Buster ажурирање: Debian 10.4

Debian пројекат са задовољством објављује четврту надоградњу своје стабилне дистрибуције Debian 10, са кодним именом Buster. Ово ажурирање углавном поправља безбедоносне пропусте у стабилној верзији, добавља неколико надоградњи, а ту су и мања подешавања за текуће проблеме. Сигурносни савети су већ посебно објављени.

Да напоменемо, ова надоградња не представља нову верзију за Debian 10, већ се ради о исправкама и ажурирањима одређених пакета, тако да нема потребе за новим преузимањем медија, јер се сав посао обавља ажурирањем преко вашег управника пакета.

Нови инсталациони медији (ЦД, ДВД и инсталација преко интернета) који ће садржати ажуриране пакете, ускоро ће бити доступни на регуларним локацијама. Списак сервера је доступан на: http://www.debian.org/mirror/list

Детаљан списак свих учињених промена у издању Debian 10.4:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian10.4/ChangeLog

Univerzalni paket menadžeri

U ovom članku biće predstavljena ideja za poboljšani proces distribucije softvera na Linuks sistemima. Biće poređene prednosti tradicionalnih sistema baziranih na pakovanju za specifične distribucije sa kontejnerskim softverom koji funkcioniše na sistemima poput Flatpak, Snap ili AppImage. Novi proces obećava efikasnije korišćenje softvera u čitavoj zajednici slobodnog softvera, bolju podršku na korisničkim sistemima i istovremeno bolji kvalitet.

Danas Linuks i ceo ekosistem zajednice slobodnog softvera najčešće sav softver preuzima sa jednog izvora. To obično znači da je on dobro integrisan sa sistemom, može biti testiran u kombinaciji sa svakim drugim paketom i podrška dolazi od jednog distributera. U poređenju sa sistemima na kojima se svaki pojedninačni paket softvera preuzima od posebnog distributera i onda instalira manuelno, ovaj pristup ima velike prednosti. Jedna od njih je lako preuzimanje ispravki za sav instalirani softver na sistemu jednom komandom. U ovom modelu bazni sistem i softver dolaze iz istih ruku i mogu se testirati kao celina. Lakoća nadograđivanja sama po sebi predstavlja veliku prednost u odnosu na sisteme na kojima desetine aplikacija moraju zasebno uz asistenciju korisnika biti nadograđene, što oduzima puno vremena, a neblagovremeno ažuriranje može nositi i bezbednosne rizike.

Tradicionalno Linuks se oslanja na dva glavna formata paketa, to su .deb ( Debian ) i .rpm ( Red Hat ). Iako strukturno različiti, oba formata paketa sastoje se od upstream softvera prilagođenog za specifičnu distribuciju i skripti koje omogućavaju instalaciju zavisnosti kao što su biblioteke, uslužne aplikacije i drugi paketi koji već nisu instalirani na sistemu. Ovakav aranžman svodi trošenje prostora diska na minimum i verno je služio Linuks zajednicu dve decenije.

Međutim, u proteklih par godina, ovi tradicionalni formati počeli su da trpe kritike. Korisnici Linuksa povećali su očekivanja u pogledu korisničkog iskustva sa aplikacijama – želeli bi da ono bude slično iskustvu sa aplikacijama za npr. pametne telefone. Kritike upućene distribucijama koje koriste .deb i .rpm pakete uglavnom se odnose na striktne i komplikovane zahteve koji usporavaju uvođenje novih verzija i komplikuju podršku za Linuks zahtevanjem različitih verzija paketa za skoro svaku distribuciju.

Postoje i slabosti u vezi sa tim kako se trenutno bavimo razvojem i instalacijom softvera. Većina njih se odnosi baš na sistem ažuriranja. Uvek postoji čovek u sredini koji odlučuje o tome kada i šta treba da bude ažurirano. Rezultat je često zastarevanje aplikacija, što je loše i može proizvesti puno problema ako bezbednosne i druge ispravke ne budu dostavljene blagovremeno.

Institut za matematiku i informatiku - kompletan tekst

Encryptr

Sa korišćenjem interneta, u naše živote svakodnevno ulaze web servisi koji po pravilu od korisnika zahtevaju prijavljivanje putem korisničkog imena i lozinke. Posledica toga je da se kod svakog naprednijeg korisnika vremenom nakupi na desetine različitih registracija čije podatke je nerealno držati u memoriji čovekovog mozga. Ipak, nisu samo internet lozinke to što predstavlja problem za korisnike. Kao jedan od resursa koji zahteva tajnost podataka se često sreću i raznorazne kreditne kartice, PIN kodovi, zapisi lične prirode i mnoge druge stvari koje se drže dalje od tuđih očiju. Jedan od načina za čuvanje takvih informacija predstavljaju specijalizovani programi koji u svom poslu koriste šifrovanje podataka. Nije mali broj naslova sa ovom namenom, kao što nije mali broj onih koji taj posao obavljaju na Linux platformi, ali se Encryptr svrstava u grupu privilegovanih naslova koji omogućavaju korišćenje na praktično svim najvažnijim platformama današnjice. Osim Linuxa, na raspolaganju imamo verziju za Windows, MacOS, Android i iOS, što nije od malog značaja za jedan ovakav program. Osim toga, Encryptr je potpuno besplatan i ne nameće nikakva ograničenja njegovim korisnicima. Tačnije, jedino ograničenje predstavlja potreba za stalnom internet konekcijom, ali smo na sajtu projekta mogli pročitati da se radi na razvoju verzije sa offline čuvanjem podataka.

Encryptr ima minimalistički interfejs (što mu ne možemo uzeti za zlo) i u radu pokušava da oponaša rad mobilne aplikacije. Ovo postaje logično kada znamo da je prvobitno projekat zamišljen kao Android aplikacija i da je tek posle dobio desktop verzije. Radi se o programu napisanom na platformi Node.js, što znači uz pomoć jezika JavaScript, a u izradi interfejsa je korišćen modul NW.js (node-webkit), što se lako primećuje na njegovoj koncepciji. Encryptr je front-end za web servis namenjen čuvanju poverljivih informacija u oblaku, koji funkcioniše od 2007. na ovamo i pritom je potpuno besplatan za upotrebu. Od korisnika se na samom početku traži da odredi korisničko ime i lozinku za ulaz u program bez potrebe za procesom registracije, što pojednostavljuje proceduru, ali stvara naknadni problem u slučaju gubitka ovih podataka, pošto ne postoji mogućnost da ih povratimo na neki drugi način (obično preko adrese elektronske pošte ili mobilnog telefona). Nakon ulaska u program pred korisnikom se pojavljuje spisak već postojećih upisa koji se može filtrirati preko polja na vrhu. Ukoliko želimo dodati novi zapis, kliknućemo na piktogram sa znakom „+” u gornjem desnom uglu. Nakon toga dobijamo mogućnost da izaberemo jedan od tri raspoloživa tipa zapisa: Card, Password ili General. Prva dva nije potrebno posebno predstavljati, a za treći se lako da zaključiti da služi čuvanju podataka univerzalnog tipa. Sve je krajnje prosto, tako da teško možemo zamisliti korisnika kojem bi ovladavanje programom predstavljalo problem.

Svet Kompjutera - kompletan tekst

Flejmšot – moćni softver za slikanje ekrana

Dešava se ponekad da ste se zaglavili na nekom problemu i želite da to podelite na nekom forumu ili slično, ili od drugih želite da vam pošalju trenutni izgled njihovog ekrana ili njegovog dela. U većini distribucija postoji default-no pozivanje aplikacije koja slika ceo ekran. Često slučaj nalaže da je potrebno samo naglasiti određeni deo ekrana, ili u moru podataka ne ekranu označiti onaj koji se vama čini bitnim. U tom slučaju pozivanje paketa koji je verovatno već implementiran u distribuciji je samo jedan od koraka (bilo da je pozivanje putem tastature PrtSc ili kombinacijom Alt + PrtSc ili drugih u zavisnosti od grafičkog okruženja/distribucije, a zatim obrada sačuvane slike preko nekog od grafičkog editora poput Gimpa. Ubrzavanje ovog postupka je moguće preko softvera Flejmšot (eng. Flameshot).

Program Flejmšot ima svoju prezentaciju na githabu odakle možete da skinete kod kao i da vidite spisak svih dosadašnjih commit-a i razvoja ove aplikacije, kao i zvanični sajt. U zavisnosti o kojim je reč, pakete možete skinuti za skoro sve distribucije qt5. Korisnicima Arča program je dostupan preko AUR flameshot-git, Debijan 10+ preko komande apt install flameshot, Ubuntu 18.04+: apt install flameshot, Fedora: dnf install flameshot, openSUSE preko zvanične stranice, Void linuks: xbps-install flameshot ili pomoću Dokera. Treba voditi računa da Ubuntu 18.04 LTS izdanja mogu imati nešto starije pakete koje mogu imati neke još nedostatke u funkcionisanju ili stabilnosti u radu. Jedini problem koji se nama pojavio u verziji 0.5.1-2 je da se posle instalacije iz system tray izgubila opcija take screenshot u Ubuntu Mejt 18.04.

Problem se jednostavno rešava skidanjem sa githaba poslednjeg paketa i instalacije putem gdebi komande. Korišćenje aplikacije je moguće na tri načina, pozivanjem same aplikacije putem terminala, klikom na aplikaciju u system tray (što će biti zastupljeno u tekstu) ili definisanjem prečica na tastaturi. Pozivanjem aplikacije sam ekran se zatamni gde odmah imate nekoliko opcija klikom na enter za čuvanje celog ekrana ili drag & drop metodom povlačenja miša obeležavate željeni prostor. Nakon toga dobijamo nekoliko opcija za obeležavanje prostora, putem olovke, markera, strelice, kvadrata, kruga i sl. kao i mogućnosti čuvanja obeležene slike na hard disku, čuvanje u klipbordu, direktno objavljivanje na servisu imgur ili otvaranje slike sa nekim od instaliranih grafičkih editora.

LiBRE! časopis - kompletan tekst

Ažuriranje: Septor 2020.2

Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2020.2, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Tor internet pregledač je instaliran kompletno (9.0.8)
   - Sistem je ažuriran na Debian Buster riznice, sa datumom 7. februar
   - Linux kernel 5.4.13
   - Thunderbird je ažuriran na verziju 68.4.1-1
   - Bluez na 5.50-1.2
   - Youtube-dl na 2020.03.24
   

   
  
               

                                          Septor-2020.2-amd64.iso   (signature)  (md5sum)