22.07.2020.

Great Little Radio Player 1.5.0













Ako ste pasionirani slušalac internet radio stanica, ovo će biti dobra vest za vas. Dostupna je za preuzimanje nova verzija poznatog programa Great Little Radio Player, sa brojčanom oznakom 1.5.0. Sa novim izdanjem stigla je i verzija za Windows korisnike, pa će sasvim sigurno broj korisnika biti znatno uvećan. Interfejs koji ćete ugledati po instalaciji doživeo je kompletan redizajn i može se reći da je sada još jednostavniji za upravljanje. Po rečima autora Dejana Petrovića, kompletan kod nove verzije 1.5.0 napisan je od početka. Takođe, zavisne biblioteke ranije su bile QPhonon, a sada su QMultimedia.











Pored navedenog, vidljive promene se ogledaju i u izostanku audio vizuelizacije, ali i u gubitku jezičke podrške, obzirom da je softver dostupan samo u engleskoj veziji. Korisnici sada u bočnom baru imaju mogućnosti da skrate izbor za slušanje, upotrebom oznaka po zemljama porekla ili po žanru muzike koja se emituje. U podešavanjima programa može se odabrati veći izbor grafičkih tema i način prikaza prozora, kako bi svi korisnici prilagodili interfejs radio plejera prema svojim navikama. Kao što se vidi na drugoj slici, uz male izmene, moguće je da korisnici dodaju svoje omiljene stanice, pod uslovom da znaju kako to da urade.


Matična strana projekta

19.07.2020.

Pisanje skripti u Bešu







        
                  






Ovim člankom započinjemo serijal o veštini za koju smo sigurni da može biti od velike koristi za naprednije korisnike linuks operativnih sistema. Pisanje skripti u Bešu (eng. Bash) je moćna i korisna veština koja nam omogućava da automatizujemo veliki broj radnji. Iako je ova veština neizostavna za nekog ko želi da bude sistem administrator, ovaj serijal će biti orijentisan ka početnim korisnicima koji se do sada nisu susretali sa pisanjem skripti, ali je neophodno da su upoznati sa osnovama programiranja i osnovnim komandama u Bešu, o kojima možete pročitati u drugom serijalu koji je obavljen u ovom časopisu.

Za početak, unutar direktorijuma po izboru, komandom mkdir ćemo napraviti novi radni direktorijum u kojem ćemo do kraja serijala obavljati sve radnje. Unutar novonapravljenog direktorijuma napravićemo nekoliko fajlova sa različitim ekstenzijama i unutar tih fajlova sa editorom po izboru uneti neki tekst, nije neophodno da tekst bude povezan sa ekstenzijom fajla.

Mkdir radni_dir touch vebsajt.html touch program.c touch beleske.txt touch lista_poslova.txt

U nastavku ćemo komandom ls izlistati fajlove, ali ono što vam je možda novo jeste dodatak *.txt koji komandi ls govori da izlista sve fajlove koji se završavaju sa “.txt”. Sledeća komanda, stat, će nam dati osnovne podatke o fajlu kao što su veličina fajla, prava pristupa, kada je poslednji put izmenjen i slično.

ls *.txt stat program.c wc -l vebsajt.html

Komanda wc (skr. Word count) uz dodat parametar -l će ispisati broj linija unutar fajla. Ova komanda ima mogućnost da ispiše broj linija, karaktera, bajtova ili reči, kako bismo znali koje su oznake za flegove koji se prosleđuju ovoj komandi. Bitno je da se dobro snalazite u dokumentaciji koja dolazi uz Beš komande, odnosno da znate da koristite ime_komande –help za osnovnu dokumentaciju i man ime_komande za opširniju dokumentaciju.

Dobili smo zadatak da prosledimo kolegi u jednom fajlu poslove koje ćemo danas obaviti i želimo da mu pošaljemo prvih pet poslova sa liste poslova. Umesto da otvorimo fajl, iskopiramo prvih pet redova, pa onda kreiramo novi fajl u koji ćemo ubaciti prvih pet poslova, sav ovaj posao može se obaviti u jednoj liniji. Komandom head (glava) ćemo uzeti prvih nekoliko linija, a dodatkom -n5 ćemo naznačiti komandi da uzme prvih pet iz fajla lista_poslova.txt i onda uz pomoć operatora >, ono što nam vraća komanda head ćemo proslediti u fajl danasnji_poslovi.txt, i tom prilikom nije potrebno da kreiramo taj fajl već se to automatski odradi ukoliko je fajl prosleđen operatoru > ne postoji u radnom direktorijumu. Nakon toga ćemo komandom cat samo prikazati sadržaj nove liste.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

05.07.2020.

Lažiranje IP adresa

















Svaki IP datagram, poslat na Internet, sadrži u zaglavlju IP adresu pošiljioca i primaoca paketa. Tako da, ignorišući ulogu NAT-a, kada računar uspostavi vezu sa serverom na Internetu, taj server zna IP adresu računara sa kojim komunicira. U nekim slučajevima poželjno je promeniti IP adresu pošiljioca koja se nalazi u zaglavlju paketa (a da se stvarna adresa računara ne promeni).
Promena adrese je korisna za testiranje i dijagnostikovanje mreže, testiranje sigurnosti mreže i vršenje sigurnosnih napada (u cilju učenja i provere sigurnosti). Postavljanje IP adrese pošiljioca u datagram-u na lažnu IP adresu se naziva lažiranje adrese (address spoofing).
Na Linux-u lažiranje adrese je lako izvesti korišćenjem iptables. Na primer, da bi se promenila adresa pošiljioca u zaglavlju datagram-a na adresu 1.1.1.1:
$ sudo iptables -t nat -A POSTROUTING -j SNAT --to-source 1.1.1.1
U daljem tekstu biće demonstrirano lažiranje IP adrese korišćenjem alata ping. Koristićemo i alata tcpdump. Pre konfigurisanja virtualne mreže date na slici potrebno je intalirati paket tcpdump na osnovnoj virtualnoj mašini.
student@osnovna:~$ sudo apt-get install tcpdump

Institut za informatiku i matematiku - kompletan tekst