11. 11. 2020.

Kripto-anarhija

 







        
“Postoje dvije vrste kriptografije na svetu: ona koja će sprečiti sestru da čita vaše dokumente i kriptografija koja će sprečiti vlade od čitanja vaših dokumenata.” – Brus Šnajer

Današnja revolucija nije stvorena Molotovljevim koktelima, niti je zahtijevala masovne pobune na ulicama razbijanjem stakala izloga velikih korporacija. Ona je tiho, bez velike pompe, počela da se razvija u kutovima interneta kao pogled na svijet kojeg danas usvaja sve veći broj ljudi. Kao i svaka druga digitalizacija, i ona se sastoji od brojeva 0 i 1, a nemoguće je ne primjetiti kada iz dana u dan sve veći broj naslova nosi oznaku „Kripto-anarhija”.

Šta je kripto-anarhija?

Osamdesetih godina prošlog stoljeća, Dejvid Čaum (eng. David Chaum), kriptograf i kreator anonimnih digitalnih sistema i pseudonima, ozbiljno promišlja o tranziciji kriptografije u, tada isključivo rezervisanoj tehnici za vojne i sigurnosne službe, tehniku postizanja građanskih i drugih sloboda, ali i same anonimnosti i privatnosti koja je od samog postanka interneta postala jedna od gorućih tema. Njegov rad nazvan „Sigurnost bez identifikacije: Transakcijski sistemi koji čine Velikog brata nemoćnim” doživio je revolucionarnu reputaciju među istomišljenicima i 1980-ih godina postaje mali pokret. Godine 1992. grupa koja se sretala na mjesečnim sastancima u Gilmor kompaniji, odlučuje kreirati imejl listu na koju će biti pozvani svi „siferpankeri svijeta”. Na tom sastanku, koji će se u današnje vrijeme predočiti kao historijski, osniva se pokret Siferpank (eng. Cypherpunk). Siferpank predstavlja decentralizovani, aktivistički pokret koji zagovara korištenje kriptografske tehnike i ostalih tehnologija koje osnažuju privatnost u svrhu socijalne i političke promjene. Ideja nije nastala samo iz dokumenata, ona se promišljala u naučnoj fantastici mnogo prije toga kroz „1984” – Džordža Orvela, ali i potisnuti „Neuromanser” Vilijama Gibsona. Postankom Siferpank pokreta, bilo je logično da se njegovi ciljevi i principi sažmu u dokument koji je nazvan „Kripto-anarhistički manifest” za sve kodere pobunjenike, ali i građane koji se žele upoznati sa svojim pravima.

Kripto-anarhija je postala iz siferpank pokreta. Skovana od riječi kriptos (grč. Skriven, privatan) i anarkos (grč. nevladanje) kao kovanica Timotija Maja. Ona predstavlja pokret koji zagovara informacijske tehnologije poput enkripcije u svrhu osiguravanja pune slobode. Njena puna definicija bi bila:

“Kripto-anarhizam predstavlja digitalnu realizaciju anarhizma sa tehnikom korištenja kriptografskih softvera da bi se izbjelga prosekucija i ugnjetavanje od strane vlasti pri primanju i slanju informacija preko kompjuterskih mreža, u svrhu zaštite privatnosti i političke slobode”.

Motivi kriptoanarhista se baziraju na tri cjeline od kojih je prva otpor prema masovnom nadzoru kompjuterskih mreža i komunikacija. Zaštita od masovnog nadzora je jedna od najbitnijih karika jer oslobađa individue od moguće zloupotrebe i narušavanja privatnosti od strane vlada i sigurnosnih službi. Samim korištenjem enkripcije, individua postaje slobodna u digitalnom prostoru od masovnog nadzora. Kontroverze koje su potvrdile postojanje masovnog nadzora, poput zviždanja Edvarda Snoudena, privukle su dosta novih pripadnika kriptoanarhije koji su do tada smatrali da je masovni nadzor „samo još jedna teorija zavjere”.

Kripto-anarhisti često pribjegavaju apsolutnoj anonimnosti, tolikoj da u doba napredovanja tehnologije i masovnog nadzora neki odlučuju da nose maske ili marame preko lica zbog straha od tehnike facijalnog prepoznavanja od strane sigurnosnih i drugih službi.

1. 11. 2020.

Debian 11: Glasanje za finalni izgled

 








Približio se trenutak kada će biti određen finalni grafički izgled za naredno izdanje Debian 11, sa kodnim imenom Bullseye. Da bi glasanje bilo što masovnije, Debian projekat poziva korisnike da uzmu učešće, bez obaveze da izvrše bilo kakvu registraciju. Poslednji rok za glasanje je 9. novembar tekuće godine.

Pre glasanja, potrebno je posetiti stranicu https://wiki.debian.org/DebianDesktop/Artwork/Bullseye gde se može detaljno upoznati sa svim pristiglim radovima. Klikom na određeni predlog, mogu se  detaljno upoznati svi grafički  segmenti, kao što su: grub pozadina, instaler, ekran za logovanje, pozadina, baner itd.




Na strani predviđenoj za glasanje potrebno je sa gornje zone prevući određene radove u donju zonu Your choices i postaviti rangiranje prema sopstvenom izboru. Neophodni minimum da bi glasanje bilo prihvaćeno je da korisnik odabere tri predloga. Nakon toga, potrebno je samo kliknuti na dugme Submit.


21. 10. 2020.

Ažuriranje: Septor 2020.5















Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.5, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (10.0.2)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 21. oktobar

   - Linux kernel 5.9.0-1
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 78.3.1-2
   - Tor na 0.4.4.5
   - Youtube-dl na 2020.09.20
   

   
  
               





                                          Septor-2020.5-amd64.iso   (signature)  (md5sum)



17. 10. 2020.

GNOME MPV

 









Kada je zatišje sa novim programima za recenzije u našoj rubrici, nekako uvek ispliva audio ili video plejer sa kojim se do sada nismo susretali. Ovog puta je u pitanju mešavina dva projekta koja su vam od ranije poznata, GNOME okruženja i mpv plejera. Nakon nekoliko godina korišćenja ovog imena, autori su došli do odluke da ga modernizuju u skladu sa ostalim softverom iz paketa ovog okruženja. Izbor je pao na ime Celluloid i ova vest nas je privukla da instaliramo i probamo program. Da ne bude zabune, novo ime će se koristiti verovatno tek od GNOME 3.32 verzije, koja će izaći u martu.

Program se najverovatnije nalazi u repozitorijumu vaše distribucije, pa ne bi trebalo da bude problema sa njegovom instalacijom. Takođe postoje i zvanična Flatpak izdanja na github stranici projekta, ukoliko preferirate da program „izdvojite” od ostatka operativnog sistema. Nakon pokretanja vidimo da je u pitanju minimalistički dizajn i sličan je kao i kod konkurencije, sa tim što ovde primećujemo client side dekoracije prozora svojstvene GNOME programima. Pored opcija za manipulaciju prozora, pri vrhu imamo još četiri tastera, svako sa svojim padajućim menijem. Prvo koje je u obliku GNOME mpv ikonice nam nudi otvaranje novog prozora programa, otvaranje podešavanja, zatim prikaz prečica na tastaturi, kao i informacije o programu i dugme za izlaz. Pored je dugme za otvaranje datoteke ili lokacije (kako lokalne tako i lokacije na internetu kao što su YouTube snimci). Imamo još i dugme za prebacivanje iz prikaza celog ekrana u prozorski mod i jedan padajući meni gde možemo podesiti video i audio trake i prevod. Kao što vidite, nema nekog posebnog prilagođavanja kao što postoji kod nekih drugih plejera, tu je samo ono najosnovnije što je potrebno većini korisnika. S obzirom na to da nema puno opcija za prilagođavanje snimka, da vidimo šta se krije u odeljku sa podešavanjima programa.

Pošto smo program koristili van svog „prirodnog okruženja”, lepo je videti da postoji i opcija preuzimanja dekoracija prozora okruženja koje koristite. Od zanimljivih opcija bismo izdvojili dark mode kao i mogućnost učitavanja eksternog fajla sa podešavanjima samog mpv plejera. Takođe, postoji i odeljak gde možete upisati dodatne parametre koji će se učitati pri puštanju fajlova. Postoji i tab pod imenom Plugins, ali nismo uspeli pronaći neki, niti podatke o ovim mogućnostima. Ono što smo zaboravili da spomenemo je i mogućnost pravljenja listi za reprodukciju video-snimaka. Pored toga što možete sami dodavati fajlove sa vašeg računara, moguće je pustiti i liste sa YouTubea i menjati redosled snimaka, što je veoma korisno.


6. 10. 2020.

Kako nadograditi Debian (Buster - Bullseye)?



Razvojni ciklus za Debian nalazi se u drugoj polovini, pa malo napredniji korisnici mogu razmisliti o nadogradnji na aktuelnu razvojnu verziju, sa kodnim imenom Bullseye. Kao napomena, pojedini paketi u ovom trenutku se nalaze još uvek u unstable riznici, tako da korisnici mogu naknadno preuzeti paket koji nedostaje i izvršiti instalaciju. Da bi se zadatak izvršio, potrebno je sadašnje stabilne riznice zameniti sa onim koji važe za trenutnu testing verziju, a to treba uraditi preko tekst editora. 

Kao root, otvorite fajl na putanji:
/etc/apt/sources.list

To može da se sprovede i iz terminala:
su -
nano /etc/apt/sources.list

Riznice za Buster:
deb http://http.us.debian.org/debian/ buster main contrib non-free
deb-src http://http.us.debian.org/debian/ buster main contrib non-free

deb http://security.debian.org/ buster/updates main contrib non-free
deb-src http://security.debian.org/ buster/updates main contrib non-free

Treba zameniti riznicama za Bullseye:
deb http://http.us.debian.org/debian/ bullseye main contrib non-free
deb-src http://http.us.debian.org/debian/ bullseye main contrib non-free

deb http://security.debian.org/ bullseye/updates main contrib non-free
deb-src http://security.debian.org/ bullseye/updates main contrib non-free

Onda slede komande:
apt update 
apt dist-upgrade

Ako se pojavi nekakva manja greška, uraditi:
apt-get -f install
Onda ponovo komanda:
apt dist-upgrade

Posle toga, sve bi trebalo da radi dobro.