Pajton je deo talasa skriptnih programskih jezika koji su nastali krajem 80-ih i početkom 90-ih godina: Perl je nastao 1987, Tcl 1988, Pajton 1991, a Ruby 1995. godine. Ti jezici stiču popularnost zato što su omogućili da se u malo linija koda isprogramiraju stvari za koje je u drugim programskim jezicima u to vreme trebalo mnogo više truda. Pri tome, tipičan Perl kod izgledao je tako da se Paskal programeru dizala kosa na glavi: svašta je moglo da se nagura u jednu liniju koda, ali je svaka takva linija predstavljala malu zagonetku „šta ovo radi“.
Pajton je u skriptne programske jezike doneo sintaksu koja je orijentisana ka strukturiranom programiranju i omogućava elegantno izražavanje algoritama. U mogućnostima preglednog izražavanja algoritama, Pajton ne zaostaje za Paskalom, a uz neke dodatne mogućnosti, kao što je višestruka dodela, ide i korak dalje. Jedna od stvari koja će vam nedostajati iz Paskala jeste izbor početne granice indeksa niza, ali se moramo pomiriti s tim da je u programskim jezicima generalno preovladao pristup da indeksi nizova počinju od nule.
Pajton koristi dinamičke tipove podataka. Vrednosti imaju svoj tip, ali promenljiva nema unapred određen tip, već može tokom vremena dobijati vrednosti različitih tipova. To može da smeta onima koji su navikli na programske jezike sa statičkim tipovima, kao što je Paskal. Za kratke i jednostavne programe, kakvi će se raditi u školi, prednosti statičkih tipova ne dolaze toliko do izražaja.
S druge strane, statički tipovi zahtevaju uvođenje i razumevanje deklaracije tipova, što nepotrebno opterećuje prve korake u programiranju. Za složenije softverske projekte podeljeni su stavovi stručnjaka po pitanju statičkih i dinamičkih tipova, ali takve projekte radiće uglavnom oni koji se profesionalno opredele za programiranje.
PC Press - kompletan tekst
