Grsync

Grsync je grafički interfejs za dobro poznatu alatku rsync koju smo navikli da koristimo preko komandne linije. Radi se o GTK aplikaciji otvorenog koda koja ne povlači brojne zavisnosti za Gnome okruženje, pa je moguće koristiti na drugim okruženjima bez ikakvih problema. Glavna namena ovog programa je sinhornizacija lokalnih foldera ili isti posao sa udaljenim serverom. Primera radi, korisnik može izvršiti sinhronizaciju svoje muzičke kolekcije sa prenosnim uređajem, izradu rezervne kopije personalnih fajlova i otpremanje na server ili kopiranje kompletne particije na drugo mesto. Kompletne mogućnosti ove korisne aplikacije mogu se pogledati ovde.                                       













Grsync je dostupan u riznicama softvera svih bitnijih distribucija, a mogu se preuzeti i verzije za Windows i Mac OS X. Grafički izgled programa je prilično jednostavan za korišćenje i ne bi trebalo da pravi poteškoće ni prosečnim korisnicima. Potrebno je uneti putanju lokacije za izvor i odredište, a ako ne postoje dodatni zahtevi, može se odmah pokrenuti sinhronizacija, klikom na ikonu u traci alata. Kartice sa naprednim i ekstra opcijama pružaju razne pogodnosti koje mogu biti zanimljive korisnicima koji imaju takve potrebe. Mogu se pronaći i štiklirati opcije: provera sume, napravi rezervnu kopiju, kompresuj podatke, samo ažuriraj postojeće fajlove, izvrši naredbu pre i posle glavnog zadatka itd.         

Matična strana projekta: http://www.opbyte.it/grsync/

Сербиан Линукс - актуелно

Стање у пројекту је редовно за ово доба године. Припрема се ново издање, седмо по реду, које корисници могу очекивати средином јануара. Релације остају исте, прво ће бити објављено КДЕ издање, а затим, две недеље касније и Опенбокс. То ће бити последња верзија за коју ће бити образоване 32-битне ИСО слике.

Актуелно је да су у ризници дистрибуције ажурирани пакети: viber, teamviewer, isoimagewriter, dropbox, megasync, youtube-dl итд. Такође, обновљен је и кључ ризнице, па је потребно да постојећи корисници изврше ажурирање на свом систему. Наредба гласи:

wget -O - https://sourceforge.net/projects/serbian2014/files/repo/key/deb.gpg.key | apt-key add -

За оне који су сада први пут чули за овај пројекат, најбоље је да погледају нашу историју издања.

Debian instaler: Bullseye Alfa 1

Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost svoje Alfa 1 verzije izdanja Debian 11, sa kodnim imenom Bullseye i tako otpočeo rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke određenih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. Obavljene su obimnije terminološke izmene jer su skraćenice CD/CD-ROM na više mesta, zamenjene sa izrazom "instalacioni medij". Zbog toga većina jezika nije potpuno prevedena u ovoj razvojnoj fazi. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 76 jezika, a za nekoliko je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2019/20191205

Istorija Linux operativnih sistema

Linux je ime računarskog operativnog sistema koje je ime dobio po izvornom autoru Linusu Torvaldsu. Linus Torvalds je napravio svoje jezgro operativnog sistema koristeći SunOS, danas pod nazivom Solaris. Nakon izvjesnog vremena nakon što je Torvalds koristio jezgro svog operativnog sistema, Torvalds je 1991. godine objavio svoj izvorni kod na internetu sa jednim razlogom : da ljudi iz čitavog svijeta učestvuju u razvoju operativnog sistema. Razlika Linuxa u odnosu na ostale računarske operatvne sisteme je to što je Linux slobodan softver, to jest izvorni kod je dostupan svima. Za njegov brzi razvoj zaslužni su razvoj globalne komunikacijske mreže i GPL licenca za njegovo korištenje.

NASTANAK I POZICIJA U SVIJETU
Linux je nastao 05. oktobra. 1991 godine. U prvim danima Linux se koristio kao eksperimentalni operativni sistem, a koristili su ga studenti, hakeri, programeri i ljudi koji su orjentirani sa rad sa računarom. Nastankom Apache Web Server, Linux je u par godina istisnuo druge operativne sisteme slične Unixu. Linux, operativni sistem, se slabo pojavljuje na kućnim i kancelarijskim računarima iz razloga što napredovanje desktopa na Linuxu slabo napreduje. Još jedan razlog zbog čega se Linux ne pojavlju na kućim i uredskim računarima je to što se igre ne prave za ovaj operativni sistem, a i nedostaje još programa za ovaj operativni sistem. Još jedan problem Linuxa su programi ili drajveri koje kompanije retko izdaju ili korsnici odnijaju da ih koriste. Što se tiče sigurnosti Linuxa, danas postoje mnogo virusa, spayware-a i adware-a koji rade na Linuxu. Prvu verziju UNIX sistema razvio je Ken Thompson iz istraživačke
grupe Bell laboratorija 1969. godine.

Projektu se pridružio Dennis Ritchie ijos nekolicina kolega koji su nastavili razvoj UNIX-a. Dennis Ritchie je pre toga radio na razvoju MULTICS operativnog sistema koji je imao jak uticaj na razvoj UNIX-a. Sledeca značajna verzija je Verzija 3, značajna po tome što je veći deo operativnog sistema bio napisan u programskom jeziku C, koji je razvijen u Bell laboratorijama kao podrška UNIX-u. Prva masovno korišćenja verzija UNIX operativnog sistema je Verzija 6 iz 1975. godine. Nakon Verzije 7 oformljena je posebna grupa, UNIX Support Group (USG) u okviru AT&T-a (u fiijem sastavu su Bell-ove laboratorije), čiji je zadatak bio da se brine o UNIX-u. Tako UNIX prestaje da bude istraživački alat i postaje komercijalan operativni sistem.Mnoge agencije se pridružuju razvoju UNIX-a. MeĎu njima su Rand, BBN, DEC, SCO, i Univerziteti Illinois, Harvard, Purdue i drugi. MeĎutim, najveći uticaj van Bell laboratorija imao je Kalifornijski Univerzitet Berkley. Na ovom univerzitetu su započeli rad na VAX UNIX-u 32V, od koga su napravili verziju 3BSD. Ubrzo DARPA(Defence Advanced Research Projects Agency) naručuje od Berkley-ja standardni UNIX sistem za upotrebe u upravljanju. Takoje nastala verzija 4BSD. Ova verzija je obezbedila rad u mreži po DARPA Internet mrežnomprotokolu (TCP/IP). Na univerzitetu Berkley su razvijeni mnogi drajveri za terminale, novi korisnički interfejs (C shell), novi tekst editori, kompajleri za Pascal i Lisp, kao i mnogi drugi sistemski programi. Skraćenica BSD potiče od Berkley Software Distribution. UNIXje jedan od najboljih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu. Prvobitno je dizajniran kao alat za naučnike i programere za rad na tada najjačim računarima, a kasnije je prilagoĎen i raznim drugim raznovrsnim namenama. Uprkos tako dizajniranom - "komplikovanom" korisnićkom interfejsu, i nedostatku standardizacije postaoje najkorišćeniji operativni sistem, u poslovnoj primeni. Veliki broj drugih, sada popularnih, operativnih sistema kao svoju osnovu koriste neku verziju UNIX sistema.

DISTRIBUCIJE
Linux je nastao 25. avgusta. 1991 godine. Linux distribucija je operativni sistem koji je sastavljen od Linux jezgra (sa pogonskim programima), GNU sistemskih i aplikacijskih programa, Xorg grafičkog servera i grafičkog okruženja. Različite distribucije Linuxa, pored navedenih osnovnih dijelova, sadrže i veći ili manji broj korisničkih programa specifične namjene. Distribucije se mogu podijeliti u tri osnovne grupe sa obzirom kako se dati softver distributira uz distribuciju.

Računarski fakultet - kompletan tekst

Савети за дељење пројеката

        

                  

Лепотa слободног софтвера лежи у дељењу решења и сарадњи. Због тога је пожељно да негујемо културу дељења кода. Наравно, код је увек боље поделити него га само сачувати, али сам код не значи много. Пројекат је успео тек онда када се око њега створи заједница корисника и програмера, а да бисмо дошли до тог стадијума потребни су неки предуслови. Ево неколико добрих савета.

Објавите свој код што пре и освежавајте га често
Као што смо већ рекли, код је увек боље објавити него га чувати само за себе. Ако кажемо себи да ћемо код објавити тек када он буде завршен, то најчешће значи да никада неће бити објављен. Софтверски пројекти готово никада нису завршени. Постоји неколико контрапримера (Докер, Андроид…) где су велике компаније одлучиле да свој код не објаве одмах. То су изузеци који су оправдани код великих компанија које желе да убрзају пласирање свог производа.

Након што сте објавили код, потрудите се да га и одржавате. Уколико имате среће и неко се заинтересује за парче софтвера које сте створили, тај неко ће прво погледати када је постављена последња измена. У случају да је пројекат напуштен, корисници га најчешће неће ни испробати. Дакле, објављујте измене темпом којим их и чините, а не одједном у пакету. Групишите измене у верзију или издање, ако је то потребно.

Будите пример
Сваки пројекат тежи ка томе да има неки свој интерни кодекс. Уколико и оснивач пројекта и његови најближи сарадници крше та (неписана) правила, онда ће то радити и корисници и други програмери. Важно је да се грешке увек пријављују на једном месту, документација скупља на другом, а сугестије прихватају на трећем месту. Макар се дописивали сами са собом, запишите поруку о грешци. Можда ће то неко приметити и послати исправку чак и пре вас!

Крените малим корацима
Важно је имати велике циљеве, али је још важније имати било какве резултате. Боље је имати једну скромну функционалност него ниједну од десет најмодернијих. Због тога се тежи да се што пре стигне до неке функционалности, како би што пре почела да се гради заједница која ће слати повратне информације и помоћ.

Немојте се превише хвалити
„Тресла се гора, родио се миш.” Ако не обећавате много, онда вас нико неће оптуживати да своја обећања нисте испунили и цeниће се било шта штo направите. Због тога је најпаметније хвалити се само урађеним стварима и у вестима објављивати оно шта је до сада направљено, а не оно шта је планирано да буде урађено. ЛиБРЕ! је сјајно место да се похвалите својим пројектом, али тек када имате нешто да покажете.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

Buster ажурирање: Debian 10.2

Debian пројекат са задовољством објављује другу надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.2:


http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.2/ChangeLog

Converseen

U doba pristupačnih pametnih telefona svi mi posedujemo sve veći broj fotografija. Bilo da vam telefon služi uglavnom za fotografisanje ili retko kada koristite tu mogućnost, baratanje sa slikama, njihovim veličinama, formatima i sličnim parametrima je nešto od čega ne možete pobeći. Postoje kompleksni alati koji uz osnovne operacije nude i mogućnost organizacije fotografija po tagovima, lokacijama slikanja i drugim parametrima, njihovu obradu i mnoge druge stvari. Međutim, za jednog prosečnog korisnika koji samo želi da promeni format slike, smanji je i okrene, dovoljan je program kao što je Converseen.

Uvek obratimo pažnju na internet prezentaciju programa i distribucija jer one treba da ostave dobar prvi utisak, što se u ovom slučaju desilo. Veoma pregledna stranica će vam pružiti informacije o mogućnostima programa, a tu je čak i video-prezentacija na YouTubeu. Program je moguće instalirati iz zvaničnih repozitorijuma većine poznatih distribucija, a takođe je moguće i skinuti izvorni kod i kompajlirati ga, jedine zavisnosti su Qt5 i Magick++. S obzirom na to da je u pitanju multiplatformski program, nismo očekivali da će se ovako lepo uklopiti uz ostatak okruženja. Glavni deo prozora je podeljen vertikalno na dva dela, iznad njih se nalazi nekoliko tastera sa ikonicama, a na vrhu padajući meniji. U njima nema puno opcija, što i nije potrebno jer se većina akcija može uraditi i preko tastera. Tasterima Open images i Add images dodajete željene fotografije u program. Sa desne strane će vam biti prikazan njihov spisak sa osnovnim informacijama i tu možete čekirati sa kojim fotografijama želite da radite. Klikom na svaku od njih sa leve gornje strane se prikazuje prikaz fotografije, tako da ne morate pamtiti imena fajlova da biste znali koja je datoteka u pitanju. Nakon ovoga sa donje desne strane je potrebno odabrati format fotografije u koji se eksportuje. Ukoliko želite samo neku drugu akciju da uradite bez menjanja formata, slobodno stavite isti format kao i izvorni fajl. Sa donje leve strane se nalazi sve ono što vam je potrebno. U dva taba se nalaze opcije gde možete promeniti veličinu slike (sa ili bez zadržavanja odnosa visine i širine), rotirati sliku za 90 stepeni u obe strane, rotirati je za 180 kao i preslikati je u ogledalu vertikalno i horizontalno. Nakon što ste čekirali akcije koje vam trebaju, ispod odaberite lokaciju slika. Veoma je zgodna mogućnost preimenovanja slika sa određenim šablonom, tako da ne morate ništa „ručno” da radite. Ostalo vam je samo da kliknete na taster Convert i vaše fotografije su obrađene i spremne.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

Lokalne zajednice okupljene oko slobodnog softvera

                      Autor: Nikola Todorović - Elektrotehnički fakultet, Beograd






Ovaj rad je pisan sa ciljem da se prikaže  razvoj lokalnih zajednica okupljenih oko slobodnog  softvera, od pojave prvih zajednica do današnjeg dana, sa posebnim naglaskom na trenutno aktivne zajednice. Pored samih zajednica u radu će biti spomenuti i svi važniji događaji koji su uticali na ove zajednice, doveli do njihovog stvaranja ili bili organizovani od samih zajednica. U zaključku rad sagledava širu sliku razvoja i daje pretpostavku na koji način će se zajednice dalje razvijati.

I. Uvod – ili kako je sve počelo?
Tokom osamdesetih godina u Laboratoriji za veštačku inteligenciju na MIT-u (eng. Massachusetts Institute of Technology), dolazi do promene u distribuiranju softvera, gde proizvođači počinju da postavljaju licence na softver koji dolazi uz hardver, ova promena nije baš obradovala hakersku1 zajednicu nastalu u ovoj laboratoriji. U duhu hakerske kulture, članovi laboratorije su navikli da mogu između sebe da dele softver, da ga menjaju i prilagođavaju po potrebi, iz tog razloga i iz želje da svoj rad deli sa drugima, jer je to u duhu klasične naučne saradnje, jedan od članova laboratorije, Ričard Stolman (eng. Richard Stallman) dolazi na ideju da započne GNU projekat (skr. GNU's not Unix), potpuno slobodni operativni sistem. 1985. objavljivanjem manifesta GNU-a je definisao 4 slobode softvera [1]:
• Slobodu pokretanja programa po sopstvenom nahođenju, za bilo koju svrhu (sloboda broj 0).
• Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa Vašim potrebama (sloboda broj 1). Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
• Slobodu raspodeljivanja primeraka programa (sloboda broj 2).
• Sloboda da raspodeljujete kopije Vaših izmena drugima (sloboda broj 3).

Ubrzo nakon toga je osnovana Fondacija za slobodan softver (eng. Free Software Fondation) sa namerom da se podrži pokret za slobodan softver, a pogotovu GNU projekat. Napravivši softverske alate za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat, Stolman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta, i upravo je 1991. jedan takav nezavisan projekat, započet kao lični projekat finskog studenta Linusa Torvaldsa, izrodio Linuks jezgro. Ovo jezgro je moglo biti lako kombinovano sa sistemom GNU i tako činiti potpun operativni sistem. U narednih par godina sve više ljudi počinje da koristi ovaj operativni sistem i da prepoznaje vrednosti koje stoje iza ideje o slobodnom softveru. Nakon što je internet postao dostupniji većem broju korisnika na našim prostorima 1996. godine, već 1997. godine se pojavljuje prva zajednica okupljena oko slobodnog softvera.

         Kompletan tekst u PDF formatu

Ažuriranje: Septor 2019.6

Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.6, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.0)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 22. oktobar
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.9.0.1
   - Onionshare na 2.2
   - openjdk-11-jre na 11.0.5
   - firmware na 20190114-2
   - youtube-dl na 2019.10.16
   

   
  
               

                                          Septor-2019.6-amd64.iso   (signature)  (md5sum)

Dostupan je LiBRE! 51

Dostupno je za preuzimanje novo izdanje časopisa LiBRE! pod rednim brojem 51. Sadržaj ovog broja, pored redovne rubrike LiBRE! vesti, donosi sledeće teme:

Distrovoč
Puls slobode
Softver otvorenog koda u nastavi
osvrt na prije i poslije
Lugons manifest
Predstavljamо
Šareni svet papagaja - PerotOS
Аlpajn linuks (1. dео)
Oslobađanje
Kripto-anarhija (2. deo)
Коnačna vizija svijeta kriptoanarhista
Кako da...?
Flejmšot - moćni softver za slikanje ekrana
Uvod u funkcionalno programiranje (3. deo)
Slobodni profesionalac
Ansibl - kontrola na vrhovima vaših prstiju
Programski jezik R i njegova primena u nauci o podacima (1. deo)
Sam svој majstor
Pisanje skripti u Bešu (1. deo) - Uvod

https://libre.lugons.org/index.php/2019/10/broj-51/

Virtuelne mašine i Linux kontejneri

Virtuelizacija
Da li ste nekada poželeli da pokrenete neko okruženje na Vašem računaru, odvojeno od ostatka sistema? Ili možda da pokrenete neku stariju – legacy aplikaciju ili operativni sistem na računaru sa novijim hardverom? Ovo su samo neke od primena virtuelizacije. U seriji članaka „Virtuelne mašine i Linux kontejneri“ ćemo se upoznati sa virtuelnim mašinama i kontejnerima i videti koje su razlike između njih.

Virtuelizacija platforme putem virtuelnih mašina izvodi se na hardverskoj platformi putem host softvera – hipervizora koji stvara simulirano računarsko okruženje za gostujući operativni sistem. Dakle, kod virtuelnih mašina, gostujući operativni sistem se izvršava kao da se izvršava direktno na fizičkom hardveru.

Kontejneri su „laka“ tehnologija virtuelizacije koja se razlikuje od virtuelnih mašina po tome što ne emuliraju hardver i što dele kernel operativnog sistema sa hostom. Kontejner, u stvari, predstavlja izolovani korisnički prostor u kojem se procesi pokreću direktno na kernelu host sistema, ali imaju ograničen pristup resursima sistema.

Linux kontejneri

Linux kontejneri su metod virtuelizacije na nivou operativnog sistema koji omogućava pokretanje više izolovanih Linux sistema na kontrolnom hostu koristeći jedan Linux kernel. Ovo omogućava cgroups funkcionalnost Linux kernela koja obezbeđuje ograničavanje resursa (procesora, radne memorije, U/I uređaja, mreže, …), kao i potpunu izolaciju pogleda gostujućeg operativnog sistema na radno okruženje.

U ovom i narednom članku obradićemo kreiranje i upravljanje virtuelnim mašinama i kontejnerima i na njih kao primer postaviti NodeJS web aplikaciju. Za upravljanje virtuelnim mašinama koristićemo VirtualBox, dok ćemo za upravljanje Linux kontejnerima koristiti dva alata – LXC i LXD.

Institut za matematiku i informatiku - kompletan tekst

Instalacija Oracle Java na Debian Buster

Ako želite da instalirate aktuelni softver Oracle Java na vaš Debian Buster, možete to uraditi dodavanjem PPA riznice preko vašeg menadžera paketa ili preko par komandi u terminalu. Kao napomena, ova riznica ne sadrži Java fajlove, već samo instaler koji će automatski uraditi zadati posao. Proverite da li vam je instaliran paket dirmngr, pa ako nije, vi ga instalirajte. Započinjemo dodavanjem linije u listu riznica:

deb http://ppa.launchpad.net/linuxuprising/java/ubuntu bionic main

Izvršiti dodavanje ključa:

apt-key adv --keyserver hkp://keyserver.ubuntu.com:80 --recv-keys 73C3DB2A

Sledećom komandom osvežiti izvore softvera:

apt update

Dovršiti instalaciju naredbom i prihvatiti Oracle licencu:

apt-get install oracle-java12-installer

Da bi videli tačno koju ste verziju instalirali, unesite komandu:

java -version

Trebalo bi da vidite sličan izlaz:

java version 12.0.2 2019-07-16
Java(TM) SE Runtime Environment (build 12.0.2+10)
Java HotSpot(TM) 64-Bit Server VM (build 12.0.2+10, mixed mode, sharing)

WPS kancelarijski paket

WPS Office, ranije poznat kao Kingsoft Office, je kancelarijski paket koji je dostupan za Windows, Linux, Android i iOS, a koji uključuje tri komponente: WPS Writer, WPS Presentation i WPS Spreadsheet. Kompletan paket je kompatibilan sa Microsoft Office formatima za čitanje i pisanje: ppt, pptx, doc, docx, xls i xlsx. Dok se verzije za Windows, Android i iOS mogu preuzeti na zvaničnosm sajtu kojim upravlja kineska kompanija Kingsoft, verzija za Linux ima odvojeno mesto kojim upravlja lokalna zajednica programera. Na stranici za preuzimanje korisnicima su dostupni .deb i .rpm paketi, za 64-bitnu arhitekturu. Poslednja dostupna verzija za 32-bitnu arhitekturu može se preuzeti ovde: wps-office_11.1.0.8392_i386.deb

Preuzimanjem i instalacijom ponuđenih paketa, korisnici su otpočeli upotrebu Home edicije koja dolazi sa određenim ograničenjima za razliku od poslovnog paketa. Ta ograničenja nisu velika za računare u kućnim uslovima (nedostatak makroa, izvoz PDF dokumenta sa vodenim znakom...), što ovaj kancelarijski paket čini sasvim operativnim za najveći broj korisnika. 

Writer, deo paketa koji je korisnicima najvažniji i najčešće se koristi, u ovom slučaju je sasvim dostojna zamena MS Office editoru teksta. U jednom slučaju poseduje i dodatnu funkciju, kao što je mogućnost otvaranja većeh broja dokumenata u tabovima, čime se u većoj meri olakšava njihova manipulacija. Pored uobičajenih alata za formatiranje koji služe da određivanje fontova, boja, paragrafa, stilova, ubacivanje fotografija i grafikona, omogućena je i zaštita dokumenta u vidu zaključavanja sa šifrom. 

Preostali deo WPS kancelarijskog paketa, Spreadsheets i Presentations su sasvim solidne zamene za njihov MS pandan i svi korisnici koji su van profesionalnog okruženja i ne izvršavaju kompleksne zadatke mogu komotno i uspešno da ih upotrebljavaju. Lična edicija i u ovom slučaju poseduje određena ograničenja, ali ona ne bi trebalo da budu od većeg značaja kućnim korisnicima sa uobičajenim zadacima. Program se na testiranjima pokazao kao pouzdan i stabilan, pa ako već nemate adekvatan softver za ovu namenu, preporučujemo da mu date priliku da se pokaže.

https://www.wps.com/office/linux/

Min - minimalni browser

U nemilosrdnoj borbi između internet browsera, najveći igrači današnjice su Firefox, Chrome, Opera i (silom prilika, spletom okolnosti, igrom sudbine) majkrosoftova čeda Explorer i Edge. Ovom petorkom se ni blizu ne završava spisak programa koje možemo koristiti da surfujemo internetom, ali je svakako reč o ekipi sa najvećim brojem korisnika. Svi oni, u manjoj ili većoj meri, pružaju sličan korisnički doživljaj, ali isto tako, u manjoj ili većoj meri, boluju od sličnih problema. Govorimo o epskoj gladi za resursima, pogotovo memorijskim, koja je dosegla nivoe pri kojima se računari testiraju tako što se otvori nekoliko tabova sa malo raznovrsnijim sadržajem. Situacija u kojoj browser „pojede” više od gigabajta radne memorije nije ni retka ni prijatna.

Upravo je ovo jedan od glavnih razloga što se pojedini korisnici okreću alternativnim rešenjima i zašto uopšte postoji veliki broj „malih” pregledača koji u prvi plan izbacuju manju potrošnju resursa. Jedan od njih, pod nazivom Min, predmet je našeg opisa. Ime verovatno nije izabrano slučajno i treba da ukaže na glavne osobine programa, jednostavnost i minimalizam, kako u opcijama, tako i u potrošnji dostupnih resursa. Min je aplikacija bazirana na Electron platformi, što u prvi mah može izazvati sumnju u reklamiranu zahtevnost, ali o tome ćemo govoriti pred kraj recenzije. Nakon uspešne instalacije i pokretanja, pojavljuje se radni prozor sa ekranom dobrodošlice koji će vam ponuditi kratku turu kroz opcije programa i upoznati vas sa mogućnostima koje pruža, pa vam savetujemo da je ne preskočite.

Sam izgled radnog prozora je relativno poznat, linija sa menijima je na vrhu, a ispod nje se nižu tabovi koji su trenutno aktivni. Min sa sobom donosi i pojam Task, koji u suštini predstavlja grupisanje srodnih tabova, a manipulaciju tabovima i taskovima obavljate pomoću dve ikonice smeštene na desnom kraju. Najveći deo površine predviđen je, logično, za prikaz internet strane koju posećujemo. Ovaj browser, u skladu sa svojim imenom, nema apsolutno ništa od vizuelnih elemenata koji mu nisu potrebni i usredsređen je na sadržaj. Ovaj minimalizam evidentan je i u podešavanjima programa. koja sadrže osnovne opcije, kao što su podrazumevani pretraživač, blokiranje reklama i skripta, te mogućnost definisanja velikog broja tastaturnih prečica.

Ono što Min nema jeste klasični bookmark sistem, ali postoji takozvani Reading list pomoću kojeg možete do 30 dana čuvati pojedine stranice u offline režimu. Činjenica da ne postoji jednostavan način da zabeležite online adrese može se uzeti kao nedostatak, pogotovo što se radi o relativno jednostavnoj i vrlo korisnoj mogućnosti koju podržava najveći broj modernih browsera. Ne možemo ništa zameriti performansama ovog programa, što će pojedincima biti presudni činilac pri odlučivanju.

Min sa gomilom tabova različitog multimedijalnog sadržaja zauzima daleko manje resursa od svojih velikih takmaca, pa je pravo uživanje prokrstariti netom bez dosadnih kočenja i frustrirajućih svapovanja. Proverite.

Izvor: Svet Kompjutera

Tor mreža: onlajn anonimnost i sigurnost

U vremenu kada polako internet postaje sinonim za špijunažu, privatne kompanije koje nude VPN ili Proxy rešenja, niču kao pečurke posle kiše. Međutim, možemo verovati samo slobodnom softveru i softveru otvorenog koda. Zašto je ovo važno, pokazaćemo kroz primer tor mreže, verovatno poznate većini Linux gikova. Tor (The Onion Router) mreža je nastala u američkoj vojsci, ali samo kao ideja, da bi projekat nastavio da se razvija pod vođstvom The Tor Project organizacije kao open-source projekat pisan u C-u pod BSD licencom.

Iako je portabilan, za postizanje optimalne sigurnosti potrebno je imati i sigurnu platformu, tj. operativni sistem sa koga se pokreće, pa je Linux sasvim prirodno rešenje. Tor funkcioniše tako što se celokupno pretraživanje interneta obavlja kroz mrežu relejnih (relay) kompjutera i izlaznih čvorova (exit node). Prvo, zahtev za određenom web stranicom se sa korisničkog računara enkriptuje, a potom se nasumično biraju tri relejna kompjutera iz tor mreže, kroz koja će se saobraćaj rutirati. Releji samo znaju od koga su dobili zahtev i kome da ga proslede, a nikako ne znaju celu putanju saobraćaja. Zatim se korisnikov enkriptovan zahtev šalje prvom u nizu releja, koji ponovo enkriptuje saobraćaj i prosleđuje sledećem releju koji radi isto.

Kada zahtev dođe do izlaznog čvora, on dekriptuje sve do tada enkriptovane poruke koje su releji enkriptovali i pristupa internetu, tj. korisnikovoj željenoj lokaciji, pretvarajući se da je on korisnik. Povratni proces je sličan: izlazni čvor šalje rezultate korisnikovog zahteva natrag kroz relejne računare, samo sada u obrnutom smeru – relejnih računari ponovo samo enkriptuju primljeni sadržaj i prosleđuju ga, dok ne dođe do korisnika koji sada preuzima ulogu izlaznog čvora i dekriptujući sve relejne enkripcije dobija odgovor na svoj zahtev.

Iz ugla spoljnog sveta interneta ili sajta kome korisnik putem tor mreže pristupa, izgleda kao da izlazni čvor surfuje netom. Tor releje i izlazne čvorove pokreću uglavnom pojedinci spremni da pomognu opštem većem stepenu sigurnosti, a relativno je jednostavno dati i svoj doprinos pokretanjem novih releja, ali nije preporučljivo pokretati izlazne čvorove jer je neenkriptovan sadržaj izlaznog čvora prema mreži, a svakakvi ljudi i sadržaj prolaze mrežom, pa vas može dovesti u sukob sa zakonom zbog kršenja autorskih prava ili nelegalnog sadržaja koji prolazi kroz vaš izlazni čvor.

Sistem umnogome liči na proxy, ali je dosta složeniji i sigurniji jer je proxy kao jedan računar između korisnika i interneta slaba tačka mogućih napada i ugrožavanja bezbednosti, a pored osobine da neki proxy serveri čuvaju IP adrese korisnika i logove, nikad se ne može sa sigurnošću znati da li proxy ima neki backdoor u sebi i da li je ažuriran na najnovije verzije sigurnosnih sertifikata i pratećeg softvera.

Iako tor mreža nudi prilično visok stepen anonimnosti i sigurnosti prilikom surfovanja, treba imati na umu da Tor ima pristup takozvanom Deep Web-u ili Dark Web-u, koga je mnogo više (čak 96% celokupnog sadržaja www interneta) od takozvanog vidljivog (Visible web) dela interneta (4% celokupnog sadržaja www interneta), čime korisnici mreže postaju izloženi većoj divljini u pogledu svakojakog sadržaja, pa treba biti dodatno oprezan i znati na koje adrese se ide tokom pretraživanja.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

Ažuriranje: Septor 2019.5

Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.5, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 4. septembar
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.8.0.1
   - Openjdk-11-jre na 11.0.4
   - VLC na 3.0.8.0
   - ffmpeg na 7.4.14
   - Youtube-dl na 2019.08.13
   

   
  
               

                                          Septor-2019.5-amd64.iso   (signature)  (md5sum)