01.11.2019.

Lokalne zajednice okupljene oko slobodnog softvera






                      Autor: Nikola Todorović - Elektrotehnički fakultet, Beograd






Ovaj rad je pisan sa ciljem da se prikaže  razvoj lokalnih zajednica okupljenih oko slobodnog  softvera, od pojave prvih zajednica do današnjeg dana, sa posebnim naglaskom na trenutno aktivne zajednice. Pored samih zajednica u radu će biti spomenuti i svi važniji događaji koji su uticali na ove zajednice, doveli do njihovog stvaranja ili bili organizovani od samih zajednica. U zaključku rad sagledava širu sliku razvoja i daje pretpostavku na koji način će se zajednice dalje razvijati.

I. Uvod – ili kako je sve počelo?
Tokom osamdesetih godina u Laboratoriji za veštačku inteligenciju na MIT-u (eng. Massachusetts Institute of Technology), dolazi do promene u distribuiranju softvera, gde proizvođači počinju da postavljaju licence na softver koji dolazi uz hardver, ova promena nije baš obradovala hakersku1 zajednicu nastalu u ovoj laboratoriji. U duhu hakerske kulture, članovi laboratorije su navikli da mogu između sebe da dele softver, da ga menjaju i prilagođavaju po potrebi, iz tog razloga i iz želje da svoj rad deli sa drugima, jer je to u duhu klasične naučne saradnje, jedan od članova laboratorije, Ričard Stolman (eng. Richard Stallman) dolazi na ideju da započne GNU projekat (skr. GNU's not Unix), potpuno slobodni operativni sistem. 1985. objavljivanjem manifesta GNU-a je definisao 4 slobode softvera [1]:
• Slobodu pokretanja programa po sopstvenom nahođenju, za bilo koju svrhu (sloboda broj 0).
• Slobodu proučavanja načina rada programa i prilagođavanja programa Vašim potrebama (sloboda broj 1). Preduslov za ovo jeste obezbeđivanje pristupa izvornom kodu.
• Slobodu raspodeljivanja primeraka programa (sloboda broj 2).
• Sloboda da raspodeljujete kopije Vaših izmena drugima (sloboda broj 3).

Ubrzo nakon toga je osnovana Fondacija za slobodan softver (eng. Free Software Fondation) sa namerom da se podrži pokret za slobodan softver, a pogotovu GNU projekat. Napravivši softverske alate za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat, Stolman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta, i upravo je 1991. jedan takav nezavisan projekat, započet kao lični projekat finskog studenta Linusa Torvaldsa, izrodio Linuks jezgro. Ovo jezgro je moglo biti lako kombinovano sa sistemom GNU i tako činiti potpun operativni sistem. U narednih par godina sve više ljudi počinje da koristi ovaj operativni sistem i da prepoznaje vrednosti koje stoje iza ideje o slobodnom softveru. Nakon što je internet postao dostupniji većem broju korisnika na našim prostorima 1996. godine, već 1997. godine se pojavljuje prva zajednica okupljena oko slobodnog softvera.

         Kompletan tekst u PDF formatu