25.05.2016.

APT - najvažnije komande












APT je skraćenica od Advanced Package Tool, a radi se o alatu koji je paket menadžer u komandnoj liniji. Koristi se na Debian zasnovanim distribucijama i sadrži komande sa kojima se vrši instalacija i brisanje softvera, nadogradnja sistema, pretraga paketa, kao i razne komandne upite sa kojima se dolazi do korisnih informacija. Primeri komandi koji slede spadaju u najčešće zadatke koje treba obaviti pri održavanju ažurnog sistema. Sve komande se izvršavaju sa root ovlašćenjem.

apt install amarok
Instalacija paketa amarok

apt -y install amarok
Instalacija bez potvrdnog dijaloga

apt install amarok vlc smplayer
Instalacija više paketa

apt remove amarok
Brisanje paketa amarok

apt purge amarok
Kompletno brisanje paketa sa svim fajlovima

apt autoremove
Brisanje paketa koji su instalirani sa drugim paketima i nisu više potrebni

apt update
Ažuriranje softverskih riznica

apt upgrade
Redovna nadogradnja paketa i sistema

apt dist-upgrade
Nadogradnja sistema na najnoviju verziju

apt autoclean
Uklanjanje paketa iz lokalne riznice

apt show vlc
Informacije o paketu vlc

apt list --installed
Prikaz instaliranih paketa

apt list --all-versions
Lista instaliranih paketa sa verzijama

apt-get check
Provera zavisnosti koje se sukobljavaju

apt-get -f install
Oporavak zavisnosti u sukobu

apt search ftp
Pretraga za ftp klijentom kome ne znate ime

apt changelog vlc
Pregled promena koje je imao paket vlc

22.05.2016.

Debian instaler: Stretch alfa 6















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove alfa 6 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke u odnosu na prethodnu alfa 5 verziju. Najvažnija izmena koju donosi nova verzija je da Debian Pure Blends sada može biti omogućen direktno pri izboru softvera. Upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.3.0.1 zamenjena sa 4.5.0.2. Sada je moguće odabrati za instalaciju i Mate grafičko okruženje. Pored navedenog, u novom izdanju napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno alfa 6 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, dok je za njih 5 dostupan potpun prevod. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2016/20160521

16.05.2016.

KDE Partition Manager












Kao što znate, često spominjemo alatke iz KDE kolekcije softvera, a ovog puta ćemo se pozabaviti programom koji svakome od nas nekada zatreba. Bilo da je potrebno napraviti novu tabelu sa particijama na hard-disku ili menjati postojeće particije, brže i lakše je to uraditi kroz neku alatku koji ima grafički interfejs. Iako na ovom području suvereno vlada GParted, ako koristite KDE ili jednostavno volite Qt programe, tu je i KDE Partition Manager.

Ovaj program nikada nije bio popularan kao gore pomenuta GTK alternativa, razlozi za to su što je ipak malo mlađi, a i njegov razvoj nije baš išao kako treba i po planu. Između 2010. i 2014 godine nije izašla nijedna stabilna verzija. Nakon smrti originalnog autora aprila 2014. godine, projekat je preuzeo drugi programer i od tada se njegov razvoj ubrzava i program ponovo ulazi u repozitorijume popularnih distribucija. Trenutna aktuelna i stabilna verzija je 1.2.1, a u alfa stadijumu je 2.0 verzija, koja će biti sledeća stabilna.


Nakon instalacije i pokretanja sa root ovlašćenjima, vidimo ekran podeljen na tri dela, dok je moguće uključiti još dodatna dva. Aktivni su pregled diskova, pregled particija označenog diska i u dnu spisak operacija za izvođenje. Pored njih je moguće uključiti i deo sa informacijama i log output. U vrhu pregleda particija imamo i njihov grafički prikaz radi lakšeg snalaženja. Manipulisanje particijama je moguće desnim klikom bilo na grafički prikaz, bilo na spisak ispod. Tu su opcije kao što su kopiranje, brisanje, premeštanje, promena veličine, promena mesta montiranja, kreiranje novih particija unutar postojeće, backup i restore.


09.05.2016.

gNewSense 4.0 "Ucclia"














gNewSense, potpuno slobodna GNU/Linux distribucija koja ne koristi nikakve restiktrivne dozvole, objavljena je i dostupna je za preuzimanje. Radi se o verziji 4.0 sa kodnim imenom Ucclia. Ekipa koja stoji iza ovog distroa ponosna je na činjenicu da se ne koristi bilo koji vlasnički softver i da se doslovno poštuju smernice Free Software Foundation. 

Ovo izdanje spada u grupu distroa zasnovanih na aktuelnom Debianu, pa shodno tome ima preporuku kao pouzdana i stabilna verzija. gNewSense 4.0 dostupan je u više varijanti, kao ISO DVD slike, netboot mini, a i torent verzije. Podržavaju se uobičajene arhitekture i386 i  amd64, kao i mipsel za laptop Lemote Yeeloong. Od softverskih karakteristika ove verzije može da se izdvoji, Gnome 3 desktop predinstalirani LibreOffice kancelarijski paket, a preuzete ISO slike se mogu isprobati kao live disk.

Više o svemu  možete pogledati na zvaničnoj objavi, a dostupna vam je i matična strana projekta:

http://www.gnewsense.org/


04.05.2016.

Rutiranje i protokoli za rutiranje












Rutiranje – U svakodnevnom životu često se srećemo sa mrežnim uređajem zvanim ruter (eng. router). Dobar deo nas zna da je osnovna funkcija rutera prosleđivanje, tj. rutiranje podataka do željenog odredišta. Zahvaljujući ovim uređajima, podaci  mogu da stignu s jednog na drugi kraj sveta, veoma brzo i efikasno. Manji broj ljudi je upoznat sa načinom na koji ruteri obavljaju rutiranje podataka i procesima koji se odvijaju “ispod haube”. Ukoliko vas zanima šta je tabela rutiranja, šta su protokoli za rutiranje i kako rade, u ovom tekstu ćemo pokušati da damo objašnjenje – daćemo generalni opis tabele rutiranja i tri najzastupljenija protokola za rutiranje.

Tabela rutiranja
Primarna funkcija rutera je prosleđivanje paketa  do mreže u kojoj se nalazi odredišna adresa. Da bi ovo bilo moguće ruteri koriste informacije sadržane u tabeli rutiranja (eng. routing table ).  Tabela rutiranja predstavlja podatke pohranjene u RAM memoriji koji govore ruteru kako proslediti primljeni paket susednoj ili udaljenoj mreži. Osnovne informacije svakog zapisa u tabeli čine udaljena ili susedna mrežna IP adresa i interfejs rutera ili IP adresa susednog rutera preko kog se ova mreža može dosegnuti.  Pojedinačni zapis u tabeli rutranja se naziva ruta (eng. route) . U tabeli se mogu naći nekoliko različitih tipova ruta. Statičkim rutama se nazivaju sve one rute koje se unose ručno od strane mrežnog administratora. Dinamičkim rutama se nazivaju sve rute koje su rezultat rada protokola za rutiranje. Pored statičkih i dinamičkih ruta, postoje i rute za direktno povezane mreže. Ove rute se automatski upisuju u tabelu nakon uspešnog povezivanja interfejsa rutera sa interfejsom susednog rutera. Obično u tabeli za rutiranje, ispred ruta za direktno povezane mreže stoji oznaka (eng. connected) , a ispred statičkih ruta stoji oznaka (eng. static) . Za dinamičke rute se koristi oznaka u zavisnosti od kog protokola za rutiranje je ruta naučena. Tako je na primer za RIP protokol oznaka , za EIGRP oznaka EX , za OSPF oznaka  i za BGP oznaka .
Na slici 1. dat je primer sa četiri mreže (192.168.1.0/24, 192.168.2.0/24, 192.168.3.0/24 i 192.168.4.0/24) i dva rutera (R1 i R2). Ukoliko na ruteru R1 izvršimo komandu show ip route dobićemo prikaz aktivnih ruta. Ruter zna da su mreže 192.168.1.0/24 192.168.2.0/24 direktno povezane i prosleđivanje svih paketa namenjenih ovim mrežama se vrši preko interfejsa Fa0/0 S0/0/0 respektivno. Ispred ovih ruta naravno postoji oznaka . Pored ovih ruta u mreži postoji statička ruta sa oznakom koja govori ruteru R1 kako da prosledi pakete koji su usmereni ka mreži 192.168.3.0 /24. Drugim rečima ova ruta govori ruteru da se mreža 192.168.3.0/24 može dosegnuti uz pomoć interfejsa rutera R2 koji se nalazi na mreži192.168.2.0/24 i ima IP adresu 192.168.2.2. U terminologiji rutiranja ovo se zove sledeći skok (eng. next-hop) . Next-hop predstavlja interfejs susednog rutera koji pomaže u procesu rutiranja.