19.09.2017.

Parrot Security OS














Parrot Security OS je Debian zasnovana distribucija koja je orjentisana na bezbednost i dolazi sa brojnim alatima koji mogu biti korisni za tu namenu. Spisak softvera koji je podrazumevano instaliran ima dosta sličnosti sa istim paketom na distribuciji Kali Linux. Distribucija prati Debian testing riznice, trenutno Buster, a podrazumevano grafičko okruženje je Mate. U sekciji za preuzimanje mogu se odabrati puna verzija sa oznakom Security, kao i Home izdanje koje ne poseduje bezbedonosne i forenzičke alate.





Nedavno je objavljeno novo izdanje sa brojčanom oznakom 3.8 koje dolazi sa kernelom 4.12, ZFS podrškom i podrazumevanim Mate 18.1 okruženjem. Pored standardnih ISO slika, edicija 3.8 sadrži i verziju AIR koja je posebno dizajnirana za testiranje bežičnih mreža, pa tako poseduje alate samo za tu oblast. Ako korisnicima zatreba pomoć ili savet, mogu ga potražiti i na zvaničnom forumu ove zanimljive distribucije zasnovane na Debian testing riznici.

https://www.parrotsec.org/


05.09.2017.

Debian instaler: Buster Alfa 1

















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost prve Alfa 1 verzije izdanja Debian 10, sa kodnim imenom Buster i tako započeo rad na instaleru za naredno izdanje. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu stabilnu verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.3 zamenjena sa 4.12.0.1. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno Alfa 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 21 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170903



03.09.2017.

Datoteke, atributi, dozvole










Ko je ko u sistemu fajlova?
U prošlom broju smo se dotakli teme organizacije fajl-sistema pod Linuksom, gde smo pokušali na da jednostavan način objasnimo jednu od stvari koje dosta zbunjuju nove korisnike tog operativnog sistema, a koji su ranije koristili Windows. U ovom broju ćemo pokušati da objasnimo još neke stvari koje se po načinu realizacije razlikuju od onoga što gledamo na Windowsima.

Sve je fajl
Što se Windowsa tiče, stvar je jednostavna i jasna. Fajl-sistem se sastoji od fajlova (datoteka) i direktorijuma (foldera) pomoću kojih se fajlovi organizuju u logičke celine. Linuks ima malo drugačiju filozofiju (ili drugačiju arhitekturu operativnog sistema), pa pod fajlove ne ubraja samo tipične datoteke sa podacima (txt, doc, mp3, jpg), već i sve ono što ima formu niza binarnih informacija. Stoga, Linux čak i tastaturu predstavlja kao datoteku, pošto se njen ulaz tretira kao niz karaktera. Pod fajlove ulaze i hard-diskovi, kernel strukture podataka, štampači, serijski portovi, programi za emulaciju terminala i dosta drugih stvari. Hardverski uređaji se kod Linuxa logički dele u dve grupe fajlova. Prva se odnosi na uređaje koji rade sa nizovima karaktera, dok se druga grupa odnosi na takozvane blok uređaje, u koje najčešće spadaju jedinice masovne memorije, kao što su hard-diskovi ili fleš memorije. Naziv su dobili po tome što se na tim uređajima podaci čitaju i pišu u blok formatu, a ne direktnom manipulacijom pojedinačnih bajtova.

Linuks generalno poznaje tri vrste fajlova: standardne fajlove, direktorijume i specijalne fajlove.

Prve dve kategorije nije potrebno predstavljati, pa ćemo se baviti samo specijalnim fajlovima. U njih spadaju:
• Kanali ili cevi (p) predstavljaju specijalni tip fajlova koji funkcionišu po principu bafera FIFO (First In First Out). Njihovim korišćenjem možemo odrediti da izlaz sa jednog procesa ide na ulaz drugog. U pitanju su fajlovi koji se često koriste za razmenu podataka između različitih programa ili između različitih procesa u okviru jednog programa.
• Soketi (s) su još jedan od „egzotičnih” tipova fajlova koje srećemo u Linuksu. Obavljaju sličnu funkciju kao kanali, samo što se ovde radi o dvostranoj komunikaciji. Iako se radi o fajlovima koji su vidljivi unutar fajl-sistema, njima jedino mogu pristupati procesi sa kojima su povezani.
• Linkovi (l) imaju funkciju da ukazuju na poziciju nekog fajla u fajl-sistemu, slično kao što to rade prečice (Shortcuts) u Windowsu. Linuks razlikuje dve vrste linkova. Prvi se nazivaju simboličkim linkovima i sadrže lokaciju fajla na koji se pozivaju. Drugi tip linkova su hard linkovi i oni u okviru indeksnog deskriptora dodatno nose zapis o fajlu na koji ukazuju. Izmene urađene bilo na originalu ili na hard linku biće prikazane bez obzira na to koji od njih pozivamo. Isto tako, ukoliko obrišemo originalni fajl, hard link će preuzeti njegovu funkciju.
• Blok uređaji (b) i karakter uređaji (c) su ukratko objašnjeni u prethodnom delu testa.

Atributi fajl-sistema
Kao što Windows ima sopstvene atribute fajlova kojima se pristupa komandom attrib (vuče koren iz DOS-a), tako i Linux ima svoje, a njima se pristupa preko komande chattr (change attributes). Uz njenu pomoć možemo na jednostavan način promeniti stanje željenog atributa. Uz chattr treba spomenuti i komandu lsattr (list attributes), čija je funkcija da prikaže trenutno stanje atributa u nekom direktorijumu. Ilustracije radi, izvršili smo ovu komandu nad direktorijumom /bin i dobili smo podatke prikazane na ilustraciji (gore desno).



25.08.2017.

Linuks napunio 26 godina




Na današnji dan, pre 26 godina, izvesni Linus Benedict Torvalds poslao je mejl u kome govori o svom besplatnom operativnom sistemu koji je nastao bez velikih ambicija. Danas, više od dve decenije kasnije, svi možemo da vidimo da je njegov hobi projekat u upotrebi na mnogim bitnim računarima na planeti, a i u svemiru.

Linuksu, a i njegovom osnivaču samo možemo da poželimo još mnogo rođendana. Evo kako je izgledao pomenuti mejl:

From: mailto: torvalds@klaava.Helsinki.Fi(Linus Benedict Torvalds)

To: Newsgroups: comp.os.inix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <mailto: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.Fi
Hello everybody out there using minix — I’m doing a (free) operating
system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386
(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to
get ready. I’d like any feedback on things people like/dislike in
minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the
file-system (due to practical reasons) among other things).

I’ve currently ported bash (1.08) and gcc (1.40), and things seem to
work. This implies that I’ll get something practical within a few
months, and I’d like to know what features most people would want. Any
suggestions are welcome, but I won’t promise I’ll implement them :-).

Linus (mailto: torvalds@klaava.helsinki.fi)

PS. Yes — it’s free of any minix code, and it has a multi-threaded fs.
It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably
never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I
have :-(.

21.08.2017.

Debianeri, živi li ste :)















Radi se o informaciji koja bi mogla biti zanimljiva za Debian korisnike na srpskom govornom području, pa bi bilo poželjno da bude podeljena na što više mesta. Verovatno je poznato da je već duže vreme Predrag Damnjanović, vlasnik sajtova MyCity i Vesti.rs, donator hostinga za Slackware zajednicu u Srbiji. Po istom principu, od Predraga je stigla ponuda u vidu poklon hostinga za domaće Debian korisnike.

Pošto ponuda nije upućena pojedincu, na ovaj način bi moglo da bude izvršeno okupljanje korisnika koji preferiraju Debian i njegove derivate. Ako postoje zainteresovani volonteri za održavanje i administaciju foruma, a imaju malo slobodnog vremena, mogu se javiti preko kontakt forme ili društvenih mreža radi dogovora oko daljeg postupanja.