Grsync

Grsync je grafički interfejs za dobro poznatu alatku rsync koju smo navikli da koristimo preko komandne linije. Radi se o GTK aplikaciji otvorenog koda koja ne povlači brojne zavisnosti za Gnome okruženje, pa je moguće koristiti na drugim okruženjima bez ikakvih problema. Glavna namena ovog programa je sinhornizacija lokalnih foldera ili isti posao sa udaljenim serverom. Primera radi, korisnik može izvršiti sinhronizaciju svoje muzičke kolekcije sa prenosnim uređajem, izradu rezervne kopije personalnih fajlova i otpremanje na server ili kopiranje kompletne particije na drugo mesto. Kompletne mogućnosti ove korisne aplikacije mogu se pogledati ovde.                                       













Grsync je dostupan u riznicama softvera svih bitnijih distribucija, a mogu se preuzeti i verzije za Windows i Mac OS X. Grafički izgled programa je prilično jednostavan za korišćenje i ne bi trebalo da pravi poteškoće ni prosečnim korisnicima. Potrebno je uneti putanju lokacije za izvor i odredište, a ako ne postoje dodatni zahtevi, može se odmah pokrenuti sinhronizacija, klikom na ikonu u traci alata. Kartice sa naprednim i ekstra opcijama pružaju razne pogodnosti koje mogu biti zanimljive korisnicima koji imaju takve potrebe. Mogu se pronaći i štiklirati opcije: provera sume, napravi rezervnu kopiju, kompresuj podatke, samo ažuriraj postojeće fajlove, izvrši naredbu pre i posle glavnog zadatka itd.         

Matična strana projekta: http://www.opbyte.it/grsync/

Сербиан Линукс - актуелно

Стање у пројекту је редовно за ово доба године. Припрема се ново издање, седмо по реду, које корисници могу очекивати средином јануара. Релације остају исте, прво ће бити објављено КДЕ издање, а затим, две недеље касније и Опенбокс. То ће бити последња верзија за коју ће бити образоване 32-битне ИСО слике.

Актуелно је да су у ризници дистрибуције ажурирани пакети: viber, teamviewer, isoimagewriter, dropbox, megasync, youtube-dl итд. Такође, обновљен је и кључ ризнице, па је потребно да постојећи корисници изврше ажурирање на свом систему. Наредба гласи:

wget -O - https://sourceforge.net/projects/serbian2014/files/repo/key/deb.gpg.key | apt-key add -

За оне који су сада први пут чули за овај пројекат, најбоље је да погледају нашу историју издања.

Debian instaler: Bullseye Alfa 1

Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost svoje Alfa 1 verzije izdanja Debian 11, sa kodnim imenom Bullseye i tako otpočeo rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke određenih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. Obavljene su obimnije terminološke izmene jer su skraćenice CD/CD-ROM na više mesta, zamenjene sa izrazom "instalacioni medij". Zbog toga većina jezika nije potpuno prevedena u ovoj razvojnoj fazi. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 76 jezika, a za nekoliko je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2019/20191205

Istorija Linux operativnih sistema

Linux je ime računarskog operativnog sistema koje je ime dobio po izvornom autoru Linusu Torvaldsu. Linus Torvalds je napravio svoje jezgro operativnog sistema koristeći SunOS, danas pod nazivom Solaris. Nakon izvjesnog vremena nakon što je Torvalds koristio jezgro svog operativnog sistema, Torvalds je 1991. godine objavio svoj izvorni kod na internetu sa jednim razlogom : da ljudi iz čitavog svijeta učestvuju u razvoju operativnog sistema. Razlika Linuxa u odnosu na ostale računarske operatvne sisteme je to što je Linux slobodan softver, to jest izvorni kod je dostupan svima. Za njegov brzi razvoj zaslužni su razvoj globalne komunikacijske mreže i GPL licenca za njegovo korištenje.

NASTANAK I POZICIJA U SVIJETU
Linux je nastao 05. oktobra. 1991 godine. U prvim danima Linux se koristio kao eksperimentalni operativni sistem, a koristili su ga studenti, hakeri, programeri i ljudi koji su orjentirani sa rad sa računarom. Nastankom Apache Web Server, Linux je u par godina istisnuo druge operativne sisteme slične Unixu. Linux, operativni sistem, se slabo pojavljuje na kućnim i kancelarijskim računarima iz razloga što napredovanje desktopa na Linuxu slabo napreduje. Još jedan razlog zbog čega se Linux ne pojavlju na kućim i uredskim računarima je to što se igre ne prave za ovaj operativni sistem, a i nedostaje još programa za ovaj operativni sistem. Još jedan problem Linuxa su programi ili drajveri koje kompanije retko izdaju ili korsnici odnijaju da ih koriste. Što se tiče sigurnosti Linuxa, danas postoje mnogo virusa, spayware-a i adware-a koji rade na Linuxu. Prvu verziju UNIX sistema razvio je Ken Thompson iz istraživačke
grupe Bell laboratorija 1969. godine.

Projektu se pridružio Dennis Ritchie ijos nekolicina kolega koji su nastavili razvoj UNIX-a. Dennis Ritchie je pre toga radio na razvoju MULTICS operativnog sistema koji je imao jak uticaj na razvoj UNIX-a. Sledeca značajna verzija je Verzija 3, značajna po tome što je veći deo operativnog sistema bio napisan u programskom jeziku C, koji je razvijen u Bell laboratorijama kao podrška UNIX-u. Prva masovno korišćenja verzija UNIX operativnog sistema je Verzija 6 iz 1975. godine. Nakon Verzije 7 oformljena je posebna grupa, UNIX Support Group (USG) u okviru AT&T-a (u fiijem sastavu su Bell-ove laboratorije), čiji je zadatak bio da se brine o UNIX-u. Tako UNIX prestaje da bude istraživački alat i postaje komercijalan operativni sistem.Mnoge agencije se pridružuju razvoju UNIX-a. MeĎu njima su Rand, BBN, DEC, SCO, i Univerziteti Illinois, Harvard, Purdue i drugi. MeĎutim, najveći uticaj van Bell laboratorija imao je Kalifornijski Univerzitet Berkley. Na ovom univerzitetu su započeli rad na VAX UNIX-u 32V, od koga su napravili verziju 3BSD. Ubrzo DARPA(Defence Advanced Research Projects Agency) naručuje od Berkley-ja standardni UNIX sistem za upotrebe u upravljanju. Takoje nastala verzija 4BSD. Ova verzija je obezbedila rad u mreži po DARPA Internet mrežnomprotokolu (TCP/IP). Na univerzitetu Berkley su razvijeni mnogi drajveri za terminale, novi korisnički interfejs (C shell), novi tekst editori, kompajleri za Pascal i Lisp, kao i mnogi drugi sistemski programi. Skraćenica BSD potiče od Berkley Software Distribution. UNIXje jedan od najboljih i najpopularnijih operativnih sistema u svetu. Prvobitno je dizajniran kao alat za naučnike i programere za rad na tada najjačim računarima, a kasnije je prilagoĎen i raznim drugim raznovrsnim namenama. Uprkos tako dizajniranom - "komplikovanom" korisnićkom interfejsu, i nedostatku standardizacije postaoje najkorišćeniji operativni sistem, u poslovnoj primeni. Veliki broj drugih, sada popularnih, operativnih sistema kao svoju osnovu koriste neku verziju UNIX sistema.

DISTRIBUCIJE
Linux je nastao 25. avgusta. 1991 godine. Linux distribucija je operativni sistem koji je sastavljen od Linux jezgra (sa pogonskim programima), GNU sistemskih i aplikacijskih programa, Xorg grafičkog servera i grafičkog okruženja. Različite distribucije Linuxa, pored navedenih osnovnih dijelova, sadrže i veći ili manji broj korisničkih programa specifične namjene. Distribucije se mogu podijeliti u tri osnovne grupe sa obzirom kako se dati softver distributira uz distribuciju.

Računarski fakultet - kompletan tekst