9. 7. 2017.

Filesystem Hierarchy Standard










Gde se dede My Documents?
Sa pojavljivanjem minijaturnih i jeftinih računara klase Raspberry Pi, došlo je i naglog porasta broja korisnika Linuxa koji se nikada ranije nisu susreli sa njim. Iako je u pitanju kvalitetan i moćan operativni sistem, mnogi početnici imaju strah od njegovog korišćenja, pošto je u njihovim očima Linux dosta komplikovaniji za rad od Windowsa. Jedan od tipičnih problema sa kojima se sreću novi korisnici vezan je za strukturu fajl-sistema (sistema datoteka) i potrebno je da prođe dosta vremena dok se ne nauči gde se nalaze folderi (u žargonu, komandne linije – direktorijumi) koji su ekvivalenti foldera UsersDocumentsDesktopAppDataProgram Files ili nekog drugog direktorijuma na koji smo navikli u Windowsu. Ovaj tekst je nastao s namerom da se neiskusnim korisnicima Linuxa olakša snalaženje u novom okruženju.
Mi ćemo za potrebe demonstracije koristiti Linux distribuciju Raspbian za računare Raspberry Pi, koja je bazirana na Debianu 8 (Jessie), što ne znači da napisano neće biti od koristi za korisnike drugih distribucija na drugim hardverskim platformama. Naprotiv, reč je o standardu koji se primenjuje na svim Linux sistemima, tako da je tekst univerzalnog karaktera.

/ je koren svega
Korenski (root) direktorijum kod UNIX-olikih sistema predstavlja apsolutni početak svega što se nalazi u okviru fajl-sistema. Za razliku od Windowsa, gde istovremeno može prisustvovati više diskova sa svojim fajl-sistemima, ovde ne postoji mogućnost označavanja diskova slovima, što je jedna od stvari koja na početku dosta zbunjuje korisnike Windowsa. Grubo govoreći, root direktorijum bismo, uslovno, mogli da nazovemo Linuxovim C diskom.
Pošto je svojevremeno bilo uobičajeno da razne distribucije imaju vlastite, specifične varijante fajl-sistema, došlo je do raslojavanja i nekompatibilnosti, pa je dogovoren i usvojen Filesystem Hierarchy Standard, kojim se regulišu nazivi datoteka. Po trenutno važećem FHS 3.0, korenski direktorijum poseduje sledeće poddirektorijume: binbootdevetchomelibmediamntoptprocrootrunsbinsrvsystmpusr i var.

/bin
Naziv direktorijuma dolazi od reči binaries, a namenjen je čuvanju izvršnih fajlova dostupnih svim korisnicima sistema. Tu su mahom smeštene komande koje koristimo iz komandne linije, recimo, lscdgrepmkdirping. Ekvivalent u Windowsu bi mogao da bude folder \Window\System32. Sličan njemu je direktorijum /sbin, koji obavlja isti posao, ali sadrži alate dostupne samo administratorima. Da bi korisnik koji nije administrator mogao da pristupi programima smeštenim ovde, potrebno je da koristi poznatu komandu sudo. Inače, naziv sbin dolazi od system binaries ili, po nekima, od super user binaries i sadrži programe kao što su komandni interpreter Bashfdiskifconfig i reboot. Stvar ćemo još malo zakomplikovati uvođenjem direktorijuma /usr/bin i /usr/sbin, koje možemo posmatrati kao svojevrsni produžetak pomenutih lokacija.

/boot
Ovo je važan direktorijum koji sadrži datoteke neophodne za pokretanje operativnog sistema. U prvom redu, tu je kernel, a za Raspbian distribuciju je karakteristično da istovremeno postoje dva kernela, od kojih je jedan (kernel.img) namenjen računarima sa jednim jezgrom, a drugi (kernel7.img) za modele Raspberry Pi 2 i 3. Važi generalno pravilo da nije mudro dirati fajlove koji se nalaze u ovom direktorijumu, osim onih sa ekstenzijom .txt, od kojih je posebno zanimljiv config.txt, pošto sadrži mnoštvo opcija za podešavanje sistema. Ekvivalent je C:\Windows.