30. 12. 2017.

Pajton u šestom razredu















Pajton je deo talasa skriptnih programskih jezika koji su nastali krajem 80-ih i početkom 90-ih godina: Perl je nastao 1987, Tcl 1988, Pajton 1991, a Ruby 1995. godine. Ti jezici stiču popularnost zato što su omogućili da se u malo linija koda isprogramiraju stvari za koje je u drugim programskim jezicima u to vreme trebalo mnogo više truda. Pri tome, tipičan Perl kod izgledao je tako da se Paskal programeru dizala kosa na glavi: svašta je moglo da se nagura u jednu liniju koda, ali je svaka takva linija predstavljala malu zagonetku „šta ovo radi“.

Pajton je u skriptne programske jezike doneo sintaksu koja je orijentisana ka strukturiranom programiranju i omogućava elegantno izražavanje algoritama. U mogućnostima preglednog izražavanja algoritama, Pajton ne zaostaje za Paskalom, a uz neke dodatne mogućnosti, kao što je višestruka dodela, ide i korak dalje. Jedna od stvari koja će vam nedostajati iz Paskala jeste izbor početne granice indeksa niza, ali se moramo pomiriti s tim da je u programskim jezicima generalno preovladao pristup da indeksi nizova počinju od nule.

Pajton koristi dinamičke tipove podataka. Vrednosti imaju svoj tip, ali promenljiva nema unapred određen tip, već može tokom vremena dobijati vrednosti različitih tipova. To može da smeta onima koji su navikli na programske jezike sa statičkim tipovima, kao što je Paskal. Za kratke i jednostavne programe, kakvi će se raditi u školi, prednosti statičkih tipova ne dolaze toliko do izražaja.

S druge strane, statički tipovi zahtevaju uvođenje i razumevanje deklaracije tipova, što nepotrebno opterećuje prve korake u programiranju. Za složenije softverske projekte podeljeni su stavovi stručnjaka po pitanju statičkih i dinamičkih tipova, ali takve projekte radiće uglavnom oni koji se profesionalno opredele za programiranje.

PC Press - kompletan tekst


27. 12. 2017.

Automontiranje particija















1- Prvo je potrebno napraviti fasciklu za određenu particiju (u ovom primeru to će biti Multimedija) u /media koja se nalazi u korenom direktorijumu:
sudo mkdir /media/Multimedija
2- Zatim je potrebno otvoriti fajl /etc/fstab u nekom uređivaču teksta:
kdesu kate /etc/fstab
Ukoliko koristite Openbox menadžer prozora, umesto kdesu biće gksu, a umesto kate biće leafpad.
3- U fajl je potrebno uneti sledeći red (liniju):
/dev/sda3 /media/Multimedija ntfs defaults 0 0
Umesto sda3 može da stoji sda2, sda5, sda6 itd... Sve zavisi koju particiju želite da montirate. Takođe, umesto ntfs može da stoji ext4, ukoliko se radi o Linuks particiji.
Nakon toga sačuvajte pomenuti fajl (save). Zatim, osvežite fstab:
sudo mount -a
Onda možete da izvršite proveru:
cd /media/Multimedija
dir
Komanda dir bi trebalo da ispiše sadržaj montirane particije.


20. 12. 2017.

To su samo metapodaci?












Šta su, zapravo, metapodaci? Najkraće rečeno, to su podaci o podacima ili informacije koje opisuju podatke.
Najpre da napravimo razliku između podataka i metapodataka. Podaci su, naprimer, snimak (ili transkript) vaših telefonskih razgovora, sadržaj poruka koje pišete, primate ili šaljete, podaci koje kačite na internet ili preuzimate, pretrage Guglom, postovi na forumima, dopisivanja na IRCkanalima ili drugim četovima, audio i video snimci Skajp razgovora, i tako dalje.
Hajde da vidimo šta bi bili odgovarajući metapodaci za ove primere:
  • Za telefonske razgovore metapodaci mogu biti lokacija učesnika, brojevi telefona, trajanje razgovora, IP i MAC adresa.
  • Za poruke, četove i Skajp, ili druge video-audio komunikacije, slično je kao kod telefonskih razgovora.
  • Kod foruma i pretraga Guglom ima malo manje metapodataka, ali Gugl i razni sajtovi i forumi ionako čuvaju logove o korisnicima što su takođe metapodaci.
Ako do sada, kojim slučajem, niste uvideli opasnost po privatnost u ovim metapodacima, koje svako od nas smrtnika svakodnevno ostavlja za sobom u svetu interneta i ostalih digitalnih komunikacija, nadamo se da će vas ovaj primer makar podstaći na razmišljanje, a možda i na nešto više.
Zamislite da neko (zvaćemo ga posmatrač) stalno sakuplja metapodatke koje za sobom ostavljate kao mrvice hleba. Posmatrač, recimo, zna da se nalazite na autoputu nedaleko od famoznog Feketića, da se ne krećete, da zovete AMSS, zatim šlep službu i možda taksi, ali ne zna šta ste razgovarali. Ili posmatrač vidi da ste prvo zvali aerodrom Nikola Tesla, pa odmah potom taksi, ali ne zna šta ste razgovarali. Ili posmatrač vidi da ste zvali prvo šest brojeva čije identitete takođe zna, pa vidi da se oni zatim kreću ka vama – GPS (eng. Global Positioning System), pa zatim pica servis, Mekdonalds, i neku poznatu prodavnicu kineske hrane, ali ne zna šta ste razgovarali.

12. 12. 2017.

Савети: Сербиан Openbox





За оне који се први пут срећу са управником прозора Openbox, на овом месту ће се налазити корисни савети који могу затребати у свакодневном коришћењу система. Савети и упутства ће бити дописивани у наредном периоду, а односиће се на оперативни систем Сербиан (Openbox), као и за програме и алате који долазе са инсталацијом

Подешавања за Openbox

Ако вам се догоди да, приликом прављења измена, пореметите ваше конфигурационе фајлове
(menu.xml, rc.xml, autostart), овде можете преузети оригинални openbox фолдер и поставити га на на путању /home/user/.config. Фајлови припадају актуелној верзији под ознаком 2021.

Иконе за стартовање на панелу bmpanel2

Ако сте навикли да на панелу имате иконе за стартовање програма, потребно је извршити следећу радњу. Отворите фајл на путањи: /home/vašuser/.config/bmpanel2/bmpanel2rc  и у делу "launchbar" поставите линије за програме чије иконе желите да видите на панелу. Примери за VLC и Iceweasel су:

exec vlc
icon /usr/share/putanja/do/ikone/vlc.png
exec iceweasel
icon /usr/share/putanja/do/ikone/iceweasel.png

Иконе за стартовање на панелу tint2

Да би на панелу tint2 биле видљиве иконе за стартовање програма, потребно је изменити фајл на путањи: /home/vašuser/.config/tint2/tint2rc  Када се отвори текстуални фајл, пронађите или поставите део # Launcher и испред њега додајте линије за програме чије иконе желите да видите на панелу. Примери за VLC и Iceweasel:

launcher_item_app = /usr/share/applications/vlc.desktop
launcher_item_app = /usr/share/applications/iceweasel.desktop


Аутоматско покретање са подизањем система

Ако желите да вам се нека апликација стартује са системом, кликните у менију на: Openbox - Измени аутостарт. То би могао да буде клипборд менаџер и потребно је само додати линију:  (sleep 3s && clipit) & 

Праћење стања батерије

Ако користите bmpanel2 и извршили сте инсталацију на преносивом рачунару, потребно је да омогућите праћење стања батерије. То можете урадити преко менија  Openbox - Измени аутостарт. На отвореном текстуалном фајлу потребно је уклонити ознаку испред линије: (sleep 2s && fdpowermon) &

Подешавање изгледа

Зависно од тога за какву се ГТК тему одлучите (светлу или тамну), у фасцикли на путањи /usr/share/fbxkb/images/, можете пронаћи још два комплета од три иконе, за означавање тастатуре. Потребно је само извршити њихово преименовање.

Ако вам се деси да се нека од иконица у системској касети разликује у изгледу, пробајте са поновним учитавањем теме икона. У менију пронађите и отворите Подешавање изгледа, а онда у картици Тема икона, одаберите неку другу тему. Кликните на Примени, а затим то све поновите са учитавањем ваше подразумеване теме.

Аутоматско логовање

Сербиан Openbox користи LightDM менаџер за пријављивање и на овај начин биће омогућено аутоматско пријављивање, тако да корисник неће морати да уноси име и лозинку код сваког подизања система. У менију Систем, кликните на Подешавање пријаве и отвориће вам се текстуални фајл у коме треба да лоцирате одељак [SeatDefaults]. Пронађите две следеће линије и испред њих уклоните ознаку:

autologin-user=username
autologin-user-timeout=0

Унесите своје корисничко име, уместо username и сачувајте текстуални документ.

Измена позадине - Nitrogen

За измену позадинске слике предвиђена је за употребу апликација Nitrogen. Налази се на путањи Поставке - Одабери позадину. Преко подешавања самог програма додаје се фасцикла са сликама. Ако се деси да програм не реагује на убацивање нове фасцикле, потребно је обрисати подешавања апликације Nitrogen, тј. обрисати скривену фасциклу на путањи: /home/vašuser/.config/nitrogen.

Обавештења е-поште

Уколико вам је потребно звучно и визуелно обавештење о пристиглој електронској пошти, можете пробати две солуције, пакете gnubiff или mailnag. Ако се одлучите за Gnubiff, видећете да се подразумевано подиже са прозором за конфигурацију. Ако то желите да избегнете, морате изменити стартну команду на: gnubiff -n. Постоји и могућности усмерења у системску касету, командом: gnubiff --systemtray.

Ако се одлучите за Mailnag, потребно је да инсталирате и пакет: gnome-shell-common. Ова алатка ће вам омогућити звучни сигнал, а ако желите да видите и искачући прозор, потребно је да инсталирате пакет notification-daemon или xfce4-notifyd. Конфигурациони прозор се подиже командом: mailnag-config, а ако не желите да вам се Mailnag стартује са системом, уклоните фајл на путањи .config/autostart.

Управљање јачином звука преко тастатуре  (актуелна верзија долази са подешеним Win+g/h за контролу звука)

У фајлу, на путањи .config/openbox/rc.xml, претрагом пронаћи део: </keyboard>. Изнад те линије додати следећи код и сачувати фајл. Потребно је поново покренути Опенбокс. Код је одговарајући за управљање јачином звука за комбинацију Alt+g за појачавање и Alt+h за смањивање.

 <keybind key="A-g"> 
<action name="Execute"> 
<command>amixer -q sset Master 5%+</command> 
</action> 
</keybind> 
<keybind key="A-h"> 
<action name="Execute"> 
<command>amixer -q sset Master 5%-</command> 
</action> 
</keybind> 

9. 12. 2017.

Stretch ажурирање: Debian 9.3














Debian пројекат са задовољством објављује трећу надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 9, са кодним именом Stretch. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 9, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 9.3:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian9.3/ChangeLog


7. 12. 2017.

Debian instaler: Buster Alfa 2
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost druge Alfa 2 verzije izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster i tako nastavio rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.12.0.1 zamenjena sa 4.13.0.1. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 2 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 10 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20171206



25. 11. 2017.

Samba alati












Prva asocijacija na pomen sambe definitivno je karneval u Rio de Žaneiru. Milioni ljudi su na ulicama tokom pet ludih dana popunjenih pesmom, plesom, igrom i radovanjem, uz zanosne devojke i ekstravagantne kostime. Ali kakve to ima veze sa računarima?! Australijski student Endrju Tridžel je krajem 1991. godine odlučio da kreira softver za povezivanje UNIX računara sa mrežama koje su za osnovu koristile MS-DOS infrastrukturu, i pri tom projekt nije imao nikakvo posebno ime, već ga je autor nazvao „A Unix file server for DOS Pathworks”. U jednom trenutku Tridžel shvata da je on u stvari implementirao podršku za NetBIOS protokol, pa u skladu sa tim, verzija projekta 1.5 iz decembra 1993. godine nosi naziv nbserver. Nedugo posle toga, autor menja naziv u smbserver (zbog podrške klijentima koji koriste SMB/CIFS protokol), ali uskoro stiže obaveštenje da naziv SMBserver pripada kompaniji Syntax. Priča dalje govori da je Tridžel seo za računar i u potrazi za novim nazivom koristio pretraživanje rečnika uz pomoć komande grep sa uslovom da se slova S, M i B nalaze u datom poretku. Pojavila se reč Samba i sve ostalo je istorija.

Samba se ne smatra protokolom (mada u sebi sadrži elemente protokola), već paketom programa čija je funkcija da omoguće komunikaciju računara sa mrežnim resursima.

Instalacija i podešavanje

Distribucije Linuksa najčešće dolaze sa već instaliranom Sambom, dok kod drugih to nije slučaj. Najlakši način da proverimo da li je instalirana, vrši se sledećom naredbom:

samba --version

Ukoliko je instalirana, dobićemo postojeću verziju paketa i varijantu distribucije, a ukoliko nije, dobićemo obaveštenje da zadata komanda nije poznata našem operativnom sistemu, pa Sambu na sistemima baziranim na Debianu instaliramo sledećom naredbom:

sudo apt-get install samba

Vrlo se često uz osnovni Samba paket instaliraju i određeni dodaci, a mi smo na distribuciji Ubuntu 16.04 (Xenial) instalirali sledeće pakete:

sudo apt-get install samba samba-common system-config-samba python-glade2 gksu

Nakon završene instalacije, u direktorijumu /etc/samba se pojavljuje konfiguracioni fajl pod nazivom smb.conf u koji se zapisuju svi parametri važni za funkcionisanje sistema deljenja mrežnih resursa.

Treba istaći da ovaj fajl može da bude izuzetno jednostavan i kratak, ali isto tako može da bude i dosta dugačak i komplikovan za analiziranje. Originalni fajl konfiguracije je početnicima prilično zbunjujući, pa ćemo, sa namerom da materiju izložimo na što jednostavniji način, početi od potpuno praznog dokumenta. Međutim, taj početni konfiguracioni fajl je koristan da bismo uočili neke stvari. Oni koji se sećaju Windowsa 3.x brzo će uočiti sličnost smb.conf sa .ini fajlovima koji su se nekada koristili za čuvanje svakojakih podešavanja, kako u okviru operativnog sistema, tako i kada su u pitanju aplikacije. Reč je o običnim tekstualnim fajlovima uređenim po jednostavnim pravilima. Sve vrednosti su zapisane po sintaksi ključ=vrednost. Ukoliko neku funkciju želimo da onemogućimo, pred nju postavljamo znak „#” ili „;”, koji imaju funkciju komentara. Fajl je logički podeljen na nekoliko segmenata čiji se naziv nalazi u okviru srednjih zagrada. Svaki pojedinačni segment predstavlja definiciju deljenja mrežnog resursa ili je u pitanju takozvani metaservis potreban za definisanje funkcija Samba servera. Ti segmenti imaju i svoj posebni naziv i ponegde ćete pročitati da se radi o „stanzama” (stanza = strofa).

Svet Kompjutera - kompletan tekst

15. 11. 2017.

Сербиан Линукс: Донација и најава














Пре извесног времена, пројекат Сербиан ГНУ/Линукс добио је своју прву донацију од познатог спортисте, па му се на томе и јавно захваљујемо и желимо пуно успеха у даљој каријери. Поштујемо његову жељу за необјављивањем имена, али не можемо да не споменемо добру своту која делује подстицајно - са три нуле, у еврима.

Што се тиче актуелности у вези пројекта, управо су отпочели радови на будућем издању под бројчаном ознаком 2018. Термин изласка ће бити сличан као и код претходних година, тако да заинтересовани КДЕ корисници, издање могу очекивати највероватније у првој половини јануара. Иако више познатих дистрибуција полако одустаје од 32-битне архитектуре, код нас ће стање остати непромењено у издању 2018, па ће доступне за преузимање бити i386 и amd64 ИСО слике за КДЕ и Опенбокс верзије.

За оне који су сада први пут чули за овај пројекат, најбоље је да погледају нашу историју издања.


6. 11. 2017.

ЛиБРЕ! часопис - Специјал 3





















Слобода у служби утамничења, вражја работа?

Представљамо вам трећи специјал ЛиБРЕ! часописа. Да вас подсетимо, до сада смо објавили два специјална издања Часописа – то су „Мала школа: Сиџил 0.7.2” и „Мала школа: Скрибус 1.4”. Сама форма часописа не дозвољава да велики туторијали буду објављени у целини јер онда не би било места за друге садржаје у Часопису. Стога је идеја прва два специјала била да обједини већ објављене велике серијале на једном месту како би читаоци лакше сагледали целину и суштину истих.


Међутим, то неће бити случај са трећим специјалом ЛиБРЕ! часописа под називом „Слобода у служби утамничењу – вражја работа?”. Из самог наслова се не може одмах закључити да је тема овог специјала употреба ФриБСД оперативног система у дигиталној форензици. Дигитална форензика није нешто са чиме се срећемо често, као што ни ФриБСД није оперативни систем са којим је просечан корисник слободног софтвера довољно упознат. Претходно наведене ствари и дужина самог чланка навели су нас на то да је најпогоднији облик за објављивање овог чланка управо ЛиБРЕ! Специјал.

https://libre.lugons.org/index.php/specijal-3/

1. 11. 2017.

Лозинке











Добре лозинке
Иако постоје савременије методе које омогућавају боље начине за утврђивање идентитета корисника, лозинке су још увек најчешћи избор и то се вероватно неће променити још неко време. Управо због тога што су лозинке најчешћи избор, о њима би требало повести рачуна. Постоји неколико битних ствари на које треба обратити пажњу а најважније су генерисање лозинки, њихово чување и обнављање. Добра лозинка је само први корак за очување приватности и виртуелних идентитета али независно од сложености лозинке, увек треба пазити и на крађу. Лажни сајтови (phishing), крађа колачића (cookie stealing), снимање тастатуре (keylogging), пресретање конекције (man-in-the-middle) и сличне методе могу и те како да угрозе идентитет и податке корисника без обзира на сложеност лозинке коју користе.
Генерисање лозинки
При избору лозинке најчешће се приступа неком од следећа два метода: насумице генерисане лозинке или лозинке измишљене од стране корисника. Сложеност првих је углавном могуће лако измерити, док код мерења сложености „људских“ лозинки постоји и фактор познавања и погађања лозинке на основу познавања личних података о кориснику. Сложеност лозинке у уопштеном случају представља број покушаја који је неопходан да неко погоди лозинку, било „насилним методама“ (bruteforce) или укључивањем личних података о жртви (датум рођења, имена чланова породице, омиљени бендови, хобији). Дакле, лозинка има улогу да закомпликује посао онима који желе да је погоде и имајте то на уму.
Лозинке које генерише човек
Најчешћи приступ је да корисник комбинује неколико њему важних информација. Надимак, број куће или стана, име кућног љубимца у комбинацији са неким бројевима као што су број куће, неке важне године или датуми, бројеви телефона могу релативно лако да се погоде јер је број комбинација најчешће довољно мали. Уз мало креативности и овакве лозинке могу да постану, ако ништа друго, довољно добре. Неке од најчешћих метода за побољшавање оваквих лозинки су мењање слова знаковима и бројевима. На пример, заменити слово О нулом или слово А са 4 или @, слово L јединицом, изоставити самогласнике, мешати мала и велика слова и тако даље. Други занимљив приступ је да из неке реченице која се лако памти или из стиха узмемо само прва слова сваке речи. На пример од реченице „Нећу да користим власнички програм јер постоји слободан.“ може да се добије следећа лозинка – ndkvpjps. Лако се памти а наизглед не постоји никакав смисао. Када се ту убаце још велика и мала слова, добија се следећи резултат – NdkvPJps. На крају, убацимо још који број и знак – 4NDk\/PJp$2. Ово већ личи на озбиљну лозинку.

27. 10. 2017.

GIMP za obradu grafike












Slobodni program za obradu rasterske grafike GIMP poslednji put smo predstavili pre više od sedam godina (SK 4/2005), a razlog što smo nakon ignorisanja dve verzije (2.4 i 2.6) baš sada odlučili da testiramo tek rođeni GIMP 2.8 jesu sve novine koje on donosi u odnosu na prethodne verzije.
Ne treba zaboraviti na to da je GIMP višeplatformski program, koji funkcioniše na operativnim sistemima GNU/Linux, MacOS, Windows, OpenSolaris i FreeBSD, da je besplatan i da još uspeva da zadovolji potrebe prosečnog korisnika, svesnog svojih realnih potreba (pri čemu ne mislimo na megalomane i brendomane), a za one koji ga dovoljno dobro poznaju pogodan je i za profesionalnu primenu. Podržava većinu poznatih i naširoko korišćenih formata poput uobičajenih JPEG, GIF, PNG, TIFF i BMP, pa čak i PS, PSD, SVG, PDF, EPS, JP2 i druge.
Interfejs
Kao naviše najavljivana i na sva zvona hvaljena novina nove verzije GIMP-a svakako je jednoprozorski interfejs (SDI), koji opciono može da se uključi (i isključi) iz menija Windows u bilo kom trenutku, bez potrebe za restartovanjem programa. On ipak nije podrazumevani režim rada, iako može da pomogne korisniku, pre svega zato što se plutajući prozori više ne preklapaju (jer su tada ugrađeni u osnovni prozor). U panelu okruženja predstavlja se kao jedan proces, a otvorene dokumente raspoređuje u kartice, ostavljajući korisniku da se s jedne na drugujednostavno prebacuje izborom jezička u vrhu prozora, ispod trake menija. Međutim, to je ipak samo početak novotarija. Umesto samo jedne kolone Docs, sada možemo da formiramo više kolona radi bolje preglednosti ugradivih (plutajućih) dijaloga. Takođe, od sada jezik interfejsa možemo da odaberemo nezavisno od postavki sistema izborom menija Edit: Preferences: Interface: Language.
Funkcionalnost polja za izbor vrednosti kod postavki alatki unapređena je na taj način što su sada u jedan objekat sjedinjeni slajder, polje za upis vrednosti i spiner, pa se, osim odabira vrednosti ukucavanjem, ono može vršiti skrolovanjem točkića miša ili kliktanjem na strelice gore-dole na spineru. Na dijalozima za promenu veličine platna i dimenzije slike u polje za vrednost dimenzije sada može da se upiše izraz umesto konkretne vrednosti, a GIMP će sam izračunati krajnju vrednost. Na primer, umesto da u glavi ili kalkulatorom računamo potrebnu širinu za postojeću visinu od, na primer, 400 px za određeni odnos stranica, recimo 16:9, jednostavno u polje za širinu upišemo izraz 400*16/9 i pustimo da GIMP sam izračuna vrednost 711 px.
Od nekolicine novih prečica sa tastature, posebno korisne biće prečice za brzo zumiranje. Naime, do sada je samo taster ’1’ omogućavao brzo zumiranje na 100 odsto, dok od sada možemo da koristimo i prečice ’2’, ’3’, ’4’ i ’5’ za brzo zumiranje od 200 odsto do 500 odsto. Naravno, kombinacija ’Ctrl’ i točkića miša ostaje kao opcija za mesno zumiranje slike u polju gde se nalazi kursor miša.
Alatke
Sledeća ključna novina jeste uređivanje teksta direktno na platnu (tzv. on-canvas text editing), bez potrebe za unosom teksta preko posebnog dijaloga. Osim što se na taj način odmah vidi gde se tekst nalazi i kako izgleda, na licu mesta može da se promeni i formatiranje kompletnog ili odabranog dela teksta (stil i veličina fonta, boja teksta, visina linije).
GIMP 2.8 donosi jednu novu alatku za transformisanje slike – Cage transform, koja omogućava da obeležimo površinu koju želimo da izmenimo, a onda pomeranjem ključnih tačaka na obodu „kaveza” menjamo krajnji oblik te površine. Eto sjajne alatke da devojke pripreme fotke za Fejs – povećaju grudi i smanje obim butina i struka bez deformacije okolnih objekata na fotografiji.
Na većim slikama ova alatka može sporije da radi, a kako za nju tako i za druge zahtevne filtere, sada umesto animiranog peščanog sata, koji se vrti u nedogled, postoji grafički uvid u napredak posla predstavljen satićem koji se puni i opisom akcije koja je u toku.
Do ove verzije mogli smo pomoću GIMP-a da pravimo snimke ekrana radne površine, da skeniramo materijal ako je instaliran dodatak Xsane i ako imamo skener, a od sada možemo da pravimo čak i snimke ekrana kompletnih web stranica. Dovoljno je da na dijalogu za pravljenje snimka web stranice, do kojeg se dolazi preko menija File: Create: From Webpage..., unesemo URL željenog sajta, odaberemo širinu stranice i veličinu fonta, te kliknemo na dugme Create i sačekamo nekoliko trenutaka da se nova slika kreira. Stičemo utisak da ova funkcija nije dovršena jer ne postoji mogućnost prijavljivanja na sajtove, pa će umesto hvatanja snimaka za kreiranje uputstava, ova funkcija imati smisla samo ako poželimo da izgled naslovne starnice nekog sajta pokažemo prijateljima ili analiziramo njegov dizajn.
Slojevi
Ono što je do sada nedostajalo, a nova verzija donosi, jesu grupe slojeva koji znatno olakšavaju rad na projektima sa velikim brojem slojeva, a za šta je zaslužan sistem za renderovanje višeslojnih slika GEGL. Grupe se lakše raspoređuju i čak kompletno sakrivaju jednim klikom na oko s leve strane grupe u spisku slojeva. Nažalost, još ne postoji mogućnost primene maski slojeva direktno na grupu, ali su zato režimi preklapanja slojeva (Modes) grupisani prema vrsti efekta koji se njihovim izborom dobija (npr. prosvetljivanje i potamnjivanje slike).
Funkcionalnost
GIMP nam sada omogućava da slike koje u njemu kreiramo izvezemo u višestranični PDF, pri čemu će tekst biti sačuvan u vektorskom formatu. Promena koja se nama nije svidela, i to jedino zbog naviknutosti na stari način rada, jeste razdvajanje funkcija čuvanja u izvornom XCF formatu funkcijama Save i Save As i čuvanja u nekom drugom formatu, koje se umesto na Save As sada nalazi iza akcije za izvoz Export. Argumenti protiv naše navike su višestruki – nove prečice za izvoz ’Ctrl-E’ za brzi izvoz i ’Ctrl-Shift-E’ za višestruki izvoz, gde se nakon čuvanja npr. u JPG odmah može odabrati i drugi format, i tako više puta bez potrebe da se svaki put poziva akcija za izvoz. Razvojem ove funkcije znatno je ubrzan njen rad, što je još jedan plus u odnosu na stare navike.
Извор: Свет компјутера

Priprema medija za instalaciju













Preuzeli ste ISO sliku i potrebno je da pripremite medij pomoću koga ćete izvršiti instalaciju na svoj računar. U pratećem tekstu su izneta tri načina za instalaciju preuzete Linuks distribucije.

1. Narezivanje na DVD disk preko programa koji su namenjeni za to, a na Linuksu su najpoznatiji od njih: K3b, Brasero, Xburn, Nero Linux itd. Opcija u programu koja se koristi za ovu namenu obično je "Burn Image" ili u prevedenim programima "Nareži odraz". Dalji postupak bi aplikacija trebalo da obavi automatski i bez problema.

2. Instalacija preko USB prenosive memorije i korišćenje dd komande. Potrebno je prvo ubaciti USB disk da bi videli pod kojom oznakom ga registruje vaš računar, a to će se uraditi kao root, sa komandom:

fdisk -l
Ako vam izlaz pokazuje da je vaš USB prikazan kao npr. sdb1, to znači da u sledećoj komandi treba da unesete samo oznaku diska sdb, ali ne i oznaku za particiju kao broj 1. Komanda za prenos ISO slike na USB bi trebalo da izgleda ovako:

dd if=/putanja/do/slike.iso of=/dev/sdb bs=4M oflag=dsync
Zavisno od veličine ISO slike postupak može trajati od 5 do 20 minuta i dobili ste USB disk koji je spreman za instalaciju operativnog sistema.

3. Upotreba skripte Bootiso koja osim prebacivanja ISO slike na USB disk, omogućava i formatiranje istog.

4. Korišćenje namenskih programa za pripremu USB diska. Najpoznatija dva programa koji se koriste za ovu operaciju su Rosa Image Writer i ISO image Writer.
Ne treba očekivati da će navedeni programi dobro raditi sa svim mogućim Linux distribucijama, pogotovo sa testing verzijama, ali procenat upotrebljivosti je prilično visok.

Rosa Image Writer

ISO Image Writer

17. 10. 2017.

Parole Media Player










Taman kada pomislite da ste čuli i probali svaki audio i video-plejer na Linuxu, pojavi se neki novi igrač. Doduše, Parole je do pre godinu, dve bio prilično nepoznat, verovatno zbog sporog razvoja, te se ne može reći da je nov. To što je u pitanju program iza kojeg stoji XFCE, govori mnogo, između ostalog i to da mora biti stabilan i jednostavan. Da pogledamo šta se krije iza još jednog iz mora video-plejera.

Parole se nalazi u repozitorijumima većine popularnih distribucija, u nekim slučajevima je to starija verzija, obratite pažnju na to. Sam izgled je standardan – traka sa padajućim menijima na vrhu i statusna traka na dnu prozora. Klikom na meni Media dobijamo opcije za otvaranje određene datoteke, otvaranje lokacije sa mreže, čuvanje plejliste i opciju za učitavanje DVD, ukoliko je ubačen. U Playback delu nalaze se opcije za uključivanje i isključivanje ponavljanja stavki i njihovo nasumično puštanje, prikaz plejliste, kao i zgodna opcija pod imenom Go to position. Klikom na nju možete uneti tačnu vremensku odrednicu za premotavanje snimka. Nema potrebe da ciljate mišem željeno vreme na traci ispod. Od podešavanja vezanih za zvuk, imamo biranje audio-trake, isključivanje zvuka (mute), pojačavanje i utišavanje. U meniju Video možemo da menjamo odnos stranica (aspect ratio) i da biramo željeni prevod. Poslednja stavka (ne računajući Help) jeste Tools, gde se nalaze Plugins (dodaci) i Preferences. Za sada postoje samo tri instalirana dodatka: Tray icon, MPRIS2 i Notify


Drugi je posebno koristan ukoliko želite da koristite svoj telefon kao daljinski za upravljanje programom. Podešavanja samog programa (Preferences) nisu brojna, ali su sasvim dovoljna za većinu korisnika. U prvom tabu je moguće podesiti da se screensaver ne pokreće dok je program aktivan, da se omogući korišćenje multimedijalnih tastera i nešto što se danas retko gde viđa, a ranije je bilo standard – uključivanje i biranje vizuelnih efekata tokom reprodukcije audio-fajlova. U sledećem tabu je moguće podesiti finese vezane za sliku: svetlost, kontrast, zasićenje... Tu je i tab sa podešavanjima vezanim za plejliste i poslednji koji je posvećen prevodima. Moguće je birati font i njegovu veličinu, kao i encoding. Za naše područje je potrebno odabrati WINDOWS-1250, koji se nalazi u Central European grupi. Na statusnoj traci u dnu prozora nalaze se standardne opcije za premotavanje, puštanje i pauziranje snimka, prebacivanje slike na ceo ekran i regulacija zvuka.


8. 10. 2017.

Stretch ažuriranje: Debian 9.2















Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje drugu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 9, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 9.2:

https://www.debian.org/News/2017/20171007



2. 10. 2017.

Kako instalirati Redis na Debian 9
















Redis je još jedan kvalitetan produkt otvorenog koda, a više o njemu i njegovim mogućnostima može se pročitati na oficijalnim stanicama. Uputstvo koje sledi govori o načinu kako se Redis može instalirati na Debian 9, sa kodnim imenom Stretch.

Za početak, potrebno je instalirati nedostajući softver:

apt-get install build-essential tcl

Preuzeti najsvežiji paket sa zvanične strane:

wget http://download.redis.io/releases/redis-stable.tar.gz

Raspakovati preuzeti paket, gde će x.y. oznake zameniti broj aktuelne verzije:

tar xvzf redis-x.y.tar.gz

Prebacite se u Redis folder:

cd redis-x.y/

Izvršavanjem sledeće komande biće obavljena instalacija:

make && make install

Po završenoj instalaciji, da budete sigurni da je sve prošlo dobro, sprovedite test:

make test




1. 10. 2017.

Слободан софтвер за образовање деце













Одавно је прошло време када се рачунар користио искључиво за програмирање и када су га користили само специјално обучени програмери. Данашњи рачунари су веома приступачни у погледу да их могу користити и обични људи који нису програмери; чак их могу користити и деца.

Поред тога што се могу забавити уз рачунар, играјући неку занимљиву игрицу, деца могу много тога и научити уз рачунар, опет, кроз игру. Циљ овог серијала чланака је да упозна децу и њихове родитеље са слободним софтвером уз помоћ којег деца могу усавршити постојећа и стећи нова знања. Најпре ћемо говорити о Linux дистрибуцијама као примерима свеобухватних решења ове намене, а затим и о појединачним пројектима који су уско специјализовани за учење једне науке или једног дела науке.

Edubuntu
Edubuntu, од раније познат као Ubuntu Education Edition, јесте званични Ubuntu дериват дизајниран за коришћење у учионицама. Развијен је од стране професора и технолога из више земаља. Изграђен је на бази Ubuntu-а и садржи многобројне програме који потпомажу образовање. Edubuntu је, како кажу његови оснивачи, намењен деци свих година. Циљ Edubuntu-а је да на једном месту окупи све најбоље слободне програме из области образовања и учини их једноставним за инсталацију и одржавање.

Иако је намењен деци свих узраста, Edubuntu могу да користе и одрасли. У њему се налазе образовни програми за све узрасте, од оних намењених деци предшколског узраста, до оних намењених научницима и инжењерима. Но, задржаћемо се само на оним програмима који су намењени деци и навешћемо неке од њих. Atomix је игрица која вас упознаје са атомима и молекулима. Blinken вам помаже да боље запамтите одређене секвенце боје и звука. GCompris је програмски пакет који се састоји од више игара које су разврстане по категоријама, а намењен је за децу од две до десет година. Kbruch је одличан програм уз који деца лако могу учити математику. RiLi је занимљива игрица у којој је циљ да повежете све вагоне за локомотиву воза, а да при томе нигде не ударите.
DoudouLinux
За разлику од Edubuntu-а којег могу користити и одрасли, DoudouLinux је намењен првенствено деци. DoudouLinux нуди образовне и лагане игре кроз које, забављајући се, деца уче. Већ од две године старости, деца могу да користе DoudouLinux, јер он не захтева способност читања или одлично руковање мишем, већ управо супротно. За старију децу, ту су једноставне апликације погодне за цртање, писање, рачунање, а могу и да науче како да стварају песме или видео клипове, или како да науче да програмирају.
DoudouLinux има радно окружење које је лагано за употребу, налик онима у конзолама за игру. Замишљен је за употребу првенствено у „живом режиму”, покретањем са диска или USB меморије, мада се може и инсталирати на рачунар.
Након покретања DoudouLinux-а појавиће се мени за избор активности, при чему су активности поређане од оних које воде до игара за овладавање коришћења миша, преко скупа образовних игара (Childsplay, suite of educational games), до активности која вас упознаје са читавим DoudouLinux-ом.
DoudouLinux долази са уграђеном контролом за филтрирање садржаја, па ће и заштитити децу од посета непријатним и штетним web страницама. Тренутно подржава 28 језика, међу којима је и српски.