Прошле године Линукс је прославио велики јубилеј – 25 година постојања на персоналним рачунарима. Докле је овај оперативни систем стигао и зашто га нема више на нашим рачунарима? Коју дистрибуцију изабрати да би га било више?
За две и по деценије Линукс је превалио огроман пут. Од оперативног система који су „у подземљу“ користили само ИТ експерти и залуђеници, до система који је постао стандард за велики број серверских платформи. Током претходне деценије Линукс је успео да превазиђе све легалне и техничке претње гигантских софтверских компанија и, што је још важније, да превазиђе одбојност корисника. Према актуелним подацима, чак 98 процената суперрачунара користи управо Линукс, 80 процената светских финансијских трансакција обавља се преко тог оперативног система и огроман број разних сервера користи Линукс. Уз тешко мерљив број мобилних телефона који користе Андроид (базиран на Линуксу), долази се до чињенице да је Линукс присутан свуда око нас.
Та општа присутност се ипак не осећа на десктоп/нотебоок тржишту. Проблем је што то „само“ износи огромну већину корисника персоналних рачунара који на њима обављају своје стандардне послове. Највећи проблеми Линукс за пробијање до десктоп рачунара током свих ових година били су компликованији кориснички интерфејс и софтверска подршка.
Недостаје софтвер
Проблем корисничког интерфејса одавно је решен, па сада постоје Линукс верзије (дистрибуције) које много подсећају на Windows или MacOS, што олакшава евентуални прелазак. Други проблем још увек постоји, али се с временом решавао па је ситуација боља, барем када се ради о количини софтвера. Сав базични софтвер одавно постоји у Линукс верзији, што значи да све стандардне свакодневне активности функционишу без проблема.
Са професионалним софтвером за креирање садржаја ситуација је нешто лошија. Од најпопуларнијег 3Д моделинг/рендеринг софтвера само Maya постоји у Линукс верзији, док су најважнији Аутодеск програми и даље везани за Wиндоwс/MacOS. Adobе такође нема жељу да подржи Линукс, а разлог је углавном исти за све – недовољан број Линукс десктоп корисника. Постоје, ипак, алтернативе: уместо Photoshop‑а може да се користи GIMP, а Krita и Inkscape нуде велики број функција које има и чувени Adobe софтвер. Замена за Premier су Lightworks или Kdenlive. Наравно, све што ваља мора и да кошта, па Lightworks није бесплатан, али у његово име говори доста холивудских филмова који су монтирани на њему. Lightworks има бесплатну верзију, али и очекивана ограничења, која се своде на 720п резолуцију. За све преко тога, Kdenlive је препоручљива бесплатна опција.
Ако ипак не можете без Photoshopa‑а или неког другог Windows софтвера, ту је Wine. Реч је о емулатору који омогућава покретање Windows програма под Линуксом, а актуелна верзија подржава велики број програма, међу којима су чак и игре. Нема баш много популарних игара у правој Линукс верзији, па неко ко жели један ОС за све, тешко се опредељује за Линукс. Valve се ангажовао како би преко Steam-a обезбедио нешто већи број наслова. Тренутно је можда најпопуларнија игра која постоји у Линукс верзији DOTA2. Ипак, Wine успева да реши добар део проблема, па је преко њега могуће покренути и Blizzard игре типа WОW или Diablo 3 и још доста тога. Најновија Wima верзија има и DirectX11 подршку, па све може и да изгледа као под Windows‑ом. Перформансе су нешто слабије, али на мало јачим рачунарима ни то није велика мука.
PC Press - комплетан текст
