25.11.2018.

BleachBit














Održavanje higijene operativnog sistema spada u obavezne poslove svakog vlasnika računara. I dok korisnici Windowsa imaju široku ponudu programa za automatsko čišćenje sistema, kod Linuxa je situacija dosta drugačija. Sa jedne strane je ovde čišćenje pojedinih resursa moguće jednostavno obaviti preko nekoliko naredbi iz komandne linije, ali problemi nastaju kada se radi o nepotrebnim fajlovima, koji ostaju kao rezultat rada pojedinih programa. To se posebno odnosi na pregledače interneta što keširaju veliki broj pregledanih sadržaja i kod kojih je pristup do opcija za uklanjanje otpada prilično neudoban. Da bi se čišćenje nepotrebnih sadržaja iz sistema centralizovalo i automatizovalo, napisan je program BleachBit, koji se često naziva ekvivalentom CCleanera za Linux.


Proletos se pojavila druga verzija ovog naslova i on je naročito popularan kod početnika, ali može biti i od koristi za ljude koji odavno rade sa Linuxom. Nakon instalacije u meniju aplikacija dobijamo dve prečice koje se razlikuju po stepenu nadležnosti prilikom udaljavanja fajlova. Naime, u slučaju da aplikaciju pokrenemo kao administrator, imamo mogućnost da pristupamo većem broju mesta, ali je i rizik da udaljimo nešto što ne bi smeli dosta veći. Zanimljivo je da se program u radu oslanja na skript jezik CleanerML, u kojem su napisani svi moduli za brisanje podataka. BleachBit je moguće pozivati iz komandne linije i pomoću skripti omogućiti njegov rad u pozadini.

Nakon prvog startovanja, pred nama se pojavljuje dijalog i daje nam mogućnost da donekle utičemo na rad aplikacije. Od važnijih stvari bismo mogli da izdvojimo start programa prilikom podizanja sistema, mogućnost prikazivanja vrednosti u kibibajtima (210) umesto u kilobajtima (103), kreiranje liste sa lokacijama koje se neće pregledati, kao i određivanje lokacija koje će se brisati. Posebno treba obratiti pažnju na stavke menija Languages, pošto program briše sve regionalno specifične fajlove ako nisu selektovani na pratećoj listi.