31.05.2019.

GNU Radio







        
                  







GNU Radio je program za obradu signala u svrhe softverski definisanog radija (eng. software defined radio) ili SDR. SDR tehnologija omogućava računarski intenzivnim delovima radija koji su tradicionalno izvršavani u hardveru da se izvršavaju i u softveru. Prednost ovakve arhitekture je konfigurabilnost koja može da omogući jednom uređaju da podržava više od jednog radio-protokola. Interesovanje za softverski radio na sceni otvorenog koda je poraslo otkrićem RTL-SDR TV tjunera manipulacijom čijeg firmvera se tjuner pretvara u softverski definisani radio prijemnik za generalnu upotrebu. RTL, skraćenica za Riltek (eng. Realtek) je naziv preduzeća koje proizvodi integrisano kolo demodulatora. Mogućnosti ove tehnologije dotiču i naš region i to se može pročitati na sledećem linku.

Sa stanovišta OSI (eng. open systems interconnection) referentnog modela GNU Radio se uglavnom fokusira na prvi i drugi sloj. GNU radio flougraf (eng. GNU Radio flowgraph) je program pisan u Pajtonu koristeći uređivač teksta ili još češće takozvani GRC (eng. GNU Radio Companion). GRC predstavlja grafički korisnički interfejs koji se sastoji od radne površine, liste postojećih blokova (na desnoj strani prozora) i izlaz sa komandne linije (na dnu prozora) korisne za debagovanje. Radni prostor sadrži flougraf koji je izgrađen iz blokova povezanih signalima čije su vrste podataka označene bojama (Slika 1 ). Ako postojeći blokovi ne ispunjavaju zahteve Vaše aplikacije, možete napisati blok krojen po ličnoj meri, takozvani OOT modul (eng. out-of-tree module). Blokovi obično sadrže jedan ili više ulaza na levoj i jedan ili više izlaza na desnoj strani. Sors (izvorni) blokovi obično sadrže samo izlaze. Slično, sink (ponor) blokovi sadrže samo ulaze. Ulazi i izlazi ne moraju imati iste tipove podataka niti iste brzine prenosa podataka (eng. data rate). Kada otvorite novi GRC prozor, primetićete dva bloka, sadržana u svakom GRC programu: Podešavanja (eng. Options) i promenljivu za brzinu uzorkovanja (eng. Sampling rate variable). Blok podešavanja definiše naziv i opis programa, autora i vrstu generisanog koda (grafički ili ne grafički). Sors i sink blokovi su značajni jer predstavljaju ulaz u ili izlaz iz GNU Radio aplikacije. Primeri sors i sink blokova su: zvučna kartica vašeg ličnog računara, UDP (eng. user datagram protocol) ili TCP port ili hardver posvećen softverski definisanom radiju.

Blokovi za obradu signala su pisani u C++ programskom jeziku, dok se Pajton koristi kao planer koji dodeljuje izvršno vreme blokovima i koji takođe kontroliše protok signala ili metapodataka predstavljenih različitim vrstama podataka. Blokovi za obradu signala sadrže ulazni i izlazni red (eng. Queue ili FIFO – first in first out) zavisno od čijih sadržaja Pajton planer raspoređuje izvršno vreme. Red je apstraktni tip podatka koji se u ovom slučaju obavlja funkciju bafera ili međuspremnika (eng. buffer) između blokova. Redovi su ugrađeni u blokove jer blokovi mogu da konzumiraju različit broj podataka u isto vreme. Naprimer, FFT blok (eng. Fast Fourier Transformation) zahteva određen broj uzoraka u isto vreme za računanje FFT algoritma dok se algoritmi filter bloka izvršavaju uzorak po uzorak.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

22.05.2019.

Ažuriranje: Septor 2019.3

















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2019.3, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (8.5)
   - Sistem je ažuriran na Debian testing riznice, sa datumom 21. maj

   - Thunderbird je ažuriran na verziju 60.6.1-1
   - Libreoffice na 6.1.5-3
   - Torsocks na 2.3.0-2
   - Bootiso na 3.2.2
   - Youtube-dl na 2019.04.24
   - Novi softver: Eqonomize
   
  
               





                                          Septor-2019.3-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



08.05.2019.

Debian Live RC1

















Nedavno je Debian Live tim objavio dostupnost prve RC verzije narednog stabilnog izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster. Kao "žive" ISO slike dostupne su arhitekture amd64 i i386, a obrazovani su mediji sa grafičkim okruženjima: KDE, GNOME, Cinnamon, LXDE, LXQt, Mate, Standard i Xfce. Opcija Standard je ponovo dostupna i sadrži samo osnovni Debian sistem, a može biti upotrebljiva korisnicima koji ne žele da imaju instalirano grafičko sučelje.





Kao najvažniju novost u odnosu na prethodna izdanja, ističe se dostupnost još jednog instalera, a radi se o nazavisnom projektu Calamares. Njegov prepoznatljiv interfejs može biti privlačan velikom broju korisnika, a svima kojima su potrebne naprednije funkcije standardnog Debian instalera, slobodni su da nastave sa njegovim korišćenjem. Od ostalih novosti u Debian Live izdanju, izdvajamo: po prvi put ISO slika sa LXQt grafičkim okruženjem, Plymouth tema je podrazumevano instalirana, kao i VirtualBox drajver koji omogućava korektnu rezoluciju kada se koristi u virtuelnom okruženju. O svemu detaljnije: https://lists.debian.org/debian-live/2019/05/msg00010.html 

Preuzimanje:



i386: http://get.debian.org/images/buster_di_rc1-live/i386/iso-hybrid/

02.05.2019.

Joplin










Više puta do sada smo u našoj rubrici opisivali programe koji služe za upisivanje beleški, tako da dugo nismo ni gledali šta se dešava na tom polju, jer postoji dovoljan broj veoma sličnih rešenja. Međutim, ovoga puta imamo program koji nam omogućava sinhronizaciju između više platformi, i to bez upotrebe internet browsera, kako ističe autor, već kao poseban program. Od kako se pojavio Electron, multiplatformske aplikacije su postale sasvim normalna stvar. Za razliku od ranijeg multiplatformskog softvera pisanog u Javi, sada nisu u pitanju glomazne i trome aplikacije (mada i dalje nisu na nivou nativnih po pitanju veličine), tako da smo jedva čekali da vidimo kako će se novajlija po imenu Joplin pokazati.

Ne znamo da li ime programa ima veze sa Janis Joplin, ali u svakom slučaju otežava pronalaženje ovog programa samo po imenu. Zvanična stranica programa je prilično jednostavno urađena, ali na njoj ima dovoljno informacija o aplikaciji. Tu su linkovi do Windows, MacOS i Linux verzije, što se tiče računara, kao i link do Google Play i App Store prodavnica. Za ljubitelje terminala postoji i konzolna verzija za sva tri PC operativna sistema. Verzija za Linux je u AppImage formatu, tako da je dovoljno preuzeti fajl i pokrenuti ga.


Interfejs aplikacije je prilično jednostavan i lak za korišćenje. U gornjoj meni traci nalaze se prečice do kreiranja novih beleški i novih foldera, opcija za uvoz Evernote beleški, kao i opcije samog programa. One nisu mnogobrojne, možete odabrati želite li automatsko nadograđivanje aplikacije ili pamćenje lokacije za beleške. Ispod trake se nalazi nekoliko ikonica istog sadržaja sa dodatkom pretrage i tastera za odabir vrste pregleda beleški. Ovde bismo uputili kritiku na nepotrebno dupliranje opcija za kreiranje novih beleški i foldera, jer stvarno deluje pomalo smešno da sve što imate u meniju stoji i u formi ikonice odmah ispod. Što se samih beleški tiče, njih možete organizovati po folderima koji stoje sa leve strane, dok unutar njih možete imati više posebnih fajlova. U svaki od fajlova je, pored unosa teksta, moguće ubaciti i sliku ili fajl drugog formata kao dodatak.