12.09.2019.

Tor mreža: onlajn anonimnost i sigurnost













U vremenu kada polako internet postaje sinonim za špijunažu, privatne kompanije koje nude VPN ili Proxy rešenja, niču kao pečurke posle kiše. Međutim, možemo verovati samo slobodnom softveru i softveru otvorenog koda. Zašto je ovo važno, pokazaćemo kroz primer tor mreže, verovatno poznate većini Linux gikova. Tor (The Onion Router) mreža je nastala u američkoj vojsci, ali samo kao ideja, da bi projekat nastavio da se razvija pod vođstvom The Tor Project organizacije kao open-source projekat pisan u C-u pod BSD licencom.

Iako je portabilan, za postizanje optimalne sigurnosti potrebno je imati i sigurnu platformu, tj. operativni sistem sa koga se pokreće, pa je Linux sasvim prirodno rešenje. Tor funkcioniše tako što se celokupno pretraživanje interneta obavlja kroz mrežu relejnih (relay) kompjutera i izlaznih čvorova (exit node). Prvo, zahtev za određenom web stranicom se sa korisničkog računara enkriptuje, a potom se nasumično biraju tri relejna kompjutera iz tor mreže, kroz koja će se saobraćaj rutirati. Releji samo znaju od koga su dobili zahtev i kome da ga proslede, a nikako ne znaju celu putanju saobraćaja. Zatim se korisnikov enkriptovan zahtev šalje prvom u nizu releja, koji ponovo enkriptuje saobraćaj i prosleđuje sledećem releju koji radi isto.

Kada zahtev dođe do izlaznog čvora, on dekriptuje sve do tada enkriptovane poruke koje su releji enkriptovali i pristupa internetu, tj. korisnikovoj željenoj lokaciji, pretvarajući se da je on korisnik. Povratni proces je sličan: izlazni čvor šalje rezultate korisnikovog zahteva natrag kroz relejne računare, samo sada u obrnutom smeru – relejnih računari ponovo samo enkriptuju primljeni sadržaj i prosleđuju ga, dok ne dođe do korisnika koji sada preuzima ulogu izlaznog čvora i dekriptujući sve relejne enkripcije dobija odgovor na svoj zahtev.

Iz ugla spoljnog sveta interneta ili sajta kome korisnik putem tor mreže pristupa, izgleda kao da izlazni čvor surfuje netom. Tor releje i izlazne čvorove pokreću uglavnom pojedinci spremni da pomognu opštem većem stepenu sigurnosti, a relativno je jednostavno dati i svoj doprinos pokretanjem novih releja, ali nije preporučljivo pokretati izlazne čvorove jer je neenkriptovan sadržaj izlaznog čvora prema mreži, a svakakvi ljudi i sadržaj prolaze mrežom, pa vas može dovesti u sukob sa zakonom zbog kršenja autorskih prava ili nelegalnog sadržaja koji prolazi kroz vaš izlazni čvor.

Sistem umnogome liči na proxy, ali je dosta složeniji i sigurniji jer je proxy kao jedan računar između korisnika i interneta slaba tačka mogućih napada i ugrožavanja bezbednosti, a pored osobine da neki proxy serveri čuvaju IP adrese korisnika i logove, nikad se ne može sa sigurnošću znati da li proxy ima neki backdoor u sebi i da li je ažuriran na najnovije verzije sigurnosnih sertifikata i pratećeg softvera.

Iako tor mreža nudi prilično visok stepen anonimnosti i sigurnosti prilikom surfovanja, treba imati na umu da Tor ima pristup takozvanom Deep Web-u ili Dark Web-u, koga je mnogo više (čak 96% celokupnog sadržaja www interneta) od takozvanog vidljivog (Visible web) dela interneta (4% celokupnog sadržaja www interneta), čime korisnici mreže postaju izloženi većoj divljini u pogledu svakojakog sadržaja, pa treba biti dodatno oprezan i znati na koje adrese se ide tokom pretraživanja.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

05.09.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.5


















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.5, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 4. septembar

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.8.0.1
   - Openjdk-11-jre na 11.0.4
   - VLC na 3.0.8.0
   - ffmpeg na 7.4.14
   - Youtube-dl na 2019.08.13
   

   
  
               





                                          Septor-2019.5-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



25.08.2019.

Linuks napunio 28 godina


Na današnji dan, pre 28 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, gotovo tri decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi
Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.

16.08.2019.

Debian slavi 26-i rođendan!




















Na današnji dan, pre tačno 26 godina, Ian Murdock (1973-2015) je najavio novi operativni sistem. Nazvao ga je the Debian Linux Release. Kao što svi već znamo, poreklo imena je kombinacija imena Debra Lynn (tadašnja Ianova djevojka) i Ian. 

Sama ideja Linux distribucija tada se tek začinjala i Debian je bio jedna od prvih takvih kompilacija softvera koje su činile operativni sistem zasnovan na Linux kernelu. U svom Debian Manifestu Ian naglašava da će Debian biti distribucija koju otvoreno razvija zajednica u duhu Linuxa i GNU-a. 

Projekat je dobio svoj zamah i 1994. smo dočekali 0,9 verziju. Verzija 1.0 se pojavila 1996, a od te godine kreće i sistem imenovanja verzija Debiana po imenima likova iz Toy Story crtanih filmova. Danas je Debian moderni operativni sistem koji je poznat po svojoj stabilnosti i sigurnosti, tako da ćete ga naći instaliranog na mnogim  računarima, a neki od njih vrše veoma bitne i odgovorne zadatke. Uprkos važnosti i širokoj primeni, zadržao je svoju filozofiju otvorenosti. 

Pridružujemo se čestitkama za rođendan i Debianu želimo još mnoge uspešne godine i da uvek ostane veran filozofiji slobodnog softvera, širenju znanja i saradnji među ljudima! 

09.08.2019.

ISO Image Writer

















Prilikom obrade teme o pripremi instalacionih medija, pomenute su i poznatije aplikacije za tu namenu, pa će ovo biti još jedan dodatak istoj oblasti. Radi se o aplikaciji ISO Image Writer čije je održavanje preuzeo KDE razvojni tim, preuzimajući razvoj od ranije poznatog programa Rosa Image Writer. Za neupućene, alatka služi za jednostavno prebacivanje ISO slike na USB disk ili SD karticu, da bi se izvršila instalacija odabrane distribucije. Ako je potrebno izvršiti formatiranje USB uređaja, ta radnja će biti sprovedena pre "narezivanja".

U riznicama distribucije Neon mogu se pronaći stabilni i testing paketi sa ovom korisnom aplikacijom, a kako je nedavno najavljeno, i korisnici koji imaju Windows na računaru, uskoro će moći da isprobaju ISO Image Writer. Program se u radu pokazao kao pouzdan i efikasan za predviđenu namenu, bez neočekivanih padova ili nestabilnosti. Upotreba ove alatke je vrlo jednostavna i kao što se vidi na slikama, potrebno je samo pronaći putanju do ISO fajla, u prvom polju. Verzija aplikacije koja je kompatibilna sa izdanjem Debian Buster može se preuzeti sa pratećeg linka:
                         
ISO-Image-Writer_amd64.deb








https://community.kde.org/ISOImageWriter
https://download.kde.org/unstable/isoimagewriter


02.08.2019.

Vivaldi












Ono što se nije promenilo dolaskom nove verzije je Vivaldijeva vizija: korisnik treba u potpunosti da kontroliše kako će izgledati web browser i gde će i kako biti raspoređeni tabovi i sve alatke koje su na raspolaganju. Kao i u prethodnoj verziji, nakon instalacije, pri prvom pokretanju programa, Vivaldi će od vas tražiti da prilagodite izgled browsera po svom ukusu. U ponudi su nove teme, možete napraviti svoju temu, a možete i isprogramirati u koje doba dana će se pojaviti koja tema, tako da se menjaju u toku dana bez vaše intervencije.

Unapređeno je i raspoređivanje tabova. Sada ne samo da možete praviti grupacije tabova i sve tabove jedne grupe imati na ekranu odjednom, već možete i prilagođavati veličinu tih tabova. Tabovi koji su vam značajniji mogu biti veći, dok oni čiji sadržaj vam nije toliko važan mogu biti smanjeni i tako zauzimati manji deo ekrana.

Još jedna nova opcija je otvaranje Vivaldi naloga u službi veće bezbednosti i organizacije svih vaših naloga. Ako otvorite nalog, prilikom svakog korišćenja Vivaldija, on prepoznaje korisnika i koristi i čuva njegove lozinke bez obzira na to da li koristite svoj laptop ili, recimo, surfujete sa posla ili fakulteta.
S leve strane sada je po defaultu dodat još jedan, uvek vidljiv, bar koji sadrži download taster koji otkriva preuzete fajlove, history listu, bookmarkovane strane i zgodnu alatku Notes. Ona pruža mogućnost da tokom pregledanja strana hvatate beleške i kopirate važne podatke sa strana koje čitate, a da ni u jednom trenutku ne napuštate Vivaldi i otvarate nove programe. Ovaj bar takođe pruža mogućnost dodavanja omiljenih strana koje bi stalno bile otvorene.

Ako ste hteli da zamerite Vivaldiju što nema ekstenzije kao Firefox i Chrome, obradovaćemo vas informacijom da se sve Chrome ekstenzije mogu implementirati u Vivaldi. Postupak je potpuno identičan: jednostavno odete na web stranu sa Chromeovim ekstenzijama i kliknete na Add to Chrome. Ekstenzija će se dodati u Vivaldi i možete je koristiti na isti način.

U ranijim verzijama nismo imali prilike da vidimo ni opciju Capture Page. Sada je ona dostupna i smeštena u donjem desnom uglu prozora, a nudi nekoliko opcija. Bez obzira na to što se na ekranu ne vidi baš cela strana (morate skrolovati da biste pregledali ceo sadržaj), Vivaldi nudi opciju da se pri „hvatanju” slike snimi cela strana – od naslova do dna. Možete je sačuvati u PBG ili JPEG formatu, a istu opciju imate i ako samo želite da selektujete deo strane.

Ukoliko imate baš mnogo otvorenih tabova, i više ne znate šta je šta (i pored opcije sa grupisanjem tabova), dovoljno je samo da povučete liniju ispod imena tabova i pojaviće se thumbnailovi svih tabova i na taj način će vam pomoći da se orijentišete i prisetite šta ste sve otvorili.

Ovaj browser ima i svoj Task Manager iz kojeg možete da vidite tačno koji tab troši koliko memorije, pa možete da procenite i da li je to opravdano. Lista prečica za tastaturu je vrlo dugačka i verujemo da ćete pronaći sve što ste zamislili ili pretpostavljate da bi vam trebalo. Tu su još uvek i mouse gestures koje možete sami da konfigurišete, a Vivaldi ih pamti.

Nakon što smo sve podesili kako nam se sviđa, počeli smo da surfujemo, da osetimo koliko je ovaj browser udoban za rad, koliko je brz i koliko opterećuje mašinu. Otkrili smo da je pravo zadovoljstvo raditi u Vivaldiju, naročito nakon što iskoristite opciju da prebacite sva podešavanja i šifre iz ranije korišćenog browsera (ta opcija se, takođe, zadržala iz prethodne verzije). Vizuelno, sve izgleda baš onako kako ste želeli, funkcionalno je takođe sve prilagođeno vašim željama, a iako traži 488 megabajta na hard-disku, to je i dalje manje nego što zauzima Chrome, a osetno je brži. To naravno zavisi i od snage same mašine, ali ukoliko vam je Chrome bio prvi izbor do sada, Vivaldi ga vrlo lako može zameniti. Firefox i dalje ostaje lakši, ali se nikako ne može porediti sa Vivaldijem kada se u pitanju dostupne funkcije i vizuelna podešavanja.

25.07.2019.

Brisanje smeća uz Sweeper















Nakon određenog vremena, na vašem Linuks operativnom sistemu biće namnoženo dosta beskorisnog smeća koje samo može otežati svakodnevno korišćenje računara. Da bi se uklanjanje beskorisnih datoteka redovno obavljalo potreban je odgovarajući alat kao što je aplikacija Sweeper, koja se može preporučiti i neiskusnijim korisnicima. Program je dostupan za instalaciju u svim bitnim distribucijama, pa je samo potrebno da ga potražite među ponuđenom softveru u aktuelnom upravniku paketa. Vredi napomenuti da je ovaj čistač raznog nepotrebnog sadržaja na vašem sistemu deo KDE projekta

Sweeper korisnicima nudi povraćaj prostora na disku nakon uklanjanja tragova o korisničkim aktivnostima na računaru, što je izuzetno korisno ako se radi o uređaju koji deli više osoba. Uz korisničku saglasnost, može se ukloniti sačuvan sadržaj klipborda, nedavni dokumenti i programi, istorija pokrenutih naredbi i prikupljeni keš sa sličicama. Takođe, mogu se brisati svakodnevne veb aktivnosti kao što su kolačići, istorija i keš internet pregledača, omiljene ikonice, stavke za popunjavanje obrazaca itd. Korisniku je ostavljeno da sam odabere koji sadržaj je za uklanjanje i tako napravi granicu između udobnosti i privatnosti.

Upotreba ove prilično neophodne aplikacije je sasvim jednostavna i noviji korisnici je mogu koristiti bez ikakave zabrinutosti o svojim bitnim i manje binim podacima na računaru. Nakon što se štikliranjem odaberu stavke za brisanje, potrebno je kliknuti na dugme Očisti. Sweeper neće odmah delovati sa brisanjem, nego će se pojaviti prozor sa upozorenjem, pa je još jednom potrebno izvršiti potvrdu o narednom koraku. U donjem delu prozora korisnik može pratiti izvršenje postavljenih zadataka koje bi trebalo da se okonča sa porukom: Čišćenje je završeno. Program se u radu pokazao kao pouzdan i efikasan za predviđenu namenu, bez neočekivanih padova ili nestabilnosti. Spada u one vrste alatki koje je potrebno imati i redovno koristiti, čak i ako KDE nije vaše podrazumevano grafičko okruženje. 

https://userbase.kde.org/Sweeper

18.07.2019.

VI tekst editor







        
                  






Linux distribucije su pogodne za obradu teksta isto kao i drugi operativni sistemi. Postoji više dobrih programa za obradu teksta na Linux platformi, kao što su AbiWord, Koffice paket, OpenOffice i LibreOffice. Pored navedenih programa, tekst se može obrađivati i u terminal modu. Jedan od najpoznatijih uređivača teksta u terminal modu jeste Vi uređivač teksta. Vi je program za obradu teksta bez mnogo funkcija. Njegova glavna odlika je pisanje teksta bez formatiranja, tako da ga drugi program može pročitati. Vi je program koji dolazi iz UNIX-a. Postoji poboljšana verzija koja se naziva Vim. Problem sa ovim uređivačem je što ga mnogi ljudi ne vole. Korisnik je prinuđen da zapamti mnogo kombinacija tastera da bi bio u mogućnosti da uradi stvari koje bi neki drugi uređivač tekstova uradio mnogo lakše.



Vi uređivač tekstova je praktičan u situaciji kada je potrebno brzo uneti promene u tekstualnu datoteku ili napisati kratku belešku. Sa druge strane, postoje korisnici koji uz pomoć ovog uređivača rade komplikovane stvari, čak i dizajniranje web strana. Ovaj editor je takođe veoma efikasan i za poređenje šablona, konstruisanje makroa i izvršavanje shell komandi iz uređivača. Navedeni uređivač je full-screen uređivač, koji funkcioniše nad čitavom datotekom odjednom, koristeći pri tome ceo ekran terminalnog prozora. Dozvoljava kretanje kroz datoteku i izvođenje promena na različitim lokacijama za vreme iste sesije.

Display je orijentisan a program interaktivan. Vi tekstualni uređivač omogućava korisniku da stvori, modifikuje i memoriše datoteke na računaru, a sve preko terminala. Prilikom korišćenja ovog programa, terminal deluje kao prozor u kome se vidi datoteka koja se uređuje. To je vidljiv deo teksta koji može da se izmeni uz pomoć komandne sekvence. Nakon izvršenja komandne sekvence, promene koje je inicirao korisnik, biće vidljive na ekranu nakon završetka procesa. Kada se pozove Vi uređivač teksta, privremena radna površina koja se otvara, naziva se buffer. Ovaj buffer ili radni prostor je na raspolaganju sve vreme dok se koristi tekstualni uređivač. Korisnik može u njega da stavi datoteku koja se već nalazi u računaru, ili da kreira novu datoteku. Nakon što korisnik napusti uređivač, privremeni buffer će biti odbačen.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

10.07.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.4

















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.4, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5.4)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 9. jul

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.7.2-1
   - Apt na 1.8.2
   - Dpkg na 1.19.7
   - Hexchat na 2.13.2-4
   - Youtube-dl na 2019.07.02
   - ISO Image Writer zamenio je Rosa Image Writer

Za postojeće korisnike, ključ riznice je zamenjen, potrebno je ažuriranje:
wget -O - https://sourceforge.net/projects/septor/files/repo/key/sep.gpg.key | apt-key add -
   
  
               





                                          Septor-2019.4-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



07.07.2019.

Objavljen Debian 10 Buster





Nakon dve godine konstantnog rada na novoj verziji, projekat Debian sa ponosom predstavlja svoje novo stabilno izdanje: Debian GNU/Linux 10.0, sa kodnim imenom Buster. Ako na svom računaru već imate instaliran stabilni Debian, možete pogledati na koji način se vrši nadogradnja na tek objavljenu verziju.

Da bi videli šta nam novo donosi Debian 10.0 i koje su arhitekture podržane, možete pročitati informacije o izdanju. Na strani za preuzimanje možete odabrati instalacioni medij koji vam najviše odgovara.

Ako ste novajlija u svemu ovome, pogledajte kako izgleda proces instalacije novog izdanja. Ako ste još uvek neodlučni, možete pročitati nekoliko razloga zbog čega bi trebalo da instalirate Debian, a neće biti višak i ako pogledate pojedine delove iz zvanične dokumentacije.

Pročitajte i na koji način bi mogli da pomognete Debian projektu. Na kraju, ako naiđete na bilo kakav problem, preporučujemo da postavite pitanje na zvaničnom forumu, gde ćete moći da dobijete potrebne informacije od iskusnijih korisnika.


28.06.2019.

HexChat













HexChat je IRC klijent zasnovan na projektu otvorenog koda XChat, od koga se razlikuje po tome što se može besplatno koristiti na svim operativnim sistemima. HexChat koristi Internet Relay Chat protokol kako bi omogućio komunikaciju između prijatelja ili poslovnih saradnika, podržavajući vezu sa više servera i privatne razgovore. Prilikom pokretanja, od korisnika će biti zatraženo da podese detalje o vezi prilikom prve inicijalizacije. kao što su odabir željene mreže i prilagođavanje svog nadimka. 

Zbog veće korisničke udobnosti HexChat poseduje automatsko povezivanje sa korisnički definisanim sobama za ćaskanje, čime se znatno štedi trud na pronalaženju željenog mesta na korisničkoj listi. Alternativno, moguće je podesiti prikaz prozora sa listom kanala za odabranu mrežu koja takođe ima opciju pretraživanja. Prozor za konverzaciju je sličan prozorima bilo kog IRC klijenta koji sadrži listu povezanih korisnika, svakog sa pripadajućim statusom. Operatori kanala imaju mogućnost da daju administrativna prava svakom korisniku, ali i da zabrane ili izbace članove kao kaznu zbor nedopuštenih radnji.
















U toku korišćenja klijenta, osim javnog razovora koji šalje poruke svim članovima sobe, mogu se započeti i privatni razgovori sa pojedinačnim korisnicima. Aplikacija sadrži opciju automatske zamene teksta, funkciju koja može pomoći korisniku da ispravi greške u kucanju, podesive opcije upravljanja veb adresama, mogućnost podešavanja prečica na tastaturi, uređivanje liste prijatelja i ignorisanih, kao i popravljanje funkcionalnosti pomoću dodataka i skripti. Program se u radu pokazao kao stabilan i pouzdan, bez pojave bilo kakvih nestabilnosti. Podrazumevani interfejs je jasan i dobro poznat, sa uobičajenim postavkama za ovakvu vrstu klijenta, pa će najvećem broju korisnika predstavljati poznato okruženje. HexChat je preveden na veći broj jezika i poseduje kvalitetnu korisničku dokumentaciju.

https://hexchat.github.io/

22.06.2019.

Kazam Screencaster












Pojedini korisnici Linuxa vole da sređuju svoje sisteme, menjaju ih do neprepoznatljivosti, a zatim da to dele sa ostalima. Tu su i osobe koje se odužuju zajednici pomažući drugima oko raznih problemima kroz savete i vodiče. Neki opet vole da igraju video-igre i da to ovekoveče. Upotreba slika na ovaj način bi bila prava patnja kako za kreatore, tako i za zainteresovane korisnike. Za ove tri kategorije korisnika, a i za mnoge druge, posebno je korisna grupa programa za snimanje sadržaja ekrana i pred nama je jedan veteran prisutan na sceni već sedam godina pod nazivom Kazam.

Odlučili smo da potražimo zvaničnu stranicu projekta, ali osim nekoliko rezultata sa makedonskim sajtovima (kazam – kažam), jedino što smo pronašli je Launchpad stranica. Na njoj stoji da je poslednja verzija programa iz 2014. godine, što nas je malo zbunilo i obeshrabrilo, ali nismo odustajali od testiranja. Nakon instalacije i pokretanja dobijamo jedan mali prozor, ali sa dovoljno opcija koje vam mogu biti potrebne. Za početak treba da odaberete da li želite da snimate ceo ekran, jedan prozor ili samo obeležen deo ekrana. Ispod možete podešavati opcije ukoliko želite da se čuje zvuk sa vaših zvučnika ili sa mikrofona, kao i da li da se vidi kursor miša. 













Za „detaljnija” podešavanja smo se uputili u Preferences, a to je jedino što postoji u podmenijima, pored izlaza iz programa i informacija o njemu. Prvi tab sadrži postavke vezane za zvuk i ovde možete podesiti koji izlaz koristite za zvučnike, a koji ulaz za mikrofon, ukoliko želite i zvuk na vašem snimku. Sledeći tab pruža izbor čuvanja video-materijala u WebM, mp4 ili AVI formatu, pri čemu poslednji ima tri kategorije kvaliteta – RAW, HUFFYUV i LosslessJPEG. U ovom tabu stoji i opcija za broj slika u sekundi, kao i mogućnost automatskog čuvanja snimaka u direktorijumu koji odaberete. Osim snimanja sadržaja ekrana u video formatu, 

Kazam podržava i slikanje radne površine, ako već nemate program namenjen tome u vašem grafičkom okruženju, tako da u opcijama ima deo posvećen i ovoj funkciji. Pored automatskog čuvanja, kao i u prethodnom tabu, moguće je podešavati zvuk pri „okidanju” snimka, a možete da birate između Nikon i Canon fotoaparata, što je, moramo priznati, veoma zanimljiv detalj. Snimanje ekrana ne može biti jednostavnije, na jedan klik kreće odbrojavanje i snimanje počinje. Ukoliko želite, možete ga pauzirati iz sistemske trake ili automatski otvoriti u nekom programu za obradu video-materijala.

Nakon testiranja, vraćamo se na prvobitni utisak izazvan datumom izlaska poslednje verzije. U pitanju je jednostavan program koji je bezmalo doveden do savršenstva, tako da se ne oseća potreba za novim izdanjima. U skladu sa premisom „Ako nije pokvareno, ne popravljaj” – Kazam radi jednu stvar i radi je dobro i predstavlja odlično „parče” softvera koje treba da služi kao primer ostalima, ne samo u svetu slobodnog softvera, nego i van njega.

Izvor: Svet Kompjutera

14.06.2019.

Septor: Pregledi i mediji

















Najsvežije izdanje distribucije Septor 2019 izazvalo je popriličnu pažnju u svetu otvorenog koda, a kao najvažnije izdvajamo objavljivanje pregleda na poznatim sajtovima i štampanim medijima. Takodje, brojni portali su objavili izlazak nove verzije, pa je vest objavljena i na kineskom, vijetnamskom, portugalskom, grčkom, španskom, turskom, nemačkom, ruskom, poljskom i rumunskom jeziku.

  - DistroWatch
  - Linux Format 
  - Softpedia                                           
  - Maslinux  
  - Linux And Ubuntu  
  - Mondo  
  - LinuxUser






                                                        





Časopisi Digit iz Indije i LinuxUser iz Nemačke, uvrstili su Septor u softver koji se isporučuje na pratećem DVD mediju:

  - Digit DVD - februar 2019  
  - LinuxUser DVD - avgust 2019 


                                                    

07.06.2019.

К‑новчаник













Корисници рачунара често управљају великом количином података, од којих су неки поверљиви. У овакве посебно спадају лозинке. Памтити лозинке је тешко, а записивати их на папир или у текстуални фајл небезбедно.

К‑новчаник 5 пружа безбедан начин за складиштење лозинки и других тајних података, тако да корисник треба да памти само једну лозинку уместо бројних различитих лозинки и креденцијала.

Затварање новчаника
Новчаник је складиште лозинки. Обично је довољно имати само један новчаник обезбеђен главном лозинком, али вам Менаџер К‑новчаника 5 омогућава и да организујете велику збирку лозинки у више новчаника.

За складиштење лозинки подразумевано се користи новчаник по имену kdewallet. Овај новчаник је обезбеђен вашом пријавном лозинком, и биће аутоматски отворен по пријави, ако је kwallet_pam инсталиран и правилно подешен. У појединим дистрибуцијама (нпр. Арч линукс) kwallet_pam није подразумевано инсталиран.

Остали новчаници морају ручно да се отворе.
Нов новчаник може да се направи на два начина:
преко ставке менија Фајл → Нови новчаник у Менаџеру К‑новчаника 5;
у Системским поставкама, помоћу дугмета Нови... у модулу К‑новчаник;

Ако још нисте направили новчаник, погледајте одељак о коришћењу К‑новчаника 5.

К‑новчаник 5 ће користити ГПГ при складиштењу новчаника̂ и читању из њих. Дијалог за лозинку појављује се само једном. Када се новчаник затвори после првог отварања, наредна отварања унутар исте сесије одиграће се нечујно.
Унутар једне сесије, могу се користити оба формата фајла. К‑новчаник 5 ће прозирно открити формат фајла и учитати одговарајућу позадину за његову обраду.
За коришћење осетљивих података из класичног формата новчаника са новом позадином, испратите ове кораке:

Направите нови новчаник на основи ГПГ‑а
Покрените Менаџер К‑новчаника 5, преко К‑извођача (Alt+F2) или другог покретача програма (менија), и изаберите стари новчаник. Затим идите на Фајл → Извези шифровано да направите фајл архиве са осетљивим подацима.
Изаберите нови новчаник на основи ГПГ‑а, а затим Фајл → Увези шифровано да изаберете фајл који сте управо сачували.
Идите у Системским поставкама, Детаљи налога → К‑новчаник, па изаберите новостворени новчаник на основи ГПГ‑а из листе Изаберите новчаник ће се подразумевано користити:.
Алтернативно употребите Увези новчаник..., али тада морате да изаберете .kwl фајл који одговара старом новчанику, а налази се у фасцикли kwalletd у qtpaths --paths GenericDataLocation.

Приручник за К‑новчаник 5 - остатак текста

31.05.2019.

GNU Radio







        
                  







GNU Radio je program za obradu signala u svrhe softverski definisanog radija (eng. software defined radio) ili SDR. SDR tehnologija omogućava računarski intenzivnim delovima radija koji su tradicionalno izvršavani u hardveru da se izvršavaju i u softveru. Prednost ovakve arhitekture je konfigurabilnost koja može da omogući jednom uređaju da podržava više od jednog radio-protokola. Interesovanje za softverski radio na sceni otvorenog koda je poraslo otkrićem RTL-SDR TV tjunera manipulacijom čijeg firmvera se tjuner pretvara u softverski definisani radio prijemnik za generalnu upotrebu. RTL, skraćenica za Riltek (eng. Realtek) je naziv preduzeća koje proizvodi integrisano kolo demodulatora. Mogućnosti ove tehnologije dotiču i naš region i to se može pročitati na sledećem linku.

Sa stanovišta OSI (eng. open systems interconnection) referentnog modela GNU Radio se uglavnom fokusira na prvi i drugi sloj. GNU radio flougraf (eng. GNU Radio flowgraph) je program pisan u Pajtonu koristeći uređivač teksta ili još češće takozvani GRC (eng. GNU Radio Companion). GRC predstavlja grafički korisnički interfejs koji se sastoji od radne površine, liste postojećih blokova (na desnoj strani prozora) i izlaz sa komandne linije (na dnu prozora) korisne za debagovanje. Radni prostor sadrži flougraf koji je izgrađen iz blokova povezanih signalima čije su vrste podataka označene bojama (Slika 1 ). Ako postojeći blokovi ne ispunjavaju zahteve Vaše aplikacije, možete napisati blok krojen po ličnoj meri, takozvani OOT modul (eng. out-of-tree module). Blokovi obično sadrže jedan ili više ulaza na levoj i jedan ili više izlaza na desnoj strani. Sors (izvorni) blokovi obično sadrže samo izlaze. Slično, sink (ponor) blokovi sadrže samo ulaze. Ulazi i izlazi ne moraju imati iste tipove podataka niti iste brzine prenosa podataka (eng. data rate). Kada otvorite novi GRC prozor, primetićete dva bloka, sadržana u svakom GRC programu: Podešavanja (eng. Options) i promenljivu za brzinu uzorkovanja (eng. Sampling rate variable). Blok podešavanja definiše naziv i opis programa, autora i vrstu generisanog koda (grafički ili ne grafički). Sors i sink blokovi su značajni jer predstavljaju ulaz u ili izlaz iz GNU Radio aplikacije. Primeri sors i sink blokova su: zvučna kartica vašeg ličnog računara, UDP (eng. user datagram protocol) ili TCP port ili hardver posvećen softverski definisanom radiju.

Blokovi za obradu signala su pisani u C++ programskom jeziku, dok se Pajton koristi kao planer koji dodeljuje izvršno vreme blokovima i koji takođe kontroliše protok signala ili metapodataka predstavljenih različitim vrstama podataka. Blokovi za obradu signala sadrže ulazni i izlazni red (eng. Queue ili FIFO – first in first out) zavisno od čijih sadržaja Pajton planer raspoređuje izvršno vreme. Red je apstraktni tip podatka koji se u ovom slučaju obavlja funkciju bafera ili međuspremnika (eng. buffer) između blokova. Redovi su ugrađeni u blokove jer blokovi mogu da konzumiraju različit broj podataka u isto vreme. Naprimer, FFT blok (eng. Fast Fourier Transformation) zahteva određen broj uzoraka u isto vreme za računanje FFT algoritma dok se algoritmi filter bloka izvršavaju uzorak po uzorak.

LiBRE! časopis - kompletan tekst