15.01.2017.

Debian instaler: Stretch RC 1
















Debian instaler tim sa zadovoljstvom je objavio dostupnost nove RC 1 verzije izdanja Debian 9, sa kodnim imenom Stretch. Novo izdanje instalera donosi određene izmene, poboljšanja i ispravke u odnosu na prethodnu alfa 8 verziju. Upotrebljen je noviji kernel, pa je verzija 4.7.0.1 zamenjena sa 4.8.0.2. Zbog određenih grešaka, odložen je prelazak na spojeni /usr za sledeće izdanje. Dodata je podška za LXQt, a korisnike očekuje nova grafička tema, kao i prelazak na drugi font. Pored navedenog, u novom izdanju napravljena su brojna poboljšanja koja se tiču hardverske podrške. Detaljan spisak promena i ispravki za tek objavljeno RC 1 izdanje, može se pogledati ovde.

U ovom izdanju nalazi se podrška za 75 jezika, a za osam je dostupan potpuni prevod, među kojima je srpski jezik. Ovde se nalazi lista poznatih problema, a na poznatoj adresi mogu se preuzeti dostupni mediji za instalaciju. Korisnici se pozivaju da učestvuju u oblikovanju novog izdanja, testiranjem razvojnih verzija, pronalaženjem i registrovanjem bagova.


https://www.debian.org/devel/debian-installer/News/2017/20170115


14.01.2017.

Jessie ažuriranje: Debian 8.7















Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje sedmu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 8, sa kodnim imenom Jessie. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 8, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 8.7:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian8.7/ChangeLog


08.01.2017.

BunsenLabs











Moguće je da vam ime BunsenLabs Linux ne govori mnogo, ali ukoliko napišemo #! postoji verovatnoća da će iskusniji korisnici znati o čemu je reč. U pitanju je bivši CrunchBang Linux i možda niste ni znali da je ova distribucija ugašena. Početkom prošle godine njen glavni kreator odlučio je da prekine sa razvojem, ali pored velikog broja korisnika, bilo je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti dostojan naslednik i nastaviti tamo gde je CrunchBang stao. Pored nekoliko projekata najdalje je odmakao fork pod imenom BunsenLabs Linux. Za one koji ranije nisu koristili #!, u pitanju je distribucija zasnovana na Debian stable grani (trenutno verzija 8) sa Openbox menadžerom prozora i kompletom gtk programa koji imaju za cilj da olakšaju upotrebu distribucije i budu što manje zahtevni.

Nakon postavljanja iso slike na željeni medij i podizanja sistema, dobijamo meni sa izborom za „živu” (live) sesiju, tekstualni ili grafički instaler. Naša preporuka je da se opredelite za grafički pošto je u pitanju je klasičan Debian instaler sa jedinom razlikom što nema biranja okruženja, te je proces donekle ubrzan i sa manje koraka. Međutim, i dalje zahteva da se utroši malo više vremena u odnosu na druga rešenja, što je opravdano detaljnijim podešavanjem sistema tokom same instalacije. Nakon završetka i pokretanja računara, dočekuje vas prilično prazan ekran – tint2 panel na vrhu, siva pozadina i jednostavna postavka conky sa desne strane. Za razliku od distribucija gde vas dočekuje šareni prozor dobrodošlice, ovde vas čeka skripta pokrenuta u konzoli sa zadatkom da vas sprovede kroz par koraka koji će olakšati instalaciju dodatnih paketa. Za početak su tu osvežavanje repozitorijuma i nadogradnja softvera, zatim mogućnost instalacije jave, dodatnih BunsenLabs pozadina, kao i alatki za programere i web dizajnere.

Od preinstaliranih programa izdvajamo: Transmission, Iceweasel (rebrendirani Firefox), PCmanFM, Geany, Mirage, VLC, Xfburn, Filezilla, Evince, LibreOffice Writer, Gparted, Synaptic. Takođe su tu i prečice za GoogleDocs koji se otvara u podrazumevanom internet pregledaču (pomenuti Iceweasel). Od alatki za uređenje okruženja i sistema tu su: ObconfObmenuTint2 managerConky managerLxappearanceNitrogen. Ukoliko vam fali neki program, preporučujemo upotrebu Synaptic menadžera. Zanimljiv detalj su i prečice unutar svake kategorije menija koje vam omogućavaju instalaciju dodatnih programa ili drajvera. Tu je i opcija Bunsen alternatives koja vam pruža uvid u podrazumevane programe za određene tipove datoteka kao i predlozima za alternative i načinu za njihovom postavljanje. Moramo pohvaliti velik izbor paketa za podešavanje sistema i okruženja, skoro sve je moguće obaviti upotrebom grafičkih alatki, a tamo gde se koriste tekstualne konfiguracione datoteke objašnjeno je šta i kako treba menjati pa je sav posao maksimalno olakšan.


02.01.2017.

К‑инфоцентар











К‑инфоцентар пружа вам централизован и удобан преглед система и окружења површи. Информациони центар се састоји од многобројних модула. Сваки модул је засебан програм, али их информациони центар све окупља под једном удобном локацијом.

Информациони модул система
Ова страница даје сажетак о систему. Ту спада дистрибуција, издање Плазме, издање КуТ‑а, издање језгра и тип оперативног система; те у хардверском одељку подаци о процесорима и меморији.

Информациони модул меморије
Овај модул приказује тренутну искоришћеност меморије. Непрекидно се ажурира, те може помоћи утврђивању уских грла у раду извесних програма. Прва треба да уочите да постоје два типа „меморије“, доступна оперативном систему и програмима који се извршавају под њим.
Први тип је физичка меморија. Ово је меморија смештена у меморијским чиповима у рачунару, РАМ (енгл. скр. „насумично приступна меморија“) који сте купили заједно са рачунаром.
Други тип меморије јесте виртуелна или разменска меморија. Овај меморијски блок заправо је простор на хард‑диску, који оперативни систем резервише као „размену“. Оперативни систем може употребити ову виртуелну меморију, или размену, кад потроши физичку меморију. Ова меморија назива се разменском зато што оперативни систем у њу, тј. на диск, уписује неке податке за које процени да вам неће требати неко време, а затим учитава нове податке су вам потребни одмах. Тиме је „разменио“ тренутно непотребне податке са оним одмах потребним. Виртуелна, или разменска меморија, много је спорија од физичке, те оперативни систем покушава да држи податке (нарочито често коришћене) у физичкој меморији. Укупна меморија је збир укупне физичке и разменске меморије.

Информациони модул уређаја
Модул приказивача уређаја, који набраја све уређаје од важности на рачунару. Подељен је у три секције: приказивач уређаја, панел са подацима, и испис УДИ‑ја за тренутно изабрани уређај. Приказивач уређаја набраја све уређаје тренутно откривене на рачунару, у облику стабла. Главне области, на почетку стабла, јесу категорије уређаја — кликните левим на сажету категорију да је раширите, и обрнуто да је сажмете. За приказ података о уређају, кликните левим на уређај и подаци ће се приказати у панелу десно. 

Информациони модул захтева за прекид
Ова страница приказује податке о коришћеним редовима захтева за прекид, и уређаје који их користе. ИРКу је хардверски ред који на ПЦ‑у, преко ИСА магистрале, користе уређаји попут тастатура, модема, звучних картица, итд. за слање сигнала прекида процесору, који саопштава да је уређај спреман да шаље или прима податке. Нажалост, на архитектури и386 постоји само шеснаест ИРКу‑ова (0 до 15), које ИСА уређаји морају међусобно расподелити.
Многи хардверски проблеми последица су сукоба ИРКу‑ова, тј. случаја кад два уређаја покушавају да користе исти ИРКу, или кад је софтвера погрешно подешен да користи ИРКу различит од оног за који је уређај подешен.


26.12.2016.

KeePassX




Један од видова безбедности јесте шифра. Данас просечан корисник има минимално пет различитих налога: за мејл, омиљени форум, друштвену мрежу, онлајн продавницу и ко зна шта још, а све од наведеног може бити и у множини. Једини начин на који корисник може да утиче на безбедност свог налога јесте да има „добру” шифру (и да је редовно мења). Шта значи добра шифра? Више о шифрама могли сте чути и на Балкону (енг. Balccon) 2015. године (http://goo.gl/6PRv4H). Укратко, шифра не сме бити ништа смислено. Најједноставније речено, требало би да је насумично генерисан, што дужи низ што различитијих карактера. 

Ту се јавља неколико проблема, први је како генерисати? То је заправо најмањи проблем и може се решити на више начина. Можемо да искуцкамо жмурећи насумично по тастатури, генерисати хеш (енг. hash) било чега, користити rand() функције или програме за то намењене. Али проблем како тако насумично генерисану шифру упамтити, а како тек пет или више њих (добро је познато правило да се шифре не смеју записивати по цедуљицама), не може баш било која апликација да реши. КиПас је једна од ретких апликација која може да се похвали готово свим сегментима манипулисања и владања шифрама.

КиПас је апликација која служи за чување шифара, поред тога има могућност и генерисања шифара уз одабир карактера који ће учествовати и њиховог броја, све то уз прилично лепо организован графички интерфејс који је врло јасан и прегледан. У левом делу налазе се групе и подгрупе које можете сами креирати организовати, нпр. мејл, друштвене мреже, форуми… Док се са десне стране отвара списак креденцијала за одабрану групу или могућност за нови унос.

Све што у програму желите да урадите, можете на више начина, кроз тулбар (енг. toolbar), десним кликом или скраћеним путем, комбинацијом тастера на тастатури. Додатна могућност јесте да се уз сваки унос шифре, под опцијом „Advanced” дода и неки атрибут нпр. кратак опис који садржи одређени текст или чак прилог (енг. attachment), који ће такође бити шифровани.