23.05.2013.

Mitovi o Debianu










Sa pojavom novog stabilnog izdanja, Debian se našao kao potencijalni izbor za mnoge korisnike, kako iskusnije tako i one koji su tek zakoračili u svet Linuxa. Novajlijama bi trebalo skrenuti pažnju da oko Debiana postoji više mitova  koji bi mogli da ih odvrate od namere da ga isprobaju. Većina od njih su ili zastareli ili su poluistine koje manje ili više utiču na zaključak da je Debian težak za konfigurisanje i upotrebu. Posle čitanja teksta, ne bi trebao da postoji ozbiljan razlog zbog čega Debian ne bi mogao da dobije šansu da postane vaš glavni operativni sistem.


Izgubio na značaju

U današnjem vremenu stiče se utisak da je Debian ostao malo po strani, a da glavnu popularnost u svetu GNU/Linuxa imaju distribucije Mint i Ubuntu. Međutim, kada se malo bolje pregleda Distrowatch, može se uočiti da uključujući Ubuntu, 147 distribucija od ukupno 321 su zasnovane na Debianu. Kada se doda broj distroa kojima je osnova Ubuntu, dobija se rezultat da su čak 73 procenta distribucija direktno ili indirektno zasnovane na Debianu. Tu se pokazuje porast uticaja od 10 posto u odnosu na dve godine ranije i sudeći po ovome Debian ima veći značaj nego ikada pre.


Težak za instalaciju

Grafički instaler u Debianu se pojavio nešto kasnije nego u drugim distribucija pa su ostale i glasine o tome da je težak za instalaciju. Sadašnji grafički instaler  koji je u upotrebi već nekoliko godina pruža korisnicima jednostavno i pregledno sve opcije koje su im potrebne da bi izvršili instalacioni proces. Na korisniku je da se odluči da li će sprovoditi osnovnu opciju ili onu koja je namenjena naprednim korisnicima.



Preveliki instalacioni mediji

Kompletna verzija Debiana zaista obuhvata veliki broj CD-ova i potrebno je mnogo časova da bi se preuzeo sav materijal. Takva opcija je danas u upotrebi samo kod korisnika koji nemaju internet konekciju. Za sve one, a takva je danas većina, dovoljno je samo preuzeti prvi CD sa osnovnom instalacijom, a svo ostalo ažuriranje i instaliranje će se izvršiti preko interneta. Za naprednije korisnike biće dovoljan i takozvani net install koji se izvodi uz pomoć ISO slike sa veličinama od 40 do 180 mb. U tom slučaju, spremni ste za instalaciju u roku od nekoliko minuta.

Dug razmak izmedju dva izdanja

Projekat ima za cilj da napravi stabilan i siguran operativni sistem što zahteva dugotrajne radove, provere i ispravke. Zbog toga se  razmak izmedju dva stabilna izdanja može učiniti preveliki, pošto obično iznosi oko dve godine, pa onda stable izdanje počne da gubi korak sa novijim verzijama. Zbog toga i postoje alternative u vidu korišćenja backports riznica ili potpunog prelaska na upotrebu testing izdanja. Za iskusne korisnike, uvek postoji opcija svojeručnog kompajliranja aplikacija u željenoj verziji.

Ograničenost riznica

Većina korisnika već zna da Debian ima kao glavne riznice: stable, testing i unstable. Ako imate Debian na serveru, naravno da će vam biti na prvom mestu stabilnost i pouzdanost, pa će vaš izbori biti stable riznice. Ali ako korisnik sa drugačijim potrebama bude želeo, moguće je da vrši miksovanje riznica na svom sistemu. To može raditi povremeno ili stalno, pre svega sa desktop aplikacijama, dok se za glavne delove sistema, takvom poslu treba pristupiti sa više pažnje i opreza.

Unstable je neupotrebljiv

U unstable riznice paketi dolaze direktno od programera i tu provode određeno vreme do prelaska u testing. Ukoliko u tom periodu ne bude prijavljen kritični bag, uz još neke kriterijume, onda se prelazi u testing. Po ovome, unstable može sadržati i potencijalno rizične pakete za vaš sistem, pa nije naodmet malo opreza pri upotrebi. Uprkos tome, veliki broj ljudi ovu riznicu koristi na svojim kućnim računarima, a mnogi Debian derivati koriste unstable riznicu da bi zapakovali najnovije verzije aplikacija.

Paketi su zastareli

Istinitost ove tvrdnje zavisi od riznica koje koristite. Obzirom da se stabilna izdanja Debiana pojavljuju u intervalima oko dve godine, ako koristite stable riznice, vaši paketi će zaista izgledati zastarelo, a stvar može popraviti upotreba backports riznice. Naglasak Debiana je  stabilnost i pouzdanost, a ne najnovija verzija određenih paketa. Ako vam je ipak bitno da imate novije verzije programa ostaje vam opcija korišćenja testing ili unstable riznica, sa povremenim dodavanjem nekog eksperimental paketa.

Dobar samo za servere

Netačno. Projekat nije skoncentrisan samo na određenu grupu korisnika, već je cilj izrada univezalnog sistema za višestruku namenu. Namenjen je iskusnim korisnicima koji žele istraživati i testirati najnovije aplikacije ili izgraditi sistem od početka koji će prilagoditi svojim potrebama. Upotrebljiv je i za početnike koji  žele naučiti kako funkcionišu računar i sistem uz pomoć lako dustupne dokumentacije. Naravno, namenjen je i sistem administratorima u poslovnom okruženju, pa je danas Debian najčešće korišćena distribucija među serverima širom sveta..

Nije kompatibilan sa Ubuntuom

Prema izveštaju iz 2011, bivši vođa Debian projekta Stefano Zacchiroli rekao je da su 74 procenta Ubuntu paketa  uzeti direktno iz Debian riznica, a 18 posto su zakrpljeni. Ove činjenice ukazuju da je i danas stepen kompatibilnosti izmedju Debian i Ubuntua na visokom nivou. U isto vreme, Ubuntu nastavlja da se diferencira od Debiana, a i drugih faktora, tako da se može očekivati da će stepen kompatibilnosti verovatno biti u opadanju.