18.06.2017.

Objavljen Debian 9 Stretch




Nakon dve godine konstantnog rada na novoj verziji, projekat Debian sa ponosom predstavlja svoje novo stabilno izdanje: Debian GNU/Linux 9.0, sa kodnim imenom Stretch. Ako na svom računaru već imate instaliran stabilni Debian, možete pogledati na koji način se vrši nadogradnja na tek objavljenu verziju.

Da bi videli šta nam novo donosi Debian 9.0 i koje su arhitekture podržane, možete pročitati informacije o izdanju. Na strani za preuzimanje možete odabrati instalacioni medij koji vam najviše odgovara.

Ako ste novajlija u svemu ovome, pogledajte kako izgleda proces instalacije novog izdanja. Ako ste još uvek neodlučni, možete pročitati nekoliko razloga zbog čega bi trebalo da instalirate Debian, a neće biti višak i ako pogledate pojedine delove iz zvanične dokumentacije.

Pročitajte i na koji način bi mogli da pomognete Debian projektu. Na kraju, ako naiđete na bilo kakav problem, preporučujemo da postavite pitanje na zvaničnom forumu, gde ćete moći da dobijete potrebne informacije od iskusnijih korisnika.


11.06.2017.

i3 menadžer prozora













Jednom kada normalna Linux distribucija dosadi, kada problemi sa drajeverima budu riješeni, kada se riješimo predrasuda vezanih za Linux, kada se pomirimo sa nedostatkom Photoshop-a i ostalog profesionalnog softvera koji danas manje-više svi koristimo jer volimo da mislimo da smo profesionalci iako to nismo, i kada jednostavno korišćenje Linux-a jednostavno ne predstavlja nikakav izazov, Linuxaši vole da puste bradu (šmrc, šmrc, ja je ne mogu pustiti) i da traže sljedeći izazov.

U tome trenutku prozori aplikacija postanu suvišni, jer realno, kroz komande u terminalu možeš većinu stvari uraditi brže, bolje i jednostavnije. Prozori aplikacija koje koristimo u slučaju kada je korišćenje terminala naporno se jednostavno povećava pošto Linuxaši obično imaju veću kontrolu nad hardverom jer nam ne treba 20 jebenih gigabajta prostora da instaliramo jebeni operativni sistem i dodatnih 20 jebenih gigabajta prostora da instaliramo Visual Studio da bi isprogramirali nešto, korišćenje Alt + Tab prečice postane naporno jer moraš 10 puta pritisnuti Tab da dođeš do prozora do kojeg želiš.


Tada se počinje javljati potreba da umjesto desktop okruženja počnemo da koristimo nešto što će nam olakšati upravljanje prozorima, od kojih obično veliki postotak čine terminali. Tada na scenu stupa prelazak na sljedeći nivo i korišćenje menadžera prozora (eng. Window Manager). Pošto je Linux kul zato što nam daje opcija koliko nam srce poželi, odma dolazimo do problema: koji od njih instalirati? Arch Wiki trenutno broji ni manje ni više nego 55. Kako izabrati jedan od njih? Nakon što sam potrošio sate čitajući o njima, upoređujući ih, gledajući koji od njih je isprogramiran u kojem programskom jeziku, shvatio sam da sam jednostavno izgubio nekoliko sati života i vratio se starim navikama, tipa ispijanje piva dok se svađam po Internetu sa ljudima o tome koju Linux distribuciju Elliot koristi u seriji Mr. Robot. Čitavu ideju o korišćenju menadžera prozora stavljam u ladicu u svojoj glavi i odlažem za neki drugi put.

i3 je, ukratko rečeno, menadžer prozorima. Ne radi apsolutno ništa drugo osim što olakšava navigaciju između prozora. Nekada se zove i i3wm da ga ljudi ne miješaju sa Intelovim i3 procesorima ili ovim čudnim gradskim terencem (šta god to bilo) koji je izbacio BMW. i3 je sasvim dobar i brz u tom jedinom zadatku kojeg ima. Lagano mogu uraditi nešto tipa ovo i imati pet terminala na ekranu između kojih mi je sasvim lagano skakati iz jednoga u drugi i sve ih posmatrati istovremeno.

Kompjuteraš - kompletan tekst

01.06.2017.

Debian instaler: Stretch RC 4
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove RC 4 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke brojnih bagova u odnosu na prethodnu RC 3 verziju. U novom izdanju upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.9.0.2 zamenjena sa 4.9.0.3. Pored navedenog, u novoj verziji instalera napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC 4 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za 21 je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170527


24.05.2017.

Демократија захтева слободан софтвер














Технологија је кроз историју утицала на друштво. Читање, писање, аритметика, пољопривреда, штампа и радио су примери изума који су променили наш начин схватања трговине, уметности и науке. Софтвер је са културолошког стајалишта најважнија технологија 21. века. Free Software Foundation Europe (FSF Europe) обавезала се да обезбеди људима у нашем друштву право да обликују ову технологију по својим потребама.

Данас је немогуће замислити свакодневни живот без софтвера. Већина нас не може да проведе ниједан дан без коришћења софтвера. Људи користе софтвер на радном месту (радна станица), на лаптопу и на мобилним телефонима. Софтвер се такође налази и на мање очигледним местима као што су возови, аутомобили, телевизори, веш-машине, фрижидери, и многи други уређаји. Већина од ових уређаја не може да функционише без софтвера. Без софтвера не бисмо могли писати писма, телефонирати, ићи у куповину или путовати као што смо навикли. Софтвер је централни инструмент нашег друштва. Када други контролишу алат тако важан за нас као што је софтвер, они могу да изврше велики утицај на наше акције. Ко контролише претраживач, који ми користимо, одређује шта ћемо пронаћи. Онај ко контролише нашу електронску пошту, има прилику да нас цензурише. Једноставно речено, контрола комуникационог сервиса подразумева способност одлучивања ко може да размењује, шта и са ким. Слично, онај који одлучује како софтвер функционише, има велики утицај на то како живимо и шта радимо.

У модерним демократијама моћ је одвојена. Ми делимо власт на законодавну, извршну и судску власт и свака има своју посебну институцију. Осим тога ми делимо одговорност на неколико нивоа надлежности, односно на централну владу, регионалне владе и локалне самоуправе. Кључна функција слободе штампе је да нас штити од формирања информативног монопола, где би превише моћи било концентрисано у рукама мањине. Кључна корист ефикасне демократије је да можете дати било какву функцију унутар демократског система и вашем највећем политичком противнику. (Последња реченица је кључна за схватање савремене демократије. Ово је идеал који су достигле све највеће капиталистичке демократије. Идеал је створити привид демократије код којег изгледа да народ бира своју власт, а у ствари, ко год је на власти, ништа се не мења, барем ништа кључно. То није проблем ако постоји консензус око националних интереса које нико не сме да угрози, али у свим осталим случајевима оваква демократија може да створи само проблем. – прим. прев.)

Веома је опасно за демократију да софтвер, критични друштвени инструмент, буде под контролом мале групе моћника. (Овде је кључ софтвер, али то исто важи и за енергију, кључне сировине, храну и лекове. То су кључни центри моћи у данашњој демократији а не политичари. – прим.прев.) Не само да наша комуникација зависи од софтвера, већ зависи и велики део инфраструктуре друштва. FSF Europe жели да заступа интересе корисника рачунара, а да се избори да у будућности контролу над софтвером имају сви. Друштво не сме себи да приушти да буде зависно од приватних интереса када је у питању алат тако важан као што је софтвер.

ЛиБРЕ! часопис - комплетан текст

15.05.2017.

GNOME Commander









Bez obzira za koju namenu primarno koristite računar, premeštanje i organizacija fajlova je nešto što ne možete izbeći. Bilo da su u pitanju tekstualni, audio, video ili neki drugi dokumenti, uvek je potrebno razvrstati ih na način na koji ćemo lakše doći do njih kada nam zatrebaju. U ove svrhe koristimo fajl menadžere. Uz svako okruženje dolazi najmanje jedan program ove namene, a ukoliko vam ne odgovara isporučeni, možete instalirati drugi i postaviti ga za podrazumevani. Danas korisnici uglavnom upotrebljavaju miš pri rukovanju fajlovima, međutim, kao što će vam iskusniji korisnici reći, većina operacija na računaru se brže obavlja putem tastature. Upravo zbog ovoga je ranije postojao veliki broj dvopanelnih menadžera datoteka koji su podeljeni po sredini, tako da imate pregled dva direktorijuma u isto vreme, a koristite ih sa svega nekoliko tastera na tastaturi, iako je moguće koristiti i miš. Iako nisu popularni kao ranije, i dalje imaju svoje verne korisnike, a i po kojeg novog s vremena na vreme.


GNOME Commander je program koji se razvija još od 2001. godine, tako da možemo reći da je već veteran. Za početak nas je začudilo što ovaj program nije uvršten u zvanični Arch Linux repozitorijum (ima ga u AUR), ali to govori o njegovoj popularnosti, koja verovatno nije velika. Kod ostalih većih distribucija, nećete imati problema da ga pronađete. Izgled se ne razlikuje od standarda za ovaj tip programa. Levi i desni panel zauzimaju centralni deo, a pri dnu su ispisane najbitnije prečice na tastaturi (na koje možete da kliknete i mišem). U gornjem delu su prečice do nekih podešavanja, kao i kod većine fajl menadžera, a tu su i padajući meniji sa velikim brojem opcija. Kretanje kroz direktorijume najbrže obavljate strelicama na tastaturi. Gore i dole pomerate selektovane objekte, dok strelicom desno ulazite u ono što ste označili, a strelicom levo se vraćate u direktorijum iznad trenutno aktivnog. Tab tasterom se krećete između dva panela i birate koji želite da koristite. Za one kojima je potrebno, moguće je pristupiti i lokacijama na mreži, bilo lokalnoj, bilo nekom vašem udaljenom serveru. Da bismo prešli sve opcije ovog programa, bila bi nam potrebna cela rubrika, tako da ćemo istaći samo najbitnije: podešavanje fonta, njegove veličine i boje, menjanje zadatih programa za otvaranje fajlova, korišćenje bookmarka, mogućnost otvaranja fajlova pomoću dva ili jednog klika mišem, menjanje veličine panela, njihovo deljenje po horizontali umesto po vertikali, slanje fajlova mejlom samo jednim klikom, i tako dalje.

Uprkos maloj popularnosti, ukoliko svakodnevno baratate velikim brojem fajlova, ovo je program koji vam može olakšati život. Treba malo vremena dok ne zapamtite osnovne prečice na tastaturi, ali kada se naviknete, pitaćete se zašto ranije niste otkrili GNOME Commander.