28.09.2016.

rEFInd











Velike su šanse da niste ni primetili da je BIOS otišao u zasluženu penziju i da ga je nasledio (U)EFI koji smo pominjali u SK 9/2012. Tada smo izrazili strah od moguće zloupotrebe pojedinih opcija novog sistema, ali sa ove distance možemo reći da je tranzicija prošla bez većih problema i da korisnici slobodnog softvera ne samo da nemaju razloga za strah, već verovatno i nisu svesni da koriste UEFI koji je postao standard na novim računarima. Za instalaciju i upotrebu Linuksa ili nekog drugog open source sistema, sa aspekta običnog korisnika, potpuno je nebitno da li koristi BIOS ili (U)EFI.

Ali, većina korisnika slobodnog softvera ne može baš da se strpa u grupu „običnih korisnika”, zar ne? Na primer, dobar deo njih, uključujući i autora, ima odbojnost prema reinstalaciji sistema. Ne zato što je Linuks savršen OS na kome se problemi nikada ne javljaju ili zato što je instalacija teška i mučna, već zato što su slobodni sistemi dovoljno fleksibilni da najveći broj problema može da se reši bez tako ekstremnih poteza. Toliko fleksibilni, da trpe i migraciju na računare sa drugačijim komponentama. Nekoliko puta. Problem nastaje kada smene tehnologija, kao što je ona sa početka teksta, dodatno zakomplikuju proces migracije. U konkretnom slučaju, autor teksta je imao situaciju u kojoj SSD particionisan po GPT šemi (sa sistemom koji je već kloniran sa HDD), prebacuje u nov računar koji ima (U)EFI. Naravno, od butovanja nema ništa, ali uz malo istraživanja reinstalacija sistema je još jednom izbegnuta.

22.09.2016.

Арк архивер











Арк jе програм прегледање, распакивање, стварање и мењање архива. Уме да рукуjе разним форматима архива, као што су тар, гзип, бзип2, ЗИП, РАР, 7зип, ИксЗ, РПМ, КАБ и ДЕБ (неки од њих су подржани само ако су инсталирани одговараjући програми командне линиjе). За успешно коришћење Арка, требаjу вам Радни оквири КДЕ-а. За руковање већином врста архива — укључуjући тар, РПМ, ДЕБ и КАБ — користи се библиотека Либархив издања 3.1 или новиjег. За руковање осталим форматима архива потребни су одговараjући програми командне линиjе, као што су zipinfo, zip, unzip, rar, unrar, 7z, lsar, unar и lrzip.

Архиву у Арку отварате помоћу Отвори... (Ctrl+O) из мениjа Архива. Архивске фаjлове можете отварати и превлачењем и пуштањем из Делфина. Формати архива треба да су придружени Арку, тако да можете кликнути десним на фаjл у Делфину и изабрати Отвори помоћу Арком да га отворите, или изабрати jедну од радњи распакивања. Ако сте у мениjу Подешавање активирали панел са подацима, видећете допунске податке о изабраним фасциклама и фаjловима у архиви.

Над отвореном архивом могу да се изврше разни поступци преко мениjа Архива. На пример, можете сачувати архиву под другим именом помоћу Сачуваj као.... Своjства архиве, попут типа, величине и МД5 дисперзиjе, могу се приказати ставком Своjства. Арк може да рукуjе угнежђеним коментарима у ЗИП и РАР архивама. Коментари угнежђени у ЗИП архивама приказуjу се аутоматски. Код РАР архива, коментаре можете уређивати радњама Додаj коментар и Уреди коментар (Alt+C) у мениjу Архива. Коментар уклањате из РАР архиве тако што обришете текст у прозору коментара.

Пошто отворите архиву, можете вршити разне радње над фаjловима унутар ње. Одабиром фаjла и коришћењем мениjа Фаjл, можете извршити неки од наредних поступака: • Прикажи (Ctrl+P) отвара фаjл у Арковом унутрашњем приказивачу. Ово jе брзи приказивач, само за читање, али не подржава све типове фаjлова. • Отвори отвара фаjл у програму придруженом том типу фаjла. • Отвори помоћу... даjе вам да изаберете коjим програмом отворити фаjл. • Обриши (Del) уклања тренутно изабране фаjлове из архиве. Имаjте на уму да се ова радња не може опозвати. • Распакуj (Ctrl+E) отвара подмени са претходно посећеним фасциклама, одакле можете брзо изабрати неку у коjу ћете распаковати, или прегледати за неком другом фасциклом. Погледаjте наредни одељак за више детаља о распакивању. Ако уредите и сачувате фаjл коjи сте отворили помоћу Отвори или Отвори помоћу..., Арк ће вас питати желите ли да ажурирате фаjл у архиви. Ако одговорите потврдно, архива ће бити допуњена сачуваним фаjлом.

Пошто се отвори у Арку, архива се може распаковати. То можете учинити избором Распакуj из мениjа Фаjл. Ово отвара подмени са претходно посећиваним фасциклама, тако да можете изабрати брзо распакивање у jедну од њих. Алтернативно, изаберите ставку Распакуj у... да бисте отворили диjалог за распакивање, где можете задати разне опциjе у вези са распакивањем. Погледаjте у наставку описе расположивих опциjа у овом диjалогу. За приступ истим опциjама распакивања такође можете употребити дугме Распакуj на траци алатки. Целу архиву можете да распакуjете тако што изаберете Распакуj све из мениjа Архива. Ова радња безусловно распакуjе све фаjлове из архиве. Фаjлове и фасцикле jе могуће распаковати простим превлачењем мишем у фасциклу у Делфину. Напомена: распакивање фаjлова из архиве не уноси измене у њеном садржаjу.

Нову архиву у Арку стварате избором Ново (Ctrl+N) из мениjа Архива. Затим можете уписати име архиве, с одговараjућим наставком (tar.gz, zip, 7z, итд.), или изабрати jедан од подржаних формата са списка Филтер: и попунити кућицу Аутоматски изабери наставак имена фаjла. За додавање фаjлова или фасцикли у нову архиву, идите на Додаj фаjл... или Додаj фасциклу... у мениjу Архива. Други начин за додавање фаjлова у архиву jесте превлачењем jедног или више фаjлова, нпр. из Делфина, у главни прозор Арка, што ће их додати у текућу архиву. Имаjте на уму да ће овако додати фаjлови увек бити смештени у корену фасциклу архиве. Кад правите ЗИП, РАР, JАР или 7зип архиву, можете jе заштитити лозинком.

Клик десним дугметом миша на архиву у менаџеру фаjлова, попут Делфина, даjе контекстни мени са ставком Отвори помоћу Арком. Мени садржи jош и следеће ставке за распакивање архиве Арком: • Распакуj архиву овде, погоди потфасциклу ствара потфасциклу у фасцикли у коjоj jе архива, и у њу распакуjе фасцикле и фаjлове из архиве. • Распакуj архиву у... отвара диjалог распакивања, где можете изабрати одредишну фасциклу и разне опциjе распакивања. • Распакуj архиву овде распакуjе садржаj архиве у исту фасциклу. При активном избору, Делфинов контекстни мени над изабраним фаjловима и фасциклама даjе следеће радње у подмениjу Компресуj: • Овде (као *.tar.gz) и Овде (као *.zip) ствараjу архиве ових типова у текућоj фасцикли. • Компресуj у... отвара диjалог у коjем можете изабрати фасциклу, име и тип архиве.

Извор: Приручник за Арк

17.09.2016.

Jessie ažuriranje: Debian 8.6














Debian projekat sa zadovoljstvom objavljuje šestu nadogradnju svoje stabilne distribucije Debian 8, sa kodnim imenom Jessie. Ovo ažuriranje uglavnom popravlja bezbedonosne propuste u stabilnoj verziji, dobavlja nakoliko nadogradnji, a tu su i manja podešavanja za tekuće probleme. Sigurnosni saveti su već posebno objavljeni.

Da napomenemo, ova nadogradnja ne predstavlja novu verziju za Debian 8, već se radi o ispravkama i ažuriranjima određenih paketa, tako da nema potrebe za novim preuzimanjem medija, jer se sav posao obavlja preko vašeg upravnika paketa.

Novi instalacioni mediji (CD, DVD ili netinstall) koji će sadržati ažurirane pakete, uskoro će biti dostupni na regularnim lokacijama. Spisak servera dostupan je na: http://www.debian.org/mirror/list

Detaljan spisak svih učinjenih promena u izdanju Debian 8.6:

http://ftp.au.debian.org/debian/dists/Debian8.6/ChangeLog




11.09.2016.

Debian referentna karta



Debian referentna karta predviđena je da novim GNU/Linux korisnicima obezbedi uvid u najvažnije korišćene komande u pristupačnom PDF formatu. Samim tim omogućeno je jednostavno štampanje i upotrebljivost dokumenta. Projekat Debian Reference Card osnovan je 2004 godine, a za to je zaslužan Martin Borgert, dok današnje aktivnosti održava Holger Wansing.



Trenutno je dostupan prevod na 37 jezika, među kojima je i srpski. Ako imate instaliran Debian, paket debian-refcard se može preuzeti preko paket menadžera, a novije verzije i direktno na sajtu.


https://www.debian.org/doc/manuals/refcard/refcard.sr.pdf

06.09.2016.

Audacious












Audacious je još jedan mogući izbor za podrazumevani audio plejer otvorenog koda. Poznat je kao naslednik XMMS plejera, koji kao i svoj prethodnik neće zahtevati veliko naprezanje resursa tokom emitovanja, a korisniku će biti dostupno jednostavno upravljanje muzičkom kolekcijom. Kao i kod sličnih plejera, omogućeno je prosto prevlačenje fascilkli i fajlova na plejlistu, pretraga muzičke kolekcije, slušanje muzike sa CD diskova i internet strimova, kao i oblikovanje sopstvenih plejlisti. Aplikacija je dostupna u riznicama svih poznatijih Linuks distribucija, a može poslužiti onima koji koriste BSD derivate i Windows. Program omogućava dva moguća vizuelna prikaza, sa modernijim GTK izgledom ili sa klasičnim Winamp skinovima. Ako odaberete ovaj drugi, možete koristiti samo glavni prozor, ali i u kombinaciji sa plejlistom i ekvilajzerom.














Tokom dugotrajnog korišćenja, program se pokazao kao sasvim stabilan i pouzdan, pa je kao takav preporučljiv za sve one kojima nisu neophodne ultra moderne funkcije. Pored toga, Audacious je jednostavan za upotrebu i sa dobro organizovanim dijalozima koji se dobijaju sa desnim klikom. Korisnici sa malo više znanja, program mogu proširiti dodavanjem raznih priključaka prema svojim ličnim afinitetima. Podrazumevana podrška za kodeke je sasvim zadovoljavajuća, a trenutno izgleda ovako:
  • MP3
  • AAC/AAC+
  • Vorbis
  • FLAC
  • Wavpack
  • Shorten (SHN)
  • Musepack
  • TTA
  • WMA
  • ALAC
  • AY, GBS, GYM, HES, KSS, NSF, NSFE, SAP, SPC, VGM, VGZ, VTX
  • PSF1/PSF2
  • 2SF
  • WAV
  • MIDI
  • CD Audio
Aktuelna verzija softvera nosi brojčanu oznaku 3.7.2, a dostupna je na većem broju jezika, među kojima je i srpski. Ako vam se dogodi neki problem u radu, na forumu možete potražiti pomoć, a ovde se nalazi spisak glavnih problema. Ako imate nameru da prijavite bag, proverite da li je već prijavljen.

Matična strana projekta: http://audacious-media-player.org/