš sa sličicama. Takođe, mogu se brisati svakodnevne veb aktivnosti kao što su kolačići, istorija i keš internet pregledača, omiljene ikonice, stavke za popunjavanje obrazaca itd. Korisniku je ostavljeno da sam odabere koji sadržaj je za uklanjanje i tako napravi granicu između udobnosti i privatnosti.

Upotreba ove prilično neophodne aplikacije je sasvim jednostavna i noviji korisnici je mogu koristiti bez ikakave zabrinutosti o svojim bitnim i manje binim podacima na računaru. Nakon što se štikliranjem odaberu stavke za brisanje, potrebno je kliknuti na dugme Očisti. Sweeper neće odmah delovati sa brisanjem, nego će se pojaviti prozor sa upozorenjem, pa je još jednom potrebno izvršiti potvrdu o narednom koraku. U donjem delu prozora korisnik može pratiti izvršenje postavljenih zadataka koje bi trebalo da se okonča sa porukom: Čišćenje je završeno. Program se u radu pokazao kao pouzdan i efikasan za predviđenu namenu, bez neočekivanih padova ili nestabilnosti. Spada u one vrste alatki koje je potrebno imati i redovno koristiti, čak i ako KDE nije vaše podrazumevano grafičko okruženje. 

https://userbase.kde.org/Sweeper

18.07.2019.

VI tekst editor







        
                  






Linux distribucije su pogodne za obradu teksta isto kao i drugi operativni sistemi. Postoji više dobrih programa za obradu teksta na Linux platformi, kao što su AbiWord, Koffice paket, OpenOffice i LibreOffice. Pored navedenih programa, tekst se može obrađivati i u terminal modu. Jedan od najpoznatijih uređivača teksta u terminal modu jeste Vi uređivač teksta. Vi je program za obradu teksta bez mnogo funkcija. Njegova glavna odlika je pisanje teksta bez formatiranja, tako da ga drugi program može pročitati. Vi je program koji dolazi iz UNIX-a. Postoji poboljšana verzija koja se naziva Vim. Problem sa ovim uređivačem je što ga mnogi ljudi ne vole. Korisnik je prinuđen da zapamti mnogo kombinacija tastera da bi bio u mogućnosti da uradi stvari koje bi neki drugi uređivač tekstova uradio mnogo lakše.



Vi uređivač tekstova je praktičan u situaciji kada je potrebno brzo uneti promene u tekstualnu datoteku ili napisati kratku belešku. Sa druge strane, postoje korisnici koji uz pomoć ovog uređivača rade komplikovane stvari, čak i dizajniranje web strana. Ovaj editor je takođe veoma efikasan i za poređenje šablona, konstruisanje makroa i izvršavanje shell komandi iz uređivača. Navedeni uređivač je full-screen uređivač, koji funkcioniše nad čitavom datotekom odjednom, koristeći pri tome ceo ekran terminalnog prozora. Dozvoljava kretanje kroz datoteku i izvođenje promena na različitim lokacijama za vreme iste sesije.

Display je orijentisan a program interaktivan. Vi tekstualni uređivač omogućava korisniku da stvori, modifikuje i memoriše datoteke na računaru, a sve preko terminala. Prilikom korišćenja ovog programa, terminal deluje kao prozor u kome se vidi datoteka koja se uređuje. To je vidljiv deo teksta koji može da se izmeni uz pomoć komandne sekvence. Nakon izvršenja komandne sekvence, promene koje je inicirao korisnik, biće vidljive na ekranu nakon završetka procesa. Kada se pozove Vi uređivač teksta, privremena radna površina koja se otvara, naziva se buffer. Ovaj buffer ili radni prostor je na raspolaganju sve vreme dok se koristi tekstualni uređivač. Korisnik može u njega da stavi datoteku koja se već nalazi u računaru, ili da kreira novu datoteku. Nakon što korisnik napusti uređivač, privremeni buffer će biti odbačen.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

10.07.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.4

















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.4, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5.4)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 9. jul

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.7.2-1
   - Apt na 1.8.2
   - Dpkg na 1.19.7
   - Hexchat na 2.13.2-4
   - Youtube-dl na 2019.07.02
   - ISO Image Writer zamenio je Rosa Image Writer

Za postojeće korisnike, ključ riznice je zamenjen, potrebno je ažuriranje:
wget -O - https://sourceforge.net/projects/septor/files/repo/key/sep.gpg.key | apt-key add -
   
  
               





                                          Septor-2019.4-amd64.iso   (signature)  (md5sum)