Šta znači slobodan?



Ili šta podrazumevate pod slobodnim softverom?

 Napomena: U februaru 1998. jedna grupa je odlučila zameniti pojam "Free Software" (slobodni softver) s "Open Source Software" (softver sa otvorenim kodom). Kako će biti razjašnjeno u donjoj raspravi, oba pojma u biti znače istu stvar.

Mnogi ljudi, kojima je slobodni softver nov, zbunjeni su jer se reč "free" u pojmu "free software" ne koristi na očekivani način. Njima "free" znači "besplatan". Engleski rečnik navodi skoro dvadeset različitih značenja reči "free". Samo je jedno od njih "besplatan". Ostale se odnose na slobodu i nepostojanje ograničenja. Kada govorimo o free software, mislimo na slobodu, a ne na cenu.

Softver koji je "free" jedino u smislu da ne morate plaćati za njegovo korišćenje jedva je malo slobodan. Može vam se zabraniti njegovo širenje, a skoro sigurno vam je zabranjeno njegovo poboljšavanje. Softver licenciran besplatno obično je oruđe u oglašavačkoj kampanji za propagiranje srodnog proizvoda ili upropaštavanje manjeg konkurenta. Nema garancija da će ostati slobodan.

Istinski "free" softver uvek je slobodan. Softver stavljen u javno vlasništvo se može izvući i umetnuti u neslobodne programe. Društvo će izgubiti sva poboljšanja. Kako bi ostao slobodan, softver mora imati autorska prava i licencu.

Za neinicirane, program ili je slobodan ili nije. Stvarni život je puno složeniji. Kako biste shvatili kakve vrste stvari ljudi podrazumevaju nazivajući softver slobodnim, moramo malo skrenuti u svet programskih licenci.

Autorska prava su način zaštite prava autora određenih vrsta dela. U većini zemalja, na softver koji napišete automatski imate autorska prava. Licenca je autorov način dopuštanja korišćenja izrađenog dela (u ovom slučaju softvera) drugima, na načine koji su autoru prihvatljivi. Ostaje na autoru da uključi licencu koja određuje na koje se načine softver sme koristiti. Za propisnu raspravu o autorskim pravima pogledajte http://www.copyright.gov/.

Naravno, različite okolnosti traže različite licence. Softverske kompanije žele zaštiti svoju imovinu pa objavljuju samo kompajlirani kod (kojeg ljudi ne mogu čitati) i na korišćenje softvera stavljaju mnoga ograničenja. Sa druge strane, autori slobodnog softvera uopšteno traže neku mešavinu sledećeg:
  • Nedopuštanje korišćenja njihovog koda u vlasničkom softveru. Budući da svoj kod objavljuju kako bi ga svi mogli koristiti, ne žele videti da ga neko krade. U ovom slučaju, korišćenje koda se smatra pitanjem poverenja: smete ga koristiti dok god igrate po istim pravilima.
  • Zaštita identiteta autorstva koda. Ljudima njihovo delo predstavlja velik ponos i ne žele da neko drugi može iz njega ukloniti njihovo ime ili tvrditi da ga je on napisao.
  • Distribucija izvornog koda. Jedan od problema s većinom komercijalnog koda jest to što ne možete ispraviti bagove ili ga prilagoditi sebi jer izvorni kod nije dostupan. Takođe, kompanija može odlučiti prestati podržavati hardver kojeg koristite. Mnoge slobodne licence zahtevaju distribuciju izvornog koda. To štiti korisnika omogućivši mu prilagođavanje softvera svojim potrebama.
  • Prisiljavanje svakog dela koje uključuje deo njihova dela (takva dela se u raspravama o autorskim pravima zovu izvedena) na korišćenje iste licence.
Mnogi ljudi pišu vlastite licence. Na ovo se ne gleda sa odobravanjem jer pisanje licence koja čini ono što želite uključuje sitničava pitanja. Prečesto je korišćeni sled reči ili dvosmislen ili ljudi stvore uslove koji su međusobno sukobljeni. Pisanje licence koja bi vredila na sudu još je teže. Na sreću, postoji više već napisanih licenci koje verovatno čine ono što želite.
Tri najrasprostranjenije licence su:
Neka od svojstava zajedničkih tim licencama.
  • Softver možete instalirati na koliko god želite računara.
  • Softver odjednom može koristiti bilo koji broj ljudi.
  • Možete napraviti koliko god želite kopija softvera i dati ih kome god želite (slobodna ili otvorena redistribucija).
  • Nema ograničenja u menjanju softvera (osim zadržavanja određenih obaveštenja nedirnutima).
  • Nema ograničenja u distribuciji, ili čak prodaji, softvera.
Zadnja tačka, koja dopušta novčanu prodaju softvera, naizgled protivreči celoj zamisli slobodnog softvera. Zapravo je jedna od njegovih snaga. Pošto licenca dopušta slobodnu redistribuciju, kad jedna osoba dobije primerak, mogu ga sami redistribuirati. Čak ga mogu pokušati prodati. U praksi, priprema elektronskih kopija softvera u biti ne košta ništa. Ponuda i potražnja će držati cenu niskom. Ako velikom programu ili mešavini softvera odgovara distribucija na nekom mediju, kao što je CD, proizvođač slobodno može naplatiti koliko želi. Međutim, ako je zarada previsoka, na tržište će ući novi proizvođači i konkurencija će sniziti cenu. Rezultat toga je da možete kupiti izdanje Debiana na nekoliko CD-a za tek nekoliko eura.

Iako slobodni softver nije potpuno oslobođen ograničenja (to bi postigli samo stavljanjem nečega u javno vlasništvo), korisniku omogućava što god je potrebno kako bi obavio zadatak. Istovremeno, on štiti prava autora. To je stvarno sloboda.

Debian projekt snažno podržava slobodni softver. Budući da se za programe koristi mnogo različitih licenci, razvijen je skup smernica, Debianove smernice slobodnog softvera (DFSG), koji pruža razumnu definiciju osnove slobodnog softvera. U glavnu distribuciju Debiana pušta se jedino softver koji poštuje DFSG.



Пријавите се на: Постови (Atom)