Ažuriranje: Septor 2018.4

Prema planiranim aktivnostima, izvršeno je ažuriranje ISO slike na verziju 2018.4, a izmene u novom izdanju su sledeće:

   - Upotrebljen je kernel iz testing riznice, pod oznakom 4.18
   - Ažuriran je Tor pregledač i sada je zasnovan na verziji Firefox-esr 60.2
   - Poboljšana je podrška za čitače smart kartica
   - Popravljena je funkcionalnost za tačped


                  

Septor-2018.4-amd64.iso   (signature)  (md5sum)

Debian: Formatiranje swap particije

Već smo obrađivali temu o izmenjenom UUID za swap particiju, problemu koji se može pojaviti ako imate više Linuks operativnih sistema na računaru. Postupak koji sledi pokazuje kako da nova Debian instalacija ne napravi neželjene izmene na postojećoj, zajedničkoj swap particiji. Kao na prvoj priloženoj slici, potrebno je uraditi dupli klik na swap particiju.

Otvoriće nam se prikaz sa druge slike, gde trebamo uraditi dupli klik na prvu stavku: Use as: swap area. Kada se otvori novi prozor, potrebno je kliknuti na poslednju prikazanu opciju: do not use the partition. Dobićemo prikaz sa četvrte slike, što znači da swap particija neće biti korišćena tokom particionisanja i dalje instalacije. Sledi: Done setting up the partition.

Начин повратка изгубљених података

Случајно обрисани документи или драга слика данас ​је веома честа појава ​што због брзине којом управљамо подацима,​ што због програмерских грешака односно багова,​ а врло често и услед отказивања уређаја. Никада се овај проблем не може у потпуности предупредити ​па је зато добро да знамо шта можемо учинити у случају губитка битне информације.

Фоторек

Фоторек (енг. Photorec) је слободан и бесплатан алат, настао од Тестдиск (енг. Testdisk) програма. Његов опсег функција је знатно умањен у односу на Тестдиск, што је у овом случају добро и сматрамо да је један од најбољих алата када је потребно хитно повратити изгубљену датотеку. Фоторек приступа носачима података у режиму читања и тиме не наноси додатну штету изгубљеним подацима. Фоторек спасава изгубљене слике, пдф документе, видео-записе и томе слично. За његово коришћење није потребно познавати дубљу проблематику управљања датотекама, јер је његов интерфејс прилично једноставн за коришћење. Фоторек је доступан за све популарне оперативне систем што укључује Виндоуз, Линукс и Мек ос.

Нестале слике

Приказаћемо вам спасавање података са Ес-Де картице која се користила у телефону и где су подаци нестали услед корупције картице или софтверске грешке. Нема веће суштинске разлике између спасавања података са меморијских картица, хард дискова и сличних медијума, али ћемо се зарад једноставности текста усредсредити на меморијске картице. Обратите пажњу на који начин ћете повезати меморијску картицу на рачунар, јер читач игра битну улогу у брзини уписа и читања. То ће знатно утицати на време завршетка посла који може да траје или један час или један дан. Када случајно обришете датотеку, најважније је да више не користите одабрани медијум односно меморијску картицу, због самог начина функционисања картице: сваким даљим уписом нових података смањује се шанса за враћање обрисане датотеке. Напомињемо да потпуни опоравк изгубљених датотека није увек могућ и зависи од многих фактора. Због самог начина функционисања система датотека, јако је битно да када уочите да вам недостају тражене датотеке – медијум ставите ван функције. Датотеке никада нису у потпуности избрисане, јер је тако пројектован систем података, да би се повећала брзина рада, а за самог корисника није од великог значаја да ли је датотека физички присутна на хард диску или не. Датотеке које су обрисане, или који су нестале, нису физички обрисане са медијума, већ се њихов индекс брише из табеле података, што значи да датотека и даље постоји физички на медијуму, али се систем понаша као да је обрисана и биће уништена тек када се на њено место упишу нови подаци. Због тога није увек могуће извршити потпуно спасавање података, поготово ако се медијум активно користи јер велике су шансе да су празна места где су се некада налазили подаци, попуњена и тиме претходни подаци уништени.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

Vokoscreen za snimanje desktopa

Vokoscreen je dobro osmišljena aplikacija koja korisnicima može kvalitetno poslužiti da bi snimili dešavanja na svom desktopu, posebno ako žele napraviti video uputstva, sa mogućim učešćem veb kamere. Interfejs programa je baš onakav treba da bude, pa verujemo da i neiskusni korisnici neće imati problem sa njegovom upotrebom. Vokoscreen je dostupan u riznicama većine poznatijih distribucija i prilikom instalacije će dobaviti sve potrebne zavisnosti. Program je preveden na srpski jezik.

Nakon što ste instalirali i pokrenuli aplikaciju, pojaviće se jednostavan prozor sa šest kartica. Na prvoj se nalaze podešavanja u vezi prikaza i prostora za snimanje, na drugoj su audio postavke, a na trećoj se određuju video parametri. Na četvrtoj kartici unose se putanje za urađeni fajl, plejer i snimač, na petoj se podešava veb kamera, dok poslednja kartica donosi informacije o matičnoj strani, izvornom kodu, prevodu, donacijama itd. 

Pošto su ostala podešavanja jednostavna, posebno se treba obratiti pažnja na karticu sa određivanjem video parametara. Podrazumevana podešavanja koja se mogu videti na drugoj slici, proizvode video klip sa vrlo dobrim kvalitetom, a na korisnicima je da probaju i drugačije opcije, da bi dobili proizvod koji odgovara njihovim zahtevima. Ako nekome zatreba video ovog tipa, potrebno je aktivirati veb kameru na petoj kartici i uključiti odgovarajući audio na drugoj. Program se na testiranjima pokazao kao pouzdan i stabilan, pa ako već nemate adekvatan softver za ovu namenu, preporučujemo da mu date priliku da se pokaže.


https://github.com/vkohaupt/vokoscreen

Linuks napunio 27 godina

Na današnji dan, pre 27 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, gotovo tri decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi

Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.