Čitanjem raznih foruma i društvenih mreža, može se registrovati nekoliko pitanja u vezi Serbiana na koja ću ovde pokušati da dam odgovore. Zbog nepoznavanja materije, kao glavno se ističe pitanje:
Da li Serbian može da se nazove distribucijom?
Naravno da može, to sve jasno piše na stranici gde Debian uređuje svoje odnose sa derivatima. Distribucija koju napravite ne može se zvati Debian, ali vam je dato uputstvo, po kome treba da izvršite rebrendiranje. Takođe, Debian ohrabruje derivate da kad god je to moguće koriste zvanične servere za preuzimanje paketa. Kao jedan od primera, na debian.org za derivat SkoleLinux, piše sledeće: Linux distribution based on Debian providing an out-of-the box environment. Po svemu ovome, svi su slobodni da naprave distro za sebe, pčelare ili ribolovce, ali on neće smeti da se zove Debian. Ostaje na vašoj volji da li ćete koristiti zvanične riznice u celosti, delimično ili ćete imati svoje. U sva tri slučaja, taj vaš proizvod će biti Debianov derivat.
Zašto KDE kao grafičko okruženje?
KDE4 je već šest godina na našim računarima i dostigao je visok stepen operativnosti. Poseduje fajl menadžer koji po svom kvalitetu i upotrebljivosti nadmašuje sve poznate konkurente. Sistemska podešavanja su dobro organizovana i jednostavna su za upotrebu, za razliku od nekih drugih okruženja. Zahvaljujući grupi volontera, KDE se može pohvaliti dobrim prevodom, a dostupne su i ćirilica i latinica, kao i ijekavica u obe varijante. Na kraju, KDE lepo izgleda i sadrži standardne elemente koji su korišćeni i u drugim operativnim sistemima.
Kome je namenjen Serbian?
Namenjen je svim korisnicima koji žele da imaju operativni sistem na srpskom jeziku. Namenjen je i kao izbor za sadašnje korisnike vlasničkih operativnih sistema. Na primer, ako je neko do sada gledao u Windows 7, KDE bi mu mogao biti izbor koji ne izgleda sasvim nepoznato.Takođe, postoje i korisnici koji ne umeju sve sami da podese i koji su do sada koristili distroe koji su više prijateljski za upotrebu. Cilj i jeste bio da se dobije OS na našem jeziku sa upotrebljivošću Minta ili Kubuntua, što Debian u startu svakako nije.
Upotreba zvaničnih obeležja?
Poređenja radi, pre šest godina imali smo Ubuntuov derivat, sa zvaničnim imenom cp6Linux (cepešestlinuks). Korisnicima se nije svideo ovakav naziv, pa se mnogo više koristilo ime Srblinuks. Kao što se vidi na slici, slova su imala boje zastave. Kao i danas, nekome se to sviđalo, a neko je mislio da tome nema mesta na operativnom sistemu. Tu upadamo u začarani krug koji je nemoguće rešiti tako da svima bude po volji, a pošto je ovo teritorija slobodnog softvera, svakome je ostavljena mogućnost da kao autor odluči o tome. Sve u svemu, upotreba stilizovanih zvaničnih simbola je sasvim legitimna, a kome se to ne dopada, može sa par klikova, da zameni grafičke elemente.
Ko stoji iza Debian Srbija?
Pošto domaći forum više nije postojao, blog je pokrenut da bi sadašnji i budući Debian korisnici imali na jednom mestu aktuelne vesti, korisne savete i linkove. Ako neko želi da pomogne na bilo koji način, može slobodno da se javi preko kontakt forme.
