Текст је објављен у ЛиБРЕ! часопису број 44.
Аутор је Дејан Маглов.
Сећате ли се мини-серијала текстова о нашој првој линукс дистрибуцији? Серијал смо почели у двадесет трећем броју часописа, у марту 2014. године, и тада су неки од нас почели да користе ову дистрибуцију. Период од две године је сасвим довољан да можемо поново да „бацимо поглед” на овај пројекат и да видимо шта се остварило од започетог.
Лична искуства
Подсећамо вас да Сербиан 2014 није имао активирану опцију живог диска, па је аутор овог текста и рецензије од пре две године био приморан да инсталира Сербиан како би га тестирао и писао о њему. Од тада до данас, Сербиан је стални становник тврдог диска на ауторовом рачунару. Првих пола године је био само оперативни систем за тестирање, па је, пошто је „издржао цело малтретирање”, добио је и специјалног брата.
Ништа вам није јасно? Објаснићемо вам. Пошто се оригинални Сербиан показао одлично, редакција ЛиБРЕ! часописа је замолила аутора Сербиана да искомпонује верзију Сербиана само за редакцију. За верзију коју смо назвали ЛиБРЕ! Сербиан, сами смо изабрали апликативни софтвер који ће бити прединсталиран и променили смо му графички дизајн да се на први поглед види да је то прилагођена дистрибуција за нас. ЛиБРЕ! Сербиан је „живи” Гну-Линукс са графичким окружењем Опенбокс. Требало је да буде објављен на нашем сајту. Ти
планови се нису остварили због проблема са хостингом, али ко зна, још није касно.
ЛиБРЕ! Сербиан је спасио један број часописа. Наиме, у време припреме за објављивање једног броја часописа прошле године, главном графичару је тврди диск престао да ради. Био је викенд и није било шансе да купи нови. Добар део припреме тог броја одрадио је уз помоћ живог ЛиБРЕ! Сербиана подигнутог са УСБ стика. Чак и кад је купио нови тврди диск, најбржи начин да се оспособи за продуктиван рад била је инсталација ЛиБРЕ! Сербиана који има сав потребан прединсталирани апликативни софтвер, па је читав процес прилагођавања система за рад у пројекту трајао мање од пола сата. Од тада ова верзија Сербиана је постала главни оперативни систем продуктивне машине главног графичара.
