Pokret Ne davimo Beograd predlaže korišćenje slobodnog softvera u radu državnih i gradskih institucija i što manju zavisnost rada od plaćenih softverskih rešenja, koja su u privatnom vlasništvu. Veoma je važno da softver koji koristimo bude slobodan, podaci građana zaštićeni, a infrastruktura naša. Nedavno je obeležen Dan slobodnog softvera, kao i 30 godina od osnivanja operativnog sistema Linux, te ovim povodom podsećamo i da se pokret Ne davimo Beograd zalaže za principe softvera otvorenog koda i slobodnog hardvera, kao i za maksimalnu transparentnost rada javne uprave i baze otvorenih podataka.
Čim preuzme gradsku upravu, pokret Ne davimo Beograd će uvesti upotrebu Linux operativnog sistema za potrebe ove gradske institucije, kao i obavezno pravilo da softveri koje naručuje i plaća grad budu otvorenog koda. Kao što se zalažemo za transparentnost svih poslova koje Grad sklapa i objavljivanje sadržaja potpisanih ugovora, tako je važno znati i kako se upravlja našim podacima, ko njima upravlja i ima pristup, a to je moguće jedino ukoliko je izvorni kod javno dostupan.
U praksi, primena softvera otvorenog koda u javnoj upravi znači da bi izvorni kod programa bio javno dostupan sa licencama koje dozvoljavaju trećim licima da ga koriste, proširuju ili poboljšavaju. Ovime bismo takođe izbegli i plaćanje skupih vlasničkih licenci kompanijama koje prodaju softverska rešenja. Dobar primer ovakvog upravljanja možemo već videti u svetskim gradovima kao što je Barselona, i pojedinim pokrajinama u Nemačkoj. Ovakva praksa dovela je ka većoj demokratičnosti procesa donošenja odluka i upravljanja kroz konstantnu javnu i temeljnu proveru. Takođe, olakšava se interakciju između lokalne zajednice programera i javne uprave, što dovodi do poboljšanja sistema.
